Hip-Hop igre

Evo još jednog teksta objavljenog u Huperu pre par meseci. U pitanju je bio hip-hop specijal u kome sam imao nekoliko tekstova koje ću ovde okačiti, no bilo bi lepo ako bi Peđa Vukčević uspeo da se natera da negde okači svoj tekst o slengu u domaćem hip-hopu jer je on zanimljiviji od svega što sam ja pisao. Ako ga neko ko ovo pročita vidi, neka mu to kaže!!!!

Hip Hop Igre!!!!
 
Između hip-hopa i video-igara ima puno srodnosti. I jedno i drugo troše prevashodno mladi muškarci koji se rekreativno pretvaraju da su siledžije naoružane vrelim željezom (iako su u stvarnosti tunjavci naoružani daljinskim upravljačem za televizor). I jedno i drugo su zasnovani na nadmetanju, usmereni na pobeđivanje i bazirani na veštini koja se zatim izdiže na nivo sakralne vrline. I jedno i drugo se neretko nalaze na meti političara, sociologa, psihologa i drugih društvenih dušebrižnika željnih da spasu zabludelu decu i zarade koji dinar mlateći gloginje tuđim genitalijama.
 
Šta se onda događa kada se ova dva plemenita medijuma susretnu? Kako izgledaju hip-hop video igre? Da li govorimo o najcrnjim primerima surove otimačine novca dečurliji koja ne bi prepoznala ‘stvarno’ ni da ih ono veštom prevarom napije na nekoj žurci a zatim ostavi u drugom stanju, ili o nadahnutoj sinergiji dva kreativna, svaki na svoj način interaktivna medijuma? Istražili smo i, na opšte neiznenađenje, odgovor je: da.
 
Grand Theft Auto: San Andreas
 
Slučaj: Scarface je bio ultimativni hip-hop film sa svojom pričom o kriminalcu velikog srca (i testisa) i usponu na vrh snagom čelične volje. Ovime je izvršio ogroman uticaj na afroameričku urbanu kulturu uprkos činjenici da u filmu nema repovanja, brejkdensinga, grafita ili, znate već, crnaca (da ne pominjemo kako Kubanca igra Italijan). Grand Theft Auto serijal je Scarface medijuma video-igara iako u njemu već postoji igra Scarface (koja je, što je dodatno zbunjujuće samo solidna imitacija Grand Theft Auto igara). Priče o urbanom nasilju, isplativom kriminalu i mehanika koja u svakom momentu omogućava kreiranje neverovatnog haosa u srcu grada privukle su ovim igrama milione igrača. GTA: San Andreas je posle nekoliko nastavaka koji su se fokusirali na italijanske gangstere u virtuelnim parodijama na Njujork i Majami doneo raskošan ep o vođi afroameričke bande u getu izmaštane Kalifornije.
 
 
Veze sa hip-hopom: GTA: San Andreas je interaktivni odgovor na gangsta filmove iz ranih devedesetih, besprekorno simulirajući period i mesto ali i surovo parodirajući različite aspekte savremene pop-kulture, politike, teorija zavere itd. Ne samo da je prikaz uspona Groove Street Ganga odrađen maestralno, pokazujući sve od crtanja grafita, preko mlaćenja suparničkih bandi koje valjaju krek omladini, pa sve do masovnih oružanih borbi na ulicama fiktivnog Los Santosa, već su jezik, kultura i karakterizacija glavnih likova izuzetno autentični, barem u meri u kojoj su nam ovaj svet približili filmovi. Pored svega, jedan od elemenata zapleta tiče se vaskrsavanja karijere propale gangsta rap zvezde. Među glumcima koji su pozajmili glasove likovima u igri su i reperi The Game, Ice T, Young Malay, Chuck D i Julio G. PC verzija igre dopušta i korišćenje sopstvene muzike na posebnoj radio stanici i neke od najlepših uspomena na 2005. godinu vezujemo za drive-by pucanja i zabijanja aviona u zgrade koja smo izveli slušajući Prti Bee Gee!
 
Dobro, ali da li igra uopšte ičemu vredi? GTA: San Andreas je sve do izlaska GTA IV ove godine bio najambiciozniji, najveći i najdublji projekat kompanije Rockstar Games. Iako su se neke sitne duše među igračima žalile da je igra prevelika za njihov ukus, nema ni najmanje sumnje u to da je sa svojom zastrašujućom slobodom izbora i količinom vozila, misija, urbanih i ruralnih lokaliteta koji se mogu istražiti, poboljšanom borbenom mehanikom i odlično napisanom i režiranom pričom GTA: San Andreas jedan od savremenih klasika medijuma video-igara. Ozbiljni smo. Tu je i Samuel L. Jackson.
 
Kuda posle ove igre? Jedini način da napravite bolju igru od one u kojoj je glavni junak crni vođa bande koga možete odenuti u bermude, japanke, dati mu afro frizuru i kalašnjikov i pustiti ga da pravi ršum na ulicama izmaštane Kalifornije je da napravite igru u kojoj će Srbin juriti po izmaštanom Njujorku, pucajući po ruskim gangsterima. Rockstar je, naravno, u igri GTA IV upravo to i uradio.
 
Def Jam: Fight for New York serijal
 
Slučaj: Ne bismo da budemo cinični više nego što je pristojno, ali dobro je znana činjenica da će izdavači video-igara objaviti svaku igru uz koju mogu da prilepe licencirane ime i lik neke hip-hop zvezde, bez obzira na njen kvalitet. Jer, cinizam na stranu, mali gadovi će takve igre, bez obzira na gotovo uniformno jadan kvalitet, kupovati. Shaquille O’Neal je posle dosta zaprepašćujućeg flertovanja sa hip-hopom imao i igru napravljenu po uzoru na svoje (izmišljene) podvige u oblasti borilačkih veština (Shaq Fu), a diskografski gigant Def Jam je pre nekoliko godina sa igračkim gigantom Electronic Arts sklopio ugovor o plodnoj saradnji na seriji borilačkih igara koja je do danas porodila četiri nastavka.
 
Veze sa hip-hopom: Def Jam igre su izrasle na rvačkom serijalu WCW Wrestling za koji je Electronic Arts izgubio licencu nakon što je WCW federacija otišla na doboš, tako da se na borilištima Def Jam serijala umesto našminkanih muškaraca u sjajnim trikoima sukobljavaju reperi u vrećastim pantalonama i šuškavim trenerkama. Kako je serijal odmicao, mehanika se udaljavala od rvanja, uvodeći sve više elemenata kik-boksa, kapoeire, kung fua i drugih plemenitih uličnih veština. Iznenađujuće, takmičenja u repovanju ili barem brejkdensu u ovoj igri – nema. Umesto toga, sve je u znaku mračnih sukoba uličnih siledžija koji jedan drugom pošteno opsuju majku pre nego što se muški dohvate. Ovi snagatori dobili su lica i imena mnogih hip-hop zvezda poput Snoop Doggy Dogga, Method Mana, DMX-a, Ludacrisa itd.
 
 
Dobro, ali da li igra uopšte ičemu vredi? U potpunom neskladu sa svojom surovo eksploatativnom estetikom koja u igračima prijateljski budi ono najniže, Def Jam igre su zapravo šokantno kompleksne i duboke borilačke igre sa mehanikom koja podrazumeva blokiranje, hvatanje, bacanje i specijalne poteze. Čak, u za sada najnovijem nastavku igre, Def Jam: Icon, izvođenje poteza u skladu sa ritmom muzike koja se čuje tokom borbi garantuje igraču određene prednosti. S obzirom da je ovo jedan od retkih primera dobre borilačke igre rađene za zapadnog izdavača, treba se setiti da su igru posle svega, ipak pravili Japanci iz kompanije Aki Corporation.
 
Kuda posle ove igre? U Akiju trenutno ne najavljuju novu Def Jam igru. No, nadamo se samo da posle igranja postojećih nastavaka igrač ne produžava pravo na ulicu ubeđen u svoju spremnost da momcima sa ćoška pokaže kako neće više trpeti njihove uvrede i ćuške…
 
50 Cent: Bulletproof
 
Slučaj: Kada vam je kao reperu praktično jedina vrlina to što ste bili upucani sa devet metaka i preživeli, trudite se da svoj biznis razvijete gde god možete. Curtis Jackson svoj neverovatni susret sa vrelim olovom o kome je preživeo da priča danas koristi da prodaje Reebok patike, kondome i video-igre. Igra 50 Cent: Bulletproof je verovatno najciničnije unovčavanje neuspelog atentata u istoriji neuspelih atentata.
 
 
 
Veze sa hip-hopom: Dobro, Fiddy je ovde glavni junak i ako je verovati scenariju igre, život najpopularnije hip-hop zvezde današnjice se sastoji od jurcanja po Njujorku sa sačmarom u rukama i pucanja u ogroman broj nesrećnih statista, sve u pravednoj želji za osvetom svojim neefikasnim atentatorima.
 
Dobro, ali da li igra uopšte ičemu vredi? Da kažemo to ovako: 50 Cent: Bulletproof je jednom prilikom proglašena za najgoru igru na Playstation 2 konzoli. Ikad. Da bismo stvari stavili u perspektivu valja reći da pričamo o konzoli koja ima više od dve hiljade naslova u svojoj dosadašnjoj istoriji. Sećate se kako smo gore rekli da će izdavači video-igara objaviti svaku igru uz koju mogu da prilepe licencirane ime i lik neke hip-hop zvezde, bez obzira na njen kvalitet? Kompanija Vivendi je Bulletproof izdala čak tri puta u tri različite verzije.
 
Kuda posle ove igre? A, sećate se kako smo gore rekli ‘mali gadovi će takve igre, bez obzira na gotovo uniformno jadan kvalitet, kupovati’? Bulletprof je prodao više od milion primeraka i nastavak 50 Cent: Blood on the Sand je trenutno u produkciji. U ovoj igri Fiddy i njegova G-Unit ekipa nastupaju u fiktivnoj bliskoistočnoj zemlji i, nakon što ih verolomni Arapi zavrnu za honorar, preuzimaju pravdu (i automatsko oružje) u svoje ruke i rešavaju problem bliskoistočnog terorizma na spektakularan način. I ovaj zaplet čak nismo ni izmislili.
 
Parappa the Rapper
 
Slučaj: Iznenađujuće ili ne, tek hip-hop igre u kojima se zapravo bavite nekom od aktivnosti iz uže hip-hop struke su retke. Neprežaljeni Jet Set Radio je svojevremeno u centar igre stavio voženje rolera i crtanje grafita i ostao klasik za sva vremena, pokazujući da japanski dizajneri imaju više mašte i stila od svojih američkih kolega. Samim tim, teško da je veliko iznenađenje to što je najbolju igru sa reperom u glavnoj ulozi napravio Masaya Matsuura, klavijaturista nekad popularnog japanskog benda Psy•S.
 
 
Veze sa hip-hopom: Glavni junak, titularni Parappa je pas napravljen od papira koji pokušava da impresionira devojku Sunny Funny napravljenu od, er, cveta. Kako će je impresionirati? Pa time što će postati najbolji reper u kraju, naravno!!! Sudeći po ovoj igri, repovanje je sjajan način da usput postanete majstor kung-fua, kvalitetan vozač i dreser buva.
 
Dobro, ali da li igra uopšte ičemu vredi? Zapravo… da! Parappa the Rapper je neka vrsta inicijatora savremenog žanra ritmičkih igara sa svojom inteligentnom kombinacijom vizuelnih i zvučnih uputstava koje daje igraču. Pored toga, iako se precizno ponavljanje zadatih zvučnih obrazaca (zapravo rep stihova) ocenjuje dobrim skorom, još veći broj poena dodeljuje se za uspešnu improvizaciju oko osnovnog ritma. Igara koje nagrađuju dobar freestyling i dan danas, dvanaest godina posle nastanka Parappa the Rapper ima veoma, veoma malo.
 
Kuda posle ove igre? Novih nastavaka izgleda neće biti u dogledno vreme, a ako ste baš u krizi, potražite na torentima Anime seriju o novim doživljajima slatkog repujućeg psa. Alternativno, čekajte da FreeStyleGames završi svoju igru DJ Hero.
 
Audiosurf
 
Slučaj: Dobro, u ovom tekstu smo preskočili igre kao što su B-Boy ili Getting Up, ne zato što su loše, nego zato što pokušavamo da ispratimo osnovni impuls hip-hopa, a to je kreativnost u korišćenju već postojećeg da se napravi nešto novo. U tom smislu, nezavisni, jeftini hit od prošle zime, Audiosurf zaslužuje punu i nepodeljenu pažnju svakoga ko je želeo da sa svojom muzičkom kolekcijom stupi u intimniji kontakt.
 
 
Veze sa hip-hopom: Audiosurf je misaono-trkačka igra sa elementima ritmičke igre. U njoj igrač vozi futuristički bolid po psihodeličnoj stazi koju igra sama proceduralno dizajnira u zavisnosti od muzike koja se čuje u pozadini. Genijalnost ovog koncepta? Stotine i hiljade mp3 fajlova koje imate razasute na svom harddisku služe kao podloga za građenje novih i potpuno različitih staza. Uvek ste želeli da vidite kako bi izgledala naučnofantastična trka napravljena od NWA-ove Fuck Da Police? Sada možete!!! (Mada sam, avaj ovde našao samo video gde je korišćena RATM obrada ove pesme.)
 
Dobro, ali da li igra uopšte ičemu vredi? Gorepomenuti Masaya Matsuura je još 1999. godine napravio igru Vib Ribbon koja je radila isto ovo koristeći za podlogu muziku na CD-u koga biste ubacili u svoj Playstation. Audiosurf, međutim, ide bar korak dalje time što prepoznaje kulturni trenutak u kome se nalazimo i igraču omogućava bukvalno hiljade novih staza koje su udaljene jedna od druge samo nekoliko klikova mišem. Ovaj ‘da vidim samo kako će izgledati sa ovom pesmom!!!’ efekat je zaslužan za činjenicu da je ustati od Audiosurfa gotovo nemoguće, čak i nakon što vam je ručak odavno zagoreo, žena demonstrativno otišla da spava kod majke, a mačke počele da jedu tepih.
 
Kuda posle ove igre? Posle? Zašto mislite da posle Audiosurfa postoji? Jeste li probali da napravite stazu od najvećih hitova Mitra Mirića? A Ekstra Nene? A od pesme ‘Ja nisam srećan čovek’ Kemala Malovčića? Tako smo i mislili!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: