Film: The Angry Birds Movie

Pogledao sam The Angry Birds Movie na HBO-u i dobio odgovor na pitanje koje me je mučilo još otkada je film najavljen pre pet godina, naime o čemu će biti film zasnovan na igri koja ima zaplet od jedne rečenice. Doduše, odgovor nije ono što sam očekivao: The Angry Birds Movie je film o najezdi arapskih migranata na Evropu viđen iz perspektive Marin Le Pen i Luca Bahmana, ili makar nekih njihovih sledbenika.

Simbolika je nimalo prikrivena: ptičije društvo je samozadovoljno, utonulo duboko u milenijalsku dekadenciju helikopter-roditelja i sprege pravosuđa i policije koja kažnjava normalne građane a kriminalci je ne interesuju. Ljudi koji se još uvek sećaju stare slave („kada su ptice letele“) su okarakterisani kao antisocijalni i osuđeni ne na zatvor već na terapije, muževnost se ne ceni (ženke su skoro po pravilu veće od mužjaka) a deca i stariji uživaju mnogo veću zaštitu društva nego zreli muškarac u punoj snazi (anrgy white men).

Kada svinje dođu, prvo tvrde da ih je samo par, da dolaze u miru, da nose poklone. Svinje ne deluju kao intuitivna metafora za Arape ali razmislimo malo, ko ne jede svinjetinu? Pa, sama svinja. Elem, svinja, ispostavlja se ima mnogo više, nisu došle samo u dobroćudnu kulturnu razmenu. One preplavljuju ostrvo ptica, ponašaju se svinjski, bez ikakvih obzira prema domicilnoj kulturi ili običajima stanovnika. Po staroj terorističkoj matrici, kradimice unose eksploziv koji se aktivira tokom javnog slavlja. Njihova meta nisu žene domicilnog stanovništva, već njihova deca, tj. jaja, ali u jednoj dream sekvenci vidimo da iako svinje nominalno žele da prožderu jaja, njihov kralj ima neskrivene seksualne pretenzije ka njima.

Dalje se nastavlja u predvidivom smeru: jedini koji mogu da spasu društvo ptica su oni do tada proterani na marginu: gnevni beli muškarci koji su do tada socijalno i sistematski kastrirani (glavni junak je toliko virilan da iako nema ni partnerku ni suprugu, postoji ptiče koje ga zove svojim ocem) moraju da preuzmu kormilo, a njihov osnovni pogon je – pravdeni bes.

Kada stižu na ostrvo svinja upadljivo je da dok kod ptica postoji rodna ravnopravnost (u skladu sa alt right matricom, jedan od prominentnih junaka koji razotkrivaju zaveru svinja je kvir muškarac), svinje su društvo sastavljeno od samih muškaraca, baš kao Arapi kod kojih žene bukvalno po šerijatskom pravu vrede manje od muškarca. U oslobodilačkoj fantaziji koju dalje gledamo, ptice bombarduju prestonicu svinja i nasumično rušenje civilnih objekata predstavlja se kao legitimna ratna strategija „jer oni su isto tako nama“. Simbol oko koga se ujedinjuju ptice je, gle čuda, orao, baš kao što su nacisti svoj partijski simbol proglasili nacionalnim 1934. godine. Svinje se brane zaostalom ratnom tehnologijom, onako kako se danas percipira naoružanje bliskog istoka i gube rat nakon što obične žene i muškarci sa ptičijeg ostrva pokažu da poseduju ratne veštine koje su očigledno deo kulture i mentaliteta koji su dugo suzbijani od strane vlasti čiji se predstavnici (dekadentni, perverzni sudija) izvinjavaju ljudima koje su nekada osuđivali na terapije i mole ih za spas. Konačno, deca su spasena, nova generacija ptića peva pesmu o herojstvu glavnog junaka i ta pesma sadrži stih u kome se kaže da su oni sada slobodni, ponosni i opasni a promenu u težištu mentaliteta na kraju vidimo po tome da se najveći, najmišićaviji mužjak među pticama, Terens, koji je ranije smatran opasnim („toksična muškost“) sada smatra seks-simbolom.

Nisam baš TO očekivao.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s