Cripple Bastards i gosti, 21/06/2007, SKC, mali klub

Ima neke lepote u tome kad čovek, neispavan, neobrijan, da ne pominjem neraspoložen jer je napolju vrućina tolikog intenziteta da prodire i unutra, dakle kad taj čovek pored svega može između zuba da procedi jedan dobar osmeh jer je sinoć prisustvovao sjajnom nastupu. (Uzgred, u nedostatku fotografija, koje će možda kasnije i stići, tekst garniramo obećanim fotografijama oskudno obučenih muškaraca.(Nadam se dobrom odzivu bratske gej populacije na ovaj post, s obzirom da istraživanja pokazuju da se žene ionako više pale na tipove u farmerkama i majicama nego u gaćama ili gole…))

 

Treba primetiti da nisam rekao da je i koncert bio sjajan jer, uh, on to nikako nije bio. Dakle, bio sam umešan u neke slabo organizovane koncerte i ranije (ma, da ne uvijamo, ovo je gotovo ekskluzivno moje okruženje), ali ovaj sinoć je bio prilično signifikantan u pogledu aspiracija i konsekventnog kataklizmičnog autputa koji je na skali kataklizmi bio negde između meteorske kiše snage dovoljne da zbriše civilizaciju i apokaliptične zombi-infekcije. Mislim, manje-više se to može opisati navođenjem nasumičnih slika kao što su, recimo: organizator pijan, muzičari pijani, jedan od urednika javnog servisa u prvim redovima izgara skačući i ulećući u šutku, jedan bend ubačen na ionako pretrpan spisak bendova koji sviraju tako što su u pijanstvu izrečene reči kojih niko ionako kasnije nije mogao da se seti, taj isti bend ostavio utisak da se radi o svirci demo-bendova u nekoj mesnoj zajednici, davne 1989. recimo i uzgred uspeo da pocepa kozu na bas-bubnju što je, pošto su oni bili prvi, rezultiralo pauzom od sat vremena da se šteta opravi. Plus, prodato neviđeno malo karata (ne verujem da je u sali bilo više od 40 ljudi sa sve bendovima) kao posledica toga da pankeri bojkotuju Cripple Bastards zbog nacionalističkih stavova pevača Giulia, a da su metalci bili još uvek u stanju monetarne rekonvalescencije posle subotnjeg nastupa Mileta ‘Srbija do Berlina’ Petrozze i njegovog benda Kreator.

 

Mda… Nije to sve meni bilo naročito problematično, osim što sam ionako bio smoren stalnim svađama između članova mog benda koje su se bazirale na… pa, u stvari ne znam, verovatno samo na činjenici da smo svi u tridesetim godinama i da shvatamo da smo najbolji deo svog života definitivno ostavili za sobom… Negde u toku večeri se iskristalisala ideja da će ovo biti poslednji koncert Acroholije. Ajd, pa videćemo…

Nakon što sam pojeo prilično dobru lepinju s kajmakom i zalio je preskupom Rosa vodom (momak koji mi ih je prodao je insistirao da ne kupujem vodu kod njega jer je bezobrano skupa, ali ja sam ispao gospodin. Dirljivo je videti da ima još poštenog sveta u ovom lupeškom gradu.), uspeo sam da nateram ostatak svog benda da se popnemo na binu. Bili smo užasni, možda najgori u zadnjih tri godine. Barem smo bili kratki. Desetak minuta i kraj, da ne gnjavimo malobrojne mučenike u sali. Jedna dobra stvar u vezi ovako slabe posete je to što je klimatizacija u klubu mogla da pošteno odradi svoj posao pa smo, za razliku od mladih ispred SKC-a koji su se kuvali na večernjoj jari, ne želeći da plate kartu, mi unutra uživali u blagodetima koje nam je tehnologija dala.

 

Scaffold koji su svirali posle nas su bili znatno uverljiviji nego što smo mi (uostalom ikad) bili, ali meni je sve to bilo malko… nedoterano. Za bend koji je nastao početkom devedesetih, Scaffold još i imaju relativno osavremenjen zvuk ali njihov vintage death metal je, uprkos svemu malo arhaičan i osrednji. Mislim, nije to rđavo – ovo  je drugi put da ih gledam od kada su se ponovo okupili i ima tu određene težine i čvrstine, ali sve je to i dalje malo nedotegnuto, za nijansu mlitavije nego što sme da bude. Ebiga, iskvarili su nas kojekakvi Suffocationi, Cannibal Corpseovi i ini Behemothi svojim ničim izazvanim gostovanjima u Srbijici, tako da domaće heroje i prvoborce sada gledamo kritičkijim okom…

 

U svakom slučaju, Scaffold su dobili ohrabrujuće aplauze nas nekolicine prisutnih i ustupili mesto, mogu da kažem legendarnim No Abuse iz Novog Sada. Nikolu i ekipu prvi put u životu gledam, a poznajem ga godinama što verovatno svedoči o mojoj užasnoj lenjosti i generalnoj pokvarenosti. Rad je najveći neprijatelj čovekov – dokaz A: Nikola se pre nastupa vajkao kako im je bubnjar fizikališući istegao tetivu te da ne oseća prste desne ruke, te da, konsekventno nastup neće ni na šta ličiti. Strahu ipak nije bilo mesta, No Abuse su odradili svoj nastup, slobodan sam da kažem, furiozno, svirajući brz, dinamičan grindcore sa mnogo promena ritma i odličnim variranjima u tonu i atmosferi. Nema tu mnogo poziranja i kojekakvih trikova, samo brza, poletna svirka, žestina, žestina, žestina. Nikola ima sjajno scensko prisustvo a bubnjar je fenomenalan. Svi moji prijatelji, opterećeni godinama, borama i brkovima su se složili da su No Abuse bili fenomenalni.

Za njima se na binu ispeo možda najbolji domaći death metal sastav, Sacramental Blood koji su, otkad sam ih poslednji put gledao, osvarili određen nivo evropske reputacije, ali i izgubili basistu. S obzirom da je isti bio neviđeno zagrižen za svirku (bar je tako delovao na bini), nemam pojma šta se na kraju dogodilo. Tek, bend je nastupao bez basa, ali su dvojica gitarista više nego uspešno popunili praznine. Da je u sali bilo više ljudi zvuk bi sigurno bio i bolji umesto što je malko odjekivao i rasipao se, no, i ovako, Sacramental Blood su delovali uverljivo i brutalno. Njihova muzika je klasičan brutal death metal sa mnogo teških blastbitova, zajebanih prelaza i krljanja duplog bas-bubnja, dok kompresovane gitare delju masivne, disonantne rifove a pevač brunda iz srca, želuca i creva. Sinoć su bili odlični, mada sam ih gledao i u nešto jačim izdanjima. Prijatno iznenađenje bila je obrada pesme ‘Catatonia’ od nedavno gostujućih Suffocation koja je istovremeno pokazala i koliko Sacramental Blood dobro rade to što rade i koliko su daleko od benda koji je ovu muziku praktično izmislio.

 Classy woman with naked guy  : Click here to license as a royalty free stock photograph, or order a fine art print

Konačno Cripple Bastards. I oni bez basiste, koga šef nije hteo da pusti s posla (Rad je najveći neprijatelj čovekov – dokaz B), ali ni malo hendikepirani, pokazali su zašto su i dalje jedan od najboljih grindcore bendova u Evropi. Njihova muzika se može opisati sa četiri reči: brutalnost, brutalnost, brutalnost i mržnja. Bez poze – uprkos Giulijovom naglašeno teatralnom ponašanju, ovo je delovalo kao autentična ekspresija a ne rokenrol predstava – bez kenjaže, bez lažnih emocija i kolebanja, Cripple Bastards su mašina koja melje svom snagom, koja urla, kida, grize i razbija demonstrirajući u šta mizantropija zna da izraste kada se ona neguje decenijama.

 

Žao mi je što se Giulijov, priznajem zaista čudan političko-nacionalistički hobi loženja na Srbiju i Srbstvo i neke uistinu problematične figure u ovoj priči isprečio između ovog benda (u čijim tekstovima ionako nema nčega od ovih stvari) i njegove prirodne publike – pankera, jer znam gomilu ljudi koji bi sigurno bili uživali u sinoćnjem nastupu Cripple Bastards. Uostalom, od ‘srbovanja’ sinoć smo mogli videti nekoliko puta podignuta tri prsta i Giulija u dresu sa srpskim grbom, a kome bi to zasmetalo na ideološkom planu, taj je neizlečivo paranoičan. I to kažem ja, najosvedočeniji neprijatelj svega što je srpsko.

 

Elem, sva trojica muzičara su stoprocento u muzici koju izvode, leteći od pesme do pesme, spajajući po nekoliko u nepreknute blokove agresivnog, brzog pank/ grajnd/ metal prebijanja. Giulio je čovek čiji su nastupi uvek demonstracija neprečišćene agresivnosti i negativnosti, sa pevanjem koje se kreće od besnog dranja preko horor urlanja do, za italijanski pank ionako tipičnih vriskova. Sinoć nije bilo obrada (što je šteta jer su Cripple Batards u svojoj istoriji akumulirali ogromnu količinu zanimljivih obrada raznih bendova, kao što su recimo Olho Seco, Indigesti, Wretched, Nabat, King Crimson, Beatles, Patareni, Tri Debela Praseta itd.) ali je bend izveo neke od svojih klasičnih pesama poput Stimmung, Radije volim…, I hate her (meni možda i najdraža CB pesma sa svoji koktelom eksplozivnih ritmova i teksta koji je krvoločna osuda malograđanštine), Being Ripped Off i na bis – Polizia. Giulio jednako dobro peva i na srpskom i na englesom i na italijanskom i Cripple Bastards su bend koji svoj neprikriveni koktel uticaja lako sublimiše u originalni, sopstveni izraz čija su beskompromisna agresivnost i razoružavajuća iskrenost nešto što nedostaje ogromnom broju bendova iz hardkor, pank i grajnd branše.

 

Ono malo publke što je bilo je napravilo rusvaj skačući, urlajući i šutirajući se, te pevajući zajedno sa bendom, što me je sve podsetilo na starinske snimke ranih nastupa Indigesti ili DRI koje rado gledam ponovo i ponovo podsećajući se na vreme kada je pank bio spontan i nepromišljen. Cripple Bastards su ovu lekciju sinoć ponovili začinjavajući sve muzikom visoke energije i prefinjene, superprecizne agresije. Hvala na tome. Nadam se da će večeras u Novom Sadu i sutra uveče u Somboru publike ipak biti više jer ovaj bend i publika zaslužuju jedno drugo.

 

P.S. Evo linka za Krastijev blog post od juče u kome on dosta razložno objašnjava koji je njegov problem u vezi Cripple Bastards i zašto on neće ići na koncert. Iako se (očigledno?) ne slažem baš sa svim što on tu ima da kaže, ovo je jedan pošten, korektan, dobro obrazložen lični stav od strane čoveka čije mi mišljenje uvek mnogo znači. Dakle, koga interesuje, nek klikne:

http://pankjemrtav.blogspot.com/2007/06/zasto-necu-ici-na-criple-bastards.html

A evo i obećanih sličica. Prve dve uradio je Neman. On je snimio i dosta dugačak video Cripple Bastardsa za koji tvrdi da je odlično ispao. Videćemo… Kad ga dobijem, šerovaću ga putem soulseeka…

 img408/3035/acroholiacbet5.jpg

img402/7985/cripplebastards1sr5.jpg

 

Sledeću je uradio Stanislav Milojković i dobio sam je ljubaznošću Popboksa (www.popboks.com). Trebalo bi da se ostale njegove fotografije sa koncerta uskoro pojave u galeriji Popboksa (http://www.popboks.com/galerija/main.php)pa ih tamo potražite.

 

 img528/2022/cripplebastards07smkt9.jpg

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: