Video igre: Kirby: Planet Robobot

Kirby: Planet Robobot je trenutno najnovija igra iz sada već četvrt veka stare franšize platformskih igara koja se od drugih Nintendovih franšiza platformskih igara (Mario, Wario, Yoshi, Donkey Kong Country…) razlikuje po nekoliko bitnih osnova: Kirby igre su značajno lakše od “sržnih” Nintendovih platformera, znatno su “slađe”, sa estetikom od kojoj bi čak i Powerpuff Girlsu ozbiljno skočio šećer, ali su i  znatno razbarušenije, spremnije na eksperimentisanje i začudnost radi začudnosti.

 

Kao takve, igre o ružičastoj želatinoznoj lopti sa ozbiljnim poremećajem ishrane nikada nisu spadale u hardcore krilo Nintendove ponude, materijal za ozbiljne analitičke tekstove i spidranerske podvige – na kraju krajeva, ovo su platformske igre u kojima protagonist ima mogućnost da preleti čitave nivoe – ali su svojom maštovitošću i kreativnim izvrtanjem platformskih tropa, te generalnim dobrim raspoloženjem koje ih tradicionalno obeležava uvek bile solidno prodavane i Kirby se (sa svojom živopisnom galerijom protivnika) upisao u red dugovečnih Nintendovih ikona koje su tokom decenija dobijale spinof igre, stripove, crtane serije…

 

Kirby Planet Robobot je praktično direktan nastavak Kirby: Tripple Deluxe, prethodne Kirby igre za istu platformu – Nintendov prenosni 3DS – i kao takav spada u „prave“ Kirby igre, a ne u frekventne spinof naslove od kojih su neki sasvim drugog žanra (recimo meni dragi Kirby’s Block Ball za Gameboy koji je bizarna ekstrapolacija koncepta flipera) a neki samo platformski žanr rastežu uvođenjem novih mehanika (Kirby: Canvas Curse/  Kirbyand the Rainbow Curse sa svojim touch screen kontrolama) i to je zapravo jedina kritika koju umem da mu uputim. Ovo je po postavci veoma klasičan Kirby naslov gde igrač svog junaka vodi kroz svu silu tradicionalnih platformskih okruženja (fabrike, podvodne sekcije, užurbani urbani ambijenti gde vozila predstavljaju pretnje) u potrazi za proizvoljno određenim predmetima (ovde to nisu zvezdice ili novčići već „power cubes“)  kojih dovoljan broj otključava pristup kasnijim nivoima igre.

 

Kirby je, naravno jedan od najviše OP likova u celokupnom gejmingu. Njegova sposobnost da leti na stranu, Kirbyjeva definišuća karakteristika je apsorbovanje sposobnosti neprijatelja sa kojima se suočava i dok je sam taj koncept stariji od Kirbyja (Mega Man/ Rockman igre kao knjiški primer), u ovim igrama to je uvek element potpune dominacije nad protivnicima, maltene ulazak u God Mode posle koga šetnja do kraja nivoa predstavlja trivijalan zadatak. Planet Robobot ne samo da ne uzmiče od ove filozofije, već je čak i podcrtava dajući Kirbyju na raspolaganje i moćna mecha odela, robotizovane egzoskelete koji još više uvećavaju dejstvo posebnih sposobnosti ukradenih od poraženih neprijatelja.

 

U ovakvoj postavci, Nintendov HAL Laboratories studio je bio pred izazovom kako da kreira zabavnu igru kada je jedna od osnovnih mehanika platformskog žanra – savladavanje terena – ovde naizgled sasvim banalizovana. I na taj izazov odgovorio majstorski. U Planet Robobot ni neprijatelji ni teren ne treba da predstavljaju problem – pravi izazov je u pronalaženju pomenutih power cube predmeta koji se često nalaze skriveni iza inteligentno dizajniranih, kreativnih zagonetki koje zahtevaju ne samo korišćenje prave sposobnosti na pravom mestu već i pažljivo osmatranje terena, čitanje filozofije igre i pronalaženje nedoslednosti u njoj. Koliko god poređenje delovalo nepromišljeno na pervi pogled – uzimajući u obzir drastične razlike u estetici i žanrovskoj orijentaciji – Planet Robobot ovde deli neke ključne kvalitete sa ovogodišnjim Doomom na ime toga kako su dizajn nivoa i tajni po njima raspoređenih i igračevo razumevanje jezika igre i tumačenje i onog neizgovorenog jedan duboko zadovoljavajući dijalog između igrča i dizajnera koji produkuje veliki deo zadovoljstva vezanog za igranje.

 

Naravno, za ostatak zadovoljstva zaslužna je i produkcija – Planet Robobot je igra sa očekivano blistavom prezentacijom, intenzivno maštovitim dizajnom nivoa (klasični platformski meni prekidaju sekcije plivanja, vožnje, shootemup letenja), sjajnom muzikom, ali su u igri i detalji izglancani do visokog sjaja – sve te neprebrojne animacije posebnih sposobnosti koje Kirby dobija, ali i robotskih interpretacija istih elementalnih moći (u koje pored uobičajene vatre, leda i otrova spadaju i bičevi, doktori, sečiva…). Opšti utisak koji igra ostavlja je uvek onaj dobrog raspoloženja ali na planu samog igranja imamo, i pored sve relaksiranosti koja je na programu, dobar, inteligentan i krativan dizajn koji od igrača zahteva osmatranje i razmišljanje.

 

Možda poslednja velika Nintendova igra za 3DS, Kirby: Planet Robobot je „konzervativan“ naslov koji u svokoj konzervativnosti sadrži više mašte i eksperimentisanja od devet desetina svoje konkurencije.