Lepo selo lepo gori a baba se češlja nožem

Preneseno iz lista Politika (http://www.politika.co.yu/)

Piše: Dubravka Lakić

Od transformacije Radio Televizije Srbije u javni servis, u najvećoj domaćoj televizijskoj kući počeli su da duvaju neki novi vetrovi. Čvrsto odlučni da gledaocima u zamenu za novac haračlijski prikupljen od pretplate daju kvalitetan domaći program, čelnici RTSa su značajne napore uložili u proizvodnju igranih serija, nešto po čemu je beogradski studio nekadašnje Jugoslovenske Radio Televizije uvek bio dobro poznat. Poslednjih nekoliko meseci serije poput novog Pozorišta u Kući i Selo gori a baba se češlja su ostvarile zavidnu gledanost i postale svojevrstan kulturni fenomen o kome se priča kako na pijačnim tezgama tako i na Internet forumima na koje dolaze ovdašnji berzanski brokeri. Da li je na pomolu nova mladost RTSa? Da li je produkcija igranog programa način da se Feniks još jednom podigne iz pepela a posrnuli titan ponosito podigne glavu? Nije tajna da su mnogi ugledni kritičari (uključujući potpisnicu ovih redova) RTSove nove serije, pogotovo Selo gori… Radoša Bajića dočekali sa manje entuzijazma nego gledalište, nazivajući je između ostalog ’glorifikacijom primitivizma’, ’ratnim zločinom u miru’ i ’odvratnom gomilom smrdljivih konjskih govana ukrašenom rojem mutiranih zunzara’, pozivajući na oduzimanje Bajiću dozvole za dalje bavljenje kinematografijom i javno bičevanje na Terazijama.

Veliki profesionalac i veteran domaćeg filma i dramskog programa, Radoš Bajić se osmehuje novinaru Politike dok ustaje da nas dočeka u salonu svoje luksuzne vile u Medveđi. Kritike, ponekad i prenaglašeno (mada opravdano) negativne, nisu uspele da pokvare raspoloženje i entuzijazam ovog prvoborca za ravnopravnost predstavljanja seoskih motiva u domaćem filmu. U ekskluzivnom intervjuu za Politiku, Bajić priča o pripremama za nastavak uspešne RTSove serije, sada proširene u franšizu koja će pored serije i filma uključiti i serijalizovan strip, album sa sličicama, liniju action-figure igračaka kao i prvu domaću MMORPG videoigru. Možda najveće iznenađenje u vezi nastavka Bajićevog televizijskog hita leži u tematskom produbljivanju priče, koje se naslućuje već iz naslova novog serijala. Lepo selo lepo gori a baba se češlja nožem je naslov koji ne samo što smelo omažira neke od prošlih uspeha RTSove filmske produkcije već i obećava mnogo uzbuđenja za TV gledaoce ove jeseni kada serijal bude počeo da se prikazuje na javnom servisu.

Sa Bajićem ipak razgovor započinjemo osvrtom na naizgled veliki jaz između onoga kako su seriju prihvatili kritičari i indeksa gledanosti koji je pokazao da su baš nespretno snimljene priglupe priče o ruralnom življu ono što publika koja plaća pretplatu želi.

’Boli me kurac’, kaže Bajić iskreno. ’Zabole me kurac za kritičare i njihova frustrirana proseravanja’.

Uprkos ozbiljnosti njegovih reči, Bajić se osmehuje, pokazujući novougrađene brilijantske ukrase na prednjim zubima.

’Šta mene zabole šta neuspeli režiseri i scenaristi maskirani u kritičare i isfrustrirane pizdurine kojima fali kurac maskirane u novinarke imaju da kažu o mojoj seriji? Šta ti ljudi znaju o umetnosti? Da se u nju razumeju, oni bi snimali filmove i pisali poeziju, ne bi prosipali žuč po novinama i lečili svoje traume iz detinjstva preko grbače poštenih filmskih pregalaca.’

Bajić, i pored osmeha na licu odaje utisak čoveka kome je učinjena nepravda. Svaki umetnik je zaštitnički nastrojen prema svom delu, a Bajić kao pisac scenarija, režiser i tumač jedne od glavnih uloga u seriji, tesnim krvnim vezama povezan sa producentima, ima veoma lične motive da brani svoj proizvod. Ipak, koliki su umetnički dometi ove serije? Kritika je, reklo bi se, bila ujedinjena u mišljenju da su bili veoma mali.

’Ponavljam Vam’, insistira Bajić, ’Ti ljudi ne bi prepoznali umetnost sve da im se ona isere u kutiju na kućnom pragu, kutiju polije razređivačem i zapali, a onda pozvoni na vrata i pobegne. Hoćete da znate koji su umetnički dometi Selo gori a baba se češlja? Indeks gledanosti četrdeset, bejbe, subota uveče i dva miliona ljudi ispred malih ekrana! Pričam o najvećoj popularnosti domaće produciranog programa još od Titove sahrane, a neka piskarala bi da dovedu u pitanje ukus običnog, malog čoveka. Eto sad tim „intelektualcima“ njihovi „naučni programi“ i „ozbiljna muzika“. Takvi snobovi i plaćenici stranih obaveštajnih službi su nas i doveli do pada komunizma i ovog jada u kome sada živimo.’

Bajićeva analiza je razoružavajuće uverljiva. Ipak, podsećamo ga da brojke same po sebi nisu garancija kvaliteta, uostalom i Milošević je do kraja svoje vladavine uživao podršku miliona ljudi pa mu to nije mnogo pomoglo kada su haški tamničari zaboravili da mu daju uobičajenu dozu protivotrova uz obrok, tako prouzrokujući da otrov kojim je redovno hranjen kako bi se sprečilo njegovo bekstvo oduzme jedan, još uvek pravno-formalno nevin život. Bajićevo lice dobija zamišljen, ozbiljan izraz.

 

’Vidite, o tome vam pričam. Baš ti ljudi koji su šurovali sa NATOm tokov čitavog rata, ti koji su izdali Miloševićevu viziju Evrope i nesvrstanosti, ti danas rovare protiv moje serije i Ratka Mladića, pokušavajući da Srbiju još jednom gurnu u ponor građanskog rata i hiperinflacije. Da li znate da je nekoliko nevladinih organizacija potpisalo deklaraciju kojom od Saveta Bezbednosti zahtevaju da se Srbiji ponovo uvedu sankcije a da se direktor RTSa, moja malenkost i svi koji su na bilo koji način učestvovali u proizvodnji serije, kao i svi građani koji plaćaju TV pretplatu stave na crne liste kako bi im se zabranio pristup u države Evropske Unije?’ Bajić je rezigniran i nije teško shvatiti zbog čega. ’Živimo u vremenu u kome je biti Srbin postalo nezahvalno zanimanje a biti srpski patriota opasna, smela rabota.’

Ipak, ni reakcije svih kolega iz branše nisu bile pozitivne. Iako je direktor RTSa, Aleksandar Tijanić bezrezervno stao na Bajićevu stranu tokom trodnevnih demonstracija i uličnih sukoba koje su na ulicama nekoliko srpskih gradova predvodili Liberalno Demokratska Stranka i nekoliko nevladinih organizacija sa humanitarnim predznakom, zahtevajući da se emitovanje serije prekine a odgovorni izvedu pred sud, nisu svi zaposleni na javnom servisu delili mišljenje čelnika. Najdrastičniji je svakako bio primer Roberta Nemečeka, koji je po dolasku sa godišnjeg odmora, zatekavši plakate sa Bajićevim likom zalepljene svuda po prozorima i hodnicima Televizije, prvo podneo neopozivu ostavku na mesto urednika filmskog programa javnog servisa, a zatim se u znak protesta polio benzinom i zapalio ispred zgrade u Takovskoj deset.

Bajić se ponovo osmehuje.

’Nemam običaj da komentarišem ono što rade kolege. Mislim da je to neetički. Sa Robertom sam bio u korektnim odnosima. To što debeljko nije umeo da sportski podnese poraz nije moj problem. Nadam se da mu je pojeftinjenje goriva išlo na ruku. Roberte, ako čitaš ovo, pozdravi bolničara koji ti drži novine ispred lica i okreće strane i ozdravi što temeljnije. Naša serija je pravljena po meri srpskog naroda a ne nekakvih slovenačkih fićfirića sa sumnjivom rokersko-narkomanskom karijerom iza sebe.’

 

Glasine da Aleksandar Tijanić gura Bajićevu seriju uprkos protivljenju upravnog odbora RTSa, a kao neku vrstu privatne borbe sa vlasnikom televizije Pink, Željkom Mitrovićem, Bajić odbacuje kao neosnovane.

’Te glasine su neosnovane’, kaže on. ’Kakav sukob između Tijanića i Mitrovića, pa molim Vas, kako do tog sukoba uopšte može da dođe? Mitrović je jedna obična pička.’

Ovako direktne ocene ljudi iz branše nisu česta pojava u našoj javnosti i Bajić već sledećeg trenutka žuri da svoju izjavu ublaži.

’Možda sam preterao’, kaže, ponovo se osmehujući. ’Mitrović je u stvari pičkica. Kakav sukob, to su gluposti koje su izmislili novinari. Pa, da li ste vi videli Sašu Tijanića, molim Vas? Taj čovek je kao od brega odvaljen. Da je istina da su se on i Mitrović potukli na parkingu ispred Marakane ja vam jamčim da bi Mitrović do danas bio u šok-sobi umesto što se unaokolo slika idući na štakama i pokazujući modrice i polomljene zube. To je samo dobra medijska manipulacija čoveka koji je običan pad niz stepenice svoje velelepne vile na Senjaku odlučio da iskoristi kako bi sebi podigao rejtinge. Pravi muškarac ne uzima u usta svoje neprijatelje ako nije spreman da se sa njima i oružjem obračuna, a verujte mi, Mitrović za to nema muda. Pičkica…’, zaključuje Bajić, pljujući zamišljeno na tepih između svojih stopala.

 

Nakon analize bliske prošlosti, vreme je da se okrenemo budućnosti. Novi, preimenovan serijal obećava da će biti u svakom pogledu raskošniji od originala. Bajić kaže da je pozitivan prijem na koji su naišle prve četiri epizode bio podsticaj da se nastavak realizuje na mnogo višem nivou. Iznenađenje, međutim donosi blagi zaokret u žanrovskom smislu.

’Radili smo istraživanja, znate?’ priča Bajić, prepun entuzijazma. ’Danas se veliki filmski projekti ne započinju tek tako, kao posledica trenutne inspiracije. Mnogo toga je na kocki, od novca poreskih obveznika do reputacije javnog servisa. Saša Tijanić i ja smo se dogovorili da u projekat nećemo ulaziti ako ne budemo sigurni da ćemo u svakom smislu moći da prevaziđemo originalni serijal. Lepo selo lepo gori a baba se češlja nožem će za originalnu seriju biti ono što su Aliens bili za Osmog putnika, ono što je Terminator 2 – Dan Suđenja bio za Terminatora, jedna luda, adrenalinska vožnja prepuna obrta, iznenađenja i svakojakog spektakla.’

Scenario je, kako saznajemo više puta dorađivan da bi se ciljna grupa gledalaca što je moguće više proširila.

’RTS je javni servis i njegova obaveza je da zadovoljava potrebe, želje, fantazije i hirove što je moguće većeg broja građana, ma koliko oni bili glupavi, zlobni ili perverzni. Radili smo opsežna istraživanja, platili nekoliko agencija za istraživanje tržišta. Rad sa fokus-grupama nije bio jednostavan, verujte mi, to je pionirska delatnost za nacionalnu televiziju, ali se isplatio.’

 

Šta su istraživanja pokazala?

’U dve reči: publika želi akciju. Originalna serija je imala izuzetnu gledanost, pogotovo u delovima Srbije gde se gledanje domaćeg dramskog programa i dalje propisuje uredbama opštinskih vlasti i crkvenim ediktima, ali iz istraživanja i rada sa fokus-grupama shvatili smo da je jedan mali ali značajan detalj tu nedostajao. To je najbolje objasnio jedan od drugova mog sina koji kaže da bi serija bila još bolja da je Radašin večite protivrečnosti na liniji grad-selo, Srbija-Evropa, Pravoslavlje-Satanizam i slično, umesto samo razložnošću srpskog seljaka i dobrim humorom rešavao kombinacijom automatskog oružja, visokobrizantnog eksploziva i stare, dobre motorne testere.’ Bajićev brilijantski osmeh se širi. ’I znate šta? U nastavku serije ćemo upravo to publici i pružiti. Angažovali smo najbolje holivudske pirotehničare i kaskadere koje narodni novac može da plati. Koreografiju borilačkih scena radio nam je Džet-Li a ja i ostali glumci smo proveli šest nedelja u Tunisu fizički se pripremajući za izuzetno velike izazove koje novi scenario pred nas postavlja.’

Zaplet nastavka serije je i dalje dobro čuvana tajna.

’Ne želim da raspirujem špekulacije’, kaže Bajić, ’ali, recimo da će priča koju ovde pričamo oštro podeliti javnost. Gledaoci će se svrstavati u tabore a pitanje ’na čijoj si TI strani?’ je tagline koji će biti štampan na svom promotivnom materijalu. Ukratko, recimo da je ovo jedna realistična priča o seoskom životu u Srbiji, sa elementima političkog trilera i akcionog filma, u kojoj se koncept Evropske Unije kao satanističke sekte poslate na Zemlju od strane samog Lucifera da posvađa Srbe razmatra na humoristički način.’ Žurno, Bajić dodaje. ’To ne znači da tretman političkih i duhovnih tema ovde neće biti ozbiljan. Ako nas je Holivud nečemu naučio to je da najbolje prolaze oni filmovi u kojima se akcija, humor i politička kritika tretiraju sa jednakom ozbiljnošću. Matriks ne bi bio fenomen koji je postao da se nije bavio realnošću koju svi mi poznajemo i da glumci nisu za film pripremani predavanjima iz filosofije poststrukturalizma.’

Insajderi u industriji tvrde da Bajićev scenario smelo ekstrapolira trenutne političke okolnosti i donosi jednu napetu, uverljivu pripovest o šačici srpskih ilegalaca koji smelošću, dovitljivošću, požrtvovanjem i oružjem (’Puno, puno oružja. Puno spektakularnih eksplozija’, naglašava Bajić) na kolena bacaju Levijatana oličenog u Evropskoj Uniji, oslobađaju Srbiju okupacije i, predvođeni Ratkom Mladićem (šuška se da je ulogu Mladića prihvatio ser Entoni Hopkins. Bajić, uz samozadovoljan osmeh odbija da potvrdi ili porekne: ’Nou koment’, kaže on) dižu u vazduh zgradu evropskog parlamenta u Briselu, uspostavljajući Novi Srpski Poredak u Evropi sa sedištem u Pećkoj Patrijaršiji.

’Ne mogu ništa da pričam o tome’, smeje se Bajić. ’Svi članovi ekipe, pa i ja, vezani smo ugovorom o tajnosti koji smo potpisali. Ali verujte, mi, ova serija će uzburkati duhove, podsetiti patriote zbog čega vole Srbiju a izdajnike među nama naterati da se vrate u svoj originalni oblik, sa sve papcima i rogovima. Uz to,’ dodaje, ’ovo će biti istinski spektakl, sa hiljadama statista, herojima većim od života i scenama borbi od kojih će vam zastati dah.’

Scenarista i režiser sledeće srpske hit-serije se udobno zavaljuje u svoju fotelju i uljudno pita za dopuštenje da uzme svoju dozu insulina dok daje intervju. Ono što nas interesuje je glasina po kojoj će se u novoj seriji pojaviti jedan od omiljenih starih Bajićevih likova, Sekula, poznat iz popularnih filmova poput „Sekula i njegove žene“.

’Dobro ste čuli, dobro vam rade insajderi’, smeje se dobroćudno Bajić dok skida kaiš sa svojih pantalona i vezuje ga oko nadlaktice leve ruke, pritežući ga zubima. ’Sekula se zaista pojavljuje u Lepom selu. Eto još jedne lekcije koju smo naučili od Holivuda! Edi Marfi je zgrnuo milione glumeći po nekoliko likova u jednom istom filmu! A sve što može crnac, stvorenje na evolutivnoj lestvici jedva iznad šimpanze, naš Srbin može još bolje!’

Zarada svakako ne može biti jedini motiv za ovakvu umetničku odluku?

’U pravu ste, nije zarada bila primarna motivacija’, potvrđuje talentovani scenarista grejući upaljačem rastvor insulina u kašičici. ’Ovo je pokušaj da odigramo na kartu koja je na zapadu tek definisana kao „sledeća velika stvar“ na polju televizijskih serijala.’ Vešto uvlačeći svoj lek u špric, Bajić izgovara narednu reč kao da spušta lisicu u kokošinjac. ’Krosover. To je ono što zapadne televizijske produkcije tek pokušavaju da osmisle. Videćete kada tokom sledećih sezona likovi i zapleti Lost i Desperate Housewives počnu da se prepliću i mešaju. A Srbi su ponovo ispred njih.’

Bajić sa dva prsta energično udara po podlaktici, tražeći venu, dok obrazlaže zamisao.

’Gledajte, pa Milorad Pavić još od Boljeg Života insistira da isti glumci igraju u svim serijama koje je napisao. Ankete među gledaocima su pokazale da čak 79% njih misli da sve vreme gleda istu seriju. Ovi ostali su ionako izdajnički prozapadni šljam.’

 

Pažljivo pritiskajući špric, Radašin koji će od jeseni ponovo biti na našim malim ekranima žmuri u koncentraciji. Kada je dnevna doza insulina ubrizgana, dolazi olakšanje. Bajićevo telo se opušta u fotelji, dok plamenom upaljača pokušava da pogodi vrh cigarete koja mu visi između opuštenih usana.

’Mi ovde odlazimo korak dalje’, nastavlja sa objašnjenjem, odbijajući lenjo dimove ka tavanici ukrašenoj pravoslavnim freskama. ’Saša Tijanić i ja smo shvatili da je spajanje likova i zapleta iz više serija i filmova koje sam ja napisao a koje je RTS producirao način da kreiramo jedan uverljiv, celovit univerzum koji će publika fanatično zavoleti. Mi već na raspolaganju imamo nekoliko gotovih svetova, pomislite samo koliki je potencijal svih tih neispričanih priča koje ćemo sad moći unutar nove serije da natenane istražujemo!’

Bajić je uveren da ovime RTS ulazi u zlatnu eru gledanosti i umetničkog kredibiliteta.

’Ubeđen sam da će od ove serije i spinoffova koji će neizbežno doći, kao i od sekundarnih prihoda od stripa, novelizacija, figurica, videoigara i ostalog merćandajsa, javni servis mirno moći da živi sledećih nekoliko godina a do tada će valjda i SPS ponovo doći na vlast.’

Planovi su sve samo ne skromni. Bajić sa sjajem u očima priča i o RPG adaptaciji serije koju RTS namerava da lansira naredne godine, računajući na sve primamljivije tržište stonih i videoigara.

’To tako funkcioniše u šoubiznisu’, objašnjava on sa puno entuzijazma. ’Prvo stvorite svet i heroje, zatim naterate gledaoce da ih prate i zavole, makar tako što ćete ugušiti ostale televizije političkim i ekonomskim sredstvima, a onda publici date mogućnost da proživi avanture tih svojih heroja kroz čarobni svet igara. Pouzdano znamo’, uzvikuje oduševljeno, ’da već danas imate gomile klinaca koji se igraju u svojim prašnjavim dvorištima, pucajući jedni na druge iz vodenih pištolja, imitirajući omiljene Radašinove avanture. Zamislite kada im damo mogućnost da putem Interneta uz prihvatljiv nivo mesečne pretplate zaigraju kao Radašin u virtuelnom svetu skrojenom tako da svako od njih ZAISTA može da postane heroj u njemu!!! I ne treba tu da se zaustavimo!’ Bajićev entuzijazam je zarazan. ’Pogledajte igre napravljene po Gospodaru Prstenova, one pokazuju da koliko god to neverovatno izgledalo, postoje i igrači koji se identifikuju ne samo sa Aragornom i Gandalfom, već i sa Hobitima, Orcima, pa čak i Vilovnjacima, koji su, znate’, Bajić spušta glas par oktava niže,’homoseksualci. Zamislite kad našim ljudima damo igru u kojoj će moći da budu i Radašin i Sekula i Dragojlo… Mogućnosti su beskrajne!’

Svaki veliki televizijski projekat danas zavisi od sponzora. To je realnost liberalnog kapitalističkog sistema na koji nas je pokojni premijer Đinđić osudio svojim nepromišljenim revolucionarnim prevratom. Bajićeva serija je, međutim, uspela da generiše veliko interesovanje među potencijalnim finansijerima. Sledeći akciji orijentisanu radnju nove serije, jedan veliki ugovor sa Zastavinom Oružarom je već izvestan (iznosi su još uvek tajna i Bajić kaže da će tek revizorske komisije posle njegove i Tijanićeve smrti moći da dobiju pun uvid u način finansiranja serije). Upućeniji u berzanska kretanja smatraju da će ovaj projekat kragujevačkog giganta vratiti na mapu Srbije, Evrope i sveta, uspostavljajući srpsko oružje kao novi standard za armije manjeg budžeta i terorističke organizacije srednje klase širom planete. Drugi iznenađujući sponzorski ugovor ovih dana je obelodanjen, javnim potpisivanjem između predstavnika tima koji radi seriju i Živorada Nikolića, voditelja izuzetno popularne RTSove emisije Žikina Šarenica.

 

’Za mene je to najprirodnija moguća saradnja’, kaže Bajić šmrkćući i igrajući se sa šlajmom u svojim ustima. ’Žiku izuzetno cenim jer je pravi profesionalac i srpski patriota. Mi smo na istoj misiji. Posebno za njega u scenariju sam za svaku epizodu dopisao delove u kojima njegov lik podučava ostale o tome kako se koji predmet u seoskom domaćinstvu zove i šta je bila njegova funkcija u staroj Srbiji, pre dolaska DOSa na vlast. Poštovanje i ljubav prema tradiciji, to je ono što mene i Žiku spaja, a svi znamo koliko je bitno za očuvanje srpskog nacionalnog bića da deca umeju da rukuju oružjem ALI i da znaju da prepoznaju preslicu ili avan kada ih ugledaju. Avan, turska reč za – srpski mikser, kako ga Žika nadahnuto naziva je sjajan primer brenda koji su Srbi izmislili a zatim im ga drugi oteli i na njemu zaradili milijarde.’ Anticipirajući naše pitanje, Bajić žuri da doda. ’I ne, ne treba da brinete, ovi edukativni momenti ni na koji način ne usporavaju furiozni tempo radnje niti umanjuju spektakularnu akciju koja je uvek prioritet serije. Ubačeni su prirodno, sa dramaturškim opravdanjem. Svi znamo da mladi najbolje uče onda kada ih prevarite i stvorite im utisak da je u pitanju samo bezumna, po javni moral štetna zabava.’

Ipak, senku na Bajićeve optimističke izjave o sponzorstvima, krosoverima i brendiranju baca i sukob na relaciji Srđan Dragojević – tim serije. Dragojević tvrdi da nikada nije dao dopuštenje da se elementi njegovog filma iz 1996. godine iskoriste u novom serijalu RTSa.

’Srđan je…’ započinje Bajić a onda zastaje, tražeći pravu reč. ’Srđan je dobar dečko. Ali on mora da nauči da igra po pravilima. A pravila ovde kažu da, kako kaže Čarls Barkli,  ne treba da ulaziš u frku ako si slabiji. Srđanov film je kao koproducent finansirao RTS i mi imamo puno pravo da zaplet, imena, likove i motive iz tog filma koristimo na koji god hoćemo način u bilo kom našem projektu.’ Bajić se zadovoljno naslanja natrag u fotelju. ’Iskreno – mislim da je Srđan pogrešio što nas je tužio. Tijanić će mu na sudu uzeti imovinu i decu, čak i premijer Koštunica je sinoć o tome pričao u emisiji kod Olivere Kovačević, potvrđujući da se lično založio da se mali nauči pameti A zbog čega sve to? Moje je mišljenje da je Dragojević trebalo da bude zadovoljan što se na njegov rad referira u naslovu i radnji serije. To mu je besplatna reklama. A to je danas jednako retko kao i besplatan ručak u kafani. Sem ako niste član premijerovog kabineta. Onda je besplatan ručak takoreći svakodnevna pojava. Ali da ne širimo i ne politizujemo priču…’

Podsećamo Bajića da je Dragojević u otvorenom pismu direktoru RTSa i javnosti oštro protestovao protiv, kako je on to rekao „umetničke travestije“ njegovih zapleta i likova, da je pogotovo osudio retkonovanje događaja iz filma Lepa Sela Lepo Gore kojima su, kako tvrdi, emotivni i simbolički učinak pojedinih događaja u tom filmu anulirani i izvrnuti ruglu. Bajić se ne slaže.

’Srđan preteruje. Znate šta, ja mislim da njemu naprosto više neće da se digne i da se zato on istresa na ljudima koji pošteno rade svoj posao, pokušavajući da privuče pažnju javnosti na sebe. Mislim, suočimo se sa tim, čovek više i ne režira filmove, treći deo Anđela je radio Paša jer je Dragojević većinu vremena proveo mrtav drogiran na patosu svoje prikolice, a scenario je morao da napiše Dimitrije Vojnov jer Srđan mesecima nije mogao da se usredsredi na držanje olovke, kamoli na kucanje na kompjuteru. Pa i Vojnov se posle u javnosti više puta javno ogradio od ovog filma, govoreći da je na posao pristao tek kada mu je elektronskom poštom poslato nekoliko fotografija koje su, priča se, mogle da zapečate njegovu karijeru u filmskom biznisu. Ja te fotografije nisam video, ali poznajući Dragojevića, na njima su se mešale klase, rase i pasmine, ako razumete šta hoću da kažem.’

Klimamo glavom dok Bajić nastavlja.

’Ali uostalom, protiv čega se Dragojević buni? Zato što smo oživeli Mandin lik iz Lepih Sela, Viljušku, i dali mu prominentno mesto u scenariju serije? Iako Manda, podsećam Vas, VEĆ ima ulogu Mileta u seriji! Ako je to zločin, onda sam i ja zločinac, evo pucajte sad odmah u mene, molim Vas!!!’

Bajić obema rukama raskopčava svoju Armani košulju i cereći se pokazuje svoje ožiljcima išarane, izuzetno maljave grudi, na kojima se klate pravoslavna obeležja.

’Ako hoćete celu istinu’, nastavlja ponovo se zakopčavajući, ’Viljuška je po svim istraživanjima bio najpopularniji lik iz Dragojevićevog filma. Znate zašto? Zato što je bio sa sela! Dragojević ga nije slučajno ubio u svom scenariju, pomažući pritom da likovi poput onog malog narkomana iz Beograda prežive. To je uobičajen elitistički odnos Beograda prema provinciji, draga gospođo, ali došlo je vreme da provincija uzvrati. Viljuška se vraća u život u našoj seriji, ispostavlja se da je bio samo teško ranjen i da je deset godina lutao svetom izgubivši pamćenje. Na početku serije pamćenje mu se vraća, ne mogu još da otkrijem kako ali ovo će biti jedna od ranih kontroverzi u serijalu, i on se vraća u rodnu Srbiju. Sada je stariji, tvrđi, nemilosrdniji i, verujte mi, sada je ZAISTA besan. Kada on i Radašin sa reči pređu na dela i krenu da se svete dušmanima koji su prema njima zgrešili, to će biti jedan od emotivno najpotentnijih momenata u novijoj srpskoj kinematografiji. Manda je, i ne šalim se kada ovo kažem, novi Bata Živojinović srpskog filma. Mislim da je u ovoj seriji ostvario jednu od svojih najboljih rola. Još jedan heroj na koga deca mogu da se ugledaju…’

Određeni nivo kontroverze svakako je izazvala i potvrđena najava o tome kako Baba iz naslova serije u nastavku ima mnogo veću ulogu.

’Da, osećali smo da je ovo bio jedan od potencijala originalne priče koji nije do kraja iskorišćen. Naravno da su herojski arhetipovi Radašina i Viljuške ono na čemu će počivati osnovni ton serije, ali dobro znamo da su jaki ženski likovi ono što je potrebno da bismo na svoju stranu pridobili i demografske strukture izvan muške populacije uzrasta od 14 do 26 godina. Baba ovoga puta nije samo simbolično, reda radi ubačena u scenario. Sada je to lik sa motivacijom, lik sa kilometražom, prošlošću, ravnopravna partnerka alfa mužjacima koje igramo Manda i ja.’

Podsećamo Bajića da je možda najveće talase u javnosti izazvala odluka da se za ulogu babe umesto prvo potvrđene Mire Stupice naknadno kastuje poznata beogradska striptizeta, Sanja Tigrica.

 

’Imam za vas samo jednu reč’, kaže Bajić. ’Malograđanština!!! Nešto što nam u dvadesetprvom veku svakako nije potrebno.’

Režiser ustaje sa fotelje i vodi nas do prozora, pokazujući nam svoje bogato imanje u Medveđi. Pogled puca preko zelenih travnjaka na kojima su ležerno parkirani skupi automobili, među kojima mirno prolaze dobro utovljene, zadovoljne svinje.

’Srbija nije više ono što bi ti zlonamerni malograđani želeli da ona zauvek bude. Srbija ide napred, ne dopušta istoriji da je pregazi!’ Široko razmahujući rukom, Bajić pokazuje predeo ispred nas. ’Pogledajte! Pogledajte Medveđu! Nekada je ovo mesto bilo dobro samo za viceve o srpskim seljacima. Danas je to uspešan domaćinski kraj u kome se poštuju običaji, pravoslavne svetinje i patrijarhalni zakoni. Da li mi verujete’, nastavlja uzbuđeno, ’da je do pre nekoliko godina ovde sve vrvelo od jeftinih rumunskih i ukrajinskih prostitutki, šibicara i kojekakvih prevaranata? Lično sam uložio ne mala sredstva i sopstveni ugled da srpsko selo podignemo iz blata i danas Medveđi ide bolje nego ikad. Poslovna pratnja cveta, oslanjajući se na naše devojke, ovde odrasle, ovde vaspitane, ovde i zaposlene, a kladionica i lokala sa poker-automatima otvorilo se toliko da danas maltene nemate kuću u selu iz koje makar jedna osoba ne radi u nekom. Srbija ima snage i znanja, samo je treba pustiti da ide svojim putem, to je moja poruka za mudrosere iz Beograda koji žive od zavisti i samo bi da nam pokvare posao.’

Ipak, Sanja Tigrica, kao potpuni debitant ne deluje kao prirodna zamena za jednu od poslednjih istinskih diva našeg glumišta…

’Odgovor na ovo je vrlo jednostavan’, veli Bajić. ’Seks. Seks se prodaje!’ Svoju poentu ilustruje snažno stežući mošnice obema rukama. ’Verujte mi, pokušao sam da napišem erotske scene u kojima bi Mira mogla da iskoristi svoj raskošni glumački talenat, ali, ma koliko vam to čudno delovalo, one nisu baš najbolje prošle kod fokus-grupa. Naprosto, interesovanje za erotiku u kojoj figurišu, stare, gojazne, izborane žene, a ovo sve mislim u najboljem mogućem smislu, da nam se Mira ne naljuti, to interesovanje i dalje pripada jednoj malecnoj niši na sveukupnom tržištu.’

Bajić širi ruke kao da se pravda.

’Verujte, mogli smo. Mogli smo da odlučimo da svima idemo uz kurac i ostavimo Miru u seriji, mogli smo da gledamo kako ljudi prebacuju na neki drugi kanal, Matićev izdajnički B92 ili Mitrovićev kičlijski Pink kad god se Mira pojavi u providnoj spavaćici i nedvosmisleno se preporuči obojici glavnih junaka za malo vrele akcije utroje, ali ne zaboravite da smo mi javni servis! Mi nismo tu da opslužujemo perverzne inklinacije nekolicine bolesnika koje će, uostalom Srpska Pravoslavna Crkva i Srpska Radikalna Stranka koordiniranom akcijom već izlečiti i/ili ukloniti još koliko u ovom mandatu vlade, mi smo tu da narodu damo ono što narod traži. A to je zdrava, čista, depilirana i zategnuta seks-akcija. A to je Sanja Tigrica. Ne brinite, Sanja je prirodan talenat i nećete moći da verujete da joj je ovo prva uloga kada vidite sa koliko uverljivosti ona tumači svoj lik.’

 

Producenti kao da ništa ne prepuštaju slučaju. Izbor za izvođača tematske pesme serije pao je na večito popularnog Zdravka Čolića, ali je, pomalo neobično, umesto tradicije da svaka nova serija ima novu pesmu kao svoj zaštitni znak ovde odabran jedan od Čolićevih velikih hitova iz prošlosti. Pitamo Bajića zašto je odabrana baš „Ti si mi u krvi“.

’Ponovo se vraćamo na fokus grupe!’, objašnjava Bajić trijumfalno. ’Znate šta se pokazalo kroz istraživanja? Da nema nikakve veze o čemu se u naslovnoj numeri serije radi, da nema potrebe da ona ima ikakve veze sa radnjom serijala, bitno je samo da pojedine slike u njoj makar površno korespondiraju sa generalnim tonom scenarija. U tom smislu’, nastavlja, ’„Ti si mi u krvi“ je idealan izbor. Ovu pesmu znaju svi, i staro i mlado, a pominjanje krvi na više mesta u tekstu je baš ona spona sa radnjom serije za koju osećamo da će rezonirati sa najvećim delom gledalaca. Ne samo da je serija prepuna akcije, eksplozija i krvi, već i, da tako kažemo, na dosta mesta u scenariju postoje aluzije i reference na određene supstance u krvi protagonista. Ne bi me začudilo da srpske gradove uskoro prekriju grafiti koji će proglašavati „Ti si mi u krvi“. To je taj nivo metareferentnosti koji želimo da postignemo ovo serijom, da je pretvorimo u trajni kulturni događaj, ne samo u laku zabavu miliona.’

Pitamo Bajića na koje supstance tačno misli.

’Ah… pa…’, osmehuje se on kao da mu je neprijatno. ’Pa… na insulin, naravno… da, na insulin koji ste me malopre gledali kako kuvam na upaljaču i ubrizgavam u venu, kako bih, hm, regulisao nivo šećera u svom krvotoku.’

Odustajemo od dalje priče o ovoj temi koja je, očigledno za Bajića od duboke lične važnosti. Sigurni smo da će nikako beznačajna populacija dijabetičara među ciljnom grupom gledatelja ove serije u njoj pronaći više razloga za vernost nego što bi se na prvi pogled moglo pomisliti.

Naš razgovor sa autorom se transformiše u ćaskanje o detaljima sa snimanja, kada Bajić oduševljeno počne da insistira da nam prikaže tek montirani trejler kojim će se serija najavljivati na televiziji tokom leta.

’Ne brinite, trejler ne sadrži spojlere i predviđen je samo da gledaocima sugeriše nivo spektakla i besomučni tempo kojim će se akcija u seriji kretati’, priča brzo Bajić dok rukuje složenim interfejsom svog DVD plejera. ’Ekskluzivna premijera samo za najseksepilnijeg novinara Politike!’ dodaje, šeretski se osmehujući.

Iz zvučnika postavljenih u svaki ugao Bajićeve dnevne sobe dopire grmljavina koju zatim presecaju teški, moćni hip-hop bitovi.

’Čola je snimio novu verziju pesme za ovu priliku. Aranžman je osvežen, dopisan je deo teksta, muziku je pravio jedan talentovan mladi kompozitor po imenu Skaj Vikler, a gostuje i reper Ajs Nigrutin. Mislim da će ovu pesmu voleti i drogirana deca i njihove majke.’

Agresivnu muziku prate brzo izmontirane scene eksplozija i automobilskih jurnjava. Čak se i u ovako kratkim segmentima može primetiti da je kadriranje, montaža i opšti kvalitet fotografije na daleko višem nivou nego kod prosečnog srpskog akcionog filma. Kaskaderi odleću i po nekoliko desetina metara pogođeni mecima a otkinuti udovi i delovi tela se realistično okreću u vazduhu pre nego što udare u kameru.

’Išli smo na to da scene deluju plauzibilno, a da opet budu zabavne’, objašnjava Bajić. ’Znate, već, Holivudska realističnost radije nego prava realističnost.’

Na ekran doleću rotirajuća slova: Ako ste mislili da je selo potpuno izgorelo

Krupan kadar na mišićav, nauljen muški torzo sa ukrštenim redenicima, kamera se zatim povlači i vidimo Milorada Mandića sa ogromnim mitraljezom u rukama i šubarom na glavi.

Ako ste mislili da babi više nije do češljanja

Rez na Radoša Bajića koji se u usporenom kadru baca na zemlju i, dok leti u stranu, ispod kožnog mantila koji nosi vadi dva mikro automata. Čaure odleću dok Bajić iz cevi seje užarenu smrt, osmehujući se iza tamnih naočara.

Onda ste loše mislili!

Eksplozije dižu u vazduh nešto što za trenutak prepoznajemo kao američku vojnu bazu. Manda i Radoš jedan drugom namiguju trčeći u zaklon.

 

Ove jeseni

Motocikl za čijim je upravljačem Radoš poleće kroz prozor zgrade i zabija se u helikopter sa NATO oznakama.

Radašin i Viljuška se vraćaju

Pesničenje u nekom stilizovanom zapadnoevropskom kafeu. Primećujemo ogromnu količina statista i sjajnu borbenu koreografiju

I sada su rešeni da idu do kraja!!

Brza montaža ljubavne scene u kojoj za momenat vidimo Sanju Tigricu potpuno golu i nekoliko muškaraca oko nje.

Bez milosti! Bez zadrške! Bez stida!

Vidimo Radoša kako udobno naslonjen na Mandine gole grudi pada u san.

Ove jeseni

’Neeeeee!!!’, urla Manda pucajući na neprijatelja koga ne vidimo iz mitraljeza, dok mu svetlosti obližnjih eksplozija obasjavaju lice.

Sve što ste mislili da znate o srpskom selu ćete zaboraviti

Plamen se podiže sa dna ekrana i ispunjava čitavu sliku. Manda i Radoš izlaze iz vatre i ležerno šetaju prema kameri.

Za krv! Za čast! Za Srbiju!

Obojica junaka podižu cevi oružja prema kameri i potežu obarače. Sledi eksplozija i do ekrana doleću slova koja se tu zadržavaju dok se plamen gasi a muzika zamire

Na čijoj si TI strani?

Šta na kraju ostaje da se kaže o filmskom projektu koji preti da redefiniše način na koji razmišljamo o srpskoj kinematografiji, projektu nastalom iz ljubavi, posvećenosti i nesebične vere da tamo gde ima volje, ima i snage da se svet menja? Dok nas autor serije ispraća do kapije imanja i umiruje gestom ruke naoružane stražare i razdražene Dobermane, poslednje reči ostavljamo ipak njemu.

’Nikada, ali nikada ne treba raditi stvari kojih ćeš se kasnije stideti. Ako ijedna jedina poruka ostane iza naše serije nek to bude ova. Nije sramota biti Srbin. Nije sramota biti sa sela. Pogledajte, pa meni stalno na kolima ispisuju autolakom „seljak“ kada odem u Beograd, a mene to ne može da uvredi. Uostalom, otkada sam poslednji put uhvatio jednog od tih klinaca kako mi žvrlja po kolima i pogodio ga četiri puta iz pištolja pre nego što je uspeo da se baci u jarak, mislim da i javnost polako menja mišljenje o meni i srpskom selu. Ovo će biti serija kojom ponovo Srbiji vraćamo ponos, kojom će ponovo srpsko čelo ponosno da se uzdigne, a srpska zastava da se zavijori na krovu Evrope, u Briselu, makar u jednoj od poslednjih epizoda. A kada taj prizor preplavi ekrane širom Srbije, onda čekajte da vidite šta je pravi nacionalni preporod. Ako volite Srbiju, videćemo se onda, a ako je ne volite’, Bajić se tapše po revolveru koji nosi zadenut za pojas, ’pa, recimo da vi mene nećete videti, ako ja vas ugledam prvi.’

Jedno reagovanje to “Lepo selo lepo gori a baba se češlja nožem”

  1. Svaka čast 🙂 ovo je ravno ludilu…a zapravo potpuna istina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: