Strip: Drage naslovne strane: Clint Langley, Bill Sienkiewicz, Mark Bagley, Andrew Hennessy, Jay David Ramos, Duncan Fegredo

I još nekoliko primera novih (well, novijih) a meni odličnih naslovnica.

Prva je za prvi broj relansiranog Guardians of the Galaxy iz 2009 godine. U to vreme Marvel još nije ni znao da će film rađen po motivima stripa za koju godinu biti megahit, i to utemeljen upravo na ovoj inkarnaciji tima koju su pisali Dan Abnett i Andy Lanning, ali je fakat da je uredništvo posle vrlo uspelog Annihilationa dalo dvojici Britanaca (koji su ne malo doprineli tom uspehu) dosta prostora da rade šta hoće. Naslovne je radio Clint Langley, takođe Britanac iskaljen crtajući za 2000 AD i veliki broj njih bih ja odmah stavio na zid. Ova varijanta, bez logotipa je iz kolekcije i prilično uspelo sugeriše akciju i dinamiku koje su karakterisale ovaj strip:

Bill Sienkiewicz (da, opet) je uradio nekoliko naslovnica za aktuelni Deathstroke serijal (o kome smo onomad pisali na drugom topiku), i sve su izvrsne, ali ovu sam odabrao jer uspeva da istovremeno bude blago komična a da opet bez greške nosi Sjenkjevičev artistički senzibilitet, a što se opet uklapa uz Priestov nadahnuti rad na stripu:

Aktuelni Scarlet Spider serijal je interesantna antiherojska priča iz pera Petera Davida koju crta (najvećma) odlični Irac Will Sliney, ali ova naslovna koju su radila trojica (Mark Bagley, naravno, Andrew Hennessy i Jay David Ramos) je meni tako dobra… Vrlo klasičan ’70s senzibilitet sa junakom koji je povređen, u parteru i očigledno nebranom grožđu, i sa pretećim negativcem koji se sprema da ga dokrajči, a opet sve urađeno savremenim tehnikama senčenja i kolorisanja. Meni sjajno:

I da ipak malo pobegnemo od superheroja, valja se, evo nečeg iz Dark Horse/ Minjoline kuhinje. Moj kum se inače često vajka da Minjola umesto da crta, u čemu je nenadmašan, u poslednje vreme uglavnom piše, u čemu nije jednako sjajan, i to je okej, ali mora se priznati da za sve te svoje Dark Horse proizvode, Minjola makar bira izvanredne saradnike koji razumeju njegovu estetiku i isporučuju adekvatan crtež. Ovu naslovnu stranu radio je Duncan Fegredo, Britanac sa dosta iskustva sa Hellboyjem, pa nije ni čudo što ovo ovako dobro izgleda:

Strip: Drage naslovne strane: Sean Philips i John McCrea

Da opet ne ispadne da su naslovne valjale samo u stripovima starijim od 30 godina, red je da dokačimo i nešto novije. Već sam mnogo puta nesnosno trubio o serijalu Sleeper za Wildstorm i koliko je to dobro blablabla, a njegove naslovne strane su meni teški (neo) klasici. Naravno, iz njih se vidi da bi Brubaker i Philips da rade klasičan krimi/ noar a da superherojština plaća račune ali Sleeper je zato i tako dobar jer uspešno spaja dve estetike i daje nešto nabijeno novom energijom:

A devedesetih, dok je Marvel implodirao pod teretom mnogo loših uredničko-izdavačkih odluka, DC je imao njuha da objavljuje irsku superherojsku satiru u formi Hitmana. John McCrea je prilično neuredan crtač ali njegova nervozna energija je bila primerena za ovaj strip, plus, nekoliko naslovnica koje je uradio su apsolutno izvrsne. Na primer:

Strip: Drage naslovne strane: Jackson „Butch“ Guice, Dick Giordano, Carmine Infantino

Vraćamo se malo Doktoru Strejndžu. Ovo je iz trećeg serijala, koji je počeo krajem osamdesetih (kasnije, u devedesetima, pisao ga je jedno vreme i Warren Ellis), a ovo je naslovna petog broja iz 1989. godine, koju je radio tadašnji crtač, Jackson Guice. Naravno, motiv naslovne je očigledno muškošovinistički wish fulfillment, a što je u skladu i sa crtežom u samom stripu (unutra je Strejndž crtan kao krupan, mišićav, alfa muškarac) ali kompozicija i osvetljenje su mi odlični:

Evo, dalje nečeg iz 1980. godine. Dick Giordano se taman vratio u DC i počeo svoje urednikovanje ali imao je vremena i da radi naslovne strane, pa i cele epizode tu i tamo. Legija Superheroja je u to vreme bila pod Lenom Weinom i ova naslovna strana je, mislim, sjajan primer kako je taj strip nastojao da naslovnicom praktično da ne samo osnovu zapleta epizode (skoro sve naslovnice iz tog perioda su bile rađene kao scene iz samog stripa) već i atmosferu i dinamiku koje nas unutra čekaju:

Pa onda da se bacimo još više u prošlost sa ovom naslovnicom Detective Comics broj 330 iz 1964. godine. Ovo je bio period kad je superherojski strip već počeo ozbiljno da se menja, srebrno doba je dobilo šut u dupe revolucionarnim radom Stana Leeja i Marvela pa je i DC reagovao i u ovoj epizodi, jelte, Betmen, sudeći po naslovnoj strani postaje prognanik, omražen od strane celog Gotama i svojih najbližih saradnika (naravno, posle saznajemo da je to bila samo forma specijalnog rata kroz korišćenje posebne droge od strane lica koja su kršila zakon a danas bismo ih nazvali teroristima…). Enivej, naslovna je sjajna, vrlo evokativna, a radio ju je legendarni Carmine Infantino. DC poslednjih godina objavljuje zaista neprocenjivo vredne kolekcije radova nekih ključnih autora u prilično luksuznim edicijama i mnogo mi je drago da danas možete da kupite Infantinove ili Aparove Betmene i divite se klasičnom crtežu u printovima dobrog kvaliteta:

I povratak u osamdesete, ponovo sa Jacksonom Guiceom, ovog puta 1987. godina i DC, naslovna strana novog Flash serijala koji je bio značajan jer je dolazio nakon Crisis on Infinite Earths u kome je dotadašnji Flash, Barry Allen, junački položio život za otadžbinu multiverzum i sa novim serijalom uveden je Wally West kao novi Flash. To je bila prilično riskantna odluka za ono vreme i Guiceova naslovna strana je očigledno imala zadatak da komunicira optimizam, energiju, brzinu i herojski senzibilitet koje će novi serijal doneti. Nepotrebno reći, Guice je više nego isporučio: