Film: Captain America: Civil War

Meni se Captain America: Civil War dopao. Daleko od toga da je ovo najbolje što se sa superherojštinom može uraditi ali jeste iskorak u odnosu na dosadašnje Marvel formule i mada tu ima momenata koji ne arde, ne mogu da kažem da centralni zaplet, konflikt koji on proizvodi i razrešenje nisu časni i progresivni. Iako je istina da junaci povremeno imaju nedopustivo slabe motivacije za ono što rade i još goru kontrolu impulsa – dakle, kao da čitamo strip iz sedamdesetih – centralni tragički motivi su urađeni pošteno, rečene i urađene stvari deluju kao da imaju težinu i pretpostavljam da će dobar deo prvog Infinity War da ode na prikazivanje kako junaci prevazilaze podele koji su ih… er… podelile.

S druge strane, određena infantilnost kod heroja u Civil War je sasvim u skladu sa onim što je i Snyder prikazao u Dawn of Justice – nerazrešeni konflikti iz detinjstva, edipovski kompleksi itd. a što se opet dosta prirodno uklapa u glavnu tezu filma o tome da sila mora da odgovara nekakvoj regulaciji i da sila bez kontrole, čak i kada ima najplemenitije namere, proizvodi konflikte koji ne bi postojali da nema te sile.

Film ima previše likova, Vision i War Machine su čist balast a negativac je čak i malo bledunjaviji od Marvelovog uobičajenog proseka, ali on na kraju makar ima relativno jasan i čist motiv za to što radi i to se dobro uklapa u ono što rade junaci jedni drugima u finalu. teme prijateljstva, lojalnosti i osećaja dužnosti koji prevazilazi prosto poštovanje protokola i pravila su uredno čekirane i mada nisu i razrađene, fil se njima ipak pozabavi.

U mnogim elementima film zapravo znatno elegantnije od svog deceniju starog strip-predloška tretira ideju rascepa među herojima jer ih pokazuje kao ljude koji nisu lišeni ega i koji, na kraju dana, prioritizuju pobedu u sukobu nad bezbednošću civila. Millar & co. su imali ogromne ambicije sa originalnim CW koji je u velikoj meri bio komentar na Bušov war on terror, Gitmo Bay itd. Ovaj film ni slučajno ne ide tako dalek i zadovoljava se najosnovnijim ukazivanjem na travu koja strada kada se slonovi biju, ali je u tome prilično zaokružen i uspešan. Dakle, nema mnogo pametne dijaloge, ali su uglavnom dovoljno funkcionalni da prenesu jednostavne poruke koje se žele preneti: sila + ego su uvek loša stvar, čak i kada je taj ego zbilja vanserijski; osveta i pravda su dve razlićčite stvari; sila uvek mora da bude u slubi zajednice a ne njena avangarda itd.

Naravno, mnogo pomažu izvanredne akcione scene koje imaju i dovoljno shaky cam momenata da ih ispoštuje DTV massive, ali i dovoljno CGI spektakla da prosečnom deteti malo stane čuka. Scena na aerodromu je impresivna iako naravno da nije potpuno u svakom trenutku jasno ko je gde i ko koga udara i zašto Scarlet Witch jednostavno svima ne uradi ono što je uradila Visionu par scena ranije.

Dakako, Spajdermen je ovde ubačen kao kameo ali za razliku od Snyderovih trejlera-u-filmu, ima ipak svoju funkciju i kakav-takav dramski sadržaj (Stark koji pati za roditeljima kao surogat roditelj za dečaka koji nema ni oca a više ni strica).

Ovaj film jeste natrpan likovima i radnja je mogla da bude i svedenija ali je dovoljno lak za praćenje čak i pored ubačenog Black Panthera kao divlje karte. Braća Ruso su me prijatno iznenadila tom čitljivošću radnje koja se dešava po čitavom svetu i sa previše likova tako da iako film nije dramaturški elegantan, njegovo finale ima svečanu težinu i dostojanstvo. To je okej.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s