Prava istina o Egzitu

‘Volim ja i klinke i matorke, nema tu šta.’, rekao je čelnik Egzita gledajući na sat. ‘Jednom sam bio sa dve odjednom, dobro sam ih platio, mamu im jebem, ali su se trudile. I pristale su da glume da su majka i ćerka. Uh, ala sam ih šamarao…’

U tom trenutku uplašeno lice organizatorke programa Javnog servisa provirilo je kroz vrata.

‘Gospodine Ivošev, počinjemo’

Ivošev, uprkos svojoj mladosti jedan od nekoliko ključnih ljudi u kompaniji, neki bi rekli državi, pod imenom Egzit pomalo iznervirano pogleda u njenom pravcu. Nije voleo da ga prekidaju. Napravio je mentalnu zabelešku da od Tijanića kasnije zatraži da se devojka javno izbičuje. Onda polako ustade sa stolice i otrese nevidljiva zrnca prašine sa svog skupog, besprekornog sakoa.

‘Dovršiću vam ovu priču kasnije, kolega’, dobaci uz osmeh zameniku atašea za štampu američke ambasade u Beogradu koji se u zgradi RTS-a nalazio sa zadatkom da nadzire kako će javni servis tretirati predstavnika Egzita, pa i da interveniše ako bude potrebno.

Ivošev se lakim korakom zaputi prema studiju gde je upravo počinjala specijalna emisija serijala ‘Ključ’, posvećena dilemi koja je već nekoliko nedelja potresala srpsku javnost.

*

‘Afera Pepersi‘, smešila se Nataša Miljković (http://www.natasa-miljkovic.com/) kameri, zavodeći je neizgovorenim obećanjima putenih zadovoljstava nedostupnih običnim smrtnicima. ‘Prvi nastup popularne kalifornijske rok-grupe Red Hot Čili Pepers na teritoriji Vojvodine pre desetak dana bio je i ostao izvor kontroverze. Iako je nastup došao i prošao, iako je menadžment benda nekoliko dana kasnije Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija uredno podneo zahtev za razmatranje uvođenja nove ekonomske, političke i kulturne blokade Srbiji (nezvanično saznajemo da će zahtev biti na dnevnom redu za diskusiju tek na jesen, kada status Kosova konačno bude rešen javnim žrebom u Lozani), iako su leto i  sezona godišnjih odmora u Srbiji zvanično stupili na snagu uredbom premijera Vojislava Koštunice, u domaćim medijima strasti se ne smiruju.’

Nataša se, po dogovoru sa rediteljem okrenu drugoj kameri, koketno nameštajući bretelu svoje haljine koja se izazovno pripijala uz njenu savršenu figuru.

 img471/1432/natasamiljkovic1cr1.jpg 

‘Internet forumi još uvek ključaju od vatrenih diskusija o tome koliko je pesama zapravo popularni MTV bend izveo na svom nastupu u Indiji i da li je izjava pevača Antonija Kidisa da uostalom misli da Srbiju treba razrušiti bila samo duhovita referenca na govore rimskog senatora Katona, ili pak politička izjava koja je trebalo da mlade, kojih je u publici bilo najviše, podseti na njihovu obavezu da generala Ratka Mladića pronađu, identifikuju, fizički savladaju bacajući se u velikom broju preko njega i vezanih udova donesu na stepenište zgrade Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu.’

Publika u studiju je pripremljene transparente držala u krilu i budno pratila uputstva koja im je gestikulacijom davao pomoćnik reditelja, stojeći iza kamera. Uzavrela atmosfera se mogla namirisati čak i ako ste od televizora bili razdvojeni zidom i u dubokom snu.

‘Ni zvanični mediji nisu manje zainteresovani za temu koja je već okarakterisana kao skandal stoleća – blogovi srpskog kiberprostora stenju pod masivnim teretom velikog broja komentara koji stižu iz časa u čas, a Javni servis svakodnevno ekskluzivno emituje deo snimka sa koncerta na kome se vidi kako bas-gitarista benda publici pokazuje svoje gole mošnice dok mu se sa usana može pročitati uvreda upućena aktuelnom ministru kulture i srpskom Patrijarhu.’

 

 img471/388/patrijarh1qv6.jpg 

 

Ivošev je metodično ukucavao poruku u svoj mobilni telefon. Pošiljka iz Afganistana je kasnila i neko je morao da odgovara za to. Za to vreme Nataša Miljković je nastavljala da govori na svoj jedinstveni način koji je podrazumevao mnogo više poruka saopštenih telom nego samim rečima.

‘Ipak, najveći broj komentara odnosi se na organizatore ovog nastupa, producentsku kompaniju Egzit kojoj se prebacuje da je svesno obmanjivala javnost lažnim reklamiranjem i time pribavila sebi veliku imovinsku korist. Od bombastičnih najava o koncertu godine i obećanjima da ovaj nastup može čak i da izleči rak, posle svega u ustima ostao je gorak ukus, naročito kada se pokazalo da nastup zapravo nije mogao da izleči rak, ni kod jednog jedinog od desetina hiljada posetilaca. Sa nama večeras, predstavnik Egzita, gospodin Aleksandar-Sanja Ivošev, u levom uglu’

Voditeljka naravi pauzu za aplauz koji je bio orkestriran od strane pomoćnika reditelja. Ivošev se uobraženo nakloni najbližoj kameri.

‘A u desnom uglu, razlog zbog koga se ova emisija večeras emituje u izmenjenom terminu, kako bi se deca i omladina zaštitili od onespokojavajućih prizora užasno deformisanog i izgorelog lica predstavnika najmlađeg srpskog NVO-a, gospodin Veljko Ilić, osnivač i predsednik organizacije Fakegzit (http://www.fuckexit.org.yu).’

Aplauz Ilićevih podržavalaca beše zaglušujući a sveže dizajnirani transparenti sa uvredljivim ali duhovitim porukama upućenim Egzitu podigoše se iznad glava publike.

‘Nataša, Hvala vam’, reče Ilić. ‘Hvala vam što pomažete da se glas običnog, malog čoveka čuje i tamo gde se obično mogu čuti samo lepa izvorna pesma i vremenska prognoza. Samo bih hteo da vas ispravim, Fakegzit nije nevladina organizacija u uobičajenom smislu.’

‘Oh… Zar nije?’ iznenađeno će voditeljka, pregledajući svoje beleške.

‘Ne, ne, nikako, pa ne bismo se valjda stavili u istu ravan sa onima što se bore za pederske brakove i otimanje Kosmeta od Srbije? Naša organizacija je uredno zavedena kao udruženje građana, a  glavni finansijeri su ministarstvo kulture, ministarstvo za kapitalne investicije i ministarstvo za Kosovo i Metohiju.’

‘Hvala gospodinu Iliću na ovoj ispravci’, nasmešila se Nataša praveći belešku. ‘On će kasnije još imati prilike da govori o planovima i ciljevima svoje organizacije, ali sada da se obratimo našem gostu iz Novog Sada koji je ljubazno odvojio vreme da dođe do još uvek glavnog grada Srbije i pojasni nam čitavu situaciju u vezi sa još uvek misterioznim nastupom Pepersa od pre neku nedelju.’

Ivošev se ispravi u svojoj stolici i arogantno, prenaglašeno stavi voditeljki do znanja da sada obraća pažnju na nju.

‘Gospodine Ivošev’, započe ona, ‘hajde da pričamo otvoreno. Opšti utisak je da ne postoji konsenzus ni o najosnovnijim činjenicama. Koliko je po vašoj računici trajao nastup Pepersa u Indiji?’

Ivošev pročisti grlo.

 

 img471/334/pepersiho1.jpg 

‘U prvom redu moram da se zahvalim vama i vašim urednicima, Nataša, na ovoj prilici da pred najširom publikom razvejemo sve zablude i poluistine kojih je poslednjih dana bilo mnogo, premnogo. Nadam se da će posle ove emisije srpska javnost biti svesna da niko u Egzitu, kako se to sada priča, nije satanista, narkoman, pedofil i fašista a da su optužbe za autonomaštvo i proneveru kojima je Egzit bio obasut-‘

Ivošev je prekinuo svoje izlaganje kada je primetio da voditeljka stavljanjem šake preko svojih izazovnih usta pokušava da prikrije smeh od koga su joj se ramena vidno tresla. Refleksno on pogleda prema svojim preponama. Situacija se tamo, međutim nije promenila u poslednjih petnaestak minuta od kada je u toaletu RTS-a čelnik Egzita izvršio malu nuždu i ušmrknuo liniju omiljenog koktela heroina i kokaina. On ponovo pogleda voditeljku.

‘Nešto se dogodilo?’ upita.

‘Ne…’, reče Nataša, i dalje pokušavajući da se uzdrži od smeha. ‘Samo, rekli ste poluistine.’

‘Da?’ Ivošev je bio zbunjen.

‘Pa, hahaha, to je takoreći implicitno priznanje gospodine Ivošev, da je barem polovina onoga što se ovih dana priča o vama i vašoj kompaniji istina. A ne priča se puno toga lepog.’

Publika na znak pomoćnika režije udari u frenetičan aplauz a Megabend (odnedavno je, uz povećanje budžeta za domaću produkciju, živa muzika postala stalni dodatak emisije Ključ) odsvira kratak, veseo džingl.

Ivošev podiže jednu obrvu. Ušetao je pravo u klopku koju su mu postavili uvek budna voditeljka i izražajno bogatstvo srpskog jezika. Sada mu je bilo drago što, zahvaljujući uređajima za ometanje instaliranim na Fruškoj gori, a koje je finansirala pokrajinska vlada, program RTS-a više nije mogao da se prati na teritoriji Vojvodine. Javni servis gledali su još samo retki Vojvođani sa kablovskim instalacijama ali spiskovi korisnika koje su kablovski provajderi dostavili policiji pomogli su da se više gnezda pobune uspešno razbije efikasnim akcijama pokrajinskih oružanih formacija u poslednjih nekoliko nedelja.

‘Draga Nataša’, započe Ivošev medenim glasom. ‘Mislim da malo preslobodno tumačite moje reči koje su, uostalom deo uobičajenog idiomatskog-‘

Gospodine Ivošev’, prekinu ga ona ponovo, ‘slobodi se ne smeju stavljati granice, dovoljno je setiti se da sedimo u studiju televizije koja je nekada posprdno nazivana Bastiljom zbog svoje cenzorske, nadzirane uređivačke politike, a koja je danas javni servis u koga građani imaju toliko poverenja da je to jedina televizija za koju su spremni da plaćaju pretplatu. No, ostavimo na stranu ideološke razlike, gospodine Ivošev, volela bih kada bi ovaj razgovor protekao u atmosferi uzajamnog uvažavanja i ljubavi prema, pre svega istini.’

Ivošev uzdahnu.

‘U redu’, reče pomirljivo. ‘U redu, ja sam spreman da pričam onoliko otvoreno koliko mi to dopušta zakletva koju sam pri inicijaciji u Egzit dao nad grobom Ivana Stambolića.’

‘Drago mi je da se razumemo’, nasmešila se Nataša Miljković a kamera prema kojoj je bila okrenuta se namah zamagli. ‘Dakle, da se vratimo na naše pitanje, a ono se ticalo trajanja nastupa Pepersa.’

‘Pre nego što odgovorim na njega’, započe Ivošev osećajući kako mu se vraća samopouzdanje, ‘želeo bih da kažem da se kampanja koja se u javnosti vodi protiv moje kompanije zasniva na lažima, neproverenim informacijama, kao i da je njena pozadina politička. Paranoična reakcija retrogradnih snaga na srpskoj političkoj sceni, kojima smeta i samo pominjanje nezavisne Vojvodine, dobar je pokazatelj zašto je Vojvodini preko potrebna nadzirana nezavisnost. Točak istorije se ne može vratiti unatrag i za Srbiju bi takođe bilo bolje da se okrene budućnosti i građenju dobrih komšijskih odnosa sa snažnom nezavisnom Vojvodinom, umesto što se poziva na Brozove granice i ustav.’

 

 img471/852/630pxflagofvojvodinasvgsi6.png 

 

U studiju je vladala neprijatna, pomalo nezainteresovana tišina. Ivošev baci brz pogled prema ekranu svog telefona. Očekivao je SMS poruku od svog poznanika u Beogradu koja se ticala kupovine mladog romskog dečaka koga je Ivošev naručio još pre mesec dana. Nisu mu se dopadali izgovori koje je u međuvremenu dobijao. Tržište je obično bilo izdašnije od ovoga, a on, iako probirljiv, nije mogao biti baš toliko teška mušterija.

‘Koliko je to u minutima, gospodine Ivošev?’ upita ga sa osmehom, ali pomalo oštro voditeljka. ‘Utisak je da pokušavate da izbegnete odgovor na direktno pitanje.’

‘Besmislica’, nasmeši se Ivošev, ‘navodna kontroverza oko trajanja nastupa je najobičnija medijska fabrikacija, rad Koštuničine tajne službe. Pobogu, Nataša, pa koncert je snimala televizija, veoma je lako pogledati snimak i utvrditi da je tačno ono što je naša press služba sve vreme tvrdila, da je koncert trajao uobičajenih i najavljenih dva sata i petnaest minuta i da je bend posle toga proveo još oko četrdeset minuta ćaskajući sa prvim redovima publike-‘

Njegovo izlaganje prekide oštar prasak. Veljko Ilić stajao je pored svoje stolice, srušene na pod kao da je on sa nje naglo, impulsivno skočio, i tresao se od gneva.

‘Gospodine…’ započe on, dok mu je glas lako drhtao. ‘Vi… LAŽETE!!!’

Publika na znak pomoćnika režije udari u viku i lupanje nogama.

Ivošev se nadmoćno nasmešio.

‘Dokažite da lažem, gospodine Ilić. Ali nemojte za dokaz da koristite one montirane, očigledno neautentične snimke koje su Koštuničini poslušnici poslednjih dana emitovali na svojoj televiziji.’

Ilić zaurla neartikulisano, ali potencijalno vrelu situaciju umiri ospokojavajuće prisustvo ženstvene voditeljke.

‘Molim vas, gospodine Iliću, imaćete priliku da obrazložite svoje stavove kasnije u emisiji. Ja bih sada volela da pogledamo snimak sa press konferencije PR službe Egzita održane posle koncerta u Palati Egzit u Novom Sadu, koja možda sadrži odgovore na neka od naših pitanja.’

Ivošev se zabrinu. Nije dopuštao da ijedan gest, čak ni nemiran mišić na njegovom licu otkrije da je iznenađen pojavljivanjem ovog snimka. Lično je nadgledao pretresanje novinara pri izlasku sa te press konferencije, gledao je dok su pripadnici obezbeđenja sa psima koje su jedva mogli da kontrolišu oduzimali diktafone i kamere. Izgleda da je neko ipak uspeo da prošvercuje telefon sa kamerom iz konferencijske dvorane. Šef obezbeđenja upravo je izgubio svoj posao, pomisli Ivošev. A njegova porodica će morati da se navikne na život pod vedrim nebom, kada im Egzit konfiskuje kuću i ognjem istretira nepokretnu imovinu.

Na ekranu na zidu pojavi se zrnasta ali dovoljno jasna slika koja je prikazivala enterijer velelepne Palate Egzit, sagrađene na severnoj obali Dunava u Novom Sadu od novca zarađenog prodavanjem droge tokom samo prvog Egzit festivala.

PR Osoba: Sada smo spremni da odgovorimo na sva vaša pitanja u vezi Grin festa i nastupa Pepersa.

Pitanje: Da li je tačno da je bend po ugovoru bio obavezan da svira svega sedamdeset minuta?

PR Osoba: Egzit festival je dvehiljadečetvrte godine dobio posebnu nagradu televizije MTV za doprinos borbi za ljudska prava! Napadi koje sada čujemo na organizatore i volontere festivala usmereni su na deza-

Pitanje: Izvinjavam se!!!

PR Osoba: Da?

Pitanje: Trajanje nastupa zvezda večeri, molim vas, da li možete da prokomentarišete…

PR Osoba: Egzit festival je dvehiljadepete godine zajedno sa MTV-jem promovisao borbu protiv trgovine ljudima, edukujući mlade iz više od dvadeset zemalja…

Pitanje: (maše olovkom) Izvinjavam se!!!! Pitanje se tiče ugovora sa Pepersima!!!

PR Osoba: (pravi pauzu)  Želite da vidite ugovor?

Pitanje: Da li bismo mogli da vidimo ugovor?

PR Osoba:

Pitanje:

PR Osoba: Vi provocirate?

Pitanje: Ne, izgleda da se ne razumemo…

PR Osoba: (vičući) Provocirate!!!! (gledajući iznad glava novinara) Ovaj čovek je očigledno na Ćatovićevom i Koštuničinom platnom spisku!! Obezbeđenje!!! OBEZBEĐENJE!!!

(Nastaje gušanje u sali dok novinara nekoliko uniformisanih lica obara na pod, vezuje i iznosi napolje. Iza zatvorenih vrata čuje se prigušeni pucanj.)

PR Osoba: (okrećući se prema ostalim novinarima) Ako nema daljih pitanja na ovu temu, ja bih želeo da sada putem video-linka uključimo osobu koja će nam vrlo detaljno objasniti način na koji Red Hot Čili Pepers rade i nastupaju kao bend. Sva vaša pitanja na taj način dobiće odgovore.

(Na velikom ekranu na zidu sale pojavljuje se neobrijano lice Vladeta Divca)

 

 img471/9934/divac1024x768sg6.jpg

 

 

PR Osoba: (oduševljeno šapuće kolegi do sebe) Radi!!! (glasnije) Gospodine Divac, dobro vam jutro želimo, Egzit ovde, da li se čujemo?

Divac: (zbunjeno) Halo? Ko je to?

PR Osoba: Iz Egzita, gospodine Divac, da li se čujemo?

Divac: Čujte… ne razumem vas baš najbolje… nisam čuo ko ste i odakle zovete ali jel’ znate da je ovde tri ujutro? Jel’ nešto važno? Ako je ovo zbog onoga u vezi sa Knjazom  i Novostima, ja sam za ovu godinu već platio reket i KHHHHNJJJJNJNNEERRRGGGHHH (elektronski šum potpuno onemogućava da se dalje Divčeve reči razaznaju)

PR Osoba: Izgleda da imamo neke smetnje na audio linku. Srećom, bili smo spremni na svaku eventualiju. Nastavićemo razgovor bez tona, a moj kolega, profesionalni čitač sa usana simultano će nam prevoditi šta gospodin Divac ima da kaže u vezi Red Hot Čili Pepersa.

Kolega: (u dubokoj koncentraciji) Kao… što je… poznato… Pepersi… danas… ne sviraju… koncerte… duže od… četrdeset… minuta…

Divac: (unezvereno se okreće oko sebe i pritiska dugmad na svom 3G telefonu)

Kolega: Fli… mi je lično… rekao.. da će za Srbiju… napraviti izuzetak… i da će… svirati… punih… šezdeset minuta…

Divac: Halo!! Halo!!! Da li se čujemo?? Halo!!!

PR Osoba: (očima strelja tehničara za miksetom i rukom prelazi više puta preko grla u simboličkom gestu klanja)

Divac: (nestaje sa ekrana)

PR Osoba: (okreće se novinarima) Eto, čuli smo Vladeta Divca, čoveka koji je 1991. igrao u finalu plej-ofa američke NBA lige, a sa našom reprezentacijom nekoliko puta osvajao visoke evropske i svetske pozicije. Ako nema više pitanja-

Pitanje: Izvinjavam se!! Ali kakve veze-

PR Osoba: Finale PLEJ-OFA!!!! NBA liga!!! Prvak sveta sa našom reprezentacijom 2002. godine!!! ŠTA VAM SADA NIJE JASNO???

Ivošev odahnu što se snimak ovde naglo završio i što se barem batinanje novinara nije videlo. Podseti sebe da se osmehne i okrenu se prema voditeljki.

‘Eto…’ reče neodređeno. ‘Mislim da je to razvejalo mnoge nedoumice’

Nataša Miljković mu se osmehivala jednakim, možda i većim entuzijazmom.

‘Ostavimo to gledaocima i najširoj srpskoj javnosti da odluče svako za sebe, gospodine Ivošev. Ja bih umesto toga za vas imala još jedno pitanje: kakav je osećaj znati da ste lično krivi za krah sna koji su u ovoj zemlji godinama sanjale desetine hiljada ljudi?

Ivošev se promeškolji u stolici.

‘Mislim… Mislim da malo preterujete… Istina je da je u organizaciji Grin Festa, kao i kod svakog velikog događaja bilo-‘

‘Retorika je korisna veština, gospodine Ivošev,’ upade mu ona u reč ‘ali da li ona može da vam pomogne kada ste suočeni sa stotinama uplakanih, dečijih lica? STOTINAMA, gospodine Ivošev!!’

Na velikom video-zidu iza voditeljke pojavio se amaterski, telefonom napravljen snimak publike neposredno nakon završetka nastupa Pepersa. Nekoliko stotina dece predškolskog uzrasta valjalo se u blatu plačući i grebući noktima sopstvena lica. Nataša odmerenim, potresenim glasom proprati scenu:

‘Dragi gledaoci, upravo gledate sirov materijal koji pokazuje dejstvo suzavca koji je u publiku bačen odmah nakon što se grupa Red Hot Čili Pepers, po rečima očevidaca posle svega tridesetpet minuta svirke povukla sa bine. Organizatori Egzita su ignorisali fantastičnu atmosferu koja je vladala u publici i detinju želju da čuju još barem neku pesmu svojih idola. Scene koje gledamo podsećaju na neke od najmračnijih momenata iz decenije koju smo ostavili za sobom…’

‘Ova deca su Azijati!!!’ upade Ivošev.

‘Šta hoćete da kažete?’ lako namrštivši svoje lepo lice upita voditeljka.

‘Ova deca, mislim… Odakle vam ovaj materijal?’

‘Gospodine Ivošev,’ veselo će Nataša,  ‘nema razloga za nervozu, materijal koji gledamo stigao je poštom na adresu javnog servisa u neobeleženoj koverti anonimno isporučenoj na prag kancelarije direktora Tijanića. Da li treba da razumem da dovodite u pitanje njegovu autentičnost?’

‘Ali…. ova deca sva govore na korejskom…’

 

 img471/8822/asianchildrenmo0.jpg

 

Voditeljka se, kao po komandi okrete prema kameri:

‘I, evo, svedoci smo toga kako maske brzo padaju samo kada se suočimo sa činjenicama. Egzit festival, nadaleko poznat po svom kosmopolitskom duhu demonstrira svoju pravu, rasističku prirodu. Da li je mržnja prema korejskoj deci jedini greh koji možemo staviti na dušu Egzita i našeg večerašnjeg gosta, pitamo našeg drugog gosta, gospodina Veljka Ilića, predstavnika nevladine organizacije Fakegzit koju su osnovali nezadovoljni posetioci koncerta Pepersa kako bi mirnim putem, dostojanstveno mogli da zahtevaju poštovanje svojih potrošačkih i ljudskih prava. Gospodine Iliću, kako ste se vi osećali nakon što ste shvatili da je polusatni nastup drogiranih Amerikanaca sve što ćete dobiti u zamenu za svoj krvavo zarađeni novac, te sudbonosne večeri u Indiji?’

‘Da, hvala vam, Nataša’, raspoloženo će Ilić, ‘Bilo je užasno, to vam mogu reći, ja sam na koncertu bio sa suprugom, njenom majkom i dvoje dece. Nismo mogli da poverujemo da smo izloženi onakvom šikaniranju, a kada se koncert završio i kada smo shvatili da svirke više neće biti, verujte mi, osećao sam se… poniženo… Gotovo kao 1995. godine kada smo bežali iz Hrvatske. Da ću ponovo doživeti istu stvar u našoj Srbiji, tome se ni u najcrnjim košmarima nisam nadao.’

Nataša je puna razumevanja klimala glavom, pažljivo prateći izlaganje sagovornika.

‘Šta je u svemu bilo najteže, gospodine Iliću?’

‘Zavisi kako za koga, Nataša, onima u prvim redovima sigurno su najviše naudili psi koje su na nas pustili čim se koncert završio a oni su najviše i stradali od pendreka i gumenih metaka, ali, verujte mi, svuda je bilo užasno! Kada su sa svih strana počeli da ispaljuju suzavac u masu, kada je krenuo stampedo i borba za goli život, znam da sam samo mogao da mislim na svoju decu i to kako ona nisu zaslužila da kroz sve ovo prođu zbog nastupa od svega dvadesetpet minuta.’

‘Bilo je i žrtava, saznali smo kasnije’, nastavila je voditeljka odmereno.

‘Da…’ Ilić je zastao, progutavši knedlu, kao da ne želi da u sećanje prizove neke slike. ‘Nekoliko hiljada nas povuklo se na parking, tražeći pribežište od razjarenih autonomaških bojovnika. Oni su bili naoružani i očigledno dobro pripremljeni za sve. Tada mi je već postalo jasno zašto je kontrola na ulazu bila tako stroga i zašto su nam svima oduzeli lično naoružanje.’

‘Očevici kažu da su članovi obezbeđenja bili instruirani da pucaju u meso…’

‘Verujte mi, oko mene su ljudi padali pokošeni kao muve. Kada su počeli da eksplodiraju rezervoari gusto parkiranih vozila na parkingu broj povređenih je još više porastao. Moje povrede koje vidite su nastale od zapaljenog benzina koji je zahvatio masu kada je eksplodirao automobil iza koga sam se sa suprugom sklonio.’

 

 img471/7621/teamcurryfy8.jpg

Nataša je gledala u svoje nokte i pomalo odsutno klimala glavom.

‘U svakom slučaju, mi smatramo da je poniženje kojim su glasači bili izloženi posle koncerta Pepersa nedopustivo i zahtevamo da se odgovorni pronađu i izvedu pred lice pravde!!’ završi Ilić.

‘Rekli ste ‘glasači.“ zajedljivo se ubaci Ivošev. Ilić ga zbunjeno pogleda.

‘Molim?’

‘Velim, ‘rekli ste ‘glasači“’

Ilić se razbesne.

Gospodine Ivošev, ako vas gospodinom uopšte mogu nazvati, a najradije bih vas nazvao vašim pravim imenom, Luciferom, ako ste ovamo došli da me provocirate i podsmevate se traumi koju sam preživeo to nek vam služi na čast!!!’

‘Gospodine Ivošev’, upade voditeljka, ‘ja vas molim da se setite gde se nalazimo i da je i vaša odgovornost da se pred licem srpske javnosti ponašate uljudno!’

Ivošev zausti da se odbrani ali Miljkovićka se okrenu prema Iliću.

‘Evo, gospodine Iliću, gospodin Ivošev će se izviniti za ovaj ispad i obećati da vas više do kraja emisije neće vređati.’

Ali Ilića sada nije bilo lako smiriti.

‘Ne treba meni njegovo izvinjenje. Mi, oštećeni, ne želimo izvinjenje!!! Mi želimo obeštećenje za štetu koju smo pretrpeli i želimo objašnjenje, a ne nove laži. I, naravno, ne manje važno, mi želimo i izvinjenje!!!’

Ivošev otvori usta a zatim ih ponovo zatvori.

Nataša Miljković se nasmeši u kameru.

’Gospodine Ivošev, sledeće pitanje!’

Ivošev odsutno klimnu glavom.

’Neki mediji, koje iz kolegijalnosti nećemo imenovati, su sutradan posle koncerta objavili kako je nastup „Papričica“ bio skraćen da bi se publika i izvođači zaštitili od jake oluje koja se kretala prema Vojvodini. Ovo zvuči kao najobičnija manipulacija, spinovanje, kako se to među nama novinarima stručno kaže, kojem je televizija Be Devedesetdva ionako sklona. Šta imate da kažete na ovako očigledan pokušaj obmanjivanja javnosti? Da li je to učinjeno uz znanje PR službe Egzita? Da li su Matić i njegovi delovali nezavisno od vas, možda pokušavajući da zaštite interese neke druge strane, i koje?’

Ivošev se nasmeši.

’Moram vam reći da je ova vest potpuno tačna i da je devedesetdvojka samo prenela ono što je saopšteno i na press konferenciji posle samog nastupa’ Ivošev se ujede za jezik setivši se u trenutku da je snimak konferencije pre svega nekoliko minuta emitovan. Srećom, izgledalo je da niko ne obraća pažnju. Glupa Srbadija, pomisli on. ’Iz američkog meteorološko-izviđačkog AVAX-a parkiranog iznad Vojvodine javljeno je da se olujni front pomera sve bliže lokaciji održavanja Grin Festa i bend nije imao izbora nego da neznatno skrati svoj nastup kako bi publika i oprema bile sasvim bezbedne. Ipak, uveravam vas da to skraćenje nije bilo značajno i-’

’Gospodine Ivošev, izvinite što vam upadam u reč’, mazno će voditeljka, ’ali da li ste vi nekada bili na rok koncertu?’

Ivošev se namršti.

’Kako to mislite?’

Nataša baci pogled pun sažaljenja kameri.

’Izvinite, zaboravila sam na trenutak da ste vi iz Novog Sada. Ipak, mora da ste videli neki rok koncert na televiziji. Bajaga na Tašmajdanu 1985. godine? Ili Vudstok II 1994. godine?’

’Šta hoćete da kažete?’ nervozno će Ivošev.

’Kiša, gospodine Ivošev, nikada nije bila neprijatelj pravom rokenrolu, naprotiv!!! Publika često u svom onom krkljancu i vrućinčini žudi za osveženjem koje jedino blagorodni dažd s neba može da donese. Da ne pominjemo dobro dokumentovanu strast prema valjanju u blatu kao da su u pitanju svinje a ne ljudi… Drugim rečima, ovo obrazloženje srpska javnost dočekala je sa podsmehom. Neki bi čak rekli sa sarkazmom.’

 img471/7750/deadseaoranim2iy9.jpg 

’Kleveta’ uzvikne Ivošev. ’Osim toga, pevaču nije bilo dobro i-’

’I za to smo čuli, gospodine Ivošev, čuli smo kako je morao da odlazi iza scene i da traži dodatne doze heroina jer nije mogao da istrpi bol. Bol koji je osećao u preponama u odnosu na sirotu publiku i ugovorne obaveze prema ljudima koji su mesec dana taj nastup reklamirali kao koncert Red Hot Čili Pepers iako je, saznali smo to retroaktivno, u pitanju navodno bio festival narodne igre i pesme kojim se tradicionalno slavi početak setve.’

’Neistina!’, sada se već nervirao Ivošev. ’Od samog početka jasno je najavljivano da je u pitanju festival. Osim Pepersa tu su nastupali i Edo Maajka i Ritam Nereda i Metalika i Seks Pistols i-’

’Gospodine Iliću’, okrenula se voditeljka drugom sagovorniku. ’Da li je tačno ovo što govori gospodin Ivošev?’

Ilić se nasmeši što njegovo groteskno izobličeno lice gotovo natera da kolabira samo u sebe.

’Ne bi bilo preterano reći da je „gospodin“ Ivošev uhvaćen u laži, Nataša.’ Osmeh se još više proširi na čudovišnom licu. Jedna žena u gledalištu pade u nesvest. ’Uhvaćen u laži, ruku krvavih, sa ostacima svoje žrtve još uvek toplim, spakovanim u sedamnaest neupadljivih kesa sakrivenih iza starog troseda u dnu garaže. Ne bi bilo preterano reći da gospodin Ivošev laže kao pas!!!’ Gledalište se uskomeša, ali Ilić je nastavio. ’Ne samo da niko iz moje bliže ili dalje porodice nije čuo za taj Grin fest, a verujte mi, ima nas dosta, pola Čačka je naše, nego smo i u Indiju došli isključivo da gledamo Peperse, a ne nečije majke ili neke nerede.’

’U Inđiju, gospodine Iliću’, dobaci Ivošev iznervirano. ’U Inđiju, bre slušam vas celo veče kako pogrešno-’

’Šta?’ upita Ilić.

’Grad se zove Inđija, gospodine Iliću, a ne Indija, bar ste toliko mogli da zapamtite sa vašeg prvog putovanja u civilizaciju.’

Ilić se unezvereno okrete prema voditeljki, pa zatim natrag prema Ivoševu.

’Slušaj ustašo!!! Nemoj da misliš da ću ja da trpim da tu sediš i provociraš me sa svojim hrvatskim imenima za srpske gradove!!!’

’U redu je, gospodine Iliću’, brzo će voditeljka, ’ja ću da preuzmem odavde.’

’Izvinite, Nataša.’ Ilić je teško disao i izgledao nesrećno. ’Izvinite. Nisam želeo da napravim incident ali dosta mi je tog provociranja od strane Novosađana. Kojim pravom su oni uzeli da organizuju taj njihov Egzit festival kada po svim zakonima to treba da organizuje Beograd? Oni se već godinama smeju u lice ne samo zakonodavcu i impotentnim političarima nego i svim poštenim patriotama koji ne zaboravljaju zbog čega smo sa NATOm ratovali onolike godine!!’

 img471/4727/amritamissindia2005wv0.jpg

 

’Dobro je, gospodine Iliću, sigurna sam da se patriotama sada grudi nadimaju od ponosa dok gledaju ovu emisiju…’

’I treba da se nadimaju!!!’ rasrđeno je nastavio Ilić. ’Naša organizacija je pokrenula inicijativu koja sada treba da uđe u skupštinu, za šta imamo da zahvalimo Srpskoj radikalnoj stranci, da se utvrde sve legalne i finansijske nepravilnosti u vezi Egzit festivala i malverzacije ljudi umešanih u njega i da se festival prebaci u Beograd gde je originalno i bio predviđen da se održava. Gradonačelnica Novog Sada gospođa Maja Gojković će nam u ovome pružiti punu podršku jer kaže da ne može da dočeka da se to leglo satanista i narkomana konačno ukloni iz njenog grada. A u Beogradu će, verujte mi, znati kako se sa njima postupa!!!’

’Čuli ste gospodina Ilića’, reče veselo voditeljka. ’Optužbe za finansijske malverzacije, utaju poreza, sektaško organizovanje, nezakonite satanističke seanse, promet narkotika od koga su najviše profitirali organizatori Egzita, sve ovo se već godinama stavlja na teret vaše kompanije, gospodine Ivošev. Kakav je vaš komentar?’

’Nataša’, poče staloženo Ivošev. ’Vi ste jedna seksi žena i moja omiljena voditeljka, ali ne odobravam što svoj položaj na javnom servisu koristite da širite neproverene informacije, još gore – tračeve!!!’ Ivošev pogleda oko sebe. Publika je sa pažnjom očekivala njegovo objašnjenje. Imam ih u šaci, pomislio je. Kao onog vrapca koga sam naučio da mi jede pšenicu iz ruke pre nego što sam ga… ’Sve što ste sada pomenuli važi samo za one ljude iz originalnog Egzita koji su se docnije otcepili od matice i udružili sa poznatim beogradskim mafijaškim bosom, Maksom Ćatovićem!! Mi koji smo ostali verni izvornim idejama Egzita, izvornim principima pravednog društva i evropskim vrednostima, uveravam vas, mi smo u svemu čisti kao suza, što se lako može i dokazati!!’

’Kako?’ upitala je Nataša.

’Šta kako, gospođice Miljković?’

’Kako se može vaša nevinost dokazati?’

’Ah, to…’ Ivošev se na trenutak zamisli. Nije očekivao da bude izložen ovako nemilosrdnom ispitivanju. Očima je tražio zamenika atašea za štampu američke ambasade koji je trebalo da mu pomogne da izbegne ovakve situacije, ali verolomnog zapadnjaka nigde nije bilo. Ponovo sasvim sam… kao devedesetšeste pred Miloševićevim kerovima, pomislio je. Duboko uzdahnu. Moraće da odigra skrivenog keca iz rukava.

’Nataša, zar vam je potreban jači dokaz od toga da je Egzit dobio da organizuje i Filmski festival Srbije? Najveću kulturnu manifestaciju u našoj zemlji posle Egzita, sa budžetom od čak milion evra i Draganom Bjelogrlićem, čovekom besprekornog morala i reputacije na čelu!!’

 img471/5787/0102bi8.jpg

 

Ivošev se udobno zavali u stolicu. Ovo je bilo skoro jednako dobro kao kada je bejzbol palicom premlatio za stolicu vezanog revizora koji je po službenoj dužnosti poslat da pregleda knjige Egzita. Ista bujica adrenalina u krvi, isti osećaj nadmoći. Setio se i erekcije koju je tada imao.

’Drago mi je da ste to pomenuli’, veselo će Nataša, ’jer, imali smo ovde i neka pitanja vezana za tu temu. Ne samo da su sve glasniji zahtevi da se ispita kuda je toliki novac zapravo otišao, nego smo čuli i neke jako ružne optužbe na račun same organizacije.’

’Ma kakve optužbe sada?’, iznervirao se Ivošev. ’Ta sve je proteklo u najboljem redu!!!’

Nataša je prebirala po papirima ispred sebe.

’Evo, na primer, Dimitrije Vojnov (http://www.imdb.com/name/nm0901286/) je u svojoj redovnoj kolumni u uglednom dnevnom listu Press opisao prostitutku koju mu je organizator obezbedio kao „priglupu“, tvrdeći da je znala samo ukrajinski jezik uprkos njegovom striktnom insistiranju da mu se dovede devojka poreklom iz Srbije, kao i da je njena oralna tehnika bila, citiramo, „jedva osrednjeg kvaliteta“.

’Čujte’, poče Ivošev.

’Osim toga, mnogi izvori navode da je organizacija glavnog programa festivala u Srpskom narodnom pozorištu bila „prava lakrdija“, da je u pitanju zgrada apsolutno neprimerena programu festivala, kao i da u toaletima nije bilo papira. Na pitanje da li mogu da dobiju malo toalet-papira, kažu neki naši izvori, odgovoreno im je da, citiramo „to vama ne treba, vi ste u Turskoj navikli da perete dupe“, uz „nadmen smeh“ tetkica u SNP-u.’

Ivošev se znojio.

’Hahahaha’, reče on. ’Hahaha, ama, Nataša, nemojte da padate na provokacije, pa to je uobičajena šala u Novom Sadu, Novosađani su barem poznati kao veliki obešenjaci i odlični domaćini, siguran sam-’

U objašnjenju ga je prekinuo Veljko Ilić.

’Ja bih voleo vama, Ivoševe, da postavim još jedno pitanje.’ Ne čekajući odobrenje, Ilić nastavi. ’Da li je tačno da ste devedesetih godina učestvovali u protestima protiv režima predsednika Miloševića?’

Sumnjičavo, Ivošev potvrdi.

’I da li je tačno da je Egzit nastao kao neka vrsta kulturnog otpora ondašnjoj preovlađujućoj klimi za koju ste tvrdili da je karakterišu netolerancija, nacionalistička uskogrudost i provincijalizam?’

Ivošev se složi i sa ovim. Nije bio siguran na šta njegov protivnik cilja.

’Ako je sve to tačno’, reče Ilić, praveći značajnu pauzu, ’da li je onda tačno da ste u ono vreme nosili minđušu u desnom uvetu, gospodine Ivošev?’

Ivošev sada oseti kako ga obliva hladan znoj. Upao je. Upao je pravo u jamu koju mu je naizgled priglupi Ilić majstorski iskopao. Nije bilo načina da se iz ovoga izvuče. Grozničavo je razmišljao šta da odgovori, ali rešenje nije dolazilo.

 

 img471/12/pic5ak7.jpg

 

’Da li je to istina, gospodine Ivošev?’ ubaci se Nataša. ’U desnom uvetu? Tamo gde to služi kao znak raspoznavanja za…’

’Za homoseksualce’, završi njenu rečenicu trijumfalno Ilić. Publika ustuknu u refleksnom gađenju.

’Da, da, dragi gledaoci’, obrati se sada Ilić pravo u kameru. Ustao je sa stolice i ispravio se. Sada se videlo da je to, uprkos užasno izobličenom licu, naočit muškarac. ’To je velika tajna koju Egzit pokušava od vas da sakrije. Sve one priče o orgijama koje glavni ljudi ove firme imaju sa devojkama koje sva vojvođanska sela navodno moraju da šalju u Novi Sad na svaka tri meseca su dobro smišljene i plasirane laži!!! Ljudi iz Egzita su okoreli homoseksualci koje od svega više zanimaju vaš sin, vaš brat, možda i vaš muž!!!’

Žamor u publici brzo je dostizao kritičnu tačku. Još nekoliko trenutaka i, osećalo se to, u studiju će doći do eksplozije nasilja.

Gospodin Ivošev je ovo znao bolje od svih. Sada nije bilo povratka. Njegova tajna bila je otkrivena pred mnogo svedoka, čak i ako se ne računa milionsko gledalište ispred TV ekrana, i on više nije bio u stanju da zadrži ljudski oblik. Iz sve snage se naprezao ali nije mogao da zaustavi transformaciju. Istina je bila prejaka i njegovo telo vraćalo se u stvarnu formu. On otvori usta da u Ilićevom pravcu odašlje jednu poslednju groznu uvredu ali sada već neljudsko grlo bilo je u stanju samo da proizvodi zverske urlike.

 

 img471/2434/88098xj6.jpg

*

Epilog: čudovište u studiju jedanaest RTS-a savladala je policija upotrebom bacača plamena i eksploziva. Nekoliko pripadnika publike u studiju je poginulo, a više desetina povređeno u ovoj akciji. Ipak, u javnosti je ovo proizvelo nepodeljenu podršku Veljku Iliću i njegovoj organizaciji, koji su uz logističku asistenciju direktno iz kabineta premijera i poseban budžet po hitnom postupku izglasan na vanrednoj sednici srpskog parlamenta, na juriš zauzeli Palatu Egzit u Novom Sadu, krivce za korupciju povešali na glavnom gradskom trgu, a zatim doveli Patrijarha da osveti zagađene prostorije. Sam festival 2007. godine nije održan ali su najave učesnika za 2008. godinu (novi direktor festivala, Nikola Đuričko obećao je za svakoga ponešto, od Tota Kutunja preko Izvorinke Milošević, do Tarkana i specijalnog nastupa Marije Šerifović na beogradskoj Marakani) još jednom potvrdile opravdanost selidbe festivala u srpsku prestonicu i osvežavanje programske orijentacije. Muzika, prijateljstvo i ljubav još jednom su pobedili.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: