Pročitani stripovi: They’re Not Like Us

They’re Not Like Us je upravo završio prvi story arc i prvi trejd je izašao pre nedelju dana. Ovo je još jedan od interesantnih novih Imageovih serijala kojima se ovaj izdavač po konzistentnosti nivoa kvaliteta izborio za prvo mesto na američkoj sceni u poslednjih par godina. Kada sam svojevremeno pisao pregled prve decenije 21. veka u američkom strip-izdavaštvu, jako sam hvalio Image ali sam ukazivao kako i dalje njihova izdavačka politika počiva na miniserijalima, dakle, kraćim, zaokruženim pričama sa početkom i krajem, dok se tekućih serijala tada još moglo prebrojati na prste jedne i po ruke i radili su ih uglavnom vlasnici firme. Pola decenije kasnije, i Image je potpuno potisnuo Vertigo kao firma koja izdaje ozbiljne stripove (Dark Horse, IDW, Dynamite, Oni, Avatar i Boom svi imaju sjajne stripove, da me se ne shvati pogrešno, ali za mene je borba za vrh uvek i samo bila između Imagea i vertiga) i ima među autorima krem američkog (i britanskog) kreativnog korpusa, a u velikoj meri to počiva na kapacitetu koji sada imaju, da podrže tekuće serijale i dopuste svojim autorima da se zaista razmahnu. Kod Vertiga je ovo moguće, čini se jedino na ime Warnerovog korporacijskog kapitala jer iako tu još ima vrednih stripova, ima nažalost i jednako mnogo škarta a ni jedno ni drugo se, reklo bi se, ne prodaje sjajno i ne bi me, na osnovu mlitavih marketinških napora koje DC pravi u tom smeru, začudilo da Vertigo uskoro krene putem Wildstorma i bude ugašen. Constantine, kao jedan od njihovih marketabilnijih IPjeva je odavo prebačen u mejnstrim DC a većina onoga što sada izdaju ne može da se poredi sa boljim Imageovim serijalima.

Elem, poenta je da se Image uspešno nametnuo publici koja voli da investira u dugačke narative – istorijski publici koja je ključna za popularnost stripa u Americi – kombinacijom dobrih imena, dobrih, kvalitetno uređenih i produciranih stripova i solidnog marketinga, što sve podseća da tu firmu ipak drže ljudi koji su (bili ili su i dalje) uspešni autori stripova a ne MBA biznismeni, filmski producenti i profesionalni urednici. Ne pokušavam ovim da kažem da u vrhu drugih izdavača takvih ljudi nema (Quesada, Johns, Lee…) ali kod Imagea se vidi jedna prisnost sa medijumom, ljubav i strast prema stripu i bliskost sa publikom i kada se krenulo sa ozbiljnijim radom na tekućim serijalima, uspeh je došao. Sada Image pored The Walking Dead, Invincible, Savage Dragon ili Elephantmen ima i Morning Glories, Chew, Velvet, Sex Criminals, Satellite Sam, Black Science, Southern Bastards itd. I stvari idu dobro tako da se pokreće još tekućih serijala i, kako i treba da bude, oni uspešniji izdržavaju one manje usšešne (poput Umbral, recimo, koji je proletos otkazan uz mogućnost da se nastavi ako bude povoljnijih ekonomskih uslova).

U upravo takvom okruženju nastaje i They’re Not Like Us, koga piše Eric Stephenson (Nowhere men) i koji je interesantan utoliko što uzima premisu koja bi u nekim uobičajenim okolnostima bila klasičan superherojski zaplet i onda je tera na drugu stranu. Naravno, presedani postoje, čak i u superherojskom stripu, recimo, X-Men Noir Freda Van Lentea je varirao X-men formulu tako što su njegovi protagonisti bili ne mutanti sa supermoćima već sociopati koje psihijatar pokušava da izvede na pravi put. Takođe, donekle mi je na pamet pao Sterdženov More Than Human kao prikaz grupe ljudi sa natprirodnim moćima koji žive zajedno i nekako se štite od ostatka sveta, svesni da su nadišli prostu egzitsenciju homo-sapiensa.

They’re not like us je negde između, sa prikazom života grupe ljudi sa natprirodnim sposobnostima (u superherojskom stripu bi ovo bile konvencionalne supermoći – telepatija, pirokineza, brzina, prekognicija) ali koji nemaju nikakvu ambiciju da ih koriste da pomažu svetu da bude bolje i bezbednije mesto, već koji, naprotiv, žive izolovano i skriveno i izgradili su jednu amoralnu filozofiju egzistencije u kojoj je svaki njihov potez opravdan time što su oni budućnost ljudske rase. Strip poentira dubljim ulaskom u karakterizaciju tako da se vidi lčitav spektar mogućih laraktera u ovakvoj životnoj situaciji, od glavne junakinje koja je neideološka/ instinktivna feministkinja/ SJW, pa do harizmatičnog psihopate koji predvodi ovu grupu ljudi. Strip je pripovedan pažljivo, sa sistematičnim odmotavanjem zapleta i dok je pažnja koja se obraća na detalje u radnji i likovima dobrodošla, istina je i da je njegova možda najveća mana ta neka ipak naglašena sporost radnje, dekompresovanost koja znači da i posle šest pročitanih epizoda i relativno velikog prostora posvećenog likovima (pošto akcije i nema mnogo) i njihovim diskusijama, zapravo o njima vrlo malo znamo i u stripu je vrlo malo vremena prošlo. No, Stephenson tako piše i nekome će se to dopasti, nekome neće… Crtač Simon Gane je radio i neke akcionije stvar u životu (Godzilla, recimo) ali njemu dobro leži ovaj strip sa manje akcije a više priče i likovi su mu distinktni i izražajni a brojne pank i hardkor reference koje usput provlači u pozadini mu od mene donose i dodatne poene.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s