Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 19-01-2018

Da ne zaboravimo na petak i svoje dužnosti prema metalu. Jer ko metalu dobro daje, dobrim mu se vraća.

Od noviteta ove nedelje ima bogami jako lepih stvari, ali prvo da kažem da danas izlazi novi album ruskog pagan/ folk metal benda Arkona i mada to apsolutno nije nešto što bih ja slušao, opet kako ne pomenuti bend koji je u našem narodu poznat po pesmi „Srbija“?

Ja ne da se ne ležim na taj slovenski nacionalizam i nekakvu poluistorijsku a polumitsku romantiku, nego mi je to aktivno odbojno (kakvo iznenađenje…), ali pošto ovaj bend, bar ne da ja znam, ne pravi dodatnih nekoliko koraka ka nekim naci skretanjima, onda možda nije zgoreg pomenuti da je novi album nešto više usmeren ka blek metalu nego prethodna izdanja i da ima tu da se čuje raznih nesvetih kombina između ruske (neo)tradicionalne narodnjačke pesme i emotivnog metala. Ponovo, meni se to mahom ne dopada, suviše mi je slovenski patetično i kiči, ali ne mogu da kažem da je i zlonamerno kiči pa opet, evo, nek ljudi znaju da je to izašlo:

https://youtu.be/7WXUq9q5RZc

Međutim, danas izlazi i novi Anvil.

Anvil, jebote!!!

Na ovaj bend smo se kao klinci grdno ložili više zbog imidža nego zbog muzike koju nismo ni čuli ali smo padali na nazive albuma poput „Hard ‘n’ Heavy“ ili „Metal on metal“. Posle kad smo ih čuli, ispostavilo se da su Anvil zapravo osetno iznad proseka tadašnje kanadske scene koju smo uglavnom znali po mekšim sastavima tipa Loverboy ili April Wine.

Elem, Anvil i dalje redovno idu na turneje i izdaju albume i kako im je ove godine četrdesetpetogodišnjica od osnivanja lepo je videti da u njima ne samo da još ima krvi nego i da je to zdrava krv. Album je, na kraju krajeva, najavljen ovim, vrlo rasnim i žestokim singlom:

https://youtu.be/doNDXL6tiBs

No, kad sam već ovaj post krenuo sa folk metalom, da postujem i nešto od folk metala koji mi se sviđa. Naime, mađarske komšije Dalriada izbacuju svoj deseti album i ovo je…

…pa, vrlo daleko od ispozirane starostavnosti i grandioznosti koju ćesto čujemo u folk metalu. Dalriada, naprotiv, vrlo spretno spajaju čardaš i metal i njihova muzika ima sasvim zdravu, potpuno nehermetičnu pop kičmu iako je njena metal osnova van svake sumnje. Ovo ih i čini polumejnstrim atrakcijom u mađarskoj ali i nama je ovakva muzika bliska. Poslušajte, ovo je vrlo prijateljski metal koji se ništa ne folira, kao i svaki dobar narodnjak:

https://youtu.be/gAeR3u9dHIc

 

E, dakle, idemo dalje i u malo žešćem smeru. Naime, italijanski Cruentator izbacio je prvi album i ako vam ime benda zvuči malo poznato ali niste sigurni zašto, evo odgovora: Cruentator su klon Kreatora ali iz neke Kreatorove najbolje faze (dakle, recimo iz perioda Extreme Aggression) i ma koliko ova vrsta imitiranja i omažiranja delovala nenadahnuto, zapravo je to sasvim pošten pristup pop muzici otkad je sveta i veka. Ain’t war hell? je žestoka ploča i vredna vremena svakog ko voli treš metal manje ukršten sa gruv gibanjima, kako je to danas često slučaj, a više snažan i nepoćudan kako su Kreator nekad bili:

https://youtu.be/aMRk9Y8ptqw

Takođe žestoki, ali u sasvim drugoj brzini su belgijanci Slow koji izbaciše svoj peti (i po, jer je četvrti imao dve verzije) album koji ide u sve očekivane ekstreme funeral doom podžanra – od depresivnih pasaža na klaviru filovanih ambijentalnim prelivima i tužnim solilokvijima pa do surovog zida buke i proziklih death vokala. Sve to nekom sa strane naravno da zvuči užasno smešno i karikirano ali ako ste pravih godina i raspoloženja ima tu šta da se čuje.

https://youtu.be/Pzsxxkkh4eU

Amerikanci Entheogen nisu slični ni poatmosferi ni po brzini, ali možda jesu po intenzitetu emocija. Ovo je album prvenac benda sastavljenog od dosta iskusnih muzičara i mada je produkcija dosta musava, ima tu prilično ubedljive svirke i stava koji zvuče autentično i ne kače se ni na jedan od aktuelnih trendova. Kao i mnogi drugi blek metal album, i ovaj od slušaoca isprva zahteva malo dobre volje a ja to zapravo prilićno cenim jer sam mnogo mator da padam na gotove formule:

https://youtu.be/V_22TvVMhVg

Vidim, korisno si upotrebio jedan od svojih pet današnjih postova (na netačnu tvrdnju da sam ikada ijedan dinar dobio od Soroša, recimo). Samo napred.

Idemo mi dalje.

Sa farskih ostrva dolazi nam drugi album dum metal benda Hamferð koji kombinuje nešto folk elemenata i jako emotivne harmonije sa težinom i sporinom, mada, nekarakteristično za dum, umeju da odlete i u ozbiljne treš momente. Ovo je, kao i prethodni album konceptualna ploča, sa pričom, glavnim junakom itd. i mada je sve to možda za nijansu prepretenciozno za mene, ne mogu da kažem da ljudima srce nije na pravoj strani:

https://youtu.be/2fIt4e6gfZI

Verovatno jednako pretenciozno ali nekako meni bliže u svom sumanutom artizmu je ono što se da čuti na osmom albumu belgijskih Yhdarl. Ovaj (sada) muško-ženski dvojac se ne plaši petnaestominutnih pesama, ekstremnih promena u tempu i dinamici i teatralnosti koja je na uglavnom drugoj strani od većine blek metal kolega i više duguje eksperimentalnoj monodrami nego punokrvnom operetskom ugođaju kakav biste možda očekivali. Poslušajte:

https://youtu.be/wWZxNS9HL5U

I pošto me danas nešto krenuo taj folk metal, evo i poslednjeg (trećeg, posle kog nema više) albuma solo projekta Panphage iza koga stoji Šveđanin Fjällbrandt. Ovo je više blek metal sa folk elementima, sirov i poletan, nego nekakav razrađeni narodnjak sa distorzijama i time mom srcu više prija, pa ako se ne plašite četrdesetak minuta testerisanja uz neke lepe melodije, samo napred:

https://youtu.be/K5eb5z08SnM

U nekom drugom smeru nalaze se poljski Deconstructing Sequence sa albumom koji iz sve snage kombinuje tehnički nabrijanu progi ambiciju sa death metal estetikom. I mada ovo nikako nije na nivou Artificial Brain, ili Vektor, a posebno produkcijski iskače bubanj sa svojim iritirajućim, zvonjavi naklonjenim tonom, ipak je nemoguće ne osmehnuti se na ovaj napor pisanja i aranžiranja:

https://youtu.be/I6r2ACSnm5Y

Za porciju sasvim nenameštenog, naivnog ali time dražeg, surovog blek metala (sa death i thrash elementima), stiže nam drugi album njemačkog benda korektno nazvanog Evil Warriors. Merni se sviđa njihova svedena (a opet ne siromašna) epika i oslanjanje na sržne elemente žanra da se posreduje svo to zlo u njihovim srcima, bez posezanja za semplovima, sintisajzerima i pametnijom produkcijom. Ovo je „zla“ metal muzika u jednom čistom obliku i time srcu draga:

https://youtu.be/5h7eI5hcviI

No, najvažnija vest je svakako da novi album australijskog behemota Portal, zvan Ion, koji izlazi naredne nedelje već ima da se, er, presluša putem nezvaničnih internet kanala i… pa, ljudi koji su praktično izmislili novi pravac u metalu me nisu razočarali ni ovom prilikom. Portal sa Ion pomeraju granicu par koraka dalje u svemir, koristeći, neočekivano, prilično čistu produkciju (pogotovo za žanr koji od milošte zovemo blur core) da isporuče pregršt haotičnih ali nezaustavljivih pesama koje se ponovo oslanjaju na polomljene harmonije, česte promene ritma i generalno najneprirodnije trikove da posreduju jedan suštinski primitivan i brutalan metalni zvuk. Predviđam da će produkcijski zaokret na albumu biti predmet polemika kad ploča izađe (mada ima jedna pesma koja zvuči kao da je snimljena kasetofonom, valjda da se ukaže na kontrast) ali za moj ukus – dopada mi se ovo što čujem, Portal su ostali verni sebi i mada je ovo možda i blago maniristički album, na kraju  krajeva, peti je po redu a prvi na kome se nijanse njihove svirke zaista čuju. Pozdravljamo.

https://youtu.be/ux4gIfyI5h0