Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 17-11-2017

Ovog petka u metalu mnogo zanimljivih vesti, to jest izdanja. Pa da vidimo:

Prvo da ukažem da su izašli i Cavalera Conspiracy i Electric Wizard albumi koji su najavljivani i čije muzičke ilustracije možete naći u prtethodnim postovima.

Dalje, izašao je živi album sa prošle turneje Iron Maiden: The Book of Sould Live Chapter. Ja sam tokom turneje slušao i pirate i nema tu mnogo filozofije, ko voli Mejdn tačno zna šta dobija ovim albumom, pa svakako potrošite novac i vreme ako u takve spadate (a, objektivno, šanse su velike da spadate). Nažalost, sada već znamo da na turneji naredne godine Maiden ne dolazi do nas pa nek ovo bude nekakva utjeha:

https://youtu.be/2VgOjY-TPUo

U manje mejnstrim vestima, tu je novi Polkadot Cadaver. Bogami im je trebalo dosta godina da se ponovo oglase, ali mislim da će ljubitelji biti zadovoljni. Ja nisam ni njih ni Dog Fashion Disco nešto mnogo trošio ali respektujem:

https://youtu.be/rjW8UWMXZx8

Za nas koji smo malo više DAR*, raduje vest o izlasku petog albuma francuskih Aosoth. Već smo više puta pominjali francusku blek metal scenu i kako već duže vreme nudi izvrsno šaroliku lepezu blek metala, a Aosoth na novoj ploči, bogami, časno gazi po žestini ali sa mnogo sofisticiranih preliva. Vrlo preporučljivo:

https://youtu.be/yCNgLchC7UA

* Interna šala sa jednog Godflesh foruma, a koja parodira „tr00“ i „kvlt“ atribute često ispaljivane u vezi sa blek metalom. Skraćenica od „dark, aggressive, real“.

 

Ako ste, pak, cepidlaka koja kaže „dobro, blek metal, al meni to mnogo za žene i decu“, a ipak biste slušali nešto sličnog zvuka, a da vam se ne ugrozi muškost, tu su finski Desolate Shrine. Njihov četvrti album bi se mogao nazvati blackened death metalom jer ima istu širinu i emociju kao klasična black tuča, ali ipak ima i niži štim i etitjud koji vezujemo za death metal. Vrlo lepo to zvuči, izbegavajući i tehničko prekomplikovanje death metala ali i blekerski manirizam. „Zrelo“ je valjda izraz koji tražim:

https://youtu.be/4q2Ua5RV-pI

Na nešto manje ekstremnom delu spektra, ali i dalje dovoljno hermetičnom za elitiste našeg formata, poljski bend Ketha se vratio sa tek trećim albumom u deset godina. Ali ovo je bend koji ima svoj zvuk i očigledno ne juri trendove i boli ga uvo da se kači na flejvr ov d vik. Doduše njihov zvuk jeste neka varijanta djenta i čuje se tu, razume se, Meshuggah uticaj, ali Poljaci su svejedno svoji. Ima tu puno mathmetalskih zahvata i bravura ali muzika ima gruv i dušu što je, bar za mene, mnogo važnije:

https://youtu.be/f0uSMtj4KmA

I, da i dalje ostanemo u poljskoj (koju smo već i ranije obeležili kao meku modernog blek metala), pre nekoliko sati je one man band Over the Voids na JuTjubu učinio dostupnim ceo svoj debi album koji danas izlazi i u fizičkoj formi. Inače je u pitanju živi basista benda Mgła, koji je jedan od važnijih poljskih metal bendova ikad a muzika je… pa, kao recimo nekakav prijateljskiji Burzum – jednostavna ali prijatna i ne bez dubine. Pesme su možda predugačke u odnosu na broj ideja koje sadrže ali s druge strane, to može i da doprinese hipnotičkim kvalitetima albuma ako ste dobro raspoloženi. Blek metal koji možete da pustite i civilima i da ne budu baš odmah zgađeni.

https://youtu.be/ui8Ch0o6vHU

Da ostanemo još malo u blek metalu ali da mrdnemo malo na sever (ali ne da bismo predstavili novi Ulver EP. Jeste izašao ali pošto zvuči kao Depeche Mode, nije da mu je mesto na ovom topiku). Islandski Auðn sam, mislim, već nekada kačio na ovom topiku ali tu su sa drugim albumom koji nije preterano popravio produkciju (ne da je ovo sad neko dno blek metal produkcije, ali jeste malo razmazano) ali jeste urađen u najboljem maniru vikinškog metala, sa sve strastvenim pevanjem i skoro pastoralnim melodijama koje se mešaju sa pržačkim gitarama i rasturačkom ritam sekcijom. Ko voli, dopašće mu se:

https://youtu.be/GQf7QEODPwg

Drugi album benda Impureza je možda više kuriozitet nego esencijalno izdanje, ali ovaj francuski bend sa španskim poreklom je vredan pažnje makar utoliko što su jedini (?) bend na svetu koji svoj zvuk temelji na ukrštanju detah metala sa flamenkom. Ima naravno mnogo krosover bendova sa svih strana granice koji kombinuju razne tradicionalne muzike sa ekstremnim metalom, ali kod ovih ljudi je to baš deep dive. I nije neprijatno za slušanje:

https://youtu.be/LCGWoPuNJaI

No, naravno, najvažnija vest (i objašnjenje zašto sam gore na kvarno umuvao referencu na Godflesh) je da je danas izašao i novi Godflesh. Jedan od mojih najomiljenijih bendova svih vremena (bez obzira na žanr) svakako u ovom veku nije sila koja je bio kasnih osamdesetih i ranih devedesetih prošlog, ali… Ali Justin je čovek sa autentičnom vatrom i Post Self, kako se ova ploča zove, iako pun manirizama koji od njega već mogu da se očekuju, i dalje nosi izvorni dah Godflesh rizičnosti i težine. Ono što je lepo videti je da se Justin i Benny, za razliku od prošlog albuma koji je maltene zvučao kao da ga radi Godflesh cover band, ovde ne stide da malko odu u eksperimente i zvuk začine raznim elektronskim i ambijentalnim elementima koje inače češće vezujemo za Justinove razne solo projekte:

https://youtu.be/JZQohP-vLF0

https://youtu.be/uCcJ4BQ6FTo

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: