Evo, malo su me pritisle poslovne obaveze ali, trudim se koliko nejako telo dopušta (a prvo sam i morao da spremim brokoli sa sejtanom i svežom šargarepom). Zahvaljujem na podsticaju!!!!!!!
I zapravo u smislu zahvale, da odmah ponudim nešto što ja ne bih baš mnogo slušao ali što će možda biti više po tvom ukusu. Hoću reći, švedski Tribulation su se odavno svojski promenili pa tako ni na novom albumu nema ni traga njihovoj death metal prošlosti. Ovo se danas često označava kao blackened rock and roll i mada ja zaista ne slušam aktivno ovaj (pod)žanr, moram da kažem da su Tribulation u tome jako dobri i da se vidi zašto ih smatraju predvodnicima čopora. Sve je to podaleko od blekmetalske mistike i suzdržanosti, ali… dobri su, dobre su im pesme i produkacija je odlična. Preporuke (makar i u inat mojimm sopstvenim preferencama):
Srećom, i za mene ima nešto u ponudi. Coffin Tortute su dva ortaka iz Južne Karoline i njihova prva prava dugosvirajuća ploča je komadina teškog i jako distorziranof sludge metala koja zvuči baš kao ono što doktor prepisuje umornom desk-džokeju na kraju radne nedelje. Ploča malo pati od repeticije i može da ozbiljno zamori stalno istim nivoom dinamike i ujednačenim tempom – čest problem u pravovernoj doom/ sludge muzici – ali srećom, ovo istovremeno i nije dugačka ploča pa se lako sabije:
MNOGO bliži mejnstrimu su norveški Barren Womb ali njihov četvrti album je jedna vrlo sigurna vožnja između metala i alternativnog roka, sa interesantnim aranžmanima i dosta humora pa će to sigurno biti po volji mnogim posetiocima ovog topika. Singl:
Za malo (mada ne mnogo) strejterskiji andergraund metal, tu su Erdve, četvorka iz prijateljske Litvanije, sa svojim prvencem. Season of Mist, koji su im izdavač kažu da je ovo „eksperimentalni hardcore“ što, da me ubijete, ne znači ništa. Ali ovo jeste teška, surova muzika, potopljena u solidnu količinu reverba i sa gomilom „iščašenih“ harmonija, a koja ume da zanese i u tešku, sporiju sludge stranu, ali i da se unaokolo razmahne. Pevanje je valjda jedina stvar koja vuče na „hardcore“, ali ovo je suviše očigledno kontemplativna muzika da bi se uklopila u ijedan od aktuelnih „core“ podžanrova. U svakom slučaju, ovakva lavina gitara valjanih preko teških, sporih ritmova, a da sve to daje pristojan gruv, je prilično po mom ukusu:
Skačemo natrag u francusku jer je tu novi, drugi album, da, da, pogađate, avangardnog blek metal benda Chaos Echœs. Nije, doduše, lepo reći da je ovo BAŠ blek metal ako to u vama odmah izaziva asocijacije na ritualno obožavanje satane i paljenje crkava, ali opet, blek metal je mnogo širine zahvatio za ove neke tri i po decenije, šireći se od veganskog šugejza do dadaizma, pa je i ovaj album dovoljno unutar tih granica da se ne osećam glupo.
Enivej, Chaos Echœs se izvrsno uklapaju u ovaj post jer su, slično gorepomenutim Litvancima, posvećeniji gruvbu nego gruvanju ako tako mogu da kažem, mada gruvaju poprilično teško. Ali atmosfera je ovde nbitnija od rifova a težina se lepo nadograđuje sitnijim filigranskim radom koji se plete iznad osnove koju daje ritam sekcija. Dakle, ako volite instrumentalni metal koji se ne plaši da ide izvan metalskih stilizacija ali se drži težine i abrazivnosti, sve uz pomenuti gruv i atmosferu, ovo bi vrlo lako moglo biti za vas:
Dobro, da se malo okrenemo i poslednjih par tjedana zapostavljenom tek-det zvuku i ponudimo bend koji je…
…vrlo generički. Mislim, njihov izdavač se manje-više specijalizovao za ovakav zvuk, a Alterbeast, iako imenom šarmantno podsećaju na igru u koju je Sega svojevremeno polagala velike nade, samo rade stvari po formuli.
Ali dobro rade. Ovo jeste sasvim generički tek det metal, ali odrađen pošteno i uz sve obavezne forme ispoštovane (te povremena izletanja u Black Dahlia Murder pa čak i Iron Maiden teritoriju). Produkcija je suviše lagana i čista za moj ukus ali to ću pripisati uticaju koji Archspire imaju na celu scenu…
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/feast
Da završimo sa prilično zanimljivom preporukom. Horizon Ablaze su norveški blek metalci čija je muzika možda slična kultnim 1349 (i imaju jednog člana koji je došao odande), ali sporija, atmosferičnija, eh, možda i komercijalnija, ali svakako prilično dobra i emotivna. Ovo je treći album benda i do sada zvuči najzrelije i najspremnije za emitovanje prema ljudima koji normalno ne slušaju blek metal, ali je istovremeno jednom nogom i dalje u andergraund vodama. Što pozdravljam. Ilustracija:
