Film: Guardians of the Galaxy Vol. 2

Guardians of the Galaxy Vol. 2 je do kraja uspeo da me odoborovolji. Ali mu nije bilo lako. Poznato je da sam jedan od onih kojima se prvi film nije dopadao i nastavak me je, da budem vrlo direktan, tokom prvih sat vremena pošteno iritirao. Očigledno je da James Gunn i ja imamo sasvim različite ideje ne samo o tome šta čini uspešan Guardians of the Galaxy narativ, naučno fantastični film ili komediju već, rekao bih, narativ uopšte ili film uopšte. Da ne pominjem humor  :(

GotGV2 ponavlja mnoge stvari zbog kojih me je prvi film razočarao a glavna od njih je Gunnova odanost najprovršnijem obraćanju pažnje na pripovedanje, dijaloge, odnose likova, a sve za račun trenutnog humorsitičkog ili kakvog drugog efekta. U prvom filmu mnoge stvari su se dešavale zato što je to scenario od njih zahtevao a ne zato što su imale dramaturšku logiku i opravdanje i to se prenosi i na nastavak. Štaviše, nastavak u mnogim elementima odlazi daleko dalje u tom smeru farse, bez mnogo obzira posežući za najlakšim i najpovršnijim humorističkim razrešenjima i pančlajnima iako možda ona narušavaju karakterizacije ili, uopšte, logiku scene u kojoj se dešavaju.

Jedna od najboljih ilustracija ove Gunnove (koji je, ne zaboravimo, i jedini potpisani scenarista ovog filma) površnosti se dobija već u prvom set pisu u filmu, borbom sa „interdimenzionalnom zveri“tokom koje Draxx zaključi da je koža zveri suviše tvrda da bi se probila napadanjem spolja pa uleti u ždrelo čudovišta da bi ga napao iznutra. Star Lord i Gamora komentarišu da je ovo besmisleno jer je koža čudovišta jednako tvrda i iznutra i, zaista u jednom od narednih kadrova vidimo Draxxa kako bezuspešno pokušava da proseče kožu monstruma sa unutarnje strane. Jednostavan pančlajn koji potpuno zaobilazi činjenicu da je koža protektivni sloj organizma čija je funkcija da od infekcija i povreda zaštiti osetljive i meke unutrašnje organe koji su, jelte, kako im i ime govori, unutra. Gde se Draxx i nalazi. U ovoj sceni dakle, glupi ispadaju i Gamora i Star Lord i sam Draxx (koji je na prvi pogled imao ispravnu taktičku zamisao) i na ime ovoga ja bih od filma očekivao da je u pitanju dosledna dekonstrukcija tropa o „svemirskim herojima“ koja će svoje protagoniste prikazivati do kraja kao potpuno nesposobne za posao kojim se bave, štaviše, elementarno beskorisne, koji možda svojim nerazumevanjem treba da pošalju nekakvu metaporuku o akcionim herojima kao o pukoj holivudskoj fantaziji.

Naravno, Gunnu ovo nije ambicija, pa film nastavlja i produbljuje ideju o Guardiansima kao o timu psihološki oštećenih individua koje zajednički nalaze porodicu koju su nekada izgubili ili nikada nisu ni imali i, usput, spasavaju galaksiju. Gunn je, po mom ukusu, u ovom filmu uspešniji u plasiranju ove ideje, mada je išao na poveliki rizik. Verujem da nisam jedini koji je zamalo iščašio oči od prevrtanja kada je postalo javno da će se drugi film baviti pitanjem očinstva & nasleđa u slučaju Petera Quilla. Fakat je da je to bio dosledan put nakon što je prvi GotG pokupio dosta poređenja sa Star Wars, ali kako Bendisov strip Guardians of the Galaxy sa istom temom nije uspeo da napravi išta vredno pomena, na filmu je ovo delovalo kao još veći rizik.

Sa strane ljubitelja stripa Guardians of the Galaxy, tema o Quillovom odnosu sa ocem mi je u stripu bila mučno dosadna i nezanimljiva prevashodno jer je vrlo dobro formirani lik Star Lorda unazadila, podmlađujući protagonistu i čineći ga nezrelijim i naprosto manje nijansiranim nego za vakta Abnetta i Lanninga. Na filmu je Quill, naravno, tu nezrelost dobio upisanu već u prvom delu pa je u ovom drugom zapravo Gunn uspeo da sa njom nešto i uradi, lagano dajući glavnom junaku prostora da (malo ali ipak) raste i sazreva.

To je dobro, jer većina ostatka ansambla takvu priliku nije dobila ili ta prilika nije iskorišćena. Roki je samo ponovio svoje osnovne trope iz prvog filma, ali smo ovde dobili i verbalizovano objašnjenje da se on ponaša tako kako se ponaša jer je radikalno usamljen. Draxx je i dalje komično predimenzionirani straight man u komediji i kako mi njegova jednodimenzionalnost ni u prvom filmu nije prijala (da ne pominjem sad stripovskog Draxxa koji je višedimenzionalna i tragična figura), ni ovde me nije mnogo šarmirao. Na trenutak deluje da će Gunn ovom liku dati prostora da evoluira, pokazati da osoba koja ne shvata prenesena značenja i igre rečima počinje da se sama igra ovim konceptima eksperimentišući i transformišući se pod uticajem „porodice“ ali do toga na kraju ne dođe uprkos nekim scenama u kojima je Draxx manje „straight“ nego inače. Groot, koji je u prvom filmu imao praktično istu ulogu kao Draxx je ovde sada pretvoren u dete koje će Dizni da brutalno eksploatiše u prodavnicama igračaka što je okej, ali pored činjenice da Vin Diesel u 2017. godini igra bebu, Groot nije više od cute ’em up gimmicka.

O Gamori bolje da ne pričam, kad god je ona bila u kadru dobijao sam napad feminističkog besa. Nije Zoe Saldana kriva jer onako kako je lik napisan, teško da bi iko mogao da se seti da je ovo „najopasnija žena u univerzumu“. Gamorina uloga je, još više nego u prvom filmu vezana za lik Petera Quilla, ona mu je i pseudo-majka i erotska meta (što ponovo podcrtava njegovu nezrelost koja je, časti mi, njegova jedina karakteristika u ovim filmovima) i van njega gotovo da nema motivaciju ili inicijativu. Da u filmu nema Nebule, Gamora bi bila potpuno nesnosna pojava ali Nebula je pritom, kudikamo zanimljiviji lik – koga bih radije gledao od ovakve Gamore – naime, iako jednodimenzionalna i vođena singularnom motivacijom, ona makar ima inicijativu i jasnu ličnu ambicviju. Gamora je samo privezak i samo sam mogao da mislim da Keri Fišer nije umrla da bismo u 2017. godini gledali ovakvu protagonistkinju u space operi.

Ono što je pozitivno u filmu videti u 2017. godini je svakako trio old skool glumaca koji ga, za moj račun, zapravo i spasavaju. Stallone, Russel i, pogotovo Rooker, zapravo film iznose jer ni jedan od njihovih likova nije napisan da bude comic relief i ni jedan od njih se ne uklapa u jednorečenične sažetke koji su očigledno namenjeni glavnom delu ansambla (loveable rogue, comically straight man, sarcastic midget, hot motherly figure itd.). Stallone i Russel donose sa sobom 70s i 80s ozbiljnost pristupa građenju likova sa dosta preglumljavanja koje zapravo u ovom filmu deluje kao da Lorens Olivije i Kenet Brana glume Ričarda trećeg i Henrija Osmog u odnosu na ostale likove koji se pola vremena izražavaju u pseudomilenijalskim memeima. Stalloneova uloga je mala i kratka ali donosi mnogo energije i autoriteta u prošireni ansambl čiji je veliki deo ionako opterećen maskama i instruiran da se prenaglašeno cereka ili dekadentno smeška, a Russel je izvrstan u svojoj studiji karaktera nesavršene, narcsisoidne ali veće-od-života očinske figure i njegova transformacija i otkriće motiva i plana koji ga vode je ono što je odrađeno skoro savršeno i što je uspelo da mi proda film. Retko se dešava da me priča uhvati od momenta kada jedan od likova (recimo, negativac) u svom ekspozitornom monologu objasni motivaciju i svoj plan, ali sa GotGV2 je baš to slučaj. Gunn u ovom momentu uspeva da složi kockice koje se protežu još od prvog filma, da mi proda ubedljivog antagonistu koji nije sveden na manijački kikoćuću karikaturu (u filmu prepunom karikatura) i da raspravu o očinstvu i starateljstvu spakuje na prirodan i ubedljiv način u akcijom nabijenu drugu polovinu kosmičke opere.

Kad smo već kod akcije, Gunnova režija je interesantna jer je njegova akcija u ovom filmu uglavnom naglašeno stilizovana. To je dobro jer većina akcionih scena iz prvog filma meni nije funkcionisala – koreografije su bile siromašne a montaža nemaštovita, tako da je pristup u ovom filmu zdraviji. Zapravo, mnoge akcione scene imaju farsične elemente, Gunn ih snima kao da je maltene i dalje skromni Tromin ugovorac koji nema iza sebe budžet ravan BDP-u neke manje evropske države, potiskujući akciju u pozadinu na ime karakterizacije ili humora. Set pis koji film otvara je jasan primer ovoga, ali možda je NAJBOLJI primer za to Quillov dijalog sa Rokijem blizu klimaksa filma u kome Rakun traži selotejp da bi bejbi Gruta sprečio da se zbuni u odsudnom momentu. Gunn ovde pravi praktično radio-skeč i humor u njemu, za promenu, radi potpuno, oslanjajući se na ideju da je ovo, jasno, farsa ali da je forma u kojoj je predstavljena dovoljno drska da deluje kao zanimljiv predah u akcionom delu filma.

Druge akcione scene su, možda suviše oslonjene na stilizaciju (Rokijev obračun sa Ravagerima koji žele da napadnu brod u kome su Groot, on i Nebula i pogotovo Jonduov, Rokijev i Grootov izlazak iz Jonduovog broda) u smislu da one prikazuju scene masovnih ubistava kao humorstičke ili katarzične akcione scene muževne validacije „dobrih“ momaka  praćene 70s pop saundtrakom što, uzevši u obzir da ovo nije Tarantinov film i da njegovi junaci ipak treba da budu „porodica“ a ne „stvarni sociopati“ malo odskače od centralne poruke. Ali opet, to je Gunn i njegova ljubav prema trenutnom efektu te potpuno odbijanje da se gleda cela slika.

No, Gunnov brat je jedan od iznenađujuće uspelijih elemenata filma, dajući još jednog od likova koji nije sveden na jednorečenični siže i koji se transformiše u toku radnje (za razliku od Gamore, Draxxa, Rokija, Groota ili Star Lorda koji se ni malo ne promene, s tim što Gamora ima makar naznaku promene u svom odnosu sa sestrom a Star Lord nam promenu samo nagovesti u dijalozima ali je ne vidimo), ali naravno, Rookerov Jondu je najuspeliji lik u filmu koji i pored apsurdne fizionomije uspeva da iznese njegovo emocionalno težište. Rooker može da kaže da je tri decenije posle Henryja uradio ulogu po kojoj će JOŠ biti zapamćen i da je u filmu čiji je glavni ansambl izrezan od kartona (srsly, Mantis, kakva protraćena prilika, žena-prop) dao autentično živo biće i rolu koja čoveka pomeri iz težišta.

Naravno, sve to ostaje u okvirima žanra (nisam plakao i tako to) a i Gunn ponovo uspeva da u finalu filma zaboravi big picture i pokazuje nam kako Ravageri slave svog bivšeg člana jer je uradio jednu lepu i požrtvovanu stvar iako je pre gomilu decenija izbačen iz ekipe jer je uradio MNOGO loših i užasnih stvari protivno njihovom kodeksu, koje su i dalje urađene i ne baš opravdane, ali dobro, hajde… Do tada sam već bio dovoljno dobre volje da mi to ne smeta previše.

Muzika u filmu mene, naravno, takođe uglavnom iritira, ali to je već više stvar mog ukusa i pomanjkanja ljubavi za 70s pop – no Stan Lee ima zanimljiv kameo koji potvrđuje njegovu vezu sa Watcherima o kojoj se već šuškalo po internetu godinama.

Ono što je zanimljivo je sa koliko je Gunn strasti išao u oživljavanje plemenitog SF kiča u domenu scenografije. Naprotiv od Star Wars koji su u stvari i bili film koji je raskrstio sa idejom šareniša u holivudskoj naučnoj fantastici za račun „naturalističkog“, „lived in“ izgleda (delom i jer je Lucas bio džimrija i koristio izlizane propove), GotGV2 poseže za Buckom Rogersom ili, svakako, De Laurentisovim Flashom Gordonom kao referencama, da ne pominjem brojne manje poznate i kičastije produkcije. Pošto je GotGV2 u velikoj meri farsa onda mu ovo dobro leži i mada je Ego – Živa Planeta dobio drugačiju ulogu i poreklo u odnosu na ono što ima u stripovima, ceo taj motiv je dobro i zanimljivo iskorišćen i predstavljen.

Pošto je film za sada već obrnuo više od 145 miliona dolara u SAD, a vikend još nije ni gotov, jasno je da će treći deo da se radi i za sada smo dobili sugestiju da će se u njemu pojaviti i (Adam) Warlock. Opet, pošto se taj film dešava nakon Avengersovog Infinity Wara, Marvelov će univerzum tada izgledati možda i primetno drugačije pa će biti zanimljivo šta Gunn sve može da napravi u takvim uslovima. Ja se svakako nadam da će nastaviti trend poboljšavanja GoTG pa da će treći film biti nešto u čemu ću uživati makar od petnaestog a ne tek od šezdestog minuta

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s