O gonzo pornu i smrti u krevetu

Donji tekst predviđen je da izađe u četvrtom broju fanzina Last Breath. No mene mrzi da čekam. A sa fanzinima se i nikad ne zna: mogu da izađu, a mogu i da ne izađu. Bilo kako bilo, rado ću obavestiti cenjeno čitateljstvo kada fanzin izađe i Nemanju obeštetiti time što ću mu do kraja života pisati recenzije. Ali sada ću ovde okačiti tekst koji sam napisao pre dosta meseci i namenio ga toj publikaciji. Osobi iz teksta pre dve nedelje smo davali šest meseci od smrti.

O gonzo pornu i smrti u krevetu

Hteo sam da za ovu priliku napišem kolumnu o nekim životno važnim stvarima. Na primer, da se dotaknem svakodnevnog preispitivanja toga da li svojim aktivnostima donosim okruženju više štete ili koristi, da promislim o tome imam li ja kao neko ko stalno unaokolo nekoga i nešto kritikuje, neku osnovu za to. Da vidim jesam li ikada učinio nešto što bi nekome na bilo koji način olakšalo život, nešto što bi unekoliko opravdalo svu tu hranu koju dnevno pojedem i svu tu električnu energiju koju potrošim na igranje videoigara i slušanje muzike. Hteo sam da se dotaknem krhkosti ljudskog postojanja, prolaznosti života i neizbežne završnice u telu koje odbija saradnju, da pomislim na poslednje trenutke ispunjene kajanjem i samosažaljenjem, trenutke koji, ako čovek ima sreće traju kratko. Ako je nema, traju nedeljama, mesecima, ponekad godinama. Da suprotstavim svoju svakodnevnicu kompulzivnog downloadovanja muzike sa Interneta i čitanja stripova momentima ljudi koje sam poznavao a koje sam gledao kako u svojim poslednjim danima pokušavaju da se pomire sa sobom i sa idejom da, na kraju, nije bilo smisla.

No, umesto toga, hajde da se pozabavimo pornografijom. Još konkretnije, dotaknimo se fenomena gonzo pornografije, toliko raširenog da će za par godina deci koja tek stasavaju za seksualnu zrelost biti teško, ako ne i nemoguće objasniti da je nekada postojala i neka druga pornografija. Eto još jednog primera kako tehnološki napredak nezaustavljivo i nepovratno menja kulturološki krajolik.

img512/7398/200402lynn2kv3.jpg 

Ne treba čovek da bude proučavalac medija pa da primeti kako novi tehnološki izumi gotovo po pravilu pronalaze svoju prvu široku primenu na polju pornografskog. Čak je i pisana reč dobar primer: Kamasutra je nastajala u isto vreme kada i hrišćansko Sveto pismo. Što je dobar pokazatelj kako, čim neko novo tehnološko dostignuće postane dovoljno jeftino da sebi može da ga priušti prosečna jedinka u društvu, ono postaje vektor propagacije pornografskog sadržaja. Nije blesavo pretpostaviti da je u poslednjih petnaestak godina, sa  prodiranjem Interneta u naša domaćinstva, količina erotske i pornografske literature koju ljudi pišu i ‘objavljuju’ porasla za nekoliko redova veličine. Brza google pretraga na temu ‘erotic stories’ prikazaće vam zapanjujuću količinu materijala samo na engleskom jeziku. Uz malo varijacije u parametrima pretrage lako ćete završiti sa bukvalno desetinama hiljada strana koje sadrže sve moguće varijetete literarne pornografske fikcije – od vanila priča o bračnom seksu (takozvani ‘wife stories’), preko anime, slash i furry fan-fictiona, vampira, elaboriranih istorijskih ili naučnofantastičnih miljea, pa do hardcore pokolja u radikalnim snuff radovima.

Ako je stvar ovako očigledna na literarnom planu koji od čoveka ipak zahteva elementarnu pismenost, jasno je da su prilike u vizuelnim medijima znatno ekstremnije. Ljudi se često šale sugerišući da je svrha Interneta distribucija pornografije i da sve ostalo dolazi kao usputni sadržaj, međutim kada čovek shvati da je većina metoda online reklamiranja, plaćanja na daljinu i distribucije velikih fajlova svoju pionirsku primenu našla upravo u domenu Internet pornografije, stvari su malo jasnije.

 img512/9586/amberlynn1lz6.gif

Pretpostavljam da ove redove ne čita niko ko nije barem jednom zaronio u okean online porna i ostao zaprepašćen upravo neverovatnom količinom materijala na raspolaganju. Pornografije na Internetu ima toliko da tek uvidom u nju počinjemo da stičemo utisak koliko je planeta na kojoj živimo zapravo velika.

Upravo tu dolazimo i do gonzo pornografije. ‘Gonzo pornografija’ je nešto što će uskoro postati redundantna, previše elaborirana sintagma. Uskoro će sama reč pornografija označavati ono što danas zovemo gonzo pornografijom.

Kada sam ja bio klinac, činjenica da su porno zvezde kao što su recimo Seka ili Ginger Lynn snimale desetine (čak stotine!) filmova za godinu dana je bila zaprepašćujuća. Međutim, malo istraživanja je otkrivalo da je dobar broj ovoga otpadao na kompilacije i različite ‘cutove’ istih filmova, svodeći stvarnu produkciju na par desetina naslova za godinu dana. Ginger Lynn, neprikosnovena diva osamdesetih, za svojih četvrt veka rada u branši može da se pohvali sa svega dvestotinak naslova iza sebe. Zvuči impresivno u poređenju sa ‘pravim’ glumicama, ali ne i kada se uporedi sa današnjim ciframa. Danas jedna mladunica kao što je Tifanny Hopkins ima iza sebe osamdeset filmova u oko pet godina rada. Ili, relativno nepoznata Katin – manje od četiri godine u industriji i preko devedeset naslova u filmografiji.

 img512/2323/thopxt0.jpg

Danas, radni vek (pogotovo ženske) porno zvezde može da traje jedva šest meseci ili godinu dana a da za to vreme ostavi iza sebe pedesetak filmova (pomenuta Katin je samo u 2004. snimila 57). U osamdesetim godinama, a još više u sedamdesetim, pornografija je još uvek imala jasne dodirne tačke sa filmskom industrijom i, još bitnije, umetnošću. Ne samo da je zlatno doba američke pornografije (1977.-1982.) značilo da su autori ovih filmova imali ambiciju da pišu scenarije i teraju svoje protagoniste da glume, već je i produkcija bila impresivna: korišćena je filmska traka, kostimi, šminkeri, vozila, snimano je na više lokacija, osvetljenje, kamera i montaža bili su profesionalni. Produkcija filma mogla je da traje i po nekoliko meseci od čega je par nedelja odlazilo na samo snimanje.

Danas se ovako nešto smatra ekstravagantnom pustolovinom a za nekoliko godina biće gotovo nezamislivo. Šta se dogodilo? Neko je izumeo video-kameru. Onda je ona postala dovoljno jeftina da sebi može da je priušti svako ko može da se odrekne mesečne doze heroina. E, onda su došle devedesete pa su usledili još i jeftini optički mediji/ uređaji, brz Internet i uvećan online storage space i na kraju Vijagra. Dame i gospodo, braćo i sestre, dobrodošli u eru gonzo pornografije.

 img512/5425/ts469tw0.jpg

Gonzo pornografija je suma svih tehnoloških pojeftinjenja koja smo kao rasa iskusili u poslednjih par decenija. Gonzo pornografija se pravi svuda i pravi je svako. Gonzo pornografija je ‘industrija’ samo po imenu, ovde se zapravo radi o manufakturi, do it yourself produkcionom sistemu koji se sve manje oslanja čak i na velike distributivne lance koristeći prednosti direktne distribucije putem broadband Interneta. Gonzo porn je primer produkcije koja je napravila sve moguće uštede da bi maksimizovala profit na jednom tržištu gde je borba za potrošače najintenzivnija otkada je biznis uopšte nastao.

Razlike između produkcijskih zvezda kao što je recimo Jules Jordan i anonimnih Ukrajinaca gotovo da ne mogu da se prepoznaju. Naravno, Jordanove žene imaju malo skuplje titjobove, njegovi muškarci malo skuplje tetovaže i vile sa bazenima u kojima snima svoje filmove su verovatno za nijansu skuplje od onih u kojima Ukrajinci to rade (ne i nužno – ukrajinski i ruski kriminalci vole ekstravaganciju bar koliko i prosečni uspešni kalifornijski pimp), ali pričamo o nijansama. Video-kamera, relativno bezbedan enterijer (ili slabo posećen eksterijer) i tabla Vijagre su sve što je potrebno da bi se gonzo pornografija snimala. Da li ćete je posle pretvarati u luksuzno upakovan DVD i distribuirati je po videoklubovima i prodavnicama širom sveta ili ćete je aploudovati na svoj sajt i naplaćivati pristup istom tri dolara na dan je beznačajna razlika. Vaši filmovi su po svim karakteristikama filmskog jezika, filmske umetnosti – isti.

 img512/1336/peternorth500th1.jpg

Ovo za trenutak može da zazvuči kao neka vrsta demokratskog raja. Zaista može, ako nesputani kapitalizam (makar i sitnih preduzetnika) smatramo sinonimom za demokratiju i ako, uostalom demokratiju smatramo nečim dobrim. Istina je, međutim, da gonzo porn upravo demonstrira kako demokratija (u sprezi sa tim kapitalizmom) promoviše osrednjost u kvalitetima i najniži zajednički sadržalac u aspiracijama.

Nisam gore slučajno iskoristio reč ‘umetnost’ govoreći o pornografiji. Iako bi nam sad trebalo jako mnogo prostora da raspravimo šta je tačno umetnost i na koji se način pornografija uklapa u bilo koju njenu definiciju, zadovoljimo se time da sam koren reči ‘umetnost’ podrazumeva, uostalom zahteva, određenu artificijelnost, određeni sadržaj ‘veštačkog’, ili, da se lepše izrazimo ‘izmaštanog’. Umetnost nije dokumentaristička mimeza realnosti (da ne ulazimo sada u definicije relanosti, ostali bismo ovde do jutra), ona je estetička refleksija realnosti, ponekad čak i njena negacija, ali uvek je drugačija. Pornografija sedamdesetih godina je ovo implicitno prihvatala, govoreći i dalje jezikom filma, jezikom umetnosti, jezikom maštanja. Ona je stvarala nepostojeće ambijente, pokazivala nepostojeće ljude, pričala izmišljene priče. Nije to radila na nekom previsokom estetskom nivou, ali neporecivo jeste funkcionisala u okviru umetničke estetike. Kao i svaka umetnost doticala se mitološkog i oniričkog. Sedamdesete su, uostalom bile era, s jedne strane zaleta postmodernističkog u umetnosti kada je zastrašujući zahtev moderne da se život i umetnost moraju izjednačiti konačno odbačen u ime fikcije i mašte, a s druge strane bila je ovo poslednja uistinu hedonistička decenija zapada, pre AIDSa i islamskog terorizma.

Gonzo pornografija sve ovo anulira. Neću reći da ona veruje u dokumentaristički prikaz seksa jer gonzo porn, pre svega nema nikakvu ideologiju, pa ni veru, sem ideologije profita i vere da je ušteda = zarada. Pored toga, gonzo pornografija nije manje ‘veštačka’ od svoje starije, klasične sestre. Ona nema pretenziju na dokumentarizam i objektivni prikaz stvarnosti. Ona samo funkcioniše na mnogo nižem estetskom nivou, njen umetnički sadržaj je mnogo banalniji, njena veza sa snovima i mitovima slabija. Jeftina i plitka, gonzo pornografija nastala u poslednjim trzajima devedesetih godina je izgrađena na saznanju da maštovitost i kreativnost nisu uslov da bi se zaradilo. Prosečan čovek spreman je da plati kako bi video samog sebe u situaciji koja nije ni maštovita ni kreativna, čija je najviša estetska ambicija da okruženje u kome se zbivanja odvijaju redukuje na minimum detalja. Čak ni ova redukcija nije u osnovi estetska već produkcijska, ali ona, makar nehotično, porađa i imanentnu ideologiju novog doba masovne kulture.

To jest Velikog Brata.

 img512/3873/130126bigbrotheriswatchkn7.jpg

Kao što pornografija na Internetu predviđa, testira i zatim diktira načine produkcije, distribucije i naplate, tako u kulturi ona najavljuje trendove koji oblikuju stvarnost Mcluhanovog globalnog sela. Reality TV je u odnosu na našu dosadašnju vizuelnu kulturu ono što je gonzo pornografija u odnosu na ‘običnu’. Reality TV je demonstracija uštede koja znači profit, produkcije koja raskoš ili barem maštovitost zamenjuje jeftinoćom. Harizmatični glumci ili barem upečatljiva TV lica zamenjena su prolaznicima sa ulice koji čak ni birani po nekakvom diversifikacijskom kulturnom ključu ne mogu da prikriju činjenicu koliko su obični ljudi nezanimljivi i banalni čim ih čovek pažljivije posmatra. Reality TV ne priča priče i umesto toga se odlučuje na prostačke dosetke i nadu da je istina nekad čudnija od fikcije. I jeste, ali ovo nije pojava koja se može sistematski proizvoditi, otud i neizbežna ispraznost Reality TV-a, protiv koje se producenti bore kojekakvim ‘scenarijima’. Naravno scenariji u kojima ne postoji ni mrva estetskog, umetničkog nisu zapravo scenariji koje smo navikli da cenimo u vizuelnom mediju pa ne treba da čudi osećaj brutalne frustracije koji Reality TV u nama proizvodi.

Apologete Reality TV-a će se svakako pozvati na realnost, ističući je kao najvažniji činilac ovog programa, kao da je realističnost u umetnosti ikada bila ključan parametar. No, i to je pogrešan argument jer Reality TV nije ništa manje veštačka od ‘obične’ televizije, ona, iako to eksplicitno ne priznaje, i sama spada u umetnost makar po meri veštačkog koje joj je potrebno da postoji. Samo, to je niska, plitka, isprazna umetnost, nespretna u svojim metaforama, nemušta u svojoj simbolici, banalna u svojim slikama, neefikasna u svojim tehnikama, ona nas dovodi do ludila upravo time što se zaodeva u formu u kojoj smo navikli da od umetnosti ipak očekujemo mnogo više.

 img512/9033/200pxjoeysilveradsc0517wx4.jpg

Paralela sa, recimo Dogme 95 kinematografijom ili raznim cinema vérité momentima iz filmske istorije samo služi da potvrdi koliko je Reality TV nepodnošljiva ponuda. Dok pomenute filmske pristupe karakteriše pseudorealizam, onirički realizam, nepatvorena umetnička ambicija da estetiku pronađe i prikaže svuda gde se ne nadamo da je možemo videti, dotle Reality TV uzima na sebe mantiju umetničke forme a zatim i neverovatno pretencioznu ambiciju da nas poduči istini (=realnosti) nefiltriranoj, neposredovanoj kroz umetnički mehanizam sublimacije i simboličke redukcije.

Rezultat? Desetine miliona ljudi u transu, ali već smo znali da su ljudi budaletine koje će plaćati da gledaju same sebe čak i onda, ama baš onda kada na njima nema ničega interesantnog. Reality TV je brutalno, nemilosrdno podsećanje da je ljudsko biće u proseku jedna nepodnošljiva, odvratna pojava, isprazna, plitka vreća kostiju i prostih nagona za koju je smrt u krevetu suviše dobra.

Što slabo služi da objasni zašto me pojedinačna smrt u krevetu dovodi gotovo do ludila kada je pratim iz dana u dan i meseca u mesec, sasvim svestan bespomoćnosti da išta učinim. Kao, recimo u slučaju mog kolege koji dok ovo kucam odbrojava svoje poslednje dane sveden na polovinu svoje uobičajene telesne težine. Rak je neprijatna bolest. Pogotovo kada ste do juče bili sportski tip, igrali fudbal dvaput nedeljno, nikad niste pušili i bili umereni u jelu i piću. Onda odete na jedno snimanje i život vam se sasvim promeni. ONDA odete na jednu operaciju i dok ste još juče bili u stanju da igrate fudbal dva sata i podignete plinski šporet bez ičije pomoći, danas ne možete ni da odete do klozeta sami, kenjate u kesu i pijete vodu na slamku. Za jedan dan, za 24 časa. A bolest još nije ni krenula.

 img512/9709/1000002625bz1.jpg

Onda prolaze meseci a telo vam se topi, dok koža postaje sve žuća. Vi ste na posebnoj dijeti i pokušavate da pronađete ohrabrenje u činjenici da ste juče hodali trideset minuta a da do pre nedelju dana niste mogli duže od petnaest.

Onda više ne možete da jedete. Niste otišli u klozet poslednjih nekoliko dana a i ono što izbacite je nesvareno i krvavo. Niste spavali, barem ne da ste toga svesni poslednjih par nedelja. Ruke su vam izbušene iglama kroz koje se telo hrani, uprkos tome postajući sve manje. Imate pedeset kilograma i vaš sin je upravo došao iz Amerike gde treba da diplomira za mesec dana. Vi to nećete dočekati.

I šta u svemu tome mogu ja da učinim? Nema mnogo svrhe hrabriti nekoga ko sasvim dobro vidi da umire i sa svojom ženom razgovara najviše o sahrani. Uostalom, vi baš i nemate strpljenja da slušate o tuđim doživljajima ili problemima, niti su vam šale više smešne, što manje-više iscrpljuje spektar dostupnih tema. Šta sam ja onda ovde uopšte u stanju da doprinesem? Toliko bedno i malo zvuči to da sam, zajedno sa ostalima insistirao da dobijete produženje ugovora, bar da poslednjih par meseci ne morate da brinete o novcu. Ali to je sve. Jučerašnji razgovor u kome sam predložio da vam uz narednu platu damo bonus kako bi familija barem mogla da vas sahrani a da ne ode u debeo finansijski minus je u ovom trenutku vrhunac mojih mogućnosti.

I to je zaista glupo, bolno i frustrirajuće. Biti u stanju da za nekog bliskog čovek učini samo toliko. To je bedno, jadno i toliko normalno za život koji većina nas vodi da se uvek razbesnim kada samo pomislim na to. Nije nikakvo čudo što sam hteo da danas pričamo o pornografiji.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: