A znaš li TI jadan?

Nemam običaj da na ovom blogu objavljujem notifikacije kada god se na nekom drugom mestu na Internetu pojavi neki moj tekst. Ne zato što je to gej i što mislim da oni koje to zanima ionako periodično proveravaju ta mesta (uostalom uredno navedena sa desne strane u rubrici Moje druge kuće) nego zato što sam lenj i što mi tviteraško/ fejsbukstatusno brzopotezno informisanje javnosti o pokretima mog debelog creva deluje kao zamorna aktivnost u ekonomskoj disproporciji sa „korišću“ koju bih od njega imao. Mislim, kao da ikoga boli uvo to što ja na primer u ovom trenutku slušam Mortona Feldmana (zato sam i obrisao svoj last.fm profil – koga briga??) Uostalom, ništa što ja napišem nije toliko važno da treba da bude pročitano odmah niti je pisano da bude vrelo i aktuelno (više večito i zanavek relevantno) (bar je to plan) (osim ono juče kada sam kalkulantski nasumično nakucao nekoliko pasusa ni o čemu, udario teg „ratko mladić“ i zavalio se da čekam poplavu hitova).

 

No, danas je na Popboksu izašao moj prikaz knjige Bojana Pandže A znaš li ti jadan da smo mi ođe za okultno zaduženi? (Abraksasov vodič niz dokumentarni film) i mada je prikaz, kao i svi moji dovoljno sadržajan sam za sebe (to jest dovoljno patnje nanese čitaocu da ne poželi da ikada išta više iz mog pera & tastature oseti čak ni preko kondoma), osećam da je sasvim fer, sportski i uostalom ljudski da dodam još par opservacija na temu knjige i njenog autora.

 

Za početak, prikaz se može pročitati ovde. Ali to se samo tako kaže. Neće se on sam pročitati, pa nije prikaz svestan, čitalačkim darom raspolažući entitet. To se samo bogatstvo srpskog jezika malo šali sa nama. Moraćete sami da ga pročitate (sem ako imate onaj metroseksualni softver što ume da tekst čita prijatnim elektronskim glasom. Onda ste doskočili pokvarenom srpskom jeziku i pobedili ga na njegovom terenu.)  Slobodno kliknite, potpuno je safe for work, ne čeka vas sa druge strane wallpaper sa probranim goatse i two girls one cup prizorima (sem ako… lažem!!!) niti skripta koja će vam poharati kreditne podatke i svu ilegalno daunloudovanu muziku sa harddiska zameniti pornografijom sa kepecima (sem ako… vas sve vreme lažem!!!). Kliknite, bezbedno je, stvarno, a i kratko je i, uostalom sačekaću vas.

 

Dobro.

 

Dakle, prva stvar koju valja da rašistimo je da ja nikako nisam neki nepristrasni kritičar koji je napisao „objektivan“ prikaz Pandžine knjige. Mislim, čak i najblentaviji među blentavima su sigurno primetili da je njegov blog već mesecima i godinama na vrhu moje blogroll liste (jedino na ime abecedne hijerarhije, da ne bude zabune). Ne samo da je dosta vas kliknulo na taj link u proteklim godinama nego je i nepobitna činjenica da je količina hitova koje sam ja dobio putem njegovog bloga prevazišla sve druge izvore kliktaja koje imam u statistici.

 

No, to na stranu, ja Bojana poznajem već prilično dugo. Malo manje od polovine njegovog života ili trećine mojeg. Nije da smo mi prečesto u full kontaktu, ali postoji među nama jedna spona koju vrijeme nije uspelo da nagrize i ako bih morao da svedočim na sudu verovatno bih pod pritiskom priznao da je moj prikaz njegove knjige obeležen našim odnosom i možda bih čak i u trenutku intenzivne navale emocija promucao i reč prijateljstvo.

 

No, to što Pandžu znam mnogo godina znači i da možda imam malo bolji uvid u njegovu ličnost od prosečnog čitaoca njegovog bloga. Hoću da kažem, možda se Bojan i ja ne bismo po mnogim osnovima nazvali istomišljenicima, a sigurno je da u mnogim stvarima uopšte ne delimo interesovanja, ali jedna od stvari koju sam uvek umeo da prepoznam kod njega je intenzitet sa kojim živi. Odnosno energija, fanatičnost, usredsređenost kojom se posvećuje svemu onome što ga u datom trenutku interesuje. Bojana znam iz vremena kada je bio jedan od najnapaljenijih pripadnika beogradske Straight Edge Hardcore ekipe, ali i iz vremena kada je jeo sve vrste narkotika na koje je mogao da stavi ruke. Znam ga i kada je ušao u beogradski hip-hop i kada je postao fudbalski navijač i kada je bio u zatvoru. Znam sa koliko žustrine je bio u svemu tome i ta žustrina, ta neprerađena životna energija i možda, ultimativno, žudnja za životom (ma koliko paradoksalno zvučalo da o njoj pričamo kod čoveka sa frekventnim napadima depresije pa i suicidalnim epizodama, uostalom pročitati Ghoulov urnebesni prikaz promocije Pandžine knjige iz Zrenjanina) su ono što njegovo pisanje čini drugačijim od uobičajenog jelovnika.

 

Budimo za početak iskreni pa primetimo da se danas pisanje ionako ne ceni. Ne u smislu da ga ljudi više ne rade, naprotiv, u smislu da sada svi pišu, od tweetova i statusa pa do romana o beogradskim sponzorušama i paranoidnih studija o globalnim zaverama. U okeanu šuma teško je čuti ono što vredi čuti (Bodrijar je to lepše rekao ali dosta mu je juče bila slika i naziv posta). Kada u tom okeanu postoji glas kao što je Pandžin, neutreniran, neizbrušen, ali i nepatvoren i neizveštačen, to jeste osveženje.

 

Pandža piše nedisciplinovano, haotično, skačući sa teme na temu, odlazeći u sulude tangente koje više nemaju nikakve veze sa onime o čemu je načelno započeo pisanje, ali to je sve uvek jako sočno i zabavno. Žargon koji on koristi je zabavan. Kao neko ko je odavno izgubio spone sa kulturom mladih – a koji taj žargon stvaraju – nemam ja pojma je li taj žargon „ulično“ autentičan ali Pandža čini da on zvuči uverljivo. Nema tu ni nameštanja ni isforsiranog tona, sve je živo, jako i zabavno.

 

Ali, pored forme, sadržina njegovih tekstova je ono što vredi da se pamti. Jer, iako je ova knjiga formalno kolekcija prikaza dokumentarnih filmova ona je u najboljem smislu promašila svoju temu. Ona je, zapravo, skup crtica za buduću Pandžinu autobiografiju i sirovih, neprerađenih izvadaka iz još nenapisane knige u kojoj će obrazložiti sve elemente svog svetonatzora. Hoće li ta knjiga biti konzistentna? Teško. U njoj će morati da se pomire i liberalni anarhizam i VHEMTovski nihilizam i opsesija serijskim ubicama/ kult Čarlsa Mensona i nepoverenje spram institucija moći (građanske, moralne, duhovne) sa etikom koja se može nazvati hrišćanskom… A to skoro da je nezamislivo. Ali će biti zabavna.

 

A znaš li ti jadan… je najjača kada se Bojanov tok svesti otme pokušajima disciplinovanja i krene da beži od teme, kada se film o kome se piše pretvori samo u povod za dugačku meditaciju ili prepričavanje neke avanture. Primera radi, tekst o filmu Hoffman’s Potion poslužio je za prepričavanje doživljaja uzimanja LSD-a na jednom košutnjačkom partiju krajem devedesetih godina i to je najčistija, najsavršenija definicija tripa koju sam ikada pročitao na srpskom jeziku, bez moralisanja, a sa jasnim upozorenjem.

 

Slično, pisanje o filmu Boy Interrupted služi  kao povod za kratak, precizan, ubedljiv i ni malo patetičan kurs o poremećaju ličnosti od koga autor pati i načinu njegovog tretmana. Ako je cilj pisanja (između ostalog) da podučava, onda ovu knjigu treba davati deci u određenim godinama. Možda su druge knjige informativnije na neke teme ali ne uspevaju tu informaciju da prenesu bolje.

 

S druge strane, ako je cilj pisanja da zabavi, Pandža isporučuje tu zabavu na prvorazredan način. Komentarisanje tema kojima se fimovi što ih on živopiše bavi je uvek sjajno, bez obzira da li kupujete njegove ideološke natuknice. A slutim da ih nećete kupiti baš sve, bez obzira da li Pandža govori o američkim survivalistima, teorijama zavere, serijskim ubicama… No to zaista nije bitno, njegov jezik je stalno na rameđi između podsmevanja samom sebi i taoističkih kung-fu obračuna sa konceptima o kojima govori i zaista je izuzetno zabavan. Ako se ikada natera da napiše kompletnu knjigu o svojim zatvorskim doživljajima (za šta smo priloge već videli na forumu Znaka Sagite), ta bi knjiga morala da uđe makar u lektiru za srednju školu.

 

Ključno, bez obzira na sav nihilizam i depresivnost, Bojan u svojim tekstovima demonstrira jednu pazolinijevsku (ili, ajde žilnikovsku) ljubav prema čoveku. Ne čoveku kao idealu i konceptu nego kao čoveku – hrpi biologije, psihologije, nagona, hormona, kondicioniraja i otrzanja. Ova knjiga je možda uznemirujuća za nasumičnog čitaoca sa svojim stalnim pričanjem o serijskim ubicama, umno poremećenima ili samo prestupnički nastrojenima, ali taj nasumični čitalac će se kad tad opsetiti da, bez obzira na sva njegova sagrešenja, i on upada u grupu onih koji su ljubavi možda ipak dostojni. Nije to mala stvar.

8 reagovanja to “A znaš li TI jadan?”

  1. dobar text, i ovaj i onaj, al me malo čudi ova zavera ćutanja ovde, zar baš niko ni reč pohvale, il bar pokude, da napiše?

  2. možda, al sam nekako bio ubeđen da je, trenutno, popboks mrtvija i zapuštenija lokacija od ovog bloga, a tamo vidim neki narod nešto kao komentariše…

  3. mehmetkrljic Says:

    Nemoguće, moj blog je agresivno mrtav. Popboks nije ono što je umeo da bude u svojim halcyon danima, ali ipak je to insitucija.

  4. hm, još ću da poverujem da ne vidiš komentar koji pošaljem sa ajpedovskog oblika wordpress blogova. ne sad da sam se pretrgla od komentarisanja, da se razumemo. lol.

    elem, napisah da je tekst lep, baš lep i pitah ko ti ga je napisao? 🙂

  5. mehmetkrljic Says:

    Jedini tvoj komentar koji vidim je ovaj. ajPed se sigurno opet ajPederiše kako je Appleu i prirođeno pa zato ima problema.

    (Ovako nizak nivo humora da bih podcrtao nemogućnosti ideje kako sam ja autor gornjeg teksta) 🙂

  6. haha, ma onaj „oblik“ je mnogo lep, bukvalno možeš da listaš stranice, blog ti izgleda kao bombona, ali sad se dosetih da ne traži da upišeš email kad komentarišeš, pa to verovatno ima veze.

    u svakom slučaju, sorry na offu, skoro da mi je suza krenula posle čitanja ovog teksta, baš si napisao lepu odu Sinu, a on to itekako zaslužuje. neće li se smilovati pa nas uskoro udostojiti pravim romanom. 🙂

  7. mehmetkrljic Says:

    Ma ja se samo nadam njegovim memoarima iz zatvora. Ono što je do sada napisao bilo je odlično.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: