Zašto je Firepower najvažniji akcioni film u poslednje tridesetdve godine?

Malodušni prikazi ovog filma na IMDB-u pokušaće da vas ubede kako je u pitanju na brzinu skrpljeni akcijaš u kome omatoreli James Coburn pokušava da odvuče Sophiu Loren u krevet, usput hapseći najbogatijeg čoveka na svetu, film bez logike, glume, scenarija i šarma. Ovi prikazi, naravno, promašuju temu na dramatičan način. Firepower je možda najvažniji akcioni film ikada snimljen. I, da, snimio ga je baš Michael Winner, čovek koga mlađi naraštaji pamte samo kao recenzenta restorana i režisera televizijskih reklama. Naravno, Winner je čovek koji u svom CV-ju ima i naslove poput Death Wish 3 (i Death Wish 1 i 2, kad smo već kod toga), što je obrazovanom čoveku dovoljno da shvati kako je savremeni američki akcioni film pre tri decenije izmislio – Britanac. Evo nekih razloga zašto je Firepower ključni naslov našeg i verovatno svih budućih vremena.

 

  • Bez Firepower Tony Scott bi i danas bio rastrzan između žovijalnosti Beverly Hills Cop 2, artizma True Romance i dekadencije Top Gun. Firepower je film u kome se prva eksplozija događa već posle jednog minuta filma, a pre špice barem pet ljudi odlazi bogu na istinu na nasilan, krvav način.

  • Michaela Bayja povremeno optužuju (čuj, optužuju) da su mu filmovi samo procesija akcionih scena bez logike koja bi pravdala njihovo postojanje, pa čak i bez unutrašnje konzistencije. U Firepower Michael Winner bez ikakvog razloga pokazuje kako američko javno tužilaštvo presreće Elija Wallacha (koji igra mafijaškog) bosa na aerodromu i ucenjuje ga time što čoveku koji je jednom nogom u grobu preseca dovod kiseonika. Već u sledećoj sceni Wallach je veseli bećar na nogama  koji do kraja filma Jamesu Coburnu mangupski namiguje i pokazuje kako se zločin isplati sve dok si dovoljno veliki igrač da država mora da unajmi tebe da bi pronašao najuspešnijeg lovca na ucene na svetu koji, opet jedini može da pronađe najbogatijeg industrijalca na svetu. Ni meni to nema logike. Genijalno je.
  • Mislim, James Coburn sve to vreme samo sedi u svojoj bašti i orezuje biljke. Pronaći ovog penzionisanog baunti hantera je otprilike onoliko teško koliko je teško pogledati u telefonski imenik (ljudi su to tako radili pre googlea).
  • Kad smo već kod toga… James Coburn je u ovom filmu mator, potpuno sed i očigledno nije siguran da li igra u komediji ili u akcionom filmu. Winner mu u jednoj sceni blizu početka podaruje jedan potpuno dementan osmeh u pravcu visokog funkcionera tužilaštva u momentu kada Coburn ugleda sliku Sophie Loren. Kasnije gledalac shvata da su Coburnov i Sophiin lik imali određenu zajedničku… istoriju, ali gotovo je sigurno da sam Coburn toga u momentu snimanja te scene nije bio svestan.  
  • Gato Barbieri. Argentinski free jazz revolveraš što je nekada ukrštao cevku sa Donom Cherryjem, Charliejem Haydenom i Carlom Bley je do kraja sedamdesetih sebe reinventovao kao kompozitora i izvođača prijemčivije, više groovy muzike, pa je i pokupio Grammy na ime Poslednjeg Tanga u Parizu. Njegov saundtrak za ovaj film je sav u fanki ritmovima i nervoznim gudačima preko kojih šef sipa uzbuđena tenor sola. Gato Barbieri, dame i gospodo.
  • Danas su neke od najvažnijih akcionih zvezda u Holivudu afričkog porekla. Od utamničenog Wesleyja preko Bayjevog miljenika Willa Smitha (i, dobro, Martina Lawrencea), do Tonyjevog ljubimca Denzela, da ne pominjemo Larryja Fishburna i Samuela Jacksona. Sedamdesetih godina su Afroamerikanci imali samo blacksploitation. Ne i kod Winnera koji je Holivud usmerio u pravu stranu dajući Coburnu crnog sajdkika što ne samo da je bio ravnopravan planer i izvođač akcija, nego se i pokazao kao snalažljiviji, okretniji i korisniji i od samog glavnog junaka. Kada u jednoj sceni Coburn veli da se pripazi jer bi ga loši momci, sa kojima je već dolazio u kontakt mogli prepoznati, ovaj mu lakonski odgovara „Njima smo svi mi isti“. Razume se, Winner je pronašao jedinog glumca koji je ovoj ulozi mogao da da više istorijske težine od Jima Kellyja. Njegovo ime je naravno O.J. Simpson, a istorija će se tek ispisati.

  • Svestan da žanrovski filmovi moraju da komentarišu bitne političke teme, Winner ne samo da režira uzbudljivu scenu atentata na aerodromu koja je kao prepisana iz bilo kog večernjeg dnevnika onog vremena (vremena Crvenih brigada i kulture aerodromskih pokolja), već i otvara debatu koja i danas traje pokazujući američku naviku ilegalnog hapšenja i ekstradicije ljudi na tuđim teritorijama. Ovde to čak ni ne radi neka od polutajnih agencija američke vlade već javno tužilaštvo.
  • Sophia Loren. Prototip savršene žene. U jednoj sceni sama sebi cepa haljinu i spušta jednu bretelu sa ramena, da bi inscenirala napastvovanje. Naravno, ja bih verovatno film u kome devedeset minuta ne bi bilo ničeg drugog do ove scene opet proglasio za najvažniji film poslednje tri decenije.

  • Sophia Loren. Michael Winner zna koliko je njegova glavna glumica fatalno privlačna pa se njena seksualna žudnja spram Jamesa Coburna sugeriše tek skidanjem minđuša. Efektno. Šmekerski.
  • Sophia Loren. Pa mislim, niko od nas sigurno nije poverovao da je na početku filma ona stvarno udata za tamo nekog istraživača u farmaceutskoj industriji iz ljubavi? Američki akcioni film je sledeće tri decenije žene stavljao skoro isključivo u poziciju žrtve ili makar ugroženog mekgafina koji pokreće radnju. Michael Winner je kroz njen lik u Firepower unapred ismejao ovu praksu. Praksu aseksualnog obožavanja nikada poznatog ženskog objekta koju je, da ne bude zabune, sam doveo do perfekcije u Death Wish serijalu.

  • Kad smo već kod toga, James Coburn je dva metra visok, sed, spečen čovek koji se šeta po Karibima, uz visok imperativ da ostane diskretan, takoreći neprimećen dok planira otmicu Carla Stegnera, najbogatijeg čoveka na svetu. Winner je i sam svestan da ovo ne fercera pa zato celu stvar gura skoro do apsurda ubacujući Jamesa Coburna u još jednu ulogu u filmu. James Coburn ovde igra sebe i svog dvojnika, zbunjujući i zločince i američke obaveštajne službe a verovatno i dobar deo publike. Da je ulogu u filmu dobio neko od originalno planiranih glumaca (Charles Bronson, Clint Eastwood), ovo naprosto ne bi funkcionisalo. Coburn dijaloge sa samim sobom dovodi na nivo prefinjene egzistencijalne satire na kakvoj bi Winneru pozavideo i Jonesku.

  • Billy Barty. U jednoj sceni Coburn svoju ekipu uvodi u veliki kasino koga drži njegov poznanik. Poznanik im se obraća, a O.J Simpson primećuje kako se reči čuju ali čovek ne mrda usne. Onda u kadar ulazi, do tada zaklonjen stolicom, Barty, kepec koji je igrao u… pa maltene u svakom filmu u kome je trebalo da se pojavi kepec – u Čarlijevim Anđelima, u originalnom Gospodaru prstenova… U tom trenutku film oficijelno postaje najbolji akcioni film ikad snimljen.
  • Steven Seagal danas kao standardnu klauzulu svojih ugovora za snimanje ima zahtev da njegov lik u filmu nikada ne može da bude povređen, onesposobljen ili čak stavljen u podređen položaj. Winner kroz Coburna daje prototip ovakvog lika. Ovo nije dramska priča o ljudima koji prevazilaze nemoguće izglede transformišući se duhovno pritom. Ovo je film u kome helikopter eksplodira a zapaljeni ostaci padaju na konjanike koji (bezuspešno) progone Coburna.
  • Kad smo već kod toga – Coburna jure istovremeno na konjima, u džipu i u helikopteru, a on beži u kolima koja vozi Sophia Loren. Jamačno scena koju je Peckinpah uvek želeo da snimi ali nikada nije za to imao hrabrosti. No, barem smo tako dobili izvrsni The Getaway.

  • Firepower je naširoko citiran u filmovima koje će snimati sledećih trideset godina. Scena u kasinu? Očigledan naklon sa Casino Royal. Poslednja trećina filma? Imate tri mogućnosti da pogađate koliko ju je puta Jeph Loeb pogledao pre nego što je seo da piše scenario za Commando. Potpuno besmisleno korišćenje lifta u prvom Matrixu je verovatno bilo samo nastojanje da se nekako napravi referenca na scenu u Firepower u kojoj Coburn obezbeđenje najbogatijeg čoveka na svetu  uspe da zavara bacajući na dno lifta šaku dolara. Završnica sa kerozinom na doku i raketnim pištoljem? Pa, gledali ste valjda Expendables?
  • Jake La Motta. Ozbiljno. Tri godine pre nego što će Scorcese snimiti film o njemu, La Motta je igrao u Firepower. Naravno, Scorcese se nije usudio da ovo pomene u svom filmu plašeći se direktnih poređenja između Raging Bull i Winnerovog neshvaćenog remek dela.
  • Akcija. Coburn ne samo što ljude i pse šalje Morfeju u naručje preciznim hicima iz pištolja za uspavljivanje nego i, kada je to potrebno, rukuje žicom, tridesetosmicom, pa i automatskom puškom. Ipak, omiljeno oružje mu je vatra.
  • Doduše, obezbeđenje najbogatijeg čoveka na svetu je dosta… slabo. Coburn i Simpson im prvo zapale vilu točeći im unutra benzin kroz razbijen prozor, a posle se ušetaju u hotel koristeći pomenutu šaku dolara i papirnu kesu. Tri prstena obezbeđenja, malo sutra.

  • Mada mu ni to ne bi pomoglo. Kada Coburn shvati da je nasankan i vrati se na Antigvu da završi posao za koji je plaćen čak milijun dolara (Inflacija, veli Eli Wallach mangupski namigujući), sam i nadrkan, čovek bi pomislio da će najuspešniji lovac na ucene na svetu smisliti genijalan taktički plan kojim će zavarati Stegnerovo obezbeđenje i ščepati ga ispred nosa svima dok se još ne opasulje. Čovek bi previše komplikovao. Coburnov plan? Da sedne u buldožer i bukvalno poruši zidove kuće u kojoj je Stegner, pucajući pritom iz bezbednosti kabine na njegove čauše.
  • Winner ima pravilo: ako se neka stvar pojavljuje u kadru više od dvaput, ona do kraja filma mora da eksplodira. Automobili, zgrade, helikopteri i drugi inventar lete u vazduh zato što inače američki akcioni film nikada ne bi mogao da se rodi.

 

Ne verujte zlim jezicima. Winner se ne preziva tako kako se preziva slučajno. Firepower valja gledati i slaviti. Tako će i biti.

4 reagovanja to “Zašto je Firepower najvažniji akcioni film u poslednje tridesetdve godine?”

  1. Volim Winnera zbog Death Wish. Pol Kersi je jedan od heroja mog odrastanja. Ovaj film nisam gledao. Hvala na preporuci. James Coburn je najveći Car! Kakva je to harizma! Danas nema tako sjajnih ličnosti među glumcima. Pozdrav!

  2. mehmetkrljic Says:

    U ovom filmu njegova harizma je tolika da Sophiu Loren tera da se ponaša potpuno iracionalno. Ili to, ili je Winner sa vrata svog stana bacio scenario na sto, pokupio rasute papire sa poda i onda scene snimao redosledom kojim su papiri padali.

  3. J.Stickman Says:

    Sophia je odavno izašla iz MILF zone iako bi se lagano mogla držati unutar nje – kakva dama. Coburn s druge strane pokazuje kako to izgleda kada se stari panj upali a ja s treće strane sam takodje uživao u ovom slatkom remek-djelu. ovo ću linkovati na fejbsuku, jednom kad se sjetim šifre 🙂

  4. mehmetkrljic Says:

    Ja se ovog filma sećam još otkad sam ga na RTB-u gledao neke recimo 1985. godine or samting. Znam da je tada na mene ostavio jak utisak ali nisam znao da je ovako fanki. Repriza je otkrila mnogo novih slojeva!!!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: