I ponovo je Petak. A to je dobro. Metal je na meniju.
Izašao je novi Midnight, jednočlani projekat Jasujukija Suzukija, a koji je sasvim neprikriveno retro i omažira onu fazu osamdesetih kada je andergraund metal lagano počeo da osvaja publiku i izvan fanzinske i kasetaške scene i utirao put za razvoj ekstremnog krila čitavog ovog žanra muzike. Drugim rečima, ovo je Venom-Sreće-Bathory-u-Motorhedovom-zadnjem-dvorištu, producirano čisto ali nikako ispeglano, za nekog sasvim naivbno, za nekog poptuno tr00, a za pametnog slušaoca i jedno i drugo. Pa poslušajte:
Sa ove strane bare tu je novi album njemačkih Iron Walrus. Treći po redu, ovo je album jednostavnog, teškog metala koji mene podseća na neke ključne sludge bendove poput recimo Eyehategod samo mnogo strejterskije i sa malo mačoidnog Crowbar stava. Ali jebiga, Nemci su to a cela morževska tematika sugeriše da ih ne treba shvatati preozbiljno. U svakom slučaju, muzika je strejt i teška i ovo može da se sluša ako već nije esencijalno:
Iz Poljske stiže novi album projekta Iperyt i to je i dalje neka kombinacija teške industrije i blek metala. Ovi ljudi nekako nikako da nađu gruv koji bi ih smestio u istu klasu sa, recimo, Diabolos Rising, ali se trude. Ponekad i preteruju. Programiranje ritam mašine na ovoj pesmi je urnebesno:
I, danas izlazi novi album norveških Deathcult. Ako kažemo da bend sebe opisuje kao „cruel norwegian black metal“ to vervatno služi kao dovoljan opis. Ali treba još dodati i da je ovo posle čitave decenije dočekani drugi album trojke, da je kombinacija interesantnih pristupa blek metalu, sa produkcijom koja je bliža panku nego nabudženim DRC pločama koje preovlađuju u ovoj deceniji i da su pesme podugačke i zanimljive. Poslušajmo:
