U susret predsedničkim izborima

Konačna lista kandidata

Pošto je Oliver Dulić, predsedavajući skupštine Srbije pre nekoliko dana uspeo da se trgne iz mamurluka izazvanog, pretpostavljamo kombinovanjem vekije, bensedina i vulkanizerskog lepka, i primeti kako teroristička šiptarska manjina na Kosmetu (gde se surovom igrom sudbine zatekla u većini) zapravo nije započela treći svetski rat desetog Decembra (kada je bio zakazan), preostalo mu je da učini jedinu logičnu stvar. Raspisao je predsedničke izbore u Srbiji.

Predsednički izbori su poslednjih nekoliko meseci bili neka vrsta predmeta uzavrele debate na domaćoj javnoj (a verovatno i tajnoj) političkoj sceni jer su se, pored činjenice da aktuelnom predsedniku Srbije mandat za koji dan ističe, u celu priču umešala i oprečna mišljenja o legalnosti, legitimnosti, moralnosti i ostalim aspektima održavanja ove po državu nužne šarade pozorišne manifestacije demokratske procedure. Srpska javnost ovo nije pratila sa nekom naročitom pažnjom jer je istovremenu u toku izbor za Evrolice u organizaciji TV Bastilje Javnog servisa i svaki Ponedeljak uveče pred glasače i gledaoce (spojene u jedan biološki entitet obdaren slobodnom voljom mobilnim telefonom) postavlja dramatičnu novu zagonetku: kakve će moronske, za ljudska bića (čak i ako su u pitanju svršeni studenti glume) ponižavajuće a za posao potpuno irelevantne zadatke kandidatima večeras na grbaču natovariti Tijanićev kreativni tim?

 img218/2808/19ku3.jpg

Da je bilo političke dalekovidosti i malo marketinške ambicioznosti među najmudrijim srpskim parlamentarnim glavama, i predsednički izbori bi bili osmišljavani i najavljivani kao novi reality show namenjen zabavi svetine i daljem obesmišljavanju ideje kreativnog provođenja slobodnog vremena koja je još sa Titom sahranjena u kriptu Kuće Cveća te sudbonosne 1980. godine, da čeka Šešelja da joj glogovim kocem probode prepuklo srce kad god Haški Tribunal odluči da su se dosta sa njim šalili. Da je Oliver Dulić samo sakupio predsednike poslaničkih klubova na čašicu rakije i razgovora, da je postignut konsenzus oko ideje da daleko više građana drhti razmišljajući i svađajući se na Internetu oko toga ko će sledeći biti izbačen iz Kuće Velikog Brata nego onih koji razmišljaju o dugoročnim prednostima i manama jednog predsedničkog kandidata nad drugim, onda bi ionako bila manja sramota da ljudi za raspisane izbore saznaju uglavnom preko Internet foruma (na kojima se svađaju o Velikom Bratu) umesto putem ‘zvaničnih’ medija.

No šteta je učinjena. Dobili smo spisak kandidata i on je depresivno predvidiv. Ne znam za vas, ali ja povremeno kada ustanem sa klozeta umem da se okrenem i pogledam proizvod mukotrpnih napora, sve nadajući se da sam umesto uobičajenog, dosadnog rezultata uspeo da iserem zlatne poluge, strane kreditne kartice ili makar nešto što bi moglo da se proda za dobar novac na novobeogradskoj buvljoj pijaci. I svaki put dobijam u lice metaforički šamar surove realnosti koja cereći se ismeva moje snove i legitimnu potrebu da fantaziram o lagodnom životu bez ulaganja rada.

Lista predsedničkih kandidata u najnovijoj epizodi serije o od demokratije oboleloj Srbiji je pomalo nalik ovakvim situacijama. Svako ko se nadao da će demokratizacija Srbije posle rušenja satanskog režima Slobodana Miloševića dovesti i neka nova lica na njenu političku scenu, možda i po koju razumnu ili barem simpatičnu osobu danas sigurno dokolicu provodi zakucavajući eksere u sopstvene testise, sve u pola glasa psujući što ne ume da smisli neku pravu kaznu za sopstvenu naivnost. I, da preduhitrim optužbe za muškošovinistički ton prethodne rečenice: ako se radi o ženi, ona je već dovoljno frustrirana činjenicom da je biološkim prokletstvom osuđena na život bez testisa.

Dakle – loše. Kada je najsvežije lice na aktuelnoj listi kandidata Boris Tadić, znate ga, trenutni predsednik Srbije, onda je jasno da je nešto trulo u državi Danskoj. A siguran sam da za tu trulež ima osnova da okrivimo nebrojene srpske imigrante u toj skandinavskoj dembeliji, koje smo videli nepristrasno i objektivno prikazane u dokumentarnom filmu ‘U Kini jedu pse

Cveće Zla i Naopakog se ipak ne miri sa status kvoom koji ljude slabije volje parališe i tera njihove mošnice na nabiranje. Rešili smo da vam ne samo pomognemo u odabiru budućeg neprikosnovenog vladara nad srpskim zemljama i čoveka sa pravom prvenstva u prvoj bračnoj noći svakog od svojih podanika, već i da na objektivan način, usvajajući strogu metodologiju naučne nepristrasnosti (i, iskreno, nezainteresovanosti) istražimo ko bi bio idealan predsednički kandidat za Srbiju koja upravo stupa u naredne četiri godine svog dramatičnog tranzicionog, istorijski esencijalnog postapokaliptičnog preporoda. Predstavićemo kandidate vodeći računa o pet najvažnijih kategorija koje se tiču svakog, makar i potencijalnog narodnog lidera: poreklu, borbenoj sposobnosti, fizičkoj lepoti, manama i memorabilnim mislima kojima su se ne samo nama već i generacijama udaljenim od naše jazom od nekoliko stoleća urezali u pamćenje.

Velimir Ilić

Dobro, znali ste da Velja mora biti prvi na listi. Čovek koji je svojeručno srušio Miloševića sa trona napravljenog od kostiju i kože njegovih političkih protivnika (a za koji se dugo mislilo da je samo urbani mit), jurišajući neustrašivo na bajonete Legijine pretorijanske garde što je branila pristup Miloševićevom tajnom svetilištu u bivšoj saveznoj skupštini, taj čovek uvek mora biti na vrhu svih lista koje nabrajaju ljude kojima Srbija duguje zahvalnost koja se može izraziti samo bezpogovornim pokoravanjem svakom hiru Ilićeve volje i redovnim godišnjim prinošenjem žrtvi u vinu, žitu i devicama njegovom mračnom, ali pravičnom veličanstvu.

Biografija: Velimir Ilić rođen je kao najmlađe dete u porodici istaknutih boraca protiv komunizma. Mladost i detinjstvo proveo je mrzeći Slobodana Miloševića za koga će saznati tek mnogo kasnije kada se zamomči, oženi, razvije sopstveni biznis i odluči da uđe u politiku. U najnežnijim dečačkim godinama tesao se fizički – braneći porodično stado ovaca od komunističkih silovatelja – i moralno, spasavajući utopljenice iz podivljalih virova najveće reke u okolini Čačka.

Moći: Velja Ilić je renesansni čovek dvadesetprvog veka. Dok su neki ljudi sposobni za osmišljavanje i organizovanje posla u kome su uložene pare državne a ostvareni profit ličan, a neki drugi su vešti u borbi golim rukama, aktuelni ministar za infrastrukturu spojio je sve najbolje osobine savremenog političara u jednoj osobi. Vešt na jeziku, dečački nestašan kada ga optužuju za korupciju ili proneveru, Ilić je i zastrašujuće spretan u borbi na bliskom odstojanju. Ovo je svojevremeno demonstrirao i na zadovoljstvo najšire javnosti pokazujući jednoj nevaspitanoj novinarskoj fascikli zašto bi joj bilo bolje da se tog jutra zadržala u krevetu umesto što je pohitala da se upozna sa lakovanim vrhom njegove cipele. To je jedna fascikla koja će sledeći put dobro razmisliti da li da se zajebava sa drčnim ministrom.

Muževnost: Teško je okolišiti oko ove stavke: Velja je živi dokaz teze da ružni muškarci kod žena imaju uspeha zahvaljujući šarmu, ogromnom penisu ili gotovo bezgraničnoj političkoj moći kojom raspolažu. Proglašavan za NIN-ovog muškarca godine sedam puta za redom još od 1998. pa onda još dva puta (uz prekid od jedne godine kada je ovu laskavu titulu poneo Milorad Ulemek – Legija), Ilić suvereno dominira pejsažom srpske muževnost kao neka preteća ali očinski utešna falusna figura što se nadnosi nad lice usnule, blaženo nesvesne majke Srbije. Da žene u Srbiji imaju pravo glasa, malo ima sumnje ko bi od Februara naredne godine brčkao jaja u đakuziju Belog dvora.

 img218/6249/4095161812xx8.jpg

Slabe strane: Ako ih kod Velje ima, on ih uspešno krije što je upravo ona osobina koju Srbi tradicionalno vole kod svojih vođa. Miloš Obrenović je bio nepismen, Kralj Petar Prvi je voleo da nosi ženski veš (a u ono vreme ženski veš nije se sastojao samo od tange i parfema, dragi moji, trebalo je dosta napora da se onolike podgaće uguraju pod vojnički mundir a da se ništa ne primeti), Tito je povremeno znao da zamezi po specijalnom receptu spremano meso obezbeđeno ubijanjem srpskih đaka pešaka u najvećoj tajnosti, a Slobodan Milošević je nekoliko godina posle (nikada obnarodovane) smrti svoje supruge Mirjane Marković, povremene kolumnistkinje ’Politike’, svesno održavao intimnu vezu sa muškarcem koji se oblačio i šminkao kao ona i koji je na kraju nasledio i njenu penziju. Međutim, sve dok se o ovim stvarima nije govorilo naglas, srpski građani (i glasači!!!) nisu imali problem da to uredno previde i fokusiraju se na komparativne prednosti svojih odabranih ili nametnutih predvodnika. Velja Ilić je kao sve ovo gore navedeno skupljeno na jednom mestu, pa onda rolovano nepresečenim amfetaminima. Mada je istina da ponekad voli da opsuje na televiziji.

Odabrani citat: (govoreći o Borisu Tadiću, svom direktnom suparniku na izborima 2008. godine) Toliko je ženskast da bih mu dao da mi popuši, čim bi se Olja Bećković, koja se drastično prolepšala u poslednje vreme, sklonila.

Boris Tadić

Na srpskim predsedničkim (i svim drugim) izborima uvek se podrazumeva prednost, da tako kažemo, domaćeg terena. Kao što u profesionalnim boks mečevima koje ponekad gledamo na SOS kanalu svi novinari uvek navijaju za šampiona i gađaju izazivača sitnim novcem i upaljačima, tako je i aktuelni predsednik uvek u najboljoj poziciji da ovu laskavu i nikako beznačajnu titulu osvoji i na novim izborima i spase sebe novog preseljenja posle svega četiri godine života u najlepšem delu Beograda. Boris Tadić je, da ne uvijamo, favorit naroda na nastupajućim izborima. Evo zašto:

Biografija: Boris Tadić je imao tu sreću da bude rođen kao jedino muško dete u inače mnogoljudnoj porodici Ljubomira Tadića, barda beogradskog glumišta. Mali Boris je, samim tim, detinjstvo proveo prateći oca na sve premijere širom ondašnje Jugoslavije, prateći predstave iz bekstejdža, nemo se držeći za zavesu i žudeći da svetla pozornice i sam taktilno iskusi na koži zadnjeg dela svog vrata (i ponekad se odsutno češući po još uvek nerazvijenim mošnicama). Njegove sestre su za to vreme, kako je i dolikovalo patrijarhalnom duhu tog vremena bile podučavane kućnim veštinama i seksualnom zadovoljavanju muškarca, kako bi nakon što napune dvanaest godina mogle da se udaju. Boris se kasnije često u razgovorima sa javnošću osvrtao na ovaj period svog života nazivajući ga najsrećnijim godinama koje je ikada proživeo (pretpostavlja se da je aludirao na nerazvijene mošnice). Otac ga je voleo i pored njegove očigledne feminiziranosti i već se tada moglo naslutiti da samo decenije monetarnog ulaganja u politiku i uspešno izvršen atentat na Zorana Đinđića dele Borisa od predsedničke fotelje. Mnogi će reći da je u pitanju bila sudbina.

Moći: Boris Tadić je majstor retorike i to mu i njegovi najveći protivnici uvek priznaju (recimo, ilustrativna je izjava Velimira Ilića koji je, opisujući pijanu tuču posle jedne skupštinske sednice u kojoj su on i Tadić učestvovali na suprotstavljenim stranama doslovce rekao: ‘Boris izgleda kao pičkica ali uspeo je da parira svakom mom udarcu rukom, nogom, laktom ili kolenom i to koristeći skoro ništa drugo sem retorike. Malo ljudi je uletelo sa mnom u tuču i poživelo da priča o tome!’). Tajna njegove govorničke veštine je u tome da kada god o nekoj temi priča, u glavi se nalazi na nekom sasvim drugom mestu (naučnici Srpske Akademije Nauka i Umešnosti špekulišu da se to mesto nalazi negde u jugoistočnoj Aziji i da ima znatno manje restriktivne zakone koji se tiču seksualnog nasilja) tako da je nižim delovima njegovog centralnog nervnog sistema prepuštena potpuna autonomija u odabiru teza, argumenata i stilskih figura. Ionako njegova, pomalo ženska lepota i umirujuće muževan ton glasa odrađuju najveći deo posla. Ako ništa drugo, ratničkih veština mu ne nedostaje, čovek je, na kraju krajeva, ipak bio savezni ministar odbrane. U vreme kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Jugoslavije. Vreme kada smo se poslednji put osećali bezbedno.

Muževnost: Broj žena, učesnica u javnom životu, ali i slučajno odabranih građanki na ulici, koje su u kameru izjavile da ne bi imale ništa protiv da Boris smesti oba svoja testisa u njihova usta i zadrži ih tamo koliko god mu bude odgovaralo govori sam za sebe. Muškarcima načelno nije jasno čime to Tadić, objektivno pomalo ženskast i prerano osedeo, uspostavlja ovu gotovo hipnotičku kontrolu nad pripadnicama (intelektualno) slabijeg pola ali stvari se postavljaju u pravu perspektivu kada se setimo da Boris potiče iz glumačke porodice. Žene više vole da ih pažljivo lažete nego da budu grubo ošamarene mlitavim udom vaše istine. Eto lekcije za sve buduće predsedničke kandidate!

 img218/6163/boristadic300ks7.jpg

Slabe strane: Nema sumnje u to da je najpreciznija kritika ikada upućena aktuelnom predsedniku Srbije došle od strane Čedomira Jovanovića tokom jedne nesuglasice koju su imali u turskom kupatilu i gde je Jovanović, pokušavajući da povredi Tadića izrekao kako je ovaj samo ‘verzija Zorana Đinđića za glasače sa najjeftinijim kartama’. Zaista, ako pogledate Tadića, žmireći malo pritom, shvatate da sve što je Đinđića činilo najvećim srpskim političarem posle Miloševićeve smrti, kod Tadića poprima jedan podsmešljiv, parodičan ton: državnička odgovornost, prodorna retorika, osedela griva, neprikrivena seksualna glad – Tadić je Đinđić kakvog bi u kakvom pozorištu na off Brodveju glumio Met Dejmon kada bi mu ponestalo novca da hrani svoju narkotičku zavisnost.

Odabrani citat: Srbiji je mesto u Evropi. Kosovu je mesto u Srbiji. Evropa je već na Kosovu. U čemu je problem, gospodo?

Oh Dae-Su

Mnogi će protestovati što na listu najboljih potencijalnih predsedničkih kandidata astralne Srbije stavljamo glavnog junaka filma Oldboy. Isticaće kako je za zauzimanje ove čisto titularne ali ne i beznačajne funkcije vrhovnog komandanta oružanih snaga i kolektivne vagine Srbije neophodno da kandidat bude državljanin zemlje, sa urednim papirima i potvrdom da nije osuđivan. Podvlačiće da činjenica kako je Dae-Su proveo petnaest godina u privatnom zatvoru iako pravno gledano ne presudna za legitimnost njegove kandidature, svakako realno otežavajuća okolnost i da bi sudovi u Srbiji, čim prestanu sa štrajkom započetim još dok su svuda oko nas još bile livade, morali da je ispitaju. Naravno u prvi plan će biti stavljen podatak da je Dae-Su fiktivan lik.

Ipak, ovo ne bi trebalo da budu nepremostive prepreke. Već imamo presedan u vidu pripadnika druge nacije kao legitimnog kandidata za predsednika Srbije (recimo Miroljub Labus, koji je pre nekoliko godina bio kandidat na izborima za predsednika Srbije je dokumentovano dokazan kao vanbračni sin iz homoseksualne veze ustaškog zločinca Ante Luburića i cionističkog ideologa i ratnog zločinca Maksa Pejna), a neka vrsta krivičnog dosijea je praktično preduslov za kandidovanje na predsedničkim izborima (Boris Tadić je morao da siluje nekoliko labudova u beogradskom zoološkom vrtu kao i Vuka Bojovića, direktora ove ustanove, da bi uopšte ozbiljno bila shvaćena njegova nastojanja da se kandiduje pre četiri godine. Šuška se o tome da je i sam potplatio Dejana Mihajlova da širi uverljive glasine o tome kako je baš Tadić stajao iza atentata na svog duhovnog starijeg brata, Zorana Đinđića, kako bi Tadićev politički profil dobio na oštrini).

Konačno, to što je Dae-Su život započeo u stripu a nastavio ga u filmu ne bi trebalo da bude presudno za građane Srbije. Na kraju krajeva, nedavno urađeno istraživanje Strategic Marketinga pokazalo je da čak 83% glasača u Srbiji veruje da je Velimir Ilić fiktivni lik, jedan od protagonista najnovije mamutske televizijske serije iz pera Milorada Pavića. U Paraćinu, Jagodini i Kruševcu su čak zabeleženi i spontani ulični protesti kada je zbog prekida emitovanja prenosa skupštinskih zasedanja narod izašao na ulice i zahtevao da se snimanje i prikazivanje serije nastavi ‘jer hoćemo da vidimo šta će dalje biti’.

Biografija: Garon Tsuchiya i Nobuaki Minegishi, duhovni očevi Oh Dae-Sua su po pitanju detalja malo podbacili. Ipak, kako i dolikuje liku koji ima dva duhovna oca a ni jednu majku, Oh Dae-Su je čovek kome se malo šta iz lične istorije ima zameriti. Ne samo da je završio prestižnu školu već je i petnaest godina proveo u zatvoru zbog zločina koji nije počinio. Kao Moša Pijade i Kristijan Golubović spojeni u jednu osobu, Dae-Su je simbol istrajnosti i snage individue suočene sa podlim, zavidljivim, sistematskim neprijateljstvom drugih individua. Dobro, i proveo je nekoliko nedelja povaljujući svoju ćerku. Ali nije znao. Stvarno.

Moći: Braćo i sestre Srbi, mislim da imamo pobednika. Jeste, lepo je biti intelektualac kao Velimir Ilić ili lezbijka u telu osedelog muškarca kao Boris Tadić, ali kada se radi o tome da se zasuču rukavi i pokaže na delu od čega ste napravljeni, Oh Dae-Su je toliko ispred svojih suparnika u predsedničkoj trci da su ovi već i zaboravili ukus prašine kojom ih je poškropio po licima kada ih je bez napora preticao. A on se u tu prašinu prvo popišao!!!

Uzmite za primer ovu scenu, u kojoj Dae-Su sam samcit jedino uz pomoć vernog čekića prebija čitavu bandu koja mu se gadno zamerila. Njih ima najmanje dvadeset i naoružani su noževima i letvama. PRIMETITE kako ga se plaše!!! ZAPAZITE da ni nož koji mu kurvinjski zabiju u leđa ne uspeva da ga spreči u njegovom pobedničkom hodu ka pobedi, a preko njihovih tela!!!! ZAMISLITE takvog čoveka na čelu Srbije!!! Koštunica i Tadić su možda lukavi pregovarači koji će od Šiptara na kraju uspeti da otmu Kosovo što ovima po pravu istorijskog prvenstva, demografske većine i prijateljstva sa Amerikom oduvek pripada, ali da je Dae-Su sa nama da povede žandarmeriju i Crvene beretke u boj za srpsku budućnost (ali i, jednako važno – prošlost), da podigne čekić i stavi se na čelo oslobodilačke rulje, verujte, kukavički Arbanasi bi se bežeći sve šutirali u dupe sopstvenim petama. Niče je govorio o tome kako se filosofira čekićem, ali čak i on bi ustao u trolejbusu da ustupi mesto Dae-Suu kada bi ga ovaj mrko pogledao i pomazio se, gotovo odsutno po čekiću.

Muževnost: Mislim… čovek u neravnopravnoj borbi jedan protiv dvadeset (što je, vredi dodati, teža proporcija od one koju su partizani u Drugom svetskom ratu smatrali za normu. Deset na jednoga je za Dae-Sua samo laka rekreacija pred jutarnji obed.) izlazi ne samo kao moralni pobednik, već i kao stvarni, fizički pobednik koji može da se nadmoćno nasmeje nad izubijanim telima svojih političkih i seksualnih suparnika. Pritom je toliko jebeno seksi da ni njegova sopstvena ćerka ne može da odoli njegovom erotskom zovu!! Šta vam nije jasno? A kad već pominjemo jutarnje obede, treba dodati da ovaj čovek jede žive oktopode. Tek tako, jer mu se može!!! Na kolena, kučke!!!

 

Slabe strane: Ako ih i ima, Dae-Su ih dobro krije. Ili su ih njegovi autori dobro sakrili. U svakom slučaju, teško je zamisliti da bi scenaristi stripa i filma koji su opisali život ovog vitalnog, interesantnog čoveka, kreirali u svakom pogledu savršenu osobu samo da bi je onda veštački oslabili nekakvim arbitrarno izmišljenim manama. Istina je da je Dae-Su dopao zatvora nakon što se kao svinja napio u kafani i prekršio nekoliko zakona posle toga, ali da je to mana, ni jedan srpski politički prvak dvesta godina unazad ne bi bio u mogućnosti da obavlja svoju funkciju.

Odabrani citat:

Dae-su Oh: The TV is both a clock and a calendar. It’s your school, your home, your church, your friend…

[Dae-su masturbates to a pop star onscreen]

Dae-su Oh: … and your lover. But… my lover’s song is too short.

Čedomir Jovanović

Predsednička trka nije predsednička trka bez predstavnika onoga što bismo mogli nazvati liberalnim krilom srpske političke scene kada bismo samo znali šta to znači. Ovako, moramo da se zadovoljimo pretpostavkom da svi znaju ko je Čeda Jovanović i šta su vrednosti koje on zastupa. Za lakšu pretragu Interneta u potrazi za podacima o njemu (kako se ne biste izblamirali u nekoj političkoj raspravi u kafani) evo nekih ključnih reči koje možete googlovati: Evropa, Zoran Đinđić, gvozdena metla, podočnjaci, mucanje, heroin, eksplozivno lično vozilo, pešački prelaz, heroin, Zoran Đinđić, Zoran Đinđić na Heroinu, studentski protest, Heroin i Zoran Đinđić.

Biografija: Poreklo Čedomira Jovanovića prekriveno je velom misterije i kontroverze. Neki teoretičari okultnog čak ozbiljno tvrde da je proročanstvo Tarabića koje govori o ’izdanku Đavolove sperme’ koji se pomalja iz ’anusa srbske države’ upravo opisalo samog Jovanovića (’đavolja sperma’ u ovom slučaju treba da se shvati kao poetska slika kojom se simboliše heroin) i način na koji je on stigao u ovu stvarnost iz dimenzija s onu stranu svesti i časti.

Istina je ipak mnogo jednostavnija. Čedomir Jovanović kloniran je iz tkiva Alije Izetbegovića koje su agenti CIA-e u dubokoj ilegali obezbedili posle čina sunećenja ovog velikog bošnjačkog lidera. Do svoje osamnaeste godine rastao je u potpunoj izolaciji od ljudskog društva, na tajnoj lokaciji koju CIA koristi za indoktrinaciju i obuku svojih agenata spavača. Tamo je treniran za tiho i efikasno ubijanje golim rukama, ali i u veštinama koje se tiču unošenja haosa u javnu scenu zemlje-mete koju je poslat da uništi i manipulacije javnim mnjenjem. Tokom studentskih demonstracija 1996./7. godine (u potpunosti izfabrikovanim od strane američkih obaveštajnih službi: posebna komisija EU je 2002. godine nepobitno utvrdila da ne samo da krađe na lokalnim izborima 1996. godine nije bilo, već da su i sami izbori bili izmišljeni i vešto plasirani kao vest u srpske medije. ’Slobodan Milošević je bio diktator’, kaže izveštaj komisije, ’i on nikada ne bi rizikovao gubitak svoje oportune pozicije apsolutnog vladara nad Srbima i ostalih 25 nacionalnosti u Srbiji nečim tako opasnim kao što su izbori.’) Jovanoviću je dat identitet studenta beogradskog univerziteta (preuzeo je podatke i ličnu istoriju postojećeg studenta BU Uroša Smiljanića koji je preminuo još 1992. godine tokom prvog studentskog protesta uperenog protiv NATO pakta i sankcija Ujedinjenih Nacija) i on je ubačen da predvodi studentsku pobunu. Kasnije su u savršenoj fasadi njegove biografije pronađene prsline veličine kanjona Tise (na primer to da niko nikada nije umeo da kaže šta je zapravo studirao Jovanović. Nagađanja su išla od veterine pa sve do, neverovatno, dramaturgije!!!), ali Jovanović je uspeo da se etablira na srpskoj političkoj sceni izdajući se za jedinog biološkog sina Zorana Đinđića iz njegove skrivene veze sa Mirjanom Bobić-Mojsilović i njenom sestrom Zoricom Kojić-Kebom.

 img218/9143/jovanovic20ciw8.jpg

Moći: Zanimljiva stvar u vezi sa Jovanovićem je i to što, uprkos jamačno respektabilnom borbenom i taktičkom znanju kojim raspolaže, njega nikada niko nije video u borbi. Umesto toga, sve prljave poslove za Liberalno Demonsku Stranku koju Jovanović danas predvodi nakon što se otcepio od Borisa Tadića zbog sukoba oko nasledstva nad Đinđićevom suprugom, obavlja Jovanovićeva privatna armija koja se sastoji od Petra Lukovića. Ako Luković nije slobodan jer je, radi očuvanja stroge tajnosti on formalno zaposlen u kompaniji Pink vlasnika Željka Mitrovića, njegove dužnosti preuzimaju druga dva utrenirana operativca: Teofil Pančić (koji se krije iza bogobojažljivog imena i duge crne kose) ili Vladimir Beba Popović (koji se krije iza nadimka zbog kojeg protivnici pogrešno pretpostavljaju da imaju posla sa  novorođenčetom).

Za Jovanovića je potvrđeno da koristi HIV virus kao taktičko ofanzivno sredstvo, kao i da ima izuzetno visoku otpornost na heroin. Još uvek se prepričava epizoda preuzimanja zemunskog ganga od Ljubiše Buhe – Čumeta, preduzetnika iz Surčina, prilikom kojeg je Jovanović Buhu izazvao na dvoboj ’srpskim pokerom’. Ova igra sastoji se iz toga da dvojica suparnika naizmenično izvlače po liniju heroina i ispijaju čašicu vinjaka (Jovanović ju je donekle modifikovao zamenivši vinjak američkim viskijem – znak njegove lojalnosti okupatoru) i onaj koji prvi doživi srčani napad gubi meč. Jovanović je, navodno, nakon što se Buha srušio pod sto držeći se za grudi i kunući ga imenima svih demona iz Svetog pisma, uz ludački smeh namazao preostali prah droge na desni i iskapio flašu viskija do kraja ne zastajući čak ni da podrigne a onda je seo u svoj još uvek neeksplodirani džip i vozeći se po Zemunu pucao u vazduh plašeći građane u njihovim stanovima.

Ipak, Jovanovićev pomalo neortodoksni politički stil rezonirao je sa određenim slojevima stanovništva. Uglavnom sa onima sklonim porocima, drogi i kriminalu. Urbana energija kojom Jovanović zrači i njegovi antiklerikalno obojeni i prema sitnom prestupništvu i narkoticima blagonakloni stavovi pretvorili su ga u neku vrstu pop-ikone pa su ga tako mladi stavili i u pesmu:

’Ej živote patnjo, ej živote bedo,

Nabavi nam dobar pajdo, Jovanović Čedo!!

Jebeš običaje, ma jebeš i Boga,

Čeda za predsednika i legalna droga!!!’

(Prti Bee Gee)

Muževnost: Nažalost, u ovoj sekciji Jovanović zaostaje za suparnicima uprkos dobrom fizičkom izlgedu (koji je rezultat rada čitavog tima plastičnih hirurga, kozmetičara i ličnih trenera na platnom spisku američke obaveštajne službe). Naime, kao i svakom narkomanu, Jovanoviću se ne diže. Da bi uopšte dobio erekciju, Jovanović mora da ubrizgava kokain direktno u glans svoj penisa. A onda ne uspeva da postigne ejakulaciju što je poznat i medicinski dobro opisan efekat redovnog korišćenja heroina.

Slabe strane: Nažalost, najveća Jovanovićeva snaga je istovremeno i njegova najveća mana. Preterano oslanjanje na narkotike kao na gorivo koje ga vodi iz jedne pobede u drugu u sukobima između kriminalnih grupa će mu se jednog dana osvetiti. Takođe, njegovo otvoreno zalaganje za proterivanje ostatka srpskog življa sa Kosova i Metohije, spaljivanje njihove nepokretne imovine i poklanjanje njihove teškim mukama sačuvane stoke šiptarskim teroristima tačnije njihovoj deci, da imaju na čemu da vežbaju gađanje kada Srba na Kosmetu više ne bude, se u određenim, najviše salonskim političkim raspravama u Srbiji ponekad karakteriše kao kontroverzno.

Odabrani citat: Uvek brz da uspostavi direktnu sponu sa kulturnim trendovima među mladima, Jovanović sebe u jednom fristajl repu na pokojnom radiju SKC opisuje sledećim rečima:

Sad svi stvarno znaju ko je pravi narko-dila

MC Chidda-Yo, muthafuckin’ cop-killa!

Tomislav Nikolić

Konačno, koja bi izborna lista bila kompletna bez čoveka koji stoički i bez hroptanja na svojim plećima nosi teret čitave srpske nacionalne nesreće već četiri godine, otkada je veliki srpski pravnik, vanredni profesor Beogradskog univerziteta i filantrop, Vojislav Šešelj dobrovoljno otišao u Holandiju da brani Srbiju od Evrope? Ni jedna, eto koja!!!

Biografija: Tomislavu Nikoliću su se dugo godina smejali zbog činjenice da je radio kao čuvar groblja u Kragujevcu. ’Čuvaš mrtvake da ne pobegnu!!’, dobacivali su ružno se klibereći. ’Pederčino!!!’, dodavali bi dok bi turirali svoje frizirane motocikle, navlačili tamne naočari na lice, zabacivali kosu iza ušiju okićenih nakitom od hirurškog čelika i odlazili vozeći samo na zadnjem točku prema izlasku Sunca. Ali Tomislav Nikolić je izdržao, izdigao se iznad ovih uvreda i sada radi kao skupštinski poslanik gde mu drugi poslanici, uglavnom (mada ne isključivo) iz drugih partija na nos stalno natrljavaju da je ’grobar’ i da je celog života ’čuvao mrtvake da ne pobegnu’. ’Pederčino!’

Moći: Nije poznato da li i Tomislav Nikolić, kao i njegov politički i duhovni očuh, Doktor Vojislav Šešelj, pored hrvatskog imena, ima i titulu vojvode. Ali njegovi podvizi iz rata za oslobođenje zapadnih srpskih teritorija devedesetih godina još uvek se prepričavaju. Pre nekoliko godina Beogradska televizija Radio B92 emitovala je specijalan prilog koji je pokazao Nikolića u neravnopravnoj borbi protiv nenaoružanih hrvatskih civila. Nikolić, naoružan samo automatskom puškom M70 pokazao je zavidno junaštvo suprotstavljajući se grupi od sigurno sedam-osam ustaških starica od kojih je najmanje jedna bila muškog pola. Nažalost, ovaj prilog, kao i drugi slični prilozi ove televizije sastojao se samo od prepričavanja događaja od strane ljudi koji tvrde da su im svedoci sve potanko opisali pre jedanaest godina. Ipak, ne treba sumnjati u Nikolićeve ratničke sposobnosti. Nije li to, na kraju krajeva čovek koji je Zorana Đinđića oterao u smrt samo sarkastičnom izjavom kako je i Tito pred kraj života ćopao (što je naravno bila lukava izmišljotina ondašnje obaveštajne službe. Tito je još živ i sa Brusom Lijem i Džimom Morisonom živi u pećini u jednoj neimenovanoj istočnoazijskoj državi.), a Slavka Ćuruviju ponovo ubio kada je na televiziji objasnio kako mu nije krivo što su ovog lidera slobodnih medija Miloševićevi dželati krvnički ubili na uskrs ratne 1999. godine? Nikolić možda ima hrvatsko ime ali nije to čovek za koga biste poželeli da vas uzme u usta.

Muževnost:

Nikolić je…

muškarac…

Ovo zaključujemo na osnovu uvreda koje je jednom u direktnom televizijskom prenosu uputio predstavnici jedne liberalnije struje u srpskoj politici. Bile su to vrlo dobre… muške uvrede. Hm, idemo dalje…

 img218/3392/image590401xjt8.jpg

Slabe strane: Nikolić ih nema i to je velika prednost nad ostalim kandidatima sa ove liste. Obdaren suvim, ciničnim smislom za humor, pokeraškim izrazom lica, sigurnom rukom kojom se puca i intimnim poznavanjem zagrobnog čovekovog bitka, Nikolić je neka vrsta Bodisatve srpske političke scene. Što je najvažnije, on je politički čist. Pogotovo ako se radi o etničkom čišćenju.

Odabrani citat: (govoreći o Velimiru Iliću kao svom protivniku na predsedničkim izborima) Velja je jedini koji bi mogao sa mnom da se takmiči u pucanju iz pištolja ili dizanju iz benča. Cenim ga jer je Srbin. Ne cenim ga jer je ušao u vladu sa kriminalcima i lopovima. Sve ćemo to pred zid kada radikali dođu na vlast.

I, eto dragi čitaoci, mi smo uradili najviše što smo mogli da vam podstaknemo pre svega svest o tome koliko je bitno da glasanje na predsedničkim izborima shvatite kao svoju dužnost, obavezu, ali i mogućnost upravljanja svojom ali i našom sudbinom. I to potpuno besplatno!!! Razmislite dobro pre nego što zaokružite neko ime na ponuđenom listiću. Možda ovog puta nije u pitanju samo dobro zezanje. Možda vaše odluke neko jednom shvati ozbiljno!!!

Ma, šalimo se. Ko vas može da shvati ozbiljno?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: