Fonal Records Showcase: kako je bilo sinoć

Fonal Records Showcase, dan posle 

Pošto sam siguran da dobar osećaj koji me još ispunjava neće potrajati i uskoro ću biti uobičajeno odvratan, spolja i iznutra, onda da kucam brzo… 

Dakle, sinoć je održan koncert koji sam najavio u prethodnom postu (mrzi me sad da ostavljam link, skrolujte dole ako ste baš toliko lenji) i, može se reći da iako je juče bio ponedeljak, tradicionalno neprihvatljiv dan na svaki način, stvari nisu mogle da budu lepše. Zapravo, juče mi je bio jedan od prijatnijih dana u životu. Ne samo da je jednoj meni bliskoj osobi utvrđeno da nema maligni tumor (što je, nažalost, izgleda više izuzetak nego pravilo ovih dana), nego je i koncert koji smo organizovali prošao sjajno.

 

Dobro, ‘sjajno’ je rastegljiv pojam. Ipak treba biti svestan da sam ja osoba koja ne zna ni da namesti krevet ili napravi prženice tako da je ‘organizovanje’ nekog događaja za mene ipak malo preveliki zalogaj. Ali, s obzirom da smo u ovo bili upleteni nas nekoliko koji svi na gomili imamo snalažljivost i poslovni njuh pileta upletenog u kučine, sve je ispalo u stvari bolje nego što se iko nadao.  

Dobro, znam da je moglo bolje: toliko sam želeo da koncert počne u osam, ali ipak je počeo koji minut posle devet (mada se završio PRE pola dvanaest što računam u svoje velike uspehe i doprinos Beogradu kao celini); moglo je da bude više ljudi – meni je i ono što je bilo bilo sasvim dovoljno (zagušljivo bi postalo da je bilo osetno više), ali plašim se da je klub zaradio jako malo na piću; zvuk je mogao da bude bolji – mislim, bilo je dobro dok je bilo dobro ali je u previše momenata fidbek pretio da zagluši sve i polupa sve slike okačene po galeriji (srećom, Luka je uspevao nekako da zauzda razularene interferencije); bendovi su mogli da nastupaju duže, prodali su svega pet diskova a ja sam na gubitku u visini dve prosečne sprske plate i žena će me ubiti. Ali opet… Ovo je prvi moj koncert u životu u čiju sam organizaciju upleten a da sam ne nastupam na njemu i da lično (sa prijateljima, naravno) i za svoj groš dovodim u Srbijicu bendove koje izuzetno volim, koji su svojom svirkom u potpunosti opravdali tu ljubav, a pokazali su se i kao fini ljudi. Pritom, publika je bila, barem deo nje sa kojim sam stigao da popričam, zadovoljna. Pobeda na svim frontovma verovatno ume da izgleda i veličanstvenije, ali meni je i ovo dovoljno.

 img245/9536/dsc00689me2.jpg

Šta je u svemu bilo lepo? Pre svega pomoć od strane nekih prijatelja i poznanika (i vrlo površnih poznanika) koji rade u medijima i oko njih a koji su pomogli oko promocije. Dobro, jeste to u neku ruku njihov posao, ali opet, uvek mi prija kad se podsetim da su ovi ljudi tu gde jesu jer vole muziku i da su mnogi od njih ovaj posao godinama radili besplatno, iz ljubavi te da je današnja njihova pozicija (slabo) plaćenih profesionalaca samo prirodna ekstenzija. Zatim, naravno, umešanost i napor ljudi koji su u svemu ovome bili na strani organizacije, prilično ludačka kombinacija kofeinskih overdouza i ludačkog entuzijazma. Lepo je biti deo ekipe koja stvari radi jer ih voli, iako od toga ne da nema zarade nego se i poprilično gubi.  

Treba dodati i publiku. Mislim, NARAVNO da svaki koncert ima svoje padobrance, prolaznike, ludake i grebatore, ali bilo je sinoć tu dosta ljudi koje je muzika zaista zanimala. Čak i među onima koji su na svaki način nastojali da uđu besplatno bilo je par istinski kreativnih objašnjenja, priča, telefonskih poziva i agresivnog šarmiranja. Nekako mi je bilo teško da skinem osmeh s lica. Pogotovo u trenucima u kojima sam video ljude koje ovo STVARNO zanima i koji su bili stvarno srećni što imaju priliku da ovo vide. Jedna devojka se iščuđavala kako to da nema više ljudi. Kada sam natuknuo da niko živi ovde nije čuo za ove bendove ona je rekla da nije ni ona, ali da je slušala strimove sa Fonal sajta i da je zbog toga došla. Onda je dodala da je za koncert čula čitajući ovaj blog. Holi Šit!111!!1! Neko STVARNO čita ovo što ja pišem???? Zapanjujuće.

 

Hajlajt zapanjujućeg ipak je bila devojka koja je došla na koncert sa svojim dečkom Italijanom, čak iz Bugarske!!111! Prvo sam mislio da se šali ali nakon malo ćaskanja sam shvatio da je ona zaista došla ovamo čak iz Bugarske isključivo da pogleda ove bendove. ‘Ja sam njihov veliki fan!! Oduševila sam se kad sam na http://www.last.fm videla da će svirati u Beogradu, pošto je inače najbliži koncert bio u Budimpešti.’ Neverovatno. Ovom prilikom bih se javno izvinio Luki jer sam u više navrata izrazio sumnju u efikasnost najavljivanja koncerta putem www.last.fm. Jeo sam govna. Elem, šta reći na ovakvu posvećenost ovoj muzici sem massive respect. Devojčica je pokupila i oba plakata koji su visili na zivodima Districta a i kupila je jedan Islajin CD. Moram da kažem da sam se osećao jako glupo što sam joj uzeo pare za kartu…

 

Što se tiče samog nastupa, prvi je nastupao Es i iznenadio sve vrlo kratkim setom od samo dve kompozicije. Prva je bila neka vrsta Casio meditacije sa gotovo pa čistim katoličkim crkvenim akordima i nešto malo vibrato akcija. Druga je, pak, bila klasičan Es sa dugačkim, čistim tonovima klavijatura, vokalnim intervalima i mnogo lupova koji su se nagomilali u masivnu zvučnu zavesu do kraja. Eksplozivno, ali Sami je posle završetka ove stvari jednostavno ustao i odšetao sa bine. Na moj podsticaj da svira još jednu odgovorio je da nema više pesama a kada sam sugerisao da bi mogao da improvizuje delovao je prilično zbunjeno. Finci… Suviše su oni fini za mene, izgleda….  Kad smo posle pričali o tome, Sami je objasnio da su mu nastupi uvek kratki i da ne ume to da objasni. ‘Pa, jeste’, mudrovao sam ja, ‘albumi su ti, naprotiv, prilično dugački!’. On se sa ovim složio ali i dalje nije umeo da obrazloži zašto uživo nastupa tako kratko.

Islaja (koja je zapravo duo u kome pored Merje nastupa još jedan drugar na gitari sa izuzetno jakim efektima) je, pak, bila izvanredna. Pet podugačkih pesama najprefinjenije vokalne akrobatike i fantastičnh, nežnih gitarskih dronova (gitara, plus dilej, plus gudalo, PLUS sempler na vokalu) zamešanih sa povremeno indie-folk gitarskim rifašenjem. Merja sjajno peva uživo, izleda dobro na bini i čudiće me ako ne osvoji makar umerenu mejnstrim popularnost na skandinavskom MTVu i ne bude proglašavana za novu Bjork (iako nema mnogo veze s njom).

 img257/9223/dsc00692tf8.jpg

Konačno, Kemialliset Ystaevaet su bili bučni, moćni i hipnotični. Mnogo stojećih talasa, ritualnih perkusija i obrednog pojanja, sve jako psihodelično, jako primalno, a opet decidirano izvan bilo koje tradicije. U tom smislu ovo je prava folk muzika, prava narodna muzika, nastala unutar jedne zajednice, bez očiglednih veza sa postojećim muzičkim idiomima i filosofijama. Nakon što su dobili prilično jak aplauz, ponudili su da odsviraju i jednu pesmu ‘o letećim vukovima’ (sa gitaristom Islaje sam pokušavao da utvrdim da li su vukovi ili posmatrači preterali sa opijatima, ali on je sugerisao da su i jedni i drugi podjednako krivi. Prokleta zemlja, ta Finska.). Kako niko nije imao ništa protiv, KY su udarili u jedan ritmični, detinjasti komad koji je prilično ličio na njihove rane albume. Lep završetak lepe svirke.

 

Nadam se da ćemo nešto slično moći da ponovimo u nekoj doglednoj budućnosti. Mislim, trebaće malo vremena da se finansijski gubici nadoknade i da naletimo na još nekoga prigodno jeftinog i blesavog da dođe ovamo, ali biće valjda. Sami je na rastanku ustvrdio da im je bilo vrlo lepo i da su radi da se ponovo pojave pred Srbima. Nadam se da će mi biti dopušteno da prisustvujem kada se to i dogodi.

P.S. Popboks recenziju možetre pročitati ovde: http://www.popboks.com/koncerti/eiky.shtml  

Takođe, Neman je sinoć napravio nekoliko prilično pristojnih fotografija, od kojih tri možete videti ovde. Iz nekog razloga, slikao je maltene samo Islaju.

P.P.S. Luka je snimio čitav koncert na Minidisc. Pošto je on još uvek komiran posle nedelju dana nespavanja, nisam siguran koliko je snimak kvalitetan. Ako se ispostavi da je dovoljno kvalitetan, rado ću ga podeliti sa zainteresovanima putem p2p sharinga. Potražite me na soulseeku (ime mi je Meho Krljic), pa ako i ne budem imao koncert, već večeras ću u svoj shared folder staviti novi Islajin album koji sam sinoć pazario a koji tek za oko mesec dana zvanično izlazi za Fonal.

img257/8678/dsc00694ag1.jpg

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: