Strip: Drage naslovne strane: Al Milgrom, Keith Pollard, Klaus Janson, Paul Gulacy, Bob Larkin

Master of Kung Fu je serijal sa verovatno najjačim ’70s vajbom koga u ovom trenutku mogu da se setim i mada su naslovne strane ovog magazina često umele da budu u tehničkom smislu nesavršene (proporcije, izrazi lica, nemoguća anatomija…), najbolji primerci su uvek nepogrešivo nosili eksplozivnost akcije i dah egzotičnosti koji je i trebalo da nam proda ovakav strip. Na primer ova naslovna koju je Al Milgrom (sa Klausom Jansonom na tušu) uradio za broj 23 iz 1974. godine. Mislim, Šang Či ne samo da na ovoj naslovnoj strani pada unazad kroz ogradu koja se lomi i u tom padu po jednom rukom nokautira po jednog ćaletovog siledžiju, nego ga u vodi u koju će pasti čeka i gladan krokodil. Kako, KAKO da ovako nešto ne poželite da progutate u jednom dahu?

Samo dva broja kasnije, Keith Pollard crta fantastičan Yoko-Tobi-Geri od koga se lomi i solidnoizgledajući kameni stub, tu je i nunčaku, ali i oskudno obučena žena. Mislim, šta JOŠ bi iko mogao da poželi u 1975. godini?

Pa onda još par brojeva kasnije, Paul Gulacy. Kada sam prvi put video Razor Fista imao sam manje od deset godina i bogami sam bio impresioniran nasilnikom koji nosi gimnastičarski triko a umesto šaka ima mačeve. Ovaj broj MOKF je njegovo prvo pojavljivanje u stripovima:

A kad su počele osamdesete, promenio se i, jelte, vajb. Marvel je uvek ganjao popularne trendove, pa je sedamdesetih to bio kung fu jer su Green Hornet i Kung Fu bile popularne serije na televiziji, a početkom osamdesetih, sa solidnim zakašnjenjenm bacili su se na disko  :lol:  Ovo je rezultiralo nekim bizarnim negativcima (Hypno Hustler, jelte), ali i iznenađujuće sjajnim serijalom o disko pevačici Alison Bler koja je pritom i mutant. Dazzler je bio iznenađujuće uspeo spoj dobre sapunice sa prilično ubedljivim karakterima i potpuno over the top superherojske akcije (Dazzler već u prvoj godini karijere sarađuje sa Galaktusom i ide u crnu rupu da nađe odbeglog Teraksa…), a njen dizajn mi je uvek bio sjajan i žalio sam što ga u novijim inkarnacijama nema. Elem, naslovna strana prvog broja, od strane Boba Larkina. Bila bi još bolja bez portretića superheroja po njoj, ali valjda se moralo: