Pročitani stripovi: The October Faction

Najtflajer je  pominjao IDW-ov serijal The October Faction i o njemu se izrazio biranim rečima pa sam ga ja još tada zabeležio za čitanje. Poslednjih nekoliko dana sam bez napora i sa zadovoljstvom savladao postojećih osamnaest epizoda prvog toma i mogu da preporučim ovaj strip širokom pučanstvu uz određene rezerve.

 

Naravno, od Stevea Nilesa u ulozi scenariste se i ne očekuje ništa manje od solidnog stripa. Ovaj iskusni autor je, uostalom, bio i prva zvezda novoformiranog IDW-a sa svojim horor serijalom 30 Days of Night tako da je The October Faction, novi horor strip sa novim, izvrsnim crtačem Damienom Wormom bio pravi način da Niles u svoju biografiju upiše i prvi tekući serijal u karijeri.

 

The October Faction je, ipak, nešto sasvim drugačije od 30 Days of Night i podseća na to da Niles ima i svoju gotik stranu (svojevremeno dosta solidno demonstriranu kada je pisao za DC) i umesto surovog horor stripa, ovom prilikom dobili smo jedan, hm, topao, porodični horor sa elementima gotika i akcionog žanra. Ako kažem da mi je prva asocijacija nakon čitanja ovog serijala bio domaći akcioni horor hit Zabava za celu porodicu, to je, mislim, mentalna slika koja govori više od hiljadu nakucanih reči.

 

I u centru ovog stripa je neobična porodica koja svoj prividno normalni i samo blago ekscentrični život u prostranoj gotskoj vili na obodima grada zapravo koristi kao paravan za aktivnosti koje su decidno paranormalne. Glava porodice, Frederick Allan je koledž profesor koji studentima (Antropologije? Svetske književnosti? Nije ni bitno.) priča veoma intrigantne priče o čudovištima iz folklora i popularne kulture a to je, saznajemo veoma brzo kada se sa njim sretne njegov prijatelj, vukodlak, zato jer je Allanova prava profesija zapravo mnogo manje akademska, a mnogo više akcijaška: lov na čudovišta. Jednom, pak, oženjen (takođe opakom lovkinjom na monstrume), Allan je rešio da se posveti katedri kako bi njegova deca rasla izvan ludila u kome stalno gledate preko ramena neće li iz najbliže senke da iskoči kakav vampir, zombi ili neka mnogo gora strahota.

 

Razume, se, deca, sada već mladić i devojka koji su izašli iz srednje škole, imaju druge ideje o porodičnoj idili i ne mogu da dočekaju da i sami postanu lovci na čudovišta. Otac se nećka, opasan je to život itd. itd. ali pretnja familiji koja dolazi od strane jednog starog rivala ga tera da ponovo u ruke uzme oružje i zajedno sa najmilijima se vrati onome što najbolje radi.

 

Ono što sledi je osamnaest epizoda decidno laganog ali, ako ste dobro naštelovali očekivanja, sasvim zabavnog štiva. Nilesu je ovo jedan od najbrže napisanih stripova. Scenarista koji i inače nije poznat po zatrpavanju stranice gomilama teksta ovde piše britke, brze i kratke epizode u kojima slike govore više od uglavnom malobrojnih reči i u kojima su sami zapleti naglašeno jednostavni. Niles je očigledno išao na jedan adolescentski ugođaj avanture, gađajući estetiku jeftinih, starih, patiniranih bioskopskih i stripovskih horora i akcija, pa su tako motivacije likova u ovom stripu savršeno primalne i akcija koju gledamo pokretana je ljubavlju prema najbližoj porodici ili odabranom životnom partneru. Naravno, galerija pretnji sa kojima se familija Allan susreće je kao ispala iz nekog ’40s matinea za malo stariju decu, sa svojim oživljenim mrtvacima, ćelavim vampirima i mehaničko-organskim himerama, ali strip se ne upinje da kreira tenziju ili stravu koliko da održi brz tempo pričanja i pokaže kako porodica koja se međusobno voli može da prevaziđe svako iskušenje.

 

Ovo je i pametan strip kad to hoće da bude ali većinu vremena nije baš to na programu, pa koliko da mi je prijala odlično pogođena atmosfera i brzo pripovedanje, toliko i može da se primeti da je ovo strip bez sasvim jasne ideje šta sa svojom centralnom filozofskom koncepcijom o važnosti porodice zapravo do kraja želi da kaže. Pripovedanje je izrazito lapidarno sa veoma malo refleksije na događaje koji bi u nekom drugom kontekstu bili tretirani kao izrazito tragični i traumatični, a psihološko istraživanje likova praktično u potpunosti izostaje. The October Faction ima likove koji će verbalno izraziti brigu ili žaljenje zbog ovog ili onog događaja ili postupka, ali u praksi se oni zaista jedino izražavaju kad ubijaju čudovišta.

 

No, taj brzi tempo i maštovitost u brzom slikanju situacija i likova pomažu da strip sve vreme ostaje prilično svež, lak i zabavan za čitanje. Do kraja ovog prvog toma od osamnaest epizoda dese se tu i neke, kao, potresne pogibije, a iako Niles ne ulazi preduboko u karakterizacije nakon početne postavke likova, nije da baš sasvim izostaje nekakav razvoj ovog ili onog protagoniste priče. Opet, najveći utisak u priči ostavljaju zanimljivi negativci i njihova okruženja mada su i oni, treba reći pošteno, posve nerazrađeni.

 

Da je ovo crtao neki drugi crtač možda bi problema bilo više, no, moram da kažem da je posle kultnog Bena Templesmitha Niles u Wormu pronašao novog savršenog otelovljivača njegovih mračnih mentalnih slika. Worm je sa Nilesom već radio miniserijal Monsters & Madmen a sa The October Faction je potpuno procvetao i svoj impresivni ilustratorski stil prilagodio brzom tempu pričanja stripa koji nema ambiciju da čitaoca zadržava sitnim detaljima svakog pojedinačnog prizora već da ga drži uz sebe besprekornom, nepopuštajućom atmosferom.

 

Wormov gotik je donekle na tragu Templesmithovih igara sa svetlom i tamom, jakih kontrasta boja, te oštrih linija izvlačenih žiletom po hartiji, ali je Worm lakši od Templesmitha, scene su mu lepršavije – što ovom stripu punom akcije izuzetno pristaje – figure i lica izduženija a kadriranje stalno iznenađuje. The October Faction je halucinantan strip čak i tokom najbanalnijih scena (recimo kada Allan priča studentima), jer se Worm stalno poigrava sa formom, ostavljajući figure nedovršene ili svodeći pozadine na ekspresivnu teksturu, a u akcionijim momentima je sklon promenama rakursa i kadriranju koje sugeriše poseban ton svakog prizora. Arhitektura i enterijeri su mu takođe fantastični sa iskrivljenim, psihodeličnim gotikom koji pristaje uz pomerene karakterizacije likova.

 

The October Faction je primer stripa koga dva izvrsna profesionalca rade tako što ga jedan, reklo bi se piše u leru i zabavljajući se a drugi crta pritiskajući papučicu za gas iz sve snage i takođe se sjajno zabavljajući. Daleko je ovo od nekog modernog klasika, ali je pitko, brzo i zabavno baš u onoj meri u kojoj bih ga preporučio širim masama. Drugi tom pod nazivom The October Faction Deadly Season treba – primereno – da počne sa izlaženjem ovog Oktobra. Bićemo tu.

 

One thought on “Pročitani stripovi: The October Faction

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s