Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 15-12-2017

I ponovo je Petak. A to je dobro. Metal je na meniju.

Izašao je novi Midnight, jednočlani projekat Jasujukija Suzukija, a koji je sasvim neprikriveno retro i omažira onu fazu osamdesetih kada je andergraund metal lagano počeo da osvaja publiku i izvan fanzinske i kasetaške scene i utirao put za razvoj ekstremnog krila čitavog ovog žanra muzike. Drugim rečima, ovo je Venom-Sreće-Bathory-u-Motorhedovom-zadnjem-dvorištu, producirano čisto ali nikako ispeglano, za nekog sasvim naivbno, za nekog poptuno tr00, a za pametnog slušaoca i jedno i drugo. Pa poslušajte:

https://youtu.be/wpeo1ITAdR4

Sa ove strane bare tu je novi album njemačkih Iron Walrus. Treći po redu, ovo je album jednostavnog, teškog metala koji mene podseća na neke ključne sludge bendove poput recimo Eyehategod samo mnogo strejterskije i sa malo mačoidnog Crowbar stava. Ali jebiga, Nemci su to a cela morževska tematika sugeriše da ih ne treba shvatati preozbiljno. U svakom slučaju, muzika je strejt i teška i ovo može da se sluša ako već nije esencijalno:

https://youtu.be/GBE7qrMT4VY

https://youtu.be/1cWNY7UT1gw

 

No, to je sve samo zagrevanje za zbilja zlu i divljačku muziku koja nam stiže sa severa na prvom albumu danske postave Phrenelith. Phrenelith nominalno sviraju death metal ali njihova muzika je daleko od upeglane, tehnikom opsednute estetike koju barem ja intuitivno vezujem za ovaj žanr. Ovo je mnogo primitivnije, mnogo primalnije i sklonije prljavštini od „normalnog“ death metala i po filozofiji više podseća na stare blek metal asove poput ranijeg Beherita ili, čak, kanadskih heroja Blasphemy. Ipak, ovo je muzika u kojoj ima i mosh-friendly momenata i gomila hukova, da ne bude da je samo mrak i nihilizam, pa okupira neku srećnu srednju teritoriju između ekstremnog ekstremnog metala i normalnog ekstremnog metala. Blastbitovi, duboki grleni vokali, sve što volimo. Jaka a opet poprljava produkcija je samo plus. Svaka čast dečacima:

https://youtu.be/b4Z1dv6UntU

Iz Poljske stiže novi album projekta Iperyt i to je i dalje neka kombinacija teške industrije i blek metala. Ovi ljudi nekako nikako da nađu gruv koji bi ih smestio u istu klasu sa, recimo, Diabolos Rising, ali se trude. Ponekad i preteruju. Programiranje ritam mašine na ovoj pesmi je urnebesno:

https://youtu.be/A44psusM8Ww

I, danas izlazi novi album norveških Deathcult. Ako kažemo da bend sebe opisuje kao „cruel norwegian black metal“  to vervatno služi kao dovoljan opis. Ali treba još dodati i da je ovo posle čitave decenije dočekani drugi album trojke, da je kombinacija interesantnih pristupa blek metalu, sa produkcijom koja je bliža panku nego nabudženim DRC pločama koje preovlađuju u ovoj deceniji i da su pesme podugačke i zanimljive.  Poslušajmo:

https://youtu.be/c_GT2F2xMdQ

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s