Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 18-05-2018

Danas je Petak, ručala se pica i nema razloga da se malo ne uživa u metalu. Pa uživajmo onda!

Možemo krenuti od blek metal ponude koja se nekako nameće kao najlogičnija tog dana u nedelji, pa onda evo za početak nečeg što nije nužno skroz po mom ukusu ali se valja skrenuti pažnja jer je u pitanju poslednji album.

Dakle, poslednji album finskog projekta Cosmic Church izašao je prošlog vikenda i mada vidim da fanovi na njega svršavaju (ali u tome ne uživaju jer razmišljaju samo o smrti i bolu kao svi pravi blekmetalci) on, za moj groš, savršeno sažima sve jake strane ali i sve probleme koje tipično imaju one-man black metal bendovi.

A takvih je mnogo, mislim, jednočlanih blek metal projekata, jer ovo je muzika, bez obzira na svu buku i bes, zapravo vrlo sklona introspekciji i ličnom izrazu. U tom smislu, poslednji Cosmic Church je vrlo lična ploča razvijenih tema, naglašene atmosfere i ona svojom malo razmazanom produkcijom i malo opuštenijim (ne i nespretnim) sviranjem i aranžiranjem ostavlja nepogrešivo personalan utisak na slušaoca. Sa druge strane, ovo je i ploča kojoj je možda nedostajala črvrsta producentska ruka, ne u domenu zvuka već utoliko da ukaže da postoji fina ali primetna linija razdvajanja između hipnotičke repetitivnosti i puke opsesivne samozaljubljenosti. Luxixul Sumering Auter, kako je ime jedinom autoru i članu ovog benda, je, naravno bliži ovom drugom, smatrajući da su teme i aranžmanske ideje koje troši mnogo zanimljivije nego što zaista jesu. Nije Täyttymys ni rđava ploča ali pati od dečijih bolesti koje bi bend, da je još potrajao možda mogao da preleži. Ovako, dobijamo testament koji jeste ličan i emotivan ali je i pomalo ograničen tom zagledanošću u sebe i nesposobnošću da pruži smisleniju refleksiju… Dobro, evo, da se čuje:

https://cosmicchurch.bandcamp.com/album/t-yttymys

Ali odmah u sledećem koraku moram da izuzetno pohvalim debi album ukrajinskih Svrm koji je… pa, jako prijatan. Svrm poslednje tri godine testiraju vodu i vežbaju muzičke mišiće kroz seriju demo snimaka i ipijeva, pa zato njihov debi album, Лихиї вітри стогнуть без упину zvuči tako zaokruženo i zrelo uprkos skromnom trajanju od svega 25 minuta. Ali ovo je dobro iskorišćenih 25 minuta prelepih tremolo melodija, žestokogo tempa i izvrsnog, očajničkog pevanja. Svrm se nominalno nalaze u atmospheric black metal uglu opšte metal kafane, i nema sumnje da su atmosfera i zvuk najvažniji elementi njihove muzike, nema ovde komplikovanja sa aranžmanima i nekakvih avangardističkih eksperimentisanja. Ali ono što mi se kod njih dopada je žestina sa kojom se sve to svira i hrskav, bučan miks u koji je sve to spakovano. Atmosferični blek metal uvek mora da igra negde na ivici razmazanosti u reverbu ne bi li zvučao propisno „atmosferično“, jelte, ali sjajno je kada se to izbalansira sa zvukom koji zapravo ima i solidnu količinu ujeda, da se ne zaboravi da je ovo prevashodno metal.

https://svrm.bandcamp.com/

I, da ne bude da smo danas samo raspoloženi za meditaciju i suze, evo malo propisnog satanističkog blek metala, koji nam stiže iz Poljske, posredstvom drugog albuma skupine Occultum. Kada se prva pesma zove „Skulls instead of Candles“ znate da bend dosta ozbiljno shvata svu tu satanističku furku, ali In Nomine Rex Inferni je dobra metal ponuda, sa klasičnim blek metal pristupom tempu i tonu, ali i sa zanimljivim elementima drugih metal žanrova koji se provlače između instanci surove tuče. Ima tu i interesantnog rifaškog rada, promena tempa koje iznenađuju i podižu krvni tlak slušaoca i ovo je baš onako dinamična i interesantna ploča kakvu bi na primer Mayhem snimili da su trideset godina mlađi i da su iz Poljske. Pošto na bandcampu ima samo jedna pesma, evo sa JuTjuba:

https://www.youtube.com/watch?v=zlehlB9reOg

Od gomiletine instrumentalnih stoner albuma koji su se pojavili poslednje nedelje, rešio sam da preskočim sve da bih istakao novu ploču lajpciških Black Salvation, Uncertainty is Bliss, baš zato što nije u pitanju obična procesija bleksabatovskih rifova iz tešku, nadrkanu produkciju, već psihodelični rok izmešan sa kraut/ spejs tendencijama, a sve odsvirano teško i miksovano sirovo, ali sa pažnjom da se uhvati snaga velikog dinamičkog raspona u kome ovaj bend svira. Uncertainty is Bliss i nije metal album, da ne bude zabune, ovo je muzika koja jednako duguje klasičnoj psihodeliji koliko i Blek Sabatu, ali ovo za mene svejedno prirodno dolazi u rotaciju za slušanje jer je ŽESTOKO i heavy i jako distorzirano i kada se i pojave bleksabatovski momenti to su zaista brutalna krešenda jedne gruvi, bestidno rokerske ploče. Odlični su Black Salvation, stvarno odlični, ali to je samo podsećanje da je Njemačka oduvek imala prejaku psych/ space scenu:

https://blacksalvation.bandcamp.com/album/uncertainty-is-bliss

I da ostanemo u Njemačkoj, ali da se pozabavimo albumom koji definitivno jeste metal, a to je nova ploča benda Traitor pod sugestivnim nazivom Knee Deep in the Dead.

Traitor su bend koji pritiska svu pravu thrash metal dugmad i, u teoriji, time imaju siguran put do mog srca. No, Knee Deep in the Dead ih sasvim jasno razotkriva kao ipak tek sledbenike, a nikako predvodnike u nekoj toj neo-thrash kompoziciji. Čime hoću da kažem da album zvuči kao vrlo korektna, dobro prostudirana kopija treš metala osamdesetih godina i da je zvučno i aranžmanski ovo pravoverno koliko se može biti ali da mu fali i mali dašak originalnosti koji bi bend izdigao iznad statusa solidne kopije i ovenčao ga aureolom autorstva.

No, dobro, ne može svako da bude inovator i Traitor su vrlo pristojni u svom pastišu Kreatora, Sodoma i Destructiona tako da se ovo sasvim ugodno da slušati ako ne očekujete išta više. Zamerku imam na produkciju, prevashodno na bubnjeve koji su suviše zaravnjeni i „plastični“ i suviše zvuče kao semplovi, a što se u jako komprimovanom masteru još više čuje. Ipak, ovo je eminentno slušljiv album, naročito ako čoveku nedostaje prost, napaljiv, klasičan treš sa pevačem koji zvuči kao mladi Mile Petrozza i refrenima koje izvikuje ceo bend odjednom. Cela atmosfera je tako nekako retro, a mladalačka (posebno sa naslovom albuma koji referira i na prvu epizodu igre Doom), pa sve to na gomili ipak sasvim valja:

https://violentcreekrecords.bandcamp.com/album/traitor-knee-deep-in-the-dead

Dobro, na mnogo modernijoj, plus MNOGO pretencioznijoj, ali i mnogo britanskijoj strani, tu je prvi album londonskog The Ever Living. Ovaj bend svoj zvuk opisuje kao „kinematski metal“ što je na jeziku samozaljubljenih način da se kaže da je ovo negde u post-metal/ nežni sludge maniru kakav danas svira veliki broj bendova sa raznih meridijana. No, uprkos tome što ovo jeste pretenciozna ploča i što se bend zaista malo previše trudi da konceptualizuje muziku kojoj možda toliko konceptualizovanja i ne treba, nije ovo tako loš album. Zapravo, da je loš, ne bih ga ovde ni stavljao, naravno, ali ovo je definitivno album koji za sebe misli da je malo bolji nego što jeste.

Ono što album jeste je interesantna, atmosferična, emotivna procesija sporih, melodičnih pesama koje kombinuju i teške bubnjeve i distorzirane gitare ali i klavir i obilnu elektroniku, sve to pomalo vukući na Neurosis a pomalo, eh, neću da kažem na Muse jer ovaj bend zapravo i pati od toga što u zvuku nema dovoljno smelih varijacija na formulu koja je jasna posle prvih pola minuta prve pesme. Taj tiho-glasno fazon koji The Ever Living rabe je meni, naravno, blizak, sa svim mogućim razlaganjima akorda i škripama gitara koje se takmiče za prevlast iznad stamenih ritmova, ali je istina i da je pevač izuzetno monoton u svom vrištanju i da bi njegov izlazak iz zone komfora i hvatanje u koštac sa harmonijama mnogo doprineo da album zvuči onoliko duboko koliko bend očigledno misli da već zvuči. Ipak, ploča vredna slušanja jer sva ta drama ne može a da malo ne ponese:

https://theeverliving.bandcamp.com/album/herephemine

Preskačem, naravno, novi At The Gates jer taj bend, ni kad je bio dobar ja nisam slušo. Ali, eto, informišem, izašao je, pa koga zanima, nek traži. Preskačem i novi Amorphis iz sličnih razloga, mada vidim da se fanovima dopada. Meni je to suviše pop da bih mogao da izdržim duže od pola minuta, ali verujem da ima ljudi koji su manje rigidni pa eto…

Elem, ovo bi ispala mršava nedelja da nema ovog sa čime završavamo:

Hoću da kažem, kad čujete nešto ovako razuzdano kreativno i smelo kao što je prvi album čikaškog Panegyrist i čujete sve te vokalne akrobacije, harmonije i horove, shvatite koliko nekim metal albumima nedostaje malo više rada u domenu pevanja. Panegyrist su avangardni blek metal sastav/ projekat koga predvodi slikar Elijah Tamu, i njihov prvi album karakteriše konstantan dotok novih ideja, te kompleksno aranžiranje kompozicija koje su sa jedne strane definitivno u kampu ekstremnog metala, ali sa druge su, bogami, sasvim komforno i u kampu art roka. Kao, recimo japanski Sigh koji džemuje sa Art Bears? Da, upravo tako!

Naravno, ovo je jednako self-indulgentna ploča kao i prethodno opisani album londonskog kvinteta, ali je ovo indulgencija koja se očitava u promišljenim aranžmanima što ulaze u neke veoma hrabre kontraste i tranzicije a da se opet ne gubi organsko jedinstvo muzike koje počiva na složenim a jasnim melodijama i bizarnim, multitrekovanim vokalima. Ima ovde sasvim „normalnih“ blek metal pasaža, ali su oni smešteni unutar kompozicija koje slobodno kombinuju blek metal elemente sa sakralnom i ritualnom muzikom i sve to zajedno uspeva da ima puno smisla. Naravno, ovo nije ploča za ljude koji bi samo da tresu glavom i šutiraju se, suviše je ona ambiciozno komponovana i intimistička za takve potrebe, ali, ističem, ona je i dalje nepokolebljivo metal, sa sasvim hedbengerskim pasažima i gitarama, bubnjevima i vokalom koji nepogrešivo odrađuju metal-posao. Plus, naziv albuma je Hierurgy. Genijalno!!!!!!!!! Nadam se da ćemo još čuti od Panegyrista:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/hierurgy

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s