Hellripper su bend koji ne samo da svira old skul treš metal nego i bestidno omažira Metaliku češće nego što bi se moglo pripisati nesvesti ili slučajnosti. No, ne mari, novi album im je vrlo ubedljiv i prepun lepih momenata:
Power Trip su na sličnim koordinatama i isporučuju još jedan album treš metala stare škole, sa zlim pevanjem, priličnim količinama reverba u snimku i bez beživotne kompersije na instrumentima. Lepo:
) emocije. Lepo je:
https://youtu.be/lxzxAghTcz8?list=PLArAJlC1y558N-RTx_UuYQMgkJ_OuZFF6
Sa neke manje ekstremne (i čak i manje metalne) strane spektra su Elder iz Masačusetsa koji sa svojim trećim albumom pružaju vrlo prijatnu ponudu teške stoner grmljavine po uzoru na – sasvim jasno – Black Sabbath, ali sa dovoljno razvijenim kompozicijama i psihodeličnih naklona da ih ne mogu opisati kao klon:
U sličnoj brzini su i japanski Boris koji su dvadesetpet godina postjanja proslavili oproštajnim albumom Dear. Posle se ispostavilo da su snimili materijala za tri ploče (pa će i izaći još dve), ali Boris su svejedno ovom pločom isporučili sebi svojstven spoj dum težine, šugejz emocije i avangardne rasutosti koja ih već četvrt veka dobro služi. Japansko izdanje ima skoro pola sata materijala više:
Pa povratak španjolskih grajndkorovaca Looking for An Answer:
I kad već skrećemo sa putanje „čistog“ metala, japanski Endon ima novi album haotčnog, avangardnog grajndkor nojza:
A kome je tako nešto ipak suviše optimistično i prijatno, iz Tenesija dolaze Loss sa svojim drugim albumom i… pa, ovo je izuzetno melanholičan doom sa gomilom zanimljivih spoljnih uticaja:
A da me ubijete ne umem da se setim jesam li o Hell-ovom trećem albumu (zvanom Hell) već pisao. Ako ne, evo ga: sporo i zlo:
Pa onda američki Jute Gyte sa još jednim komadom eksperimentalnog, rastrzanog blek metala:
I kombinacija doom, death i crust pristupa:
