Dobro, u nešto manje legendarnim vodama, ali i vodama muzike koja inspiriše i uzdiže, italijanski The Clearing Path se pojavio sa svojim debijem čije ime neću prekucavati i to je… vrlo uzbudljivo zapravo. Nominalno blek metal bend, The Clearing Path je u stvari jednočlani projekat Gabrijela Gramalje koji svoj prvenac priprema najveći deo ove decenije, ali ovo je jedan od onih slučajeva gde je to rezultiralo izrazito ličnom i ubedljivom pločom. Naravno, ima kome se neće svideti izražena tehničnost (!!!) ove muzike i njen nesputani naklon avangardi, ali dobro, metal je široko polje i ima nešto za svakoga. The Clearing Path je za ljude koji kad pomisle na blek metal zapravo ne misle na tvrdolinijaški lo-fi satanizam i nemaju problem sa digitalnim postmodernizmom jednih Dodheimsgard ili, jelte, Death Spell Omega. Ako se ovome doda i prstohvat treš i det metal avanturizma kakve poslednjih par sezona dobijamo od bendova kao što su Vektor i Artificial Brain, dobija se kompaktna i istovremeno prilično shizofrena muzika koja ipak ne deluje kao igrarija i karikatura već solidan lični iskaz. Prilično impresivan debut.
Za nekog ko više voli sporije i osećajnije, tu su Norvežani Æsthetica sa svojim albumom nazvanim, čisto da nas nerviraju, Sonorous Æon. Bend je inače vrlo mlad, postoji tek od prošle godine i kreću se negde na ivici između psihodeličnog Doom metala i šugejzerskog post roka. I to ne zvuči loše jer ovde ima svašta da se čuje i ako volite Electric Wizard ali i ako ste bliži bendovima kao što su, hm, Nadia ili Pelican (stariji čovek, starije reference što bi rekao SG Pišta).
Enivej, sve je ovde sporo i razvija se jako postupno i naravno da ovo nije ploča koja će promeniti sve i zapaliti svijet, ali je prijatna i nekako lepo dođe u ovaj Petak kada obeležavamo godišnjicu smrti mačijeg matrijarha ovog dela ovog grada. Poslušajte:
Cveće zla i naopakog 