O rezervistima bez rezervi

Politika (www.politika.co.yu) je jutros objavila ovaj tekst i intervju sa savetnikom premijera Lalovićem povodom protesta vojnih rezervista sa juga Srbije u centru Beograda.

 

O rezervistima bez rezervi

 

Autor: Dobrivoje Janković

 

Beograd je ponovo pod opsadom. Ako ste juče pokušavali da se vratite sa posla u popodnevnim časovima i put vas je naneo kroz centar prestonice, mogli ste na čas uživati u reminiscenciji na najlepše delove devedesetih godina. Još od pada režima Slobodana Miloševića nakon izdaje od strane njegovih najbližih saradnika iz opozicije i odbijanja tada moćnog Vuka Draškovića da se stavi na njegovu stranu kao mnogo puta ranije i tako očuva možda poslednji evropski grudobran protiv nadiruće globalizacije i ekstremnog islamizma, Beograd nije na svojim ulicama video propisan ulični protest.

 

Naravno, bilo je povremenih štrajkova penzionera i izlazaka srednjoškolaca na trgove u pokušaju da upozore javnost na mutne radnje u vezi sa zaključivanjem ocena na polugodištu i zakulisnih dilova oko organizovanja đačkih ekskurzija na Karibe, međutim u svim ovim slučajevima pažnja najšireg građanstva naprosto nije bila privučena u značajnoj meri. Neki će reći da u berićetnom periodu tranzicije i naglog ekonomskog razvoja u postmiloševićevskoj Srbiji običnom čoveku više nije stalo do ulične borbe i da je poverenje u institucije preovladalo. Neki će reći da gladni penzioneri i drogirani srednjoškolci naprosto nisu bili u mogućnosti da se odupru brojno nadmoćnijoj i bolje opremljenoj žandarmeriji i da ih je neočekivano visok broj žrtava naterao da se povuku sa ulica pre nego što su televizijske ekipe stigle (proces legitimacije i zaklinjanja nad Svetim Pismom na vernost Srbiji i Ministarstvu za informisanje koji je uveden 2001. godine je, po mišljenju mnogih ponešto usporio protok informacija u srpskoj medijskoj sferi, ali ni najveći njegovi protivnici ne mogu da poreknu da je konzistentnost i jednoobraznst informisanja podignuta na mnogo viši nivo). Istorija će dati svoj sud. Za nekoliko stoleća.

 

Bilo kako bilo, sinoć su stanovnici Beograda ponovo, kao i mnogo puta u našoj zajedničkoj prošlosti mogli da budu svedoci autentičnog građanskog protesta. Kao u najboljim danima borbe protiv Miloševićeve diktatorske čizme, narod je doputovao u Beograd, izašao na ulice, vređao javne ličnosti, blokirao saobraćaj na najosetljivijoj saobraćajnici u gradu, a prolaznici su sa puno odobravanja komentarisali ovo malo događanje naroda, izražavajući nadu da će Srbiji još jednom krenuti na bolje sada kada je ponovo demos izašao na ulice i ponosito i otvoreno zatražio svoje pravo da vlada. Čula se, doduše i poneka psovka.

 

Romantična osećanja koja mnogi stari Beograđani imaju prema protestima ove vrste su razumljiva. Mnogi su na ovaj način završili srednju školu, fakultet, učlanili se u omiljenu stranku, našli simpatiju. Koliko je samo života oplemenjeno stajanjem na ulici, hodanjem pored zgrade Radio televizije Srbije, bacanjem jaja na njene prozore, iritantnim duvanjem u zviždaljke, bacanjem kamenja na policiju… Kolike su se ljubavi tu rodile između mladih ljudi. Ne uvek različitog pola.

 img105/4616/44925147547343bebc764f6ai6.jpg

Ipak, romantika na stranu, šta je ono što građani mogu očekivati od najnovijeg protesta koji potresa ulice Beograda? Prvi detalj koji će iskusno oko starog mitingaša uočiti je da je aktuelni protest u Beogradu uspeo da preživi noć, što je ogroman uspeh. Noć je doba kada žandarmerijska krvožednost raste obrnuto proporcionalno opadanju temperature vazduha i dostiže vrhunce u momentima kada mesec svoje bledo lice skrije iza oblaka. Ipak, noćas su građani koji protestuju na Nemanjinoj ulici uspeli da opstanu, uprkos prisustvu policije i oklopljene žandarmerije u velikom broju. Prizor je i dalje veličanstven u trenutku dok ovo pišemo. Sukob plavih uniforma pripadnika žandarmerijskih snaga i maskirnih zelenih uniforma građana u protestu je prizor od koga zastaje dah. Reporter Politike je jutros uspeo da obavi razgovor sa Slobodanom Lalovićem, bivšim ministrom za Rad, zapošljavanje i socijalnu politku a sadašnjim savetnikom premijera Srbije.

 

Politika: Gospodine Laloviću, naše prvo pitanje je: da li vas je sramota?

 

Lalović: Molim? Kako ste saznali? I kad pre?

 

Politika: Mislimo na-

 

Lalović: Samo jedan trenutak, molim vas (vadi mobilni telefon i okreće se od nas. Zatim šapuće u telefon tako da se čuju samo pojedine reči) … obećali… punu diskreciju… ne rekli ste PUNU DISKRECIJU… ugrožena socijalna politika čitave vlade… stimulacijom prostate… ne, ne, ne, nemam primedbi na kvalitet usluge, ali ovde je novinar koji… da vas podsetim, rekli ste da naplaćujete skuplje nego druge agencije jer garantujete apsolutnu tajnost…

 

Politika: (tapšemo savetnika po ramenu) Gospodine Laloviću, naše pitanje se odnosi na ulični protest vojnih rezervista u Beogradu koji je počeo i još traje.

 

Lalović (okreće se prema nama sa vidnim olakšanjem) Aaaa, pa što niste odmah rekli, nego ste krenuli sa nekim pitanjima o sramoti…

 

Politika: Naše pitanje je i dalje tu: da li vas je sramota što u Beogradu ponovo gledamo scene koje smo mislili da smo za sobom ostavili u devedesetima?

 

Lalović: Na šta mislite?

 

Politika: Na protest rezervista koji zahtevaju da im se isplate dnevnice za učešće u ratu protiv NATO pakta 1999. godine.

 

Lalović: (sada vidno nezainteresovan, kuca SMS poruku nekome po imenu Hamid) Paaa, hmmm, da…

 

Politika: Šta ‘da’, gospodine Laloviću? Slažete se da bi trebalo da vas, kao predstavnika vlade bude sramota?

 

Lalović: Hmmm? Ne, ne, mislim, nikako… Mislim, pa to je njihovo demokratsko pravo da protestuju, zar ne? Mi smo demokratsko društvo sa jasno definisanim institucijama sistema, sigurno je tu negde i definisano pravo na protest?

 

Politika: Da, ali da li ovo pravo podrazumeva ometanje saobraćaja na najosetljivijoj gradskoj saobraćajnici i funkcionisanje prestonice?

 

Lalović: (zaklapa telefon nakon obaveštenja da je poruka uručena) Nikako! Zato je vlada i insistirala da se na taj šljam pošalje žandarmerija i da primene, ako je potrebno, najoštrije mere da se protest suzbije, kolovođe pohapse i da se neki, za primer, pogube na licu mesta.

 

Politika: …

 

Lalović: Još neko pitanje?

 

Politika: Da se… da se… pogube, gospodine Laloviću? Ali, radi se o, kako ste rekli demokratskom pravu na protest.

 

Lalović: Ma nemojte, molim vas da se sad sprdamo sa demokratijom, pa ti ljudi su ratovali za Miloševića!!!

 

Politika: …

 

Lalović: Za Miloševića, moj gospodine!!! Balkanskog kasapina!!! Čoveka koji je destabilizovao region sve od severne Afrike do zakavkazja svojim sumanutim planovima o dominaciji čitavim svetom. Da ga premijer Koštunica dvehiljadite godine nije smelim i riskantnim potezom zaustavio-

 

Politika: Ali ratovali su nenamerno, gospodine Laloviću!

 

Lalović: Zar se može ratovati nenamerno?

 

Politika: Ti ljudi tvrde da su bili prisilno mobilisani.

 

Lalović (udara se obema rukama po kolenima i grohotom smeje) Ha, ha, ha, gospodine, ha, ha, ha. Odavno se nisam ovako nasmejao. Prisilno? Mobilisani? U Miloševićevoj Srbiji? Ma hajdete molim vas, taj čovek je u hipnotičkom nacionalističkom transu držao skoro celu populaciju više od deset godina, ljudi su se penjali jedni preko drugih da dobiju pušku u ruke i nož u zube i da ih puste na nasumično odabranu nesrpsku nejač. Uostalom, ako im se nije ratovalo, mogli su da emigriraju kao onih hrabrih 400,000 studenata koji su otišli iz zemlje početkom devedesetih i koje smo amnestirali pre par meseci.

 img160/640/oktobar20200620lalovicpd3.jpg

Politika: Ovde pričamo većinom o sredovečnim ljudima sa porodicama, savetniče, ljudima skromnih primanja iz siromašnih sredina-

 

Lalović: (upada nam u reč) Da li je to izgovor za krvožednost, gospodine? Ako to tvrdite, niste ništa bolji nego Milošević, ili onaj zločinac Šešelj koji je juče u haškom tribunalu izjavio da možda snosi moralnu odgovornost za nasilje nad nesrbima. Kakav ste vi cinik, gospodine!!! Kao i Šešelj!! Umesto da tvrdi da je sasvim nevin, kao što se Šljiva hrabro držao, on Srbiji tovari na leđa još kolektivne krivice pred uvek budnim pogledom sveta. Tako i vi, novinari, samo pokušavate da pronađete reči opravdanja za ove ljude koji su sa bolesnim sjajem u očima klali po Krajini i Bosni.

 

Politika: Kra… Bosni?? Pričamo o rezervistima koji su ratovali na Kosovu, gospodine Laloviću.

 

Lalović: To vam i pričam, gospodine, ovi ljudi su Kosovo pretvorili u kosturnicu za sve što nije bilo srpsko, išli su ovim delom Srbije, koji je još uvek deo Srbije i biće deo Srbije i jedanaestog Decembra, kako i piše u preambuli našeg ustava, bez obzira na to što nam se zbog nje ceo svet smejao, išli su ovim delom Srbije sa ubilačkim sjajem u očima, smrdeći na vinjak i paleći albanske kuće, paleći albansku stoku, poljoprivrednu mehanizaciju, kućne aparate, nakit, zlatne zube, decu, starce, sve što su mogli da stave pod baklju. I vi za njih imate simpatije, gospodine?

 

Politika: Oni su bili deo legitimnih oružanih snaga tadašnje države čiji je Srbija pravni naslednik i tvrde da im nikada nije isplaćen novac za njihovo učešće u odbrani zemlje od spoljne agresije.

 

Lalović: Novac… samo to im je bitno… a to što je zemlja krvarila, što je narod bio na kolenima a Milošević se smejao nad ruševinama kuće u kojoj je, uostalom bespravno stanovao, to nikom ništa? I kakav je to način da protestuju u uniformama? Pripadnici žandarmerije su malo zbunjeni, nisu navikli da udaraju uniformisana lica, čini im se da je to nalik građanskom ratu. Ako to nije smišljeno rovarenje protiv institucja sistema šta je onda?

 

Politika: Gospodin Koštunica je svojevremeno izjavio da je protest u uniformama i sa oružjem sasvim legitiman, pošto je to kao kada lekari protestuju u svojim mantilima.

 

Lalović: Ko? Ko je to rekao?

 

Politika: Premijer, čiji ste vi savetnik, gospodine Laloviću.

 

Lalović: Hmm, zaista je to rekao? (Mrmlja sebi u bradu: Nije ni čudo da mu trebaju savetnici… pa taj čovek čim zine izleti mu neka glupost) Ne, vidite, on je to mislio samo ako se radi o… aktivnim oružanim jedinicama, da, to je to, razumete, samo aktivne trupe mogu da protestuju sa oružjem i uniformama, onda je to okej.

 

Politika: Nešto kao ilegalni taksisti sa svojim automobilima?

 

Lalović: Da, to je to, razumeli ste!

 

Politika: Zar ne bi onda žandarmeriji bilo još teže da izađe s njima na kraj?

 

Lalović: Jel’ ovo trik pitanje?

 

Politika: Dobro, da pređemo na sledeće pitanje: vlada tvrdi da su neki od rezervista već isplaćeni i da je njihov protest nelegitiman, ali nije do sada ispunila svoja obećanja da objavi spiskove imena ovih ljudi sa dokazima o isplaćenom novcu.

 

Lalović: Zar ne biste radije da pričamo o vepru ubici iz Kraljeva?

 

Politika: Kako mislite da se ovaj propust vlade da pokaže spiskove odražava na transparentnost njenog rada?

 

Lalović: Vepar od stopedeset kilograma, pazite, to vam je prava novinska vest, a ne ovo o nekim krezubim matoranima koji blokiraju prolaz tramvajima u Beogradu, pa još ubica! Ubio je ne samo gazdu nego i komšiju!!!

 img217/6617/thumbms1692089kpjgpolanaz9.jpg

Politika: Mi bismo radije da nam odgovorite na naše pitanje.

 

Lalović: (pomalo zlovoljno) Ja samo pokušavam da vam pomognem da budete bolji novinar.

 

Politika: Da ponovimo pitanje?

 

Lalović: Ne, ne morate, bah, kad ste takvi zaista mi se ne priča sa vama, medijima… Dakle, šta je ono, beše bilo vaše pitanje? Nešto o Velikom Bratu? Pazite, ja smatram da je svinjarija to što Miki učestvuje i u ovoj sezoni. To je tako providan, tako jeftin trik navlačenja Vojvođana da gledaju B92 umesto RTS-a, da mi, iskren da budem, nije jasno zašto ustavni sud nije poveo postupak zbog podsticanja separatizma protiv Matića i njegove kompanije. A kad kažem ‘svinjarija’, to me podsetlo na ovog vepra iz Kraljeva-

 

Politika: Možda je problem u tome što parlament Srbije još uvek nije imenovao predsednika ustavnog suda pa je time ustavni poredak, evo, već više od godinu dana praktično narušen jer nema ko da verifikuje ustavnost niti jedne zvanične odluke.

 

Lalović: Sada ste već maliciozni. Parlament i vlada rade najviše što mogu, u teškim uslovima. Da se vi novinari manje mešate u njihov rad, sigurno bi i rezultati bili bolji. Dajte sledeće pitanje, pa das e razilazimo, pre nego što pozovem BIU i uhapsim vas zbo ometanja rada državnih institucija.

 

Politika: Vi sebe doživljavate kao instituciju, gospodine Laloviću?

 

Lalović: Je li to vaše poslednje pitanje?

 

Politika: Ko je Hamid?

 

Lalović: Ovaj intervju je završen.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: