Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 10-11-2017

Petak je. Sutra se slavi primirje, ali danas se slavi metal.

Dakle, za početak, brazilski doom/ sludge bend Jupiterian se vraća sa drugim albumom (mada su u međuvremenu imali uspešna kraća izdanja) koji je JAKO težak i prilično simpatične atmosfere. Jupiterian su za nijansu više kempi nego što bi bilo idealno ali barem time izbegavaju upadanje u klopku da zvuče kao drugorazredni Isis ili Amenra. Album izlazi tek 1. Decembra ali mangupi već znaju kako da dođu do njega ilegalno. Nije neprijatno:

https://youtu.be/lvHeFnrviBE

https://youtu.be/Y1LbWCTxVZ8

Sa druge strane sveta, grčka braća Kawir imaju novi album. Nažalost, Uzija više nema u bendu, Rusija nam ga je svima preotela itd., ali bend zvuči nikad bolje, čvrsto a opet emotivno. Grci imaju jaku blek metal scenu već decenijama (pravoslavlje je čudo) i Kawir je samo jedan od njenih izdanaka:

https://youtu.be/BcdTlfg98hY

 

Izašao je i novi Moonspell, ali tu od mene ne treba očekivati da bogznašta kažem. Nisam ih voleo ni kad su počinjali pa ni danas nemam neku emociju za njih…

Zato iz Poljske stižu Blaze of Perdition sa svojim čevtrtim albumom i… pa, poljska blek metal scena je poslednjih godina jedna od najboljih u Evropi i BoP su solidan egzemplar promišljene srednjeevropske muzike koja je učila na skandinavskim primerima ali u njoj ima mnogo istočnih elemenata pa nema opasnosti da ih izmešamo. Pritom ovo ne liči ni na Behemoth ni na Hate, ni na Mgła, dakle, Blaze of Perdition imaju svoj zvuk (koji, priznajem, malčice vuče na Naglafar – to su ti skandinavski uzori) i lepo se to sluša.

https://youtu.be/Lf1zkmd8kB4

Ako vam je sve to suviše epski i hajkonceptualno (da ne pominjem metroseksualno), evo nešto za prost narod (i… er… nekroseksualce?). Pink Mass su grindcore bend iz Nju Džerzija i, pa… nisu tek još jedan porngrajnd bend koji se oblači u PVC i mlati dildoima unaokolo na koncertu (mada je prilično jasno da i toga ima). Ovaj album, njihov drugi, ima dosta elemenata klasičnog, na panku odgojenog grajndkora, a zvuk je pomeren u trebl frekvencije tipičnije za blek metal pa je sve to na gomili haotična ali ne nešarmantna mešavina sa povremenim dobrodošlim izletanjima u gruv koja podsećaju na zlatne godine Bila Jurkjevića i Exit 13:

https://youtu.be/rpqFJoFnfcE

Konačno, tu je i debi album indijskih Tetragrammacide (nakon par kraćih izdanja) i ovo je primitivan i MASIVAN, recimo death metal, mada album ima jednako mnogo elemenata sludgea i grindcorea. Još jedna ploča koju lako možemo da ubacimo blur-core departman ekstremne muzike? Tako je, mada Tetragrammacide imaju svoj pristup ovom, hm, „žanru“ i ne zvuče kao Portal ili Teitenblood. Ovo je istovremeno i ekstremno naivna muzika i najđavolskija stvar koju ćete čuti večeras i moram da kažem da je to možda i najbolji sažetak metala kao žanra. Bengalska braća su, možda ni sama ne shvatajući – objasnila:

https://youtu.be/gE_GZbGrYM8

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s