Kick-Ass

Pre par nedelja napisao sam opširnu disertaciju na temu stripa Kick-Ass a sve u anticipaciji filma koji samo što nije stigao u naše… Er… zapravo nisam siguran da je ovaj film uopšte u najavi za domaće bioskope. Što bi s jedne strane bilo šteta jer onda malobrojna srpska publika neće imati priliku da vidi jedan drugačiji superherojski film, ali sa druge strane, te iste  publike u bioskope ide toliko malo (videti moje impresije o filmu Iron-Man 2) tako da – ko ih jebe. Jeste donekle greota što bioskopi u ovoj zemlji umiru baš kad su dostigli neki kakav-takav civilizacijski nivo (barem u prestonici, to jest u njenim zastrašujućim tržnim centrima) ali ako interesovanja za gledanje makar i najnadrkanijih popkorn flikova u udobnim sedištima sa klimatizacijom i preskupim ali ukusnim junk-foodom – nema, onda što bi iko gubio živce oko toga?

 

Film Kick-Ass sam dakle svukao sa uobičajenog piratskog mjestašca u, za mene inače neuobičajenoj R5 verziji. Inače sam u ovim slučajevima picajzla i izuzetno retko posežem za telesync, R5 ili nedajbože cam verzijama filmova, uvek shvatajući da ima suviše filmova koje nisam gledao a koje mogu da pogledam dok se ne pojavi pristojna kopija novog naslova. Međutim, u ovom slučaju interesovanje je bilo veliko a pomoglo je i što su R5 kepovi postovani na Internetu izgledali iznenađujuće dobro. Kada sam skinuo sempl i čuo da je i zvuk savršen, nije više bilo dileme.

Takođe, iako Kick-Ass nikako nije film koga bih preporučivao kao primer kuda sva kinematografija treba da ubuduće ide, stoji da ću ovo vrlo rado pogledati u bioskopu ako se neki distributer na posletku ipak zaj umilostivi da ga otkupi i ponudi srpskim masama (masama čiji sastav jedva da dobacuje do niskih dvocifrenih brojeva, ali ipak…).

(Između početka i kraja pisanja teksta saznao sam i da je srpska premijera filma zakazana za deseti Jun. No uvod mi se suviše dopada da bih ga olako bacio u đubre, hvala lepo.)

 

Kick-Ass je veoma interesantan film, manje zbog toga šta sadrži, a čak više zbog toga u kakvom se okruženju pojavljuje.

Ako vas je mrzelo da kliknete na gornji link i iščitate moje pisanije o stripu, plašim se da je krajnje vreme da to uradite. Kick-Ass je minorni fenomen u američkom/ superherojskom stripu i da bi se razumeo valja ga osvetliti sa mnogo strana. Upravo sam to i učinio u linkovanom tekstu a u osvrtu na film bih se uzdržao od odlazaka u sve te dubine i detalje.

No, ukratko, zanimljivost stripa Kick-Ass je makar u tome što je Mark Millar u neku ruku pokušao da napiše superherojski strip koji se (naizgled, barem) bavi analizom i dekonstrukcijom superherojskog mitosa, smeštajući priču u naš svet, dakle svet u kome nema superheroja ali u kome mitologija superheroja, posredovana kroz strip, film i videoigre postoji već duže od pola veka.

„Kako to da niko nikada nije pokušao da postane superheroj u stvarnom životu?“ je prva misao koju čujemo u filmu (i, skoro identično u stripu), da bismo zatim pratili običnog tinejdžera Davea Lizewskog kako pokušava život urbanog ennuija da promeni korenitom reinvencijom samog sebe kao maskiranog borca za pravdu.

 

Ova ideja o gradnji novog identiteta i aktivnom pristupu problemima je vrlo američka u suštini i iako je Millar Škotlanđanin, nema sumnje u to da mu je više od decenije pisanja superherojskih stripova izoštrilo čulo za pogađanje duha nacije koja je superheroje i izmislila.

No, strip Kick-Ass nije, tvrdim ja u onom tekstu, dosledna dekonstrukcija superherojštine jer već oko polovine kliza u žanrovski izraz, razblažujući radikalno seciranje superherojskih tropa uvođenjem sve više elemenata akcionog, kriminalističkog ili trilerskog  stripa. Drugim rečima, tamo gde ste na početku verovali da gledate jedan „slice of life“ – doduše vrlo neobičan slajs – od sredine shvatate da ćete se susresti sa klasičnim žanrovskim obrascima (po prirodi stvari neuverljivim u smislu prikazivanja „objektivne“ stvarnosti) i da je do samog kraja radikalnost Kick-Ass najviše ostvarena na planu zastrašujuće visceralnosti nasilja koja nije karakteristična za superherojski strip.

No, film Kick-Ass, iako strip predložak prati na razumno veran način, zapravo je bolji po mnogo kom detalju od originala, ali istovremeno njegova kulturološka vrednost u svetu filma primetno nadilazi vrednost miniserijala Kick-Ass u svetu stripa.

 

Ovde svakako priznanje treba odati Matthewu Vaughnu, čoveku zaslužnom što su Ritchiejevi Lock, stock… i Snatch uopšte napravljeni (Vaughn je bio producent). Ovde u ulozi producenta i režisera, Vaughn je snimio iznenađujuće ubedljiv nezavisni film što je koštao manje od trideset miliona dolara, a koji je do sada više nego udvostručio svoj ulog (zvanični budžet je 28 miliona, a zvanična zarada u momentu dok ovo kucam svih 74), ostajući u velikoj meri veran Millarovoj originalnoj viziji (Millar je, uostalom upisan i kao izvršni producent, zajedno sa crtačem Johnom Romitom Juniorom) i poboljšavajući je gde treba.

Valja primetiti da su poboljšanja došla u vidu unapređenja žanrovskih stilizacija, što u određenom smislu film Kick-Ass još manje čini dekonstrukcijom uopštene superherojštine nego što je bio strip. Za razliku od dosta ciničnih elemenata zapleta i raspleta kod Millarovog originala, Vaughnova rešenja su klasičnije bajkovita. Na primer, Daveove povrede i rehabilitacija na početku karijere u stripu imaju daleko ozbiljniji tretman. Takođe, u filmu momak dobija devojku. Strip ovde odlazi nekoliko ciničnih koraka dalje i podsmeva se svom ionako ne preterano simpatičnom protagonisti, čime je i finalno razrešenje dosta različito. Dok film Daveu daje happy-ever-after finale u skladu sa kanonima žanra, strip pokušava da bude i kritički nastrojen prema žanru pa tu nešto kao muti readymade žanrovska rešenja, trudeći se istovremeno da to bude i emotivno zadovoljavajući happyend, ali i pančlajn na priču o pojavljivanju superheroja u stvarnom životu. Millar je, dakle hteo i da se jebe i da mu ne uđe, dok Vaughna više zanima kvalitet samog seksa. Pošteno.

U nekoj drugoj situaciji, Vaughnove intervencije bismo dočekali vajkanjem kako Holivud (mislim, ipak je jedan od producenata ovog filma i Brad Pitt) razblažuje smelu umetničku viziju i tako to, ali kako već rekoh, Millar je i sam svoju viziju dobrano razblažio, ili makar pomutio u stripu pa je stilizacija u filmu zapravo doprinela disciplini pripovedanja, sačuvavši pritom glavne motive kojima se Millar bavio.

 

Ovo rezultira time da je Dave Lizewski kao glavni lik u filmu zapravo daleko rilejtabilniji, da ne kažem simpatičniji nego u stripu, da je njegov odnos sa Katie Deauxma topliji i humaniji (što još više važi za njen lik) i ne služi samo surovom millarovskom cinizmu već i, doduše žanrovskom ali ubedljivom sazrevanju glavnog lika. Pripadnici drugog reda likova, Daveovi ortaci iz škole su takođe profilisaniji i ubedljiviji nego u stripu, a Vaughn najviše poentira proširivanjem uloge koju su mafijaši imali u stripu.

Ponovo, Vaughn poseže za razložnim žanrovskim rešenjem rezonujući da je makar i tako šantavom superheroju kao što je Kick-Ass potreban propisan (arhi)neprijatelj/ villain. U stripu mafijaška familija svira decidno drugu violinu u odnosu na sveprisutnog Davea Lizewskog, ali u filmu Frank D’Amico (u ubedljivom tumačenju prekaljenog Britanca Marka Stronga) i njegov sin Chris (Christopher Mintz-Plasse) dobijaju značajno više prostora i vremena i ovo odlično funkcioniše. Ne zato što je neprijatelj na kraju humanizovan (mada ima i toga) nego zato što ne dobijamo jednu priču pre svega prepričanu iz vizure Kick-Assa, pa je onda i objektivniji pogled na njegov lik i delo moguć.

Najkontroverzniji element stripa svakako je bilo uvođenje likova Big Daddyja i njegove jedanaestogodišnje ćerke, Hit-Girl. Ovo je bio momenat u kome je Millar zvanično napustio „realizam“ što ga je strip sugerisao na početku i umesto njega nam ponudio šokantnu visceralnu akciju garniranu antropološkim cinizmom sa jedne i zaprepašćujućom pripovedačkom naivnošću sa druge strane.

 

Vaughn je dosta veran predlošku iako je skretanje priče sa jednog koloseka na drugi spretno učinio manje nezgodnim time što je ove likove u film uveo daleko ranije, dao im žanrovski očekivanije poreklo i tretirao ih sa daleko manje narcističke opčinjenosti nego što je to radio Millar. U stripu, Millar je verovatno mislio da je jako pametan kada nam je prvo dao lažni origin story za BD/HG tandem, samo da bi nam se posle podsmehnuo pokazujući ko su oni i šta zapravo i kako je Kick-Ass zaslužan za njihovo postojanje. Vaughn u filmu tretira odnos između Kick-Assa i njih dvoje na prirodniji način a naglašena stilizovanost njihove karakterizacije je konzistentna sa pripovednim tonom koga je usvojio još na početku.

U tom smislu, poruka koju film šalje je manje „šokantna“ od poruke koju se strip upire da pošalje, ali je obrnuto proporcionalno tome ona suptilnija i kombinacija smešnih, kičlijski dizajniranih superheroja sa dobrim-starim-ultranasiljem zapravo solidno šalje onu subverzivnu poruku kojoj je Millar originalno težio ali se malo poremetio u realizaciji.

Kick-Ass je, kako rekoh, kulturološki značajniji u filmskom žanru jer dok stripovska superherojština može da se pohvali dugom tradicijom dekonstrukcije i evolucije svog mitosa, filmska superherojština je i dalje ušančena duboko u PG-13 filozofiju i nalazi se tamo gde je strip bio pre četiri i kusur decenije. Spajdermeni, Dark Knightovi, Wolverini i Iron Mani nastali u poslednjih nekoliko godina su toliko žanrovski omeđeni da pojavljivanje filma Kick-Ass na istom igralištu odiše jednom pankerskom notom. Čak ni Hancock koji je prilazio superherojštini sa neke druge strane, odričući se licenciranja postojećeg predloška, propitivanjem moralne snage superheroja (i podmićivanjem mene da gledam film sa Willom Smithom time što mu je pridružena Charlize Theron…) ne može da se pohvali da je imao ozbiljnijeg učinka jer je nastojao da ideji superherojštine priđe bez stilizacije (tj, kostima, moralnog koda, arhineprijatelja itd.).

 

Kick-Ass je, naprotiv, film koji shvata da je superherojština za potrošače superherojštine pre svega stilizacija, dakle cosplay potencijal kostima, fantaziranje o tajnom identitetu i traumatičnim origin storyjima (jedini element koga je Hancock unekoliko imao), te sukob između dobrih ljudi (koji, kako se u filmu može čuti, u odgovor na Stan the Manovu floskulu o velikoj moći koju mora slediti velika odgovornost, nemaju moć ali imaju odgovornost) sa lošim ljudima koji nisu ispali iz stripova. Potencijal da obična osoba postane neko drugi i očisti svoj grad od mafije je uistinu minoran u stvarnom životu i superherojski stripovi (i filmovi) su uvek samo stilizovane prečice, wish fulfillment fantazije primerene pubertetu ali nikako zreloj osobi. Kick-Ass istrajava u ovoj wish-fulfilllment dimenziji i zapravo završava kao maltene klasična priča o sazrevanju (sa sve herojskim dobrim delom koje biva nagrađeno vaginom sada raspoloživom na dnevnom nivou), ali je njegovo stizanje do ove tačke decidno pomereno ulevo od obične superherojštine. Superherojske fantazije se u ovom filmu ismevaju, gikovi ostaju prilično patetični skoro do samog kraja, a oni koji postižu istinske podvige su ljudi spremni na neviđene žrtve. Publika navikla na mekše priče iz Spajdermena, Iron Mana itd. ovde će biti šokirana krvlju, suzama i propisnim akcionim jelovnikom garniranim stilski zadovoljavajućim ubistvima i eksplozijama. Vaughn zapravo poboljšava Millara u završnici filma izdižući finalni obračun na nivo propisnog superherojskog spektakla i tako zapravo dajući elegantnije razrešenje od Millarove samo krvave poslednje borbe.

U istom smislu, valja primetiti i kako Vaughn u komparativno lošijim uslovima postiže srazmerno mnogo. Strip je bio stvaran za Marvelov imprint Icon na kome autori imaju punu autorsku slobodu ali nula promocije od strane Marvela. No, nemojmo se zavaravati, Millar i JR Jr su vedete ove kuće i Kick-Ass je ispao vrlo visokoprofilno u finalnoj obradi.

 

No, film je, sa skromnim budžetom od 28 miliona čitav red produkcione veličine ispod Wolverinea i Spajdermena ovog sveta, pa je tako kombinacija njegove britkosti i frivolnosti sa solidno urađenom akcijom tim potentnija. Nema ovde set pisova koji deluju jednako skupo kao recimo završnica Wolverinea, ali Kick-Ass isporučuje tamo gde se računa, dajući spektakularne i dobro osmišljene akcione situacije sa odmereno stilizovanim rešenjima. Uz dobro korišćenje muzike, Kick-Ass je film u kome akcija dolazi prirodno, zadovoljavajuće koreografije i na pravim mestima, kada to narativ zahteva. Drugim rečima, ovo je film daleko boljeg ritma od bilo kog superherojskog filma iz novije istorije, šlank linije, bez gubljenja daha u nekakvim poluuspelim melodramskim epizodicama, film zanimljivog zapleta i dobre akcije.

Pitanje kontroverze eksploatacije dece je naravno mnogo bitnije u ovom medijumu s obzirom da će film videti daleko više ljudi no što je pročitalo strip i, naravno s obzirom da u filmu Hit-Girl zaista i igra devojčica od jedanaest godina. Prizori beskompromisnoih pokolja koje ovo dete vrši i rečnik koji ona koristi (za koji je glumica jasno rekla da bi je doveo u silnu nevolju kada bi ga upotrebila pred svojim roditeljima) su ipak lakši za gutanje kada su nacrtani, mada je i u stripu ovo bila uznemirujuća komponenta. U filmu, zahvaljujući naglašenijoj stilizaciji ovo je, moguće još provokativnije. Frivolnost sa kojom se prelazi preko očigledno šokantne ideje predpubertetske mašine za ubijanje i nestvarna lakoća hepienda su s pravom izazvali reakcije brojnih kritičara, među njima jednog Eberta, optužujući film za namernu šok-taktiku i moralnu neodgovornost.

 

Što je, naravno sasvim u skladu sa Millarovim svetonazorom. Teško mi je da kažem da je ovo u stripu ili filmu zapravo umetnički opravdano i da postavlja teška i važna pitanja konzumentu kada i ja smatram da se radi tek o provokaciji, no u slučaju filma ovo definitivno dodaje na snazi tom njegovom pank senzibilitetu neodgovornosti i bezglavog znam-da-ću-živeti-zauvek optimizma. Nije ovo nešto što treba bezpogovorno hvaliti ali superherojskom filmu nedostaje energije, optimizma i provokacije i dobro je da ih je neko isporučio.

16 reagovanja to “Kick-Ass”

  1. Seconded.

    Nisam čitao strip doduše (nisam neki ljubitelj američke superherojske škole), ali mnogo mi se dopao film. Više kao kuriozitet nego kao dobar film (ako bih pravio analogiju sa igrama, rekao bih, kao Samorost), jer me je ideja privukla, a zadržala izuzetno visceralna akcija i valjano režirane i „koreografisane“ akcione scene (kao ona u skladištu). I uprkos tome što nit’ volim superherojštinu (a bio sam sinoć da vas slušam :D), nit’ volim akciju, zadovoljan sam ovim ostvarenjem.

    Inače, kad smo kod te teme, ovaj sajt bi mogao da ti izmami osmeh na lice. Only in America! -> http://www.worldsuperheroregistry.com/

  2. mehmetkrljic Says:

    Daa, haha, bizaran sajt (sa još bizarnijim dizajnom). Ali, da, bilo je i drugih pokušaja, na primer reality show sa nekakvim superherojima pre par godina (zaboravio sam kako se zvao i kako je prošao…). Amerikanci su baš, ono, sanjari…

    A što se nisi javio kad si bio??? Ja sam se trudio da ne budem ja onaj koji će najviše pričati, ali… ispalo je da sam najviše pričao… kao i obično.

  3. Heh, hteo sam malo da davim tebe i ridiculusa, al sam morao da bežim po završetku, iskrsla mi neka posla… Drugom prilikom. 🙂

  4. mehmetkrljic Says:

    Od tog posla čovek ne stiže da ŽIVI!!!!

  5. J.Stickman Says:

    Čudan film – čudan strip. Mislim da će Mark Millar uskoro krenuti stopama Franka MIllera. Iako je dobri stari Frank imao više problema sa metalnim murijašem… Ali da, čekaju nas izdrkavanja. Mada, volio bih da neko snimi Ultimatese baš po stripu, kad su već Sin City.
    Inače, izvinjavam se zbog slabog komentarisanja ali zauzet sam takodje – stripom.
    I da, Kick-ass uopšte nije loš izbor za gledati 🙂

  6. mehmetkrljic Says:

    Gotovo je nezamislivo da bi Marvel mogao da snimi propisnu verziju Ultimates. Mislim da će vrhunac biti u Avengers filmu, gde će Samuel L. Jackson biti Nick Fury koji okuplja Avengerse. Dakle, imaće osnovni zaplet Ultimatesa ali ne verujem da će imati duh i žestinu prve dve sezone stripa.

  7. J.Stickman Says:

    Slažem se. Opet sumnja, dal’ bi iko dozvolio da Pym lupa ženu po guzici u filmu ako se zna da pripremaju i njegov film, nekad u budućnosti. Šteta. Ili Hulkov kanibalizam – wow 😀

  8. Nadam se da je Snyder gledao film i da je naucio nesto, ako ne kako se dekonstrukcija zanra izvodi na pravi nacin, onda bar da je snimanje filma koji je jedan Gilliam proglasio „nefilmicnim“ uzasno glupava ideja.

  9. mehmetkrljic Says:

    Heh, heh, posle bitke su svi generali. Ja moram da priznam da mi je Watchmen bio manje loš nego što sam očekivao, iako, naravno, kad pogledam šta sam onomad o njemu pisao (www.upps-sajt.com/index.php?option=com_content&task=view&id=939&Itemid=48), sahranio sam ga prilično…

  10. Хвала Вам за ову информацију и за мени јако пријатно изненађење да ће филмска адаптација мени најдражег стрипа у задњих десетак година ипак стићи у српске (читај: БЕОГРАДСКЕ ) биоскопе.

    http://www.filmske.com/strip/657-kako-se-na-srpski-prevodi-kick-ass

    Живели.

    Бојан М. Ђукић,
    легенда српског стрипа

  11. mehmetkrljic Says:

    Možda stigne i u neki bioskop van Beograda? Ako je uopšte neki preostao, to jest…

    • Трагедија јесте, Честити Ефендијо, што сам пре неки дан запањен и констерниран до неверовања сазнао да у земљи Србији НЕМА СЕМ БЕОГРАДА места са СТАЛНИМ биоскопом. Само понекад у Новом Саду на СПЕНСу; у Дому Армије-Војске у Нишу… и рекао бих да је то – ТО, уздрхталог срца пун наде да ће неко да се јави и демантује ме жестоко, остајем ти читалац веран.
      Хвала на пажњи, мерхаба & селам –

      Легенда Српског Стрипа, Б.М.Ђ.

  12. mehmetkrljic Says:

    Ima ih ipak jos, znam da filmovi idu sa vise od 10 kopija u distribuciju. Ima Trstenik, mislim Kragujevac… E, sad, kakvi su, to je vec druga prica…

  13. Пеђа Славни ће да ти бихазури емајла од мене, а и броја мобилнога, па ако си рад да две-три до стопе’сет хиљада разменимо речи – ето. Остај у здрављу за земана овог нечовечног – Легенда Српског Стрипа, Б.М.Ђ.

  14. Vidim, nikakve reakcije na link koji dadoh u svom prvom javljanju gore…

    http://www.filmske.com/strip/657-kako-se-na-srpski-prevodi-kick-ass

  15. mehmetkrljic Says:

    Meni je kompjuter trenutno mrtav, tako da… strpljenja!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: