Rasizam u videoigrama

Izašao je novi broj Hupera u kome ja imam čak tri teksta koji su sve jedan gori od drugog. Ograničena količina kreativnosti i inspiracije, kada se rasporedi na preveliki broj karaktera nužno proizvodi loše rezultate!!! Ipak, čisto u prilog teoriji da logika u Srbiji ne funkcioniše čak ni slučajno, Huper je duplirao broj svojih prodatih primeraka u poslednja tri meseca. Neverovatno.

Bilo kako bilo, evo na poklon teksta iz prošlog broja, koji se više ne može pronaći u prodaji. Dok se budete češkali po glavi pitajući se da li je moguće da postoje urednici koji ovakve stvari zaista objavljuju, umesto da autora posluže sendvičom sa šivom škorpijom, ne zaboravite da je ovo ono kako su stvari stajale prošlog meseca. Danas su još mnogo gore!!!

Pet apsurdnih optužbi za rasizam u video igrama (i da li u njima ipak ima nečega)

 
Ljudi koji video igre ne igraju obično ih vide na jedan od dva načina. Ili kao još uvek primitivne, nemušte klonove Pac-mana, dobre u najboljem slučaju za decu koja još nisu dovoljno odrasla da čitaju stripove, ili kao zastrašujuću interaktivnu verziju torture-snuff-exploitation kinematografije pravljenu za sociopatske adolescente koji dane provode zaključani u svojim sobama, sekući motornim testerama na komade poligonalne prostitutke i policajce i cerekajući se drogirano preko svojih grešnih erekcija.
 
Kad stvari stoje tako, nije ni čudo što optužbe za kršenje društvenih, moralnih, etičkih i ženevskih konvencija pljušte na sve strane i onda kada za njih ima povoda a češće onda kada je ovoj ili onoj interesnoj grupi potrebno da se u medijima prikaže kao budni čuvar javnog morala. Huperov tim multidisciplinarnih stručnjaka ispitao je pet najšokantnijih optužbi za rasizam u video igrama, merio nivo njihove apsurdnosti i procenjivao koliko tu zapravo ima zdravog razuma. Rezultati su pred vama.
 
Loco Roco predstavlja zle rastafarijance
 
Slučaj: Loco Roco je bila jedna od prvih važnih igara za još uvek mladu Sonyjevu portabl konzolu PSP. Dizajnirana tako da lepim bojama, simpatičnim likovima i jednostavnom mehanikom privuče najmlađe, a realističnom fizikom i interesantnim problemima starije igrače, Sonyjeva igra je bila obasipana pohvalama sve dok bloger Alejandro Quan-Madrid nije objavio kako su negativci u igri, crne leteće glave po imenu Moja, suviše nalik blackface stereotipu iz američke pop-kulture pre drugog svetskog rata da bi to moglo da se ignoriše. Objašnjavajući da u Japanu nisu svesni rasističke težinu koju blackface ima u Americi, Quan-Madrid podseća na japansku naviku da ionako smatraju sve druge rase inferiornim, te da je tamo korišćenje rasnog stereotipa za prikaz negativaca u igri sasvim prihvatljivo. Kako bi zabiberio svoju teoriju, on dodaje i da se invazija Moja likova u igri može čitati kao metafora za rasne tenzije u današnjem američkom društvu, mada završava pomirljivim tonom objašnjavajući da smatra da se samo radi o praktično nesvesnom rasizmu koji je ionako deo japanske kulture.
 
img80/7032/loco20rocojj0.gif
 
Zašto je apsurdno: Za početak, kako je i Sony objasnio u svojoj reakciji na ove optužbe, Loco Roco je igra koja nema skoro nikakve veze sa realnošću. Na kraju krajeva, u njoj se gomila pihtijastih, žutih (ili roze) glava kotrlja po zatalasanom pejsažu pevajući usput japanske i francuske pesme. Čak i da se prihvati ovo o čemu Quan-Madrid govori, pretpostavka je da niko ne bi podigao ni obrvu da su Moja umesto crnih glava sa sve dreadlocks frizurom i promuklim glasovima bili predstavljeni kao glave sa monoklom, zulufima i britanskim akcentom ili brkati, crnpurasti Italijani.
 
Da li ipak ima osnova za optužbe: Paaa… činjenica je da su Moja ipak zaista dizajnirani da izgledaju negroidno i da vreme u igri provode proždirući nedužne Roco likove. Tumačenje takvog stanja je samo pitanje vašeg slobodnog vremena i kreativnosti.
 
Kako bi ovo moglo da se ispravi u budućnosti: Izlazak igre Loco Roco 2 je najavljen za kraj ove godine. Sony ima izvanrednu šansu da negativce u ovoj igri predstavi kao bubuljičave, kratkovide blogere koji nemaju pametnija posla nego da multinacionalne korporacije optužuju za uzgredni rasizam.
 
Grand Theft Auto: Vice City poziva igrače na genocid
 
Slučaj: GTA serijal, urnebesno satirična i urnebesno politički nekorektna kombinacija vožnje, pucnjave i organizovanog kriminala se tokom godina razvlačio po sudovima i žutoj štampi zbog nasilničkih i seksualnih sadržaja koje su ponekad neprijatelji igre predstavljali predimenzionirano a ponekad samo izmišljali. Jedan od većih skandala izbio je krajem 2003. godine kada su organizacije Savet Haićanskih Centara i Haićanski Amerikanci za Ljudska Prava presavile tabak i tužile proizvođače i izdavače igre zbog misije nazvane Ubij sve Haićane u kojoj je igrač dobio zadatak da počisti haićansku bandu iz jedne od četvrti Vice Cityja, karikaturalne verzije Majamija. Haićani su tvrdili da ih ova igra predstavlja stereotipno, kao kriminalce i siledžije i da je neprihvatljivo da jedan od ciljeva u igri bude izražen kroz naređenje da se ubiju svi pripadnici jedne etničke grupe. Da se ne bi osećali zapostavljeno javili su se i Kubanci, takođe predstavljeni kao jedna od bandi u igri i posle dosta neprijatnog suđenja, Rockstar Games je pristao da za naredno izdanje iz igre izbaci nekoliko najproblematičnijih dijaloga.
 
Zašto je apsurdno: Iz istog razloga zašto bi bilo apsurdno optuživati Quentina Tarantina za rasizam na osnovu likova koje je tumačio Samuel L. Jackson u njegovim filmovima. Ovde imamo posla sa fikcijom koja barata klišeima pulp tradicije, prikazuje rasizam kao deo gangsterske kulture i predstavlja satiru na čitavo američko društvo. Grand Theft Auto igre su barem poznate po tome što se u njima jednako rado ubijaju Italijani, Kinezi, Japanci, Jamajčani, Rusi… Očekivati da će gangsteri objašnjavati jedni drugima potrebu uništenja druge bande kroz politički korektan rečnik je malo… naivno.
 
img80/3051/screenps2gtavicecity02lt4.jpg
 
 
Da li ipak ima osnova za optužbe: Rekli bismo da ne, ali pravi test bi, razume se, bio kada bi reč ’Haićani’ u nazivu misije bila zamenjena imenom neke druge etničke grupe na koju je tradicionalno osetljivost veća. Iz ove perspektive, čisto sumnjamo da bi igra sa misijom koja bi igraču nalagala da ’ubije sve Jevreje’ potrajala na policama prodavnica duže od vremena potrebnog da novinari pronađu kako se piše reč Holokaust.
 
Kako bi ovo moglo da se ispravi u budućnosti: GTA: Vice City je sa svojih trinaest miliona prodatih kopija sedma najprodavanija igra svih vremena pa je za ispravljanje ove konkretne krive drine malo kasno. Ipak, od njenog izlaska, GTA serijal je dobio još četiri igre u kojima smo gledali kako Afroamerikanci ubijaju Afroamerikance, Irci Albance, Italijani Kineze, Srbi Ruse… Ako ne možeš da napraviš igru koja neće uvrediti nikoga, kao da rezonuju u Rockstaru, onda ih barem nateraj da stanu u red.
 
Sonyjeva reklama za keramički beli PSP – Pozitivni aspekti negativnog razmišljanja
 
Slučaj: Siroti Sony, štagod da urade, naći će se neko da ih optuži za rasizam… U ovom slučaju, starom oko dve godine, holandska javnost (predstavljena kroz mrežu holandskih blogova i Internet foruma) je glasno zahtevala da se sa bilborda širom zemlje uklone reklame za novi varijetet Sonyjeve PSP konzole. Kako je originalni PSP bio crne boje, Sony je računao da će se prodaja svakako poboljšati ako se uvede i model ’keramički bele’ boje. Potrošači vole izbor, makar taj izbor nemao veze sa funkcionalnošću mašine (a i bela boja podseća na iPod), kao da su rezonovali u Sonyjevom marketinškom odeljenju. Njihov dizajn za reklamu? Agresivno bela žena sa belom kosom u beloj odeći u podređenom položaju drži uplašenu crnu ženu u crnoj odeći.
 
Zašto je apsurdno: Rasizam je, reklo bi se, prisutan uglavnom tamo gde se trudite da ga nađete. Sony je očigledno igrao na kolorni kontrast potpuno ignorišući rasne i kulturološke konotacije svojih fotografija. Ovo možda deluje naivno, ali u kom momentu slika prestaje da bude samo likovna kompozicija i postaje poligon za politički rat između zamišljenih protivnika?
 
Da li ipak ima osnova za optužbe: Da. Ako ste spremni da u raspravu oko fotografije sami dopremite kontekst koji podupire vaše optužbe. Mislimo da slična fotografija na kojoj bi crna žena u podređenom položaju držala belu ne bi izazvala ništa više od sporadičnih seksualnih fantazija.
 
img80/8799/whitepspeuropecb4.jpg
 
 
Kako bi ovo moglo da se ispravi u budućnosti: Sledeći put kad Sony bude želeo da koristi ljude različitih rasa u svojoj reklami, neka uzme par privatnih časova kod Benettona… Ili kod pornografskog serijala Blacks on Blondes koji vrlo otvoreno igra na kartu rasnih stereotipa i kod osoba određenih inklinacija je visoko cenjen upravo zbog toga.
 
Resident Evil 5 se podseća kolonijalne slave
 
Slučaj: Resident Evil 5 je igra koja će se pojaviti na tržištu tek na jesen, a već je duže od godinu dana u središtu neprijatnog rasističkog skandala. Nastavak jedne od najpopularnijih igara svih vremena došao je pod udar javnosti (prvo blogerske,a zatim i… prave?) nakon trejlera prikazanog na prošlogodišnjem E3 sajmu u Santa Monici. Razlog? Moglo bi da se kaže da su za sve krivi moderna tehnologija i šok-marketing: prvi trejler za ovu igru prikazuje glavnog junaka, Chrisa Redfielda, veoma očigledno belca kavkaskog tipa, kako u neimenovanom afričkom selu vatrenim oružjem masakrira gomilu odrpanih, poludivljih crnih ljudi naoružanih poljoprivrednim alatkama. Prizori su mnoge asocirali na kolonijalnu istoriju Afrike, a scene u kojima superiorni beli stranac ubija besne domorodce su delovale kao skinute sa ne tako davnih televizijskih vesti. Renderovane u visokoj definiciji moćnih novih igračkih konzola, ove slike su naprosto delovale bezosećajno, čak uvredljivo, tvrdili su kritičari. Igru, pogađate, pravi kompanija Capcom, Japanci, koji su izrazili iznenađenje na granici šoka što je iko u njihovom trejleru video išta makar izdaleka rasistički, objašnjavajući da su neki članovi razvojnog tima afričkog porekla i da niko od njih nije reagovao…
 
Zašto je apsurdno: Ne znamo koliko je ovo važan podatak, ali… Resident Evil igre uvek u ulogama negativaca imaju – zombije. Besne, poludivlje, naoružane poljoprivrednim alatkama. U prethodnom nastavku igre, američki protagonista Leon Kennedy zbrisao je sa lica zemlje čitavo selo u Španiji naseljeno zombi-zemljoradnicima koji su ga napadali lopatama i kosama, psujući poput kočijaša na španskom. Niko nije ni mrdnuo da zaštiti sirote Evropljane smrvljene imperijalističkom Jenki čizmom. Lekcija koju smo danas naučili? Iako su svi mrtvi, nisu svi zombiji isti. Bonus činjenica: čitav koncept oživljenih, kontrolisanih mrtvaca i termin zombi nastali su na Haitiju pa ima nekog rezona u tome da konačno u video igri vidimo crne zombije (takođe: eto dokaza da Haićani nisu cvećke kao što se predstavljaju).
 
img80/1241/621x600timeinresevilopeak1.jpg
 
Da li ipak ima osnova za optužbe: Pokušavamo da zamislimo varijaciju ove igre u kojoj bi zombiji bili srpski seljaci u šajkačama, naoružani vilama i… Šalu na stranu, ovaj incident je samo pokazatelj koliko su se igre približile kulturi glavnog toka i koliko grafika u visokoj rezoluciji doprinosi potpuno novoj percepciji ovog medijuma od strane ’običnog’ sveta. Dok smo kao klinci roštiljali svom snagom po šarenkastim sprajtovima, dok smo pucali u trodimenzionalne modele sa tako malim brojem poligona da smo morali da pazimo da se ne posečemo na njihove oštre ivice, sve je bilo u redu. Sada kada grafika u igrama dopušta da vidimo rasu, pol, uzrast i duševno stanje oponenta, ni virtuelno ubistvo više nije samo najbolja zamena za društveni i seksualni život koji smo nekada sanjali da ćemo imati. Svet nas sada posmatra i treba da budemo svesni da će u igrama on videti i ono što mi ne vidimo. Možda čak i ono čega nema.
 
Kako bi ovo moglo da se ispravi u budućnosti: Capcom, tvrdi da se ne obazire na optužbe i da igra nije menjana nakon njih, no u međuvremenu je najavljeno da će Chris Redfield tokom igre imati i pomoćnicu, tamnoputu Afrikanku Shevu Alomar. Doduše, videćemo da li će korišćenje savremene verzije Čiča Tome pomoći ili još više odmoći… Ako je Capcom ozbiljan, sledećim nastavkom bi trebalo da naprave presedan i stave u glavnu ulogu Afrikanca koji Eskimima inficiranim zombi-virusom pomaže da napišu oproštajna pisma i puste svoje ljubimce-pingvine na slobodu pre nego što im saosećajno sklopi oči…
 
Custer’s Revenge i pobeda prkosne erekcije
 
Slučaj: I samo da ne pomislite da je rasizam u video igrama stvar realistične grafike, multimilionskih marketinških bravura i dvadesetprvovekovne epidemije političke korektnosti… Igra Custer’s Revenge je još davne 1982. godine izazvala pravu oluju protesta među grupama koje su zastupale ljudska prava, borcima protiv pornografije i indijanskim nevladinim organizacijama. Primitivni, prostački sadržaj ove igre svodio se na akciju koja se dešavala na jednom jedinom ekranu, sa generalom Custerom (koga svi znamo kao velikog gubitnika u bici kod Little Big Horna gde mu je Lakota poglavica Bik Koji Sedi očitao lekciju iz vojne strategije i poslao ga o istom trošku u večna lovišta) naoružanim samo čizmama, šeširom, maramom i zavidnom erekcijom, koji je za nagradu što bi izbegao nekoliko talasa strela, imao priliku da polno opšti sa indijankom vezanom za stub. Igra Custer’ Revenge se uobičajeno smatra jednim od najgorih komercijalno nabavljivih naslova u čitavoj istoriji elektronske zabave, a to je, verujte nam, titula za koju je borba svakodnevna i krvava.
 
Zašto je apsurdno: Zapravo… Jedina apsurdna stvar u ovoj priči je što je igra čija je grafika u najboljem slučaju podsećala na televizijske smetnje a čija je mehanika obezbeđivala za nijansu manju zabavu od guranja hemijske olovke u sopstvene nozdrve očigledno imala dovoljno erotskog potencijala da proda 80.000 primeraka – dvostruko više od bilo koje druge igre istog proizvođača koja nije sadržala elemente poput ’erekcije’, ’snošaja’ i ’vezane indijanke’.
 
 
 
Da li ipak ima osnova za optužbe: Paaaa… Igra koja pred igrača stavlja zadatak za koji je potrebno imati reflekse i koordinaciju pokreta zdravog trogodišnjaka, a zatim uspešno izvršenje nagrađuje silovanjem pripadnice starosedelačke etničke grupe nad kojom je izvršen genocid – rekli bismo da je ovo dosta dobar primer za tezu da u igrama zaista povremeno možemo naići na, hm, tragove rasizma. Tragove koji, sledeći logiku Custerovog topuza, definitivno smrde nečovještvom.
 
Kako bi ovo moglo da se ispravi u budućnosti: Za smrt severnoameričke industrije video igara osamdesetih godina pobrinuo se veliki krah koji se dogodio nekih godinu dana kasnije. Posle toga, dizgine su u svoje ruke preuzeli Japanci i iz do sada navedenih primera možemo da vidimo da njima, tradicionalno vaspitanim, pažljivim i opreznim kakvi jesu, ovakve svinjarije ne bi mogle da se dogode… Oh, trenutak…
 
Zaključak – mir, mir, mir, niko ovde nije rasista (sve je to masonska zavera)
 
Da li rasizma u video igrama ima? Svakako. Na primer, jedna od najprodavanijih igara prošle godine, Call of Duty 4 čitava je zasnovana je na konceptu angloameričkih supermena koji nesebičnim žrtvovanjem po ratištima bivšeg Sovjetskog Saveza i bliskog istoka, te ubijanjem stotina kukavičkih Arapa i kvarnih Rusa spasavaju svet od nuklearne kataklizme. Igre koje prikazuju Drugi svetski rat već nam godinama pokazuju da su nemački i japanski agresori uvek bili brojčano jači ali nikada mudriji, pametniji ili taktički napredniji od naših sokolova. Rusi su u video igrama već milion puta pokušali da osvoje svet… i uvek ih je sprečio neki odvažni zapadnjak. Rasizam u videoigrama je pohranjen duboko u same osnove kulture na kojoj je izrasla savremena industrija zabave, a samo nekoliko partija igara poput Halo ili Gears of War odigranih na serveru prepunom američkih tinejdžera koji će vas u jednoj jedinoj rečenici nazvati hakerom, pederom, Jevrejinom i čamugom podsetiće nas da medijum (skoro) nikad nije sam za sebe problem. Problem su, ipak, ljudi. Rasisti, kako bi sada to rekao Sartre – to su drugi. Oh, trenutak…

Jedno reagovanje to “Rasizam u videoigrama”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: