Toplotna smrt hardvera i moždana smrt softvera

Danas je dobar dan da čovek bude besan na proizvođače konzola. Oh, naravno, u pitanju su bezdušne multinacionalne korporacije čiji je osnovni posao sticanje profita i uvećanje tržišnog udela (često po cenu profita, kao što nas uči činjenica da i Sony i Microsoft i dalje gube novac na svakoj prodatoj konzoli) a sve to u toj nekoj gorkoironično nazvanoj „industriji zabave“ (mislim, objektivno, da li možete na brzinu da se setite ciničnijeg termina koga hiljade ljudi svakodnevno koriste u sasvim neciničnom kontekstu?), no, ima dana kada prisećanje ove činjenice naprosto padne na čovekova prsa teže nego nekim drugim danima. (Uzgred, kunem se svim čitateljkama da sam za potrebe ilustrovanja ovog teksta u google image search ukucao „prelepi frajeri“ i da nisam dobio ni jedan jedini rezultat. Zato: Julia Ann!!!)

 

Podsmešljivci će reći da sam samo narogušen zbog toga što se moj Xbox 360 ponovo sapleo i preminuo, RROD-ujući mi prkosno u lice baš kada je intro za Mini Ninjas prošao, ali uveravam vas da nije to u pitanju. Ne samo to.

 

Ali da se osvrnem i na ovu činjenicu.

 

 

Svoj Xbox 360 kupio sam sa punom svešću o dobro dokumentovanim hardverskim problemima i visokom procentu kvarova koji su pratili rane modele ove konzole. Sačekao sam dve godine od lansiranja da bih kupio kasniji model uljuljkujući se u pomisao da će ovo na neki način da mi garantuje kvalitetniji hardver i manju sklonost kvarenju.

 

Mrka kapa, sinovi. Doduše, budimo pošteni, moj Xbox 360 je do prvog RROD-a potrajao čitavih šesnaest meseci, što je kad se sve sabere i oduzme duže nego većina modela iz vremena lansiranja koji nisu dočekali ni prvu godišnjicu u domovima svojih vlasnika.

 

Naravno samo je moj problem što imam flešovanu konzolu i time štedim puno para na igrama koje ne bih kupio ali volim da isprobam i što mi zbog ovoga Microsoft ne priznaje trogodišnju garanciju za potrebe koje je firma odvojila milijardu dolara i zamenjuje ljudima RROD-ovane mašine bez pitanja. Microsoft je jurio kao lud da mašinu izbaci na tržište pre konkurencije i uspeo da pretekne Sony za čitavih godinu dana ali, kako je sa više strana dokumentovano, po cenu generalno lošijeg kvaliteta hardvera i najvećeg procenta kvarova u istoriji konzola, a možda i consumer electronicsa uopšte.

 

Mislim, evo malo statistike: Gamasutra u ovom članku prenosi istraživanje Game Informera koje je urađeno na uzoru od 5000 ljudi i daje cifru od vrtoglavih 54.2 odsto. Ponovimo ovo polako: više od polovine svih Xbox 360 konzola su do sada pretrpele kvar koji ih je učinio potpuno nefunkcionalnim. Ako ovo ekstrapoliramo na globalni plan: za manje od četiri godine, preko petnaest miliona Xbox 360 konzola je umrlo u domovima svojih vlasnika, pretvoreno u hrpu silikona i metala koje se čak ni Microsoft nije potrudio da posle kao nešto popravlja već je samo ljudima poslao nove.

 

Ironija je zastrašujuća kad pomislite da je glavni uzrok RROD problema izgaranje lema kojim su za ploču pričvršćeni procesor i grafički akcelerator a koji uglavnom izgori zato što 1) se konzola preterano greje jer je mnogo jakih potrošača nagurano na malo prostora i jer 2) se u lemu ne koristi olovo, iz ekoloških razloga. Pomislite samo na planinu otpada koju je nema sumnje Microsoft sagradio od petnaest miliona konzola koje su mrtve stigle na njihovu adresu da biste shvatile kako je ekologija jedna interesantna ali u krajnjoj analizi izgleda ne sasvim egzaktna nauka.

 

Avaj, stvari stoje kako stoje pa ću i ja dati pare za novu Microsoftovu konzolu jer ih imam. Umesto da nahranim neku gladnu izbegličku porodicu ili platim nekom Romčetu školovanje, ja ću ponovo nahraniti pohlepnu korporacijsku mašineriju pokazujući da nikakvo školovanje – formalno ili životno – ne pomaže da glup čovek postane pametan.

 

Za ljude koji misle da se istina, pa čak ni mišljenje ne mogu izraziti prostim rečima, evo grafikona koga sam ukrao sa Gamespy (odavde) i koji pokazuje koliko je zapravo Microsoftov nemoral ogroman čak i kad se uporedi sa nemoralom tako hronično nemoralnih kompanija kao što su Nintendo i Sony.

 

 

Vidite to? Tužno u svemu je što je Microfot prištedeo na hardveru (na kome i inače gube novac) samo da bi onda uložio zastrašujuću količinu sredstava u tehničku podršku čiji je posao u osnovi samo da vam zamene pokvarenu konzolu novom. Ovaj način vođenja posla je siledžijski i odvratan.

 

Kad samo pomislimo da su u protekloj generaciji njihovi veliki konkurenti, Sony bili oni koje su optuživali za loš kvalitet hardvera. I to s punim pravom. Pa, mislim, Shinji Mikami lično je svojevremeno rekao da je prošao kroz pet pokojnih primeraka Playstation 2 pre nego što je seo i odlučio da Resident Evil 4 napravi za Gamecube. Sony je zasluženo zaradio reputaciju proizvođača prilično problematične tehnologije i barem su se u ovoj generaciji pokazali kao manje loši od konkurencije. Naravno, sa omalenim i veselim Wiijem se ne mogu takmičiti, ali u poređenju sa Microsoftom imaju znatno bolju hardversku bazu. I kod njih je veliki deo kvarova posledica pregrevanja (mada se najveći procenat kvarova kod Playstation 3, o ironije, odnosi na Blu Ray drajv – hipotetički najveću komparativnu prednost ove konzole), ali sa Playstation 3 makar imate osećaj da razumnim rukovanjem možete da sprečite ili odgodite neizbežnu toplotnu smrt hardvera do ulaska u sledeću hardversku generaciju. Kod Xbox 360ice  od ovoga nema ništa – moja mašina stoji na savršeno provetrenom mestu, u klimatizovanoj prostoriji, redovno je čistim od prašine i nikada se ne igram duže od 4-5 sati bez prestanka. I ona ipak umira sa zamornom preciznošću…

 

No, da ne ispadne da Sony hvalim dok Microsoft kudim, evo druge strane današnje medalje. Softver. Kod Microsofta bar vidite da se radi o pohlepi. Napravićemo niskokvalitetan hardver ali ćemo ljude osvojiti velikodušnim garantnim rokom i kvalitetnom tehničkom podrškom (tj. zamenom) i to će na kraju da nam napuni džepove. OK. Ružna simbolika, ali nekako prirodna, poznata.

 

Međutim, kod Sonyja u najnovijoj epizodi iz serije neobjašnjivih poteza, utisak je da se naprosto radi o ludilu.

 

Kako su javili svi bitniji igrački sajtovi (a evo, recimo linka za IGN), Sonyjev najnoviji apdejt za Playstation 3 firmware, apdejt po imenu 3.0 je uspeo u barem dve stvari:

 

  • Da ne donese korisniku ništa korisno
  • Da tom istom korisniku onemogući igranje nekih bitnih, ekskluzivno Playstation 3 igara.

 

Dopustimo ovim rečima da na trenutak u tišini zapljuskuju iznenađene polovine naših mozgova.

 

Zaista, koliko ošljarski treba da Sonyjevi softverski inženjeri rade pa da apdejt za firmware poremeti igranje igara poput Uncharted ili Killzone 2 (dva među najvoljenijim Sonyjevim ekskluzivnim naslovima) do te mere da se konzola zamrzne tokom njihovog igranja??? Prosto da čovek pomisli da je Microsoft potplatio ljude u srcu Sonyjeve imperije da sabotiraju stvari…

 

Ono što boli je to da je Sony ovaj apdejt 3.0 najavljivao sve udarajući u talambase kako je ovo poslednji veliki apdejt za ovu godinu, kako on donosi mnoge bitne stvari za korisnika… Da stavimo na stranu to da barem meni – mada dopuštam da sam možda samo ekstra džangrizavi matorac – izuzetno ide na jaja to što Sony ne dopušta da uopšte odemo onlajn pre nego što daunloudujemo njihove debilne apdejte, čak i ako samo hoćemo da igramo neku staru igru. Šta su uopšte te velike promene koje je firmware 3.0 doneo? Evo ih:

 

a)      Novi logo na spleš skrinu. Zapravo, stari logo. Spajdermen font je mrtav, živeo klasični Sony font!!! Zapravo… koga briga??

b)      Novi dizajn liste prijatelja koji, koliko se da utvrditi uzgrednim pregledom Internet foruma, mrzi barem 80% korisnika

c)      „What’s new“ kanal koji je najobičnija korporacijski blagoslovena adware platforma što korisnicima bučno saopštava šta novo mogu da kupe u Sonijevoj onlajn radnji, za slučaj da od jutros nisu još posezali za kreditnom krarticom. U načelu, ovo nije loša stvar jer vam pomaže da ostanete u toku… Naravno, mi iz manje impresivnih zemalja možemo da kupimo samo poruku „There is no PSN store for your country“. Ma, šta da kupimo, ovo obaveštenje nam Sony daje potpuno besplatno!!!

 

Jesam li samo ja osuđen na praćenje ovakvih vesti simfonijom lupanja šakom po sopstvenom čelu?? Gore smo pomenuli simboliku koja ide uz Microsoftovu trećinu-opljačkati-trećinu-silovati-trećinu-pobiti filozofiju, ali Sonyjeva simbolika je, ako je ikako moguće još grđa. Sony, iako sigurno predano radi na tome da otkloni greške u svom „poslednjem velikom firmware apdejtu za ovu godinu“ nam je gromoglasno – a istovremeno bez reči – saopštio da je njihov prioritet da nam ako je ikako moguće prodaju što više igara – pošto na hardveru ionako gube pare – ali da zapravo nije važno da li ćemo te igre na posletku zapravo moći i da igramo. Na konzoli. Parčetu hardvera nominalno naravljenom da nam njemu radite baš to – igrate igre.

 

Strpite se. Stisnite zube. Dok Sonyjevi softverski inženjeri predano rade na tome da vam obezbede nastavak programa, barem imate priliku da se zabavljate ovim novim, lepim reklamama. Na kraju krajeva, mislite da Microsoft nikad nije napravio ovakvo sranje? Voleo bih da imam vašu nevinost, neiskvarenost i mladalačku figuru.

 

P.S. Da predupredim dva komentara za koje mi je već jasno da će biti ponuđeni:

1) Nintendo nije bio mnogo bolji u vreme kada je držao oko 90% tržišta početkom devedesetih.

Nije bio mnogo bolji. Ipak, Nintendove konzole stare dvadeset godina i dan-danas rade. Miscrosoftove konzole stare po šest meseci umiru. Plus, naravno, Nintendo nije mogao da pucne prstima negde u Japanu i da vas spreči da se igrate čak tamo u Srbiji. Sony to, avaj može.

2) Današnje konzole nude mnogo više igraču nego one od pre dve decenije. Ne samo HD grafiku i 7.1 zvuk, bežične kontrolere i headsetove, već i besprekorno onlajn igranje, kupovinu direktno iz konzole, socijalne mreže i multimedijalni sadržaj. Šta se koji moj sad žalimo oko nekih… sporednih stvari?

Dok ovo zvuči donekle razumno, meni je teško da branim kompanije koje nam nude novo oduzimajući nam ono staro, koje bi moralo da se podrazumeva, ne samo u svetu konzola nego u svetu bilo koje trgovine. Ako konzole pored svih tih uzbudljivih sadržaja ne nude bazičnu funkcionalnost, dakle, osnovnu sigurnost da ću sledeći put kada upalim konzolu moći da igram igru koju sam skupo platio, a ne nude, onda smo svi mi na bilo koji način vezani za ovu industriju i dalje u velikom problemu.

11 reagovanja to “Toplotna smrt hardvera i moždana smrt softvera”

  1. I posle neka neko samo proba da kaže da PC nije superioran. 🙂 „Ali hardverske promene…“ O, da, ali moj hardver radi po 5 godina k’o po loju, a onda naprasno umre. A softver zapravo mogu da biram (s tim što se ne sećam kad sam poslednji put imao problema sa nekim od paketa neophodnih za igranje (.NET, DX, VC redist.)).

  2. mehmetkrljic Says:

    Dobro, kod PC-a ima drugih pitanja, najpre je tu još uvek nezanemarljiva razlika u ceni…

  3. Pa da, to stoji, ali odnos cene i uporabne vrednosti je na strani PC-a, koji ipak nije prvenstveno igračka.

    Ali, ako ti išta znači, saosećam se s tobom.:)

  4. mehmetkrljic Says:

    Zapravo, pitanje cene treba raspraviti (možda u nekom drugom tekstu) jer je ranije prednost bila bez ikakve sumnje na strani konzola. Danas su stvari malčice drugačije jer savremena konzola (da Wii za trenutak apstrahujemo) zahteva i HD televizor koji opet nekako gravitira ka minimumu od 400 evra. Ako kažemo da čovek uzme najjeftiniju HD konzolu – arkadni Xbox 360, to je oko 300 evra za samu mašinu (plus nešto odozgo za HDMI kabl i drugi kontroler ako ste malčice drčniji), kad se na to doda televizor, to izađe na lepih 700 evra. A za te pare skoro da se može sastaviti solidan igrački PC sa monitorom… E, sad, konzola je, teoretski jednokratni trošak dok PC zahteva periodične apgrejde, ali baš ovde u igru ulazi hardverska nesigurnost savrmenih konzola… U ovom tekstu sam mahom pisao o Xbox 360ici sa te strane, međutim ni PS3 nije bez mane, najpre u domenu kvarova optičkog drajva (red veličine 100 evra da se sredi) a zatim, takođe i u domenu pregrevanja…

    E, sad, kod PC-ja definitivno i dalje postoji pitanje optimizovanosti i kompatibilnosti hardvera i softvera sa igrama koje hoćeš da na njemu igraš. Drastičan primer: ja još uvek ne mogu na svom računaru da pokrenem FEAR 2 a da imam zvuk jer se moji kodeci očigledno ne vole sa Monolitovim kodecima. Kod njihovih drugih igara pomaže kada poisključujem sve kodeke, ovde ne. No, nije samo to, jelte, postoji mnogo primera da stvari ne idu kako treba da idu zbog ove ili one kombinacije hardvera i softvera i čovek koji ne želi da se pretvori u tech-geeka će zbog toga birati konzolu za svoje igranje. Naravno, sada i kod konzola, kao što vidimo postoje pitanja firmwarea itd., ali stvari su i dalje mnogo jednostavnije nego sa PC-jem. Ključno, konzole su i dalje autentično socijalno iskustvo za dnevnu sobu, dok je kod PC-ja socijalni element vezan prevashodno za Internet. S obzirom da konzole u dobroj meri i same danas vrlo solidno odrađuju onlajn igranje, a da nude i udoban lokalni multiplejer, to je poprilična prednost na njihovoj strani.

  5. ridiculus Says:

    „Nintendo nije bio mnogo bolji u vreme kada je držao oko 90% tržišta početkom devedesetih.“

    Ček’, ček’… kako nije bio „mnogo bolji“? Možda nije bio savršen, ali jedna od stvari zbog koje cenim Nintendo je njihova kontrola kvaliteta, hardverskog i softverskog podjednako. Znam da je NES imao problem kada se pojavio u Americi prvi put, i šta je Nintendo uradio? Povukao je sve modele i poslao nove, čak i po cenu finansijskog gubitka. BILO je problema, ali to su bile porođajne muke. ‘Mušterija pre svega’, to je bio moto Hirošija Jamaućija, tadašnjeg predsednika. Od tada su naučili i još ponešto.

    Problem lošeg kvaliteta konzola za igranje dolazi u fokus sa Sonijem (ne znam za Atari i druge rane proizvođače istih), a Majkrosoft, naravno, podiže problem do razmera koje je samo on u stanju da postigne. Znači, nije pitanje PC vs konzole, pošto PC-jevi rade na Majkrosoftovim operativnim sistemima, koji su takođe krš ali, eto, Linux nema dovoljnu kompatibilnost a Mac OS pristupačnost. Većina PC komponenti koje koristimo je takođe krš, ali ionako ih niko ne koristi dugo, pa to nije toliko primetno u odnosu na konzole koje bi trebalo da traju oko 6 godina (Sony tvrdi da će PS3 da traje 10).

    Obično kvalitet ide sa cenom, ali proizvođači se odlučuju da uštede na najneobičnijim mestima.

  6. mehmetkrljic Says:

    Pa, rekao si isto što i ja samo sa više reči!11!1!1!!

  7. J.Stickman Says:

    Samo ću da dodam, autoru u prilog, da moj nintendo još uvijek radi 🙂

  8. sto se tice crvene lampice smrti, mislim da ti mogu savetovati da odmah po kupovini konzole istu odneses nekome da skine taj lim u obliku X-a (tzv. x-clamp fix).
    jer u principu nije problem u grejanju konzole, vec idiotski osmisljenom resenju kojim taj lim pricvrscuje cpu/gpu za plocu i svojom silinom je krivi. odnosno, postoje primeri da i jedva koriscena ili potpuno ugasena konzola trpi pritisak od lima i samim tim se iskrivi.

    ja nazalost kao osnovni razlog za posedovanje xbox-a vidim postojanje piraterije. ok, postoje tu i ekskluzive, neke su veoma dobre, ali subjektivno govoreci sonijeva konzola je znatno ozbiljnija. odnosno to sto radi microsoft je potpuni bezobrazluk.

  9. mehmetkrljic Says:

    Ima tu raznih aspekata.

    Prvo je da pola Interneta tvrdi da je X-clamp fix mit, dok se druga polovina kune u njega… No, to su detaljčići, moja poenta je bila više da je stvar u ružnoj poslovnoj filozofiji nadomešćivanja lošeg produkta dobrom tehničkom podrškom, a sve zarad boljeg udela na tržištu. Ovo će, avaj, vrlo moguće naterati i druge da tako igraju, na ovom ili drugim tržištima i živećemo u svetu proizvoda koji mogu da umru svakog momenta. Naravno da je lepo što MS brzo zamenjuje konzole u okviru tri godine (nama sa flešovanim drajvovima, naravno, ovo ništa ne znači), ali meni to ništa ne znači ako sam uzeo dva slobodna dana da tokom njih igram BlazBlue putem XBL-a a konzola mi crkne na početku prvog dana.

  10. jasno, sam x-clamp fix je jedan mali detalj u celoj prici koja je vrlo problematicna.
    microsoftova ruzna poslovna filozofija ima racunicu na mnogo nivoa, njihova pozicija u racunarskom svetu im omogucava da sebi cine ogromne ustupke.
    bilo kakav prihod je bolji nego nikakav prihod, a o reklami/udelu na trzistu da i ne pricam, i oni to dobro shvataju pa stoga i dozvoljavaju vrlo lako flashovanje same konzole.

    e sad, s druge strane iz te price proizilazi i mnogo drugacija slika sa consumers strane, izbor postoji, i konfekcijski nacin proizvodnje tehnike cini da i cene postaju neuporedivo pristupacnije. jos od ogromne ekspanzije kineskih fabrika zivimo u svetu gde gadgeti traju do isteka garancije/ili krace, ali isto tako njihova cena nas uvek tera da ih iznova kupujemo bez previse razmisljanja i svi su ‘srecni’. jebga, kapitalizam gazi, a mi mozemo da se tesimo kojekakvim ‘x-clamp fixevima’…

  11. mehmetkrljic Says:

    Da, to je otprilike prilično dobra dijagnoza. Naravno, mene to boli. Microsoft je sebe doveo u poziciju da može ovo da radi kršeći antimonopolske propise na sve strane (pre svega na planu operativnih sistema, to jest njihove integracije sa brauzerima) pa tako sebi i može da dopusti ovu vrstu luksuza koji mu obezbeđuje veliki tržišni udeo i konkurentne cene. Naravno, velim, sve se to da ovako ili onako razumeti i opravdati no, kako sam već napisao u tekstu, ako je pitanje da li ću paljenjem konzole moći da igram igru koju želim svedeno na Šredingerov eksperiment sa mačkom, to je loša praksa i treba biti protiv nje. Microsoft već jako mnogo para zarađuje na softveru, naprosto je nedopustivo da ovako štede na hardveru (ako uopšte štede s obzirom na milijardu dolara koje su odvojili za trogodišnje garancije).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: