Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 13-04-2018

Odmah da pitamo: ako ja redovno svaku muziku koja je malo tvrđa i jača proglašavam metalom bez obzira na njeno nameravano žanrovsko pripadanje, može li onda biti metal ako nema električnih gitara i distorzije?

Može, metal je inkluzivan a britanski bend Winterfylleth ovo i dokazuje novim albumom koji se otrže etiketi atmosferičnog blek metala pod kojom smo ih do sada vodili, zarad u punom smislu akustične ploče (kvazi)vikinške muzike, prepune nežnosti, mandolina, violina, akustičnih gitara i muževnog horskog pevanja. Lepe ovde muzike ima, mada bi svakako trebalo primetiti i da ploča jako dugo traje i da bi malo editovanja pomoglo da album zvuči još upečatljivije. Opet, ovo je vrlo uspela diverzija, odrađena sa sigurnošću i mnogo razmišljanja o aranžmanima, pa, eto, uopšte nije loše da se pristavi i sluša na Petak trinaesti:

https://winterfylleth.bandcamp.com/album/the-hallowing-of-heirdom

Pošto ja ne volim ni Fu Manchu, onda debi album kalifornijskih Realms of Vision preporučujem samo jer mi se čini da bi se ovo dopalo ljudima koji Fu Manchu vole. Ovo je sasvim neambiciozno stvaranje u već dobro etabliranom žanru pustinjskog stoner/ doom metala i ako ništa drugo Realms of Vision  su na zlatnoj sredini između mainstream-ready atrakcije za MTV Rocks i još uvek gladnog i dokazivanja željnog stoner-tima iz komšiluka. Nemam bogznašta da kažem o albumu, sem da je vrlo udoban za slušanje, veoma predvidiv o istom trošku i da je produkcija vrlo dobra, teška, jaka a opet ne i komprimovana preko neke granice ukusa. Pa probajte, ovo je prilično daleko preko granice prihvatljivog za mene, ali opet, nisam ni ja mera svih stvari:

https://creator-destructor.bandcamp.com/album/through-all-unknown

Srećom, za malo „praviji“ stoner/doom ugođaj, manje ispoziran (mada svakako ne i manje pretenciozan), tu su Eagle Twin iz Jute. Da bend izdaje za Southern Lord je već povoljan znak a i ovo im je album do sada najjače inspirisan američkim mitološkim nasleđem. I to, da budemo sasvim jasni, nativnoameričkim.

Naravno, ne treba sad od dva redneka očekivati nekakvu duboku etnološku studiju i The Thundering Heard to svakako nije. Ono što ovo jeste je izvrstan, težak, lepljiv stoner metal sa napucanim gitarama i prštećim bubnjevima (bez bas-gitare, moliću lepo), sve hrskavo i fazirano, uz pevanje koje ne može da malo ne podseti na Sleepov stonerski klasik Dopesmoker. Kompozicije su dugačke, gruvi i u najboljem svetlu predstavljaju kako treba da izgleda ritualna muzika koju prave ljudi odrasli na metalu i hard roku, bez nekakvih pretvaranja da se tu ne znam koliko čito Mirča Elijade. Ovo je samo dobra, organska, neprskana muzika iz američke pustinje, sa instrumentima koji svako malo prete da se otmu kontroli i to meni jako prija:

https://youtu.be/wOYCv3jducc

 

Izašao je i novi Crematory ali ne očekujete valjda ozbiljno da o tome pišem?? Imam i ja neke standarde a oni se nalaze IZNAD bendova prema kojima su i Ramštajn ozbiljna muzika.

Ali očigledno ne toliko mnogo iznad da ne bih preporučio novi album američkih Judicator. Ovo je muzika samo za stare metalce, ili one koji se tako osećaju, ljude koji su osamdesetih godina prošlog veka stasali uz Helloween, smatraju frizuru na repove ukusnim modnim iskazom, ne vade se iz tesnih crnih farmerki i dubokih patika i nemaju averziju ka muškarcima koji, iako prirodni baritoni, pevaju uglavnom u tenor registrima sa čestim falseto izletima. Dakle, skoro nikome ovde ovo ne može da se dopadne, ali… opet, treba prepoznati kvalitet čak i u nečemu što ne volite. U ovom konkretnom slučaju, Judicator su bend koji je nastao kada su se njegovi osnivači upoznali na koncertu Blind Guardian i muzika je, pa… možemo sad da se gađamo dsekripcijama, te moderni hevi metal, te melodični power metal, ali ovo je praktično klon Blind Guardian sa 50% inovativnosti njemačkih uzora ali sa 130% želje da ugode publici kojoj nikada nije dosta hobitskog metala. I album je u tome prilično uspešan: brz tempo, jake melodije, horski refreni, solidna produkcija, sve je tu da se dobije dovoljno dobar pastiš Blind Guardian, pa ko, poput mene, nema stida, nek navali:

https://judicatormetal.bandcamp.com/album/the-last-emperor

E, dobro, ako vam sad treba nešto da se dezinfikujete (a vi čak niste ni poslušali ono malo Crematoryja što sam ja poslušao), Francuzi priskaču u pomoć! Novi, sedmi album pariske momčadi Glorior Belli je zanimljiva kombinacija uobičajenog francuskog blek metala sa avangardnim naklonima sa jedne strane, i gruvi blekend rokenrola sa druge strane. Poznato je da ja nisam baš TOLIKI fan ukrštanja blek metala sa „normalnom“ muzikom, ali ovde još uvek ima sirovosti i dovoljno udaranja i u „rokerskom“ delu albuma da to može da se proguta par puta. S druge strane, pravoverno blekmetalski deo albuma je prilično jak tako da… može ovo da se sluša i na pola ako ste ograničeni kao ja. Ima ovde svašta zanimljivo:

https://gloriorbelli.bandcamp.com/album/the-apostates

I pošto Francuzi na kraju zadovoljavaju samo do pola, u pomoć moraju da priskoče indonežanska braća Vallendusk sa albumom prelepih, atmosferičnih i, čak, kinematičnih blek metal pejsaža, umotanih u jaku, bučnu a stamenu produkciju. Vallendusk ne donose bogznašta dalekoistočno na astal i, naprotiv, u svoj vrlo sigurno svirani blek metal upliću izobilje evropskih folk motiva, kombinujući jaku udaračinu sa sasvim naivnim narodnjačkim melodijama. Ovo je dobar spoj i kad se sve to upakuje u produkciju koja je dobrodošlo prozračna, sa puno prostora insturmentima da dišu, tako da čujete individualan piking i udaranje, a da opet sve ne deluje raštrkano, onda se mora reći da je u pitanju izvrsno napravljena ploča. Bendu je ovo četvrto izdanje i čuje se tu kilometraža i zrelost. Svaka čast.

https://vallenduskmusic.bandcamp.com/album/fortress-of-primal-grace

Ako vam je sve to mnogo razigrano, lepršavo i prozračno, takoreći metal za maloletne, onda će vam možda prijati komad retro intoniranog švedskog death metala pod nazivom Grotesquery. Radi se o samo-satana-zna-kom po redu projektu prolifičnog Roggera „Rogga“ Johanssona i, bogami, već petim izdanjem ovog benda za poslednjih osam godina. Nije ovo bogznakako nadahnuta niti inovativna ploča, ali ako vam je u životu nedostajao death metal koji se više oslanja na atmosferu i melodije nego na komplikovanu tehničku svirku, pa još ako i dalje patite za Kamom Leejem i njegovim karakterističnim pevanjem, The Lupine Anathema je album za vas. Meni je to na momente zanimljivo, dobar deo vremena pomalo monotono, a i Lee mi je uvek bio zapravo podosadan pevač (nekada s pravom slavljen zbog retke kombinacije brutalnosti i razgovetnosti ali odavno prevaziđen), no, ima ovde tipično švedskog gruva i po koji sasvim legitiman momenat:

https://youtu.be/_RPJI9f5NIQ

E, da ne bismo bili ove nedelje uskraćeni za malo pristojnog treš metala zaduženi su španski Crisix sa svojim debi albumom Against the Odds. Crisix su bend BESTIDNO zakopan u osamdesetima i to manje na onoj strani gde se pevalo o satani i krvopijenju, a više na onoj drugoj gde su inspiracija bili socijalno okruženje, alkohol, skejbording, stripovi i slične tinejdžerske opsesije. Dobra je onda ovo ploča, koja doduše ne može baš da sanja kako iz druge lige preleće u prvu i natječe se za nacionalnu krunu, ali opet, dobra, poštena, tvrda i isporučuje ono što najavljuje sa prvom pesmom. Dakle, ko voli Exodus, Sacred Reich, Death Angel ali i panku bliže ponude poput The Accused, srednje faze Agnostic Front ili Crumbsuckers, sa Crisix će naći dosta toga da mu se dopadne. Album se još završava i obradom Metalikinog recentnog singla Hardwired, čisto radi zbunjivanja protivnika. Pošteno.

https://www.youtube.com/watch?v=39-x7j7qMjE

Nego, kad sam gore pomenuo retro intonirani švedski death metal, zapravo sam mislio na ovo: Inisans su daleko siroviji i meni zanimljiviji od Grotesquery i mada je njihova muzika (namerno ili slučajno) „glupa“ u svojim aranžmanima i producirana jeftino, podzemljaški, ona u sebi zapravo nosi više uzbuđenja i energije, barem za moje uši. Ima ovde svakojakih zaokreta, od blagog koketiranja sa blekmetalskim tremolo temama, pa do kenibalkorpsovskog iznurivanja, mada je u osnovi uvek brutalni, teški švedski zvuk na tragu ranih Grave. A to ne može da ne prija. Ako možete da izdržite sirovu produkciju i, zapravo, ako vam je dosta „kompjuterskog“ zvuka savremenog death metala, njegove prejake kompresije i digitalnog editovanja, Inisans bi mogli biti upravo ono što bi vam doktor prepisao ako je specijalizaciju uzeo iz death metala:

https://www.youtube.com/watch?v=B8DlZ25XNKo

Za najeklektičniji album ove nedelje dosta jaku kandidaturu ističu američki Škan (kažu da slovo Š u njihovom imenu ima neke veze sa Sijuksima…) koji kombinuju mračni ambijent, pršteći blek metal i, pa, psihodelični južnjački gruv. I to im iznenađujuće dobro prolazi. Sve je možda zapravo dobro povezano tom produkcijom koja deluje podzemno ali se ipak dovoljno dobro sve što treba čuje, a i bendu treba priznati da umeju da se nađu u hipnotičkom ponavljanju i da spoje klasične blekmetalske momente sa „rokerskim“ elementima što možda najviše vuku na novije albume Earth. Zanimljiva ploča:

https://youtu.be/hbP-qwYG6eg

Za kraj, ako vam je malo muka od svih tih krosover napora, te blekend rokenrol, te blek metal u strasnom zagrljaju sa southern grooveom, i samo hoćete nešto strejt nabadački, onda… onda su tu za vas nacisti iz Ilinoisa po imenu Blood of the Wolf. Istini za volju i ovo je nekakav krosover, ali blackened death metal je odavno izgubio auru egzotike i smatra se naprosto agresivnom, brzom muzikom koja se ne zamara poziranjem i filozofiranjem, kad već može da piči svom brzinom. Blood of the Wolf na svom drugom albumu svakako ne nameravaju da vas iznenade miksovanjem harfi i polke sa osmobitnim semplovima i analognim sintisajzerima. Naprotiv, ovo je onoliko strejt koliko može da se izdrži, procesija blastbitova koje rafalno sipaju jako „sitni“ i kliktavi bubnjevi, gitara koje zvuče kao da su svirane cirkularom umesto trzalicama i pevanja koje je nadrkano za sve pare i nalazi se tačno na sredini između blek metalskog laveža i death neolita. Da ne bude zabune, pesme nisu ni primitivne, ni glupe i ako vam tempo bude malo monoton (ali to je za ovakvu muziku praktično deo paketa), a dinamika previše nepromenljiva, imaćete svašta da čujete na polju tema i melodija. Meni vrlo prija:

https://bloodofthewolf.bandcamp.com/album/ii-campaign-of-extermination-2

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s