Film: Spectre

Podvrgao sam se gledanju Spectre-a i… maj gad. Drago mi je da sam makar verovao svojim instinktima (da ne kažem predrasudama) i uzdržao se od gledanja ovoga u bioskopu. Da sam ovo morao da gledam u sali sa još ljudi u blizini mislim da bih izvršio bučno samoubistvo već prvi put kada Bond murder-bonerom penetrira u Moniku Beluči.

Ja najozbiljnije ne shvatam zašto oni ovako snimaju ove filmove. Meni je Skyfall bio očajan a mada se Spectre možda može opisati kao malo bolji, mislim da je zapravo samo očajan na drugi način. Butt seriously, Kazino Rojal jeste bio gritty reboot ali je shvatao da se Bondova psihopatija prikazuje između ostalog uvežbanim šarmom, ekstremnom fokusiranošću na zadatak, humorom u momentima kad mu vreme nije. Spectre sve to radi na najpovršniji način – Bond ovde jebe odmah posle ubistava jer je očigledno da i žene padaju na vonj mrtvaca, umesto inteligentnih rešenja za teške situacije dobio je najobičnije supermoći, a pančlajnovi su površni i glupi. Pritom ajde, da film promašuje karakterizaciju glavnog junaka al da je u drugim elementima dobar, pa da se to i prihvati, ali ovo je dnodna. Zaplet Skyfalla je bio besmislen ali ovaj film praktično i nema zaplet. Motivacija Krištofa Volca ne može da se objasni, niti je jasno šta on zapravo dobija iz tog grandioznog plana ujedinjenja svetskih obaveštajnih tokova niti zašto njegova organizacija ubija umesto da podmićuje i kupuje glasove ko normalan svet. Negativci ne umeju da se odluče jesu li moderni gritty psihopati ili odlskul kamperi. Žene su tragedija, mada cenim makar simboličan pokušaj da se lik Lee Sejdu učini donekle preduzimljivim… a što se zatim potpuno razmontira kada u finalu filma ona ne samo prvo pokaže da je zaljubljive prirode (a samo se jednom jebala) nego onda bude svedena i na klasičan damsel in distress. Doduše, izbegne da i fizički bude i žena u frižideru (Džudi Denč se otimala al je tako završila) ali se o njoj priča na taj način pa to i nije neki korak napred. Nadzor i hakovanje su predstavljeni na najpovršniji moguć način sa sve uobičajenim holivudskim brzim udaranjem sa svih deset po tastaturi kad treba da se brže ishakuju nestašni fajervolovi koje su postavili negativci. U možda najglupljem finalu ijednog DžB filma, negativac ne samo da diže u zrak potpuno napuštenu zgradu koju je pre toga opremio slikama Džejmsa Bonda (koga su pre toga njegovi ljudi oteli i nije ni trebalo da bude u njoj) i likova iz prethodna tri filma, nego eksploziv i njegov tajmer imaju i sirenu kojom označavaju da su aktivirani. WTF?

Mendesu je verovatno i samom ovo sve sada već odvratno i dosadno (ponoviću, film nema zaplet a uobičajeni džejmsbondovski asortiman gedžeta i gimika je surovo redukovan sa sve podsmehom koji valjda treba da nas uputi kako je ovo ozbiljan film daleko od rodžermurovskog kampovanja) pa se makar izuzetno trudio da uposli DPja i montažera. Mnogo tu ima zaista prelepih scena sa likovne strane, kako zbog kadriranja tako i zbog nametljivog ali na kraju ukusnog kolor korektovanja, ali film u kome se nalaze potpuno je izgubljen i nema pojma kuda ide. Gotovo sam uvređen što se toliki akcenat baca na post-Kazino Rojal kontinuitet i psihološko portretiranje glavnog junaka a da ni scenaristi ni režiser ni glumac nemaju pojma šta bi tu zapravo mogli da urade. Ovo je Džejms Bond koji ima emotivni raspon Terminatora iz prvog filma ali i slešerske supermoći Majkla Majersa u koje spadaju supersnaga, radar-čulo pa verovatno i teleport…

Film koji je došao posle Man from UNCLE i Kingsmana i koji je ovoliko loš bi trebalo da bude u najmanju ruku najava novog ributa ako već ne i kraja franšize.