Nije teško biti svinja

Gledajte, to što sam neke dve godine radio kao književni urednik Popboksa (niko drugi nije hteo) ne znači da sam ja sad neki knjiški krstaš. Moje „urednikovanje“ se uglavnom svodilo na pitanje (od mene mnogo upućenijih) saradnika o čemu hoće da pišu i nasumično vraćanje nazad njihovih tekstova na neku kriptičnu „doradu“.

Takođe, to što imam skoro četrdeset godina i što po tom osnovu nisam ni blizu omladine, ne znači da vama zavidim ako ste omladinac.

Ali kada se beogradski Dom Omladine agresivno bori protiv kulture knjige i čitanja, to me malo štrecne. Pomislim „Da se nisam slučajno probudio na pogrešnoj strani kreveta? Da nisam osvanuo u paralelnom univerzumu u kome su sve moje fantazije izvršile invaziju na realnost? Nije li ovo onaj svet u kome umesto fizičkog u školi imamo časove kung fua, umesto vozačkog ispita polažu se osnovne figure brejkdensinga, a poslanici u skupštini razrešavaju ideološke nesuglasice battle rapom?“

Drugim rečima, nije valjda neko ostvario sve moje sne, a da to nisam bio ja?

Možda i nije, ali kada vidimo da jedna gradska institucija kulture lukavo i agresivno radi na tome da ubije drugu instituciju kulture kojoj je maćehinski (a opet, za novac) pružala jadno ali ipak nekakvo utočište poslednjih deceniju i kusur, onda to zaista kao da je ispalo iz nekog paradoksalnog univerzuma vanbračnog deteta Danila Harmsa i Eye Yamatsuke.

 

Sigurno ste upućeni u priču. A ako niste, evo:

Na izboru za najoriginalniju novogodišnju čestitku ubedljivo bi pobedila uprava Doma omladine Beograda, koja je knjižari Beopolis 30. decembra poslala nalog za iseljenje. O istom trošku, DOB je najpoznatijoj „maloj“ gradskoj knjižari tako čestitao i 11. rođendan

 

Evakuacija knjiga iz hola Doma omladine, gde je Beopolis vraćen letos posle nešto više od godinu dana provedenih u prostoru službenog ulaza iz Makedonske, mora biti završena do 11. januara – do kada bi osnivač i vlasnik Beopolisa, Aleksandar Nikolić, trebalo i privremeno da odjavi firmu, budući da DOB ovog puta nije spreman da omogući alternativnu lokaciju za rad knjižare.

 

Rekonstrukcija DOB-a, većim delom finansirana donacijom američkog naroda, u završnoj je fazi i sada je na teretu gradskog budžeta. Iz nekog razloga, Dom omladine i njegov osnivač, Grad Beograd, nisu ponosni na profilisanu gradsku knjižaru u kojoj se mogu naći retka i retko dobra izdanja, a koja uspeva da opstane uprkos ovdašnjim običajima „tržišnog“ poslovanja izdavača i knjižara.

 

Izdavačka kuća Beopolis počela je da radi 1995. godine, a nekoliko godina kasnije otvorena je i knjižara u holu Doma omladine Beograda. Beopolis je objavio desetine knjiga proze, poezije, naučnih studija iz oblasti savremene muzike i vizuelne umetnosti, stripova, kao i nekoliko muzičkih izdanja, uglavnom mladih autora.

Dakle, da se razumemo: ja ljude iz Beopolisa i poznajem lično i nimalo nisam srećan što ostaju bez mesta u centru grada (i lokala uopšte) (i magacinskog prostora) i izvora prihoda, ali nismo ovde da pričamo o meni.

Više smo ovde da popričamo o tome da ste, sem ako niste slijepi kod očiju, sigurno primetili kako je Beograd, ali i Srbiju u poslednjih nekoliko godina uhvatila prava epidemija zatvaranja knjižara. Kragujevac, znamo to, ima praktično samo jednu knjižaru. Beograd ih ima više, ali Beograd ima i dva miliona stanovnika, plus minus koja šačica putujućih Roma. Taj i takav Beograd zatvorio je barem desetak knjižara u širem centru u 2009. godini.

Dobro, umem ja da budem razuman kad hoću. Razumem da su na delu surovi zakoni kapitalističke privrede, da je kirija u centru grada svirepo skupa jer je to ipak centar grada – pa makar i Beograda – i da će je lakše plaćati Mišković i njegovi klonovi nego nekakvi… knjižari. Shvatam da su ekonomski jači lanci poput Platoa ili IPSa ili nedavno začetog lanca Laguninih knjižara neka vrsta ukrupnjavanja kapitala i građenja brendova i bla bla bla, sva ta sranja koja se uče na fakultetima za menadžment. Sve ja to shvatam. Takođe shvatam da većina Srba, bez obzira na pol, uzrast, versko i etničko opredeljenje ima toliko odvratan ukus u literarnom domenu da bi bilo bolje i zdravije da ne čitaju ništa nego da čitaju to smeće koje čitaju. I isto tako shvatam da je u hiperubrzanoj kulturi poput ove kulture Interneta, SMS-a, multimedije, igara itd. sasvim razumljivo da mnogi neće da se smaraju sa knjigama.

 

Ali kakve veze sa tim ima Dom Omladine?? Jedna gradska institucija namenjena omladini, dakle, što bi rekli demagozi, budućnosti društva. Nije li ta institucija tu da čuva, nježno uzgaja i aktivno podstiče elemente kulture za koje se, eh, već vekovima smatra da predstavljaju temeljne vrednosti svakog društva?

Umesto toga, ta institucija kao svoju najvidljiviju aktivnost ima ugostiteljstvo.  Duže rečeno: Dom Omladine mahom znamo po tome što svoje nekretnine daje pod zakup ovima i onima. Mnogi ovi su klasični ugostitelji, a mnogi oni su organizatori koncerata.

Da ne bude zabune, niti imam nešto protiv ugostitelja, niti protiv koncerata, daleko bilo, i istovremeno znam da DoB ima i druge programe, predavanja, izložbe i koješta. Ali isto tako znam da su njegove najvidljivije stvari kafići, bilijar i koncertne aktivnosti.

U svoj toj ekstazi davanja pod kiriju delova kvadrature Doma Omladine Beograda, postojanje knjižare Beopolis u njenom prizemlju beše poslednjih desetak godina najprepoznatljivije kulturna stvar koja se tu dešavala. Za razliku od opskurnih predavanja (u smislu da su bila više skrivena nego predočena javnosti) i ničim oglašenih izložbi, Beopolis je imao vidljivost, dinamičnost i ljude koji su činili ovaj (mali ali dobro snabdeveni) kulturni prostor živim i privlačnim.

Skočite do Peščanika pa pogledajte tekst u kome se detaljnije obrazlaže koliko je i kakvih knjiga u svakom trenutku bilo dostupno u Beopolisu. Setite se koliko ste tu našli stripova, fanzina i publikacija za koje druge knjižare, nacionalni lanci i njihovi prodavci nikada nisu ni čuli. Setite se muzike, postera i bedževa. Setite se knjiga koje ste plaćali koliko ste hteli, a ne koliko je pisalo (jer ništa nije ni pisalo). Ne treba udarati u patetiku, ali Beopolis je bio gotovo suviše dobra stvar da bi se moglo poverovati da postoji u Beogradu – mesto na kome su se kultura i umetnost održavali živim (a ne konzerviranim, ili još gore, prigodno upakovanim za prodaju) i na kome je i razgovor o njima zadržavao žar i strast kakvu su takvi razgovori odvajkada i budili u ljudima svesnim da su kultura i umetnost od egzistencijalnog značaja.

Sve ovo i još mnogo više nedostaje Platoima i IPSovima, firmama koje su u poslednjih nekoliko godina kombinacijom menadžerske sakatosti i klasične srpske pohlepe uspele da rasteraju kvalitetne i vredne radnike koje su imali i, eto srpskog paradoska, dovedu sebe u poziciju da su najveći knjižarski lanci u zemlji – koji istovremeno ne plaćaju prodate knjige izdavačima po mnogo meseci, a u poslednje vreme ni plate svojim zaposlenima. (Naravno, ovo nije sprečilo državu da velikodušno stavi Prosvetu na raspolaganje jednom od vlasnika IPSa…) Ti isti knjižarski lanci su sada u situaciji da imaju spiskove izdavača sa kojima više ne mogu da rade jer im nisu plaćali prodatu robu godinama, pa u najvećim knjižarama u Srbiji imate zastrašujuće rupe u ponudi. Isto, naravno važi i za novootvorene Lagunine objekte koji nasleđuju sve poslovne bifove što ih Laguna kao izdavač ima sa drugim izdavačima i distributerima.

U ovakvoj situaciji, važnost Beopolisa kao ničije zemlje koja u ponudi ima sve (i mnogo više nego sve: knjige iz susednih zemalja, stripove, fanzine, muziku) je ogromna, makar onoliko koliko i važnost Beopolisa kao firme koja ne laže, ne ostaje dužna, ne otima i ne demonstrira pohlepu i kanceroznu potrebu za širenjem nauštrb kvaliteta posla. Ako smo onomad pričali o socijalnoj DNK, onda Beopolis demonstrira poslovnu DNK koju vredi čuvati i replicirati jer će tako celom društvu biti bolje.

 

No, umesto toga, Dom Omladine nalaže Beopolisu, koji, jelte, ima važeći ugovor o zakupu, da se iseli do kraja Januara jer, eto, zgrada ulazi u novu fazu rekonstrukcije. Mislim, budimo za trenutak ozbiljni. Dom Omladine se rekonstruiše od… 2007. godine? Beopolis je proveo više od godinu dana zbudžen u hodniku pored portirnice, trpeći nesumnjivu štetu glede svog prometa (iako je, jelte, i tada imao nepromenjen ugovor o zakupu) i samo što se vratio u stari prostor (koji je i sam skromne veličine i opremljenosti), rečeno im je da mogu lagano da se sele jer se sprema nastavak rekonstrukcije.

Da budemo ozbiljni, ali i analitični: koga bre, taj nesvet iz Doma Omladine zajebava? Ozbiljno, kome ti ljudi mažu govna po naočarima i lažu ga da je to samo pao mrak? I dalje, po komandnoj odgovornosti, koga ovaj grad to odlučuje da natrti, sve mu nedužno objašnjavajući da je to tek redovni pregled prostate? Za gradonačelnika koji se onomad potrudio da objasni kako mu homoseksualnost nije draga, Đilasove produžene ruke (i, hmmm, drugi udovi) mnogo lako nalaze put do naših rektuma.

Jer, recite mi da vam nije jasno kako će na mestu knjižare u dogledno vreme nići novi kafić u prizemlju Doma Omladine – ili će postojeći samo proširiti polje delovanja. Recite mi da ne vidite kako je neko – direktor u Domu Omladine ili neka druga pojava humanoidnog oblika primio sitan mito u zamenu za iseljavanje knjižare. Recite mi da ne pomišljate na to kako grad, država, strukture vlasti i sve to, ne štite ono što bi trebalo da štite – kulturu, umetnost i zdrave forme poslovanja – već dopuštaju aparatčicima da za siću rasprodaju nešto što na osnovu društvenog ugovora pripada svima nama.

 

To je ono što u ovoj priči čoveka najviše dovodi do besa: svest koliko je u ovoj zemlji mito sitan biznis. Za onog ko je odgovoran za ovu svinjariju ovo je bio posao od koga neće kupiti ni nova kola, ni novi stan, ni novi štajaznam, bubreg. Ovo je mito koji se verovatno iskazuje u redu veličine par hiljada Evra, dovoljno da se odradi neka ozbiljna poslovna pratnja, jedno veče u solidnoj kafani i eventualno nekoliko grama koksa odozgo. Za, dakle, ekvivalent desetak sati čulnog uživanja jednog čoveka ostatak društva gubi esencijalnu instituciju kulture koju ništa drugo na vidiku ne može da zameni.

Zaista u Srbiji nije teško biti svinja. Čak i pohlepa u ovom momentu naše istorije deluje nam sitno, kratkovido i neambiciozno. Šta mi možemo da uradimo? Za početak, da im kažemo da je ovo što rade SRANJE:

Dom omladine Beograda
Makedonska 22/IV
11 000 Beograd
Srbija

Direktor: Milan Lučić
Telefon: (011) 3220 127
Fax: (011) 3222 226
email: dobinfo@domomladine.org

Apdejt: upravo sam se vratio iz Doma Omladine gde sam pričao sa ljudima iz Beopolisa. Aleksandar veli da niko živi ko predstavlja grad nije hteo ni da se čuje ni da se vidi sa njim. Takođe kaže da ih ovo, naravno, finansijski uništava verovatno do granice posle koje vaskrsenja neće biti. Firma bez lokala ne može da prodaje knjige, što znači da ljude koje nisu još isplatili neće imati čime ni da isplate, a davanje Beopolisovih izdanja u zamenu, verujem, neće biti preterano atraktivno rešenje.

Ono što meni pada na pamet je da bi u nekom malo funkcionalnijem pravnom sistemu Beopolis mogao da tuži Dom Omladine i pozove se na četvorogodišnji ugovor o zakupu koji imaju, te da traži odštetu u visini ne samo kirija koje bi platili do kraja isteka ugovora već i po proceni finansijskog gubitka koji će imati  zahvaljujući gubljenju lokala… Doduše, u Srbiji je verovatniji scenario gde se knjižara brani bejzbol palicama i pištoljima…

Takođe, ne mogu a da ne primetim kako grad u poslednjih nekoliko godina kao da radi sve da ugasi institucije kulture koje su izvan glavnih tokova. Studentski Kulturni Centar je ugasio Radio SKC, a Studio B je ugasio treći program svog radija, dakle, jedine dve stanice koje su puštale drugačiju muziku i njoj bliska drugačija mišljenja su radile pod okriljem grada i ugašene su. Sada skupština grada pušta da se Beopolis dovede do, praktično nestajanja (sa sve izjavom direktora Doma Omladine u današnjoj Politici kako „Ова књижара није закупац у Дому омладине, већ је његов програмски део, и са тим се слажу и сви у Скупштини града Београда, у то сам сигуран. До сада смо све учинили да ова књижара функционише и њено постојање нико не доводи у питање. Међутим, извођачу радова потребно је да буде затворен хол Дома омладине, док посао буде трајао, до октобра ове године – објашњава за наш лист Милан Лучић, додајући да ће решење за „Беополис” свакако бити нађено.“)

Nisam pristalica nekih velikih teorija zavere, ali ovo je ono što bi se slobodno moglo nazvati kriminalnim zapostavljanjem.

Apdejt: U pokušaju da budem konstruktivan, upravo sam poslao pismo gradonačelniku. Možda neće uroditi ničim, ali ako dovoljno vas pošalje pisma iste ili slične sadržine, možda urodi nečim. Uostalom, koštaće vas samo nekoliko sekundi vremena, a učinićete nešto. Evo linka do formulara za pismo: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2577

A evo i sadržaja mog pisma koji se osetite slobodnim da kopirate. Budimo konstruktivni i brzi!!!

Poštovani,

 

Sigurno ste svesni situacije u koju je dovedena knjižara Beopolis u beogradskom Domu Omladine, kao posledica produžene rekonstrukcije ovog objekta. Kako javljaju različiti mediji (na primer e-novine: http://www.e-novine.com/kultura/kultura-vesti/33788-Beopolis-ponovo-bez-prostora.html ili Politika: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Ubrzana-selidba-knjizare-Beopolis.sr.html ), zbog nastavka rekonstrukcije zgrade, Skupština grada Beograda naložila je DoB-u da privremeno iseli objekte iz hola, a DoB je obavestio knjižaru da magacinski i prodajni prostor mora da iseli po hitnom postupku i privremeno je odjavi jer vlasnik prostora nije u stanju da obezbedi alternativni smeštaj.

 

U praksi ovo znači da Beopolis mora da napusti prostor za koji ima važeći četvorogodišnji ugovor o zakupu i da nađe alternativno rešenje, bez garancije da će se posle devet meseci – koliko je predviđeno da rekonstrukcija traje, a iz prethodne prakse znamo da se rokovi retko ispoštuju – zaista i biti u stanju da se vrati u prostor u kome radi već više od deset godina. Dalje, u praksi ovo znači da Beopolis ostaje bez mogućnosti da nastavi sa obavljanjem svoje delatnosti – jer nema lokal – što direktno vodi u finansijske gubitke i gašenje firme. Podsetio bih Vas da je tokom više od godinu dana Beopolis bio, bez obzira na važeći ugovor o zakupu, privremeno smešten u improvizovani prostor iza prijavnice Doma Omladine, čime je njihovo poslovanje trpelo ogroman pad.

 

Beopolis nije tek još jedna mala knjižara u gradu u kome knjižara svakog meseca ima sve manje. Beopolis je najvidljiviji kulturni sadržaj Doma Omladine Beograda – čak će ga i direktor Doma Omladine u gorenavedenom intervjuu u Politici nazvati „programskim delom“ – apsolutno esencijalan deo kulture centra, pa i celog Beograda. Zahvaljujući posvećenosti njegovih vlasnika i zaposlenih, ali i zdravim poslovnim praksama, bez kalkulisanja i varanja, Beopolis je tokom decenije rada izrastao u mesto sa potpuno jedinstvenom knjižarskom ponudom. Ova knjižara ne samo da ima naslove svih domaćih izdavača – čime, zbog neodgovornog poslovanja ne može da se pohvali ni jedna druga knjižara u gradu, pogotovo ne veliki lanci – već je i ponuda naslova iz regiona, alternativnih, strip, fanzinskih i drugih publikacija čini možda najbitnijim mestom ove vrste na Balkanu.

 

Mislim da odnos grada prema ovakvoj jednoj instituciji reflektuje odnos grada prema kulturi uopšte i voleo bih da me grad uveri da mu kultura jeste bitna. U poslednjih nekoliko godina, gradske institucije su bez mnogo buke ugasile alternativne i progresivne aktivnosti poput Radija SKC ili Trećeg programa Radija Studio B. Da li će tiho teranje Beopolisa u ekonomsko samoubistvo biti nastavak trenda?

 

Molim Vas da me razuverite i pokažete mi da ovaj grad ume da ceni vrednosti koje su mu date na raspolaganje. U normalnoj, svakodnevnoj praksi vlasnici prostora svojim zakupcima obezbeđuju alternativni smeštaj kada rade rekonstrukcije, sklapajući čak posebne ugovore kojima se zakupcu garantuje povratak u rekonstruisane prostorije, pa čak i plaćanje zakupa u privremenom smeštaju dok traju radovi. Mislim da je ovo standard odgovornog i domaćinskog ponašanja ispod koga grad Beograd naprosto ne bi smeo da ide. Za Beopolis niko ne traži baš ništa što mu ne pripada. Ova firma ima ugovor i ima deset godina poslovne i kulturne istorije iza sebe koji joj daju za pravo da od grada očekuje ne pomoć u opstajanju već samo pomoć u tome da  se sama, radeći ono što i inače radi – građenje kulture – održi u životu i nastavi da daje Beogradu ono što nema ni jedan drugi grad u Srbiji, pa ni na Balkanu.

 

Molimo Vas da ovaj problem ne ignorišete i da ga rešite na zadovoljstvo svojih građana.

 

Apdejt: Evo i linka za onlajn peticiju za rešavanje problema Beopolisa. Potpišite je, to vas košta svega pola minuta vremena:

http://www.petitiononline.com/beopolis/petition.html

10 reagovanja to “Nije teško biti svinja”

  1. Poslaću mail.

    Inače, u Požarevcu, na 50.000 stanovnika, postoje 4 knjižare a kojima prodaja knjiga deluje kao sekundarna delatnost, prodaju i čaše, igračke, raznorazne „poklon“ predmete… i imamo jednog stalnog uličnog „s haube“ prodavca. I sveukupno im izbor knjiga nije baš sjajan. Što je negde i „normalno“, na žalost.

  2. Poslao sam mejl pre par minuta. Čak sam se potpisao svojom punom titulom – što gotovo nikada ne radim – kako bih moje pisanije, šatro, imalo što veću težinu. Ne nadam se odgovoru, ali će valjda ono što sam napisao bar neko pročitati.

  3. Lep tekst, samo nekako kratak.
    Plus, poslednji deo je onako malo too much salonski revolucionaran, a ja sam fan pravih revolucija. 🙂

  4. mehmetkrljic Says:

    Ja nisam nikakav revoucionar jer ne verujem u ljudski kapacitet za prekonoćno menjanje. Ali, evo apdejtovao sam tekst dodatkom u kome pošteno i ljudski širim novu paranoju i teorije zavere. A ko misli da je okej da na fasadu DoBa baci zapaljivu napravu, pa njemu nisam valjda potreban ja da ga pozivam…

  5. Krivo mi je što ranije nisam krenuo sa čitanjem ovog bloga ali ubuduće ću biti tu.

    Što se tiče posta, nisi ostavio prostora za bilo kakav komentar. Rećiću samo da uništavanjem prosvete, kulture i onog što je drugačije ima za cilj stvaranje što većeg broja mediokriteta radi lakšeg manipulisanja. Sa necevilizovanim, nekulturnim i neobrazovanom ruljom se lako izlazi na kraj. Ranije su se ti takozvani neistomišljenici bacali u zatvor ili ubijali a danas vlada demokratija, to su zastarele metode uklanjanja nepodobnih. Sada se deluje na način koji si ti i te kako dobro objasnio…

  6. mehmetkrljic Says:

    Ma ja bih voleo kada bih našim vlastima – bilo kog nivoa – mogao da pripišem tako grandiozan plan kao što je proizvodnje kulture mediokriteta u cilu lakše manipulacije. To bi makar ukazivalo na nekakvu stratešku viziju i ambiciju. Ali nemojmo se zavaravati, plašim se da je sve ovo samo rezultat kratkoročne i kratkovide uzmi-novac-i-bježi politike u kojoj je hiljadu evra danas važnije od sto hiljada evra sutra.

  7. daniel kovac Says:

    sta dalje? potpuno si pogodio ono sto mislim o celom slucaju.
    sitna korupcija ce svima nama da dodje glave.

    grad beograd postaje sve neprijatnije mesto za boraviti.

  8. mehmetkrljic Says:

    Pa, sad, teško da sam ja neko ko će dati odgovore, ali.. Onoliko koliko puštamo, toliko će „oni“ da uzimaju…

  9. Ide mi Eve Angel iza leđa na Spajsu, a ja pišem komentar ovde…

    „već dopuštaju aparatčicima da za siću rasprodaju nešto što na osnovu društvenog ugovora pripada svima nama“

    Ova ti je dobra… 🙂

    Na kraju, Beopolis jeste ili nije zakupac tog prostora? Ako jeste, valjda taj ugovor pokriva i ovakvu materiju… Mislim, poslovati sa entitetom „koji pripada svima nama“ je po definiciji jako zajebana stvar…

    Kad si već spomenuo, jesu li Radio SKC i Studio B 3 zatarabljeni zbog finansijsko-tehničkih pitanja ili je radio Zakon o radiodifuziji?

  10. mehmetkrljic Says:

    Evo, Norde, upravo sam apdejtovao post pa pogledaj. I radio SKC i TPSB su ugašeni kao ekonomski nerentabilni, koliko pamtim…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: