Strip: Drage naslovne strane: Jim Aparo

Ah, Džim Aparo, jedini bog kome bih podigao crkvu kad bih imao mnogo para.

Aparo je sedamdesetih MNOGO crtao Betmena i kada pomislim na betmena meni je pred očima upravo njegov Betmen. Evo nekoliko naslovnica za The Brave and the Bold – timski serijal u kome je u to vreme Betmen uparivan sa drugim herojem u svakom broju. Nisu to esencijalne priče ali jesu zabavne a Aparo sa ovim naslovnicama takođe pokazuje da nije bio ni tako tehnički savršen kao Romita (pogledati besmisleu putanju udraca nogom na broju 127) ni tako perfektan u kompozicijama kao Kane, ali da mu skoro nije bilo premca u dinamičnosti i moćnosti akcije (takođe, primetiti da je Betmen na praktično svakoj od ovih naslovnica, a izabrao sam ih praktično nasumično jer sa Aparom nema potrebe da se bira, da je, dakle, Betmen, na svakoj u podređenom položaju):

Strip: Drage naslovne strane: Gil Kane, John Romita

Evo nekoliko naslovnica iz, za mene, zlatnog doba Spajdermena.

Prvo je iz nešto starijeg perioda, broj 103 Amazing Spider-man, iz 1971. godine. Ovo je načelno vreme kad je strip još pisao Lee a crtao Romita, ali ovu priču je napisao Roy Thomas a nacrtao legendarni Gil Kane i kod nas je bila objavljena u Eks Almanahu i predstavlja zanimljivu tangentu u Spajdermen biografiji. Hoću da kažem, Spajdermen je u ono vreme bio prevashodno definisan kao urbani heroj – ulice, soliteri, borba sa protivnicima koji su manje-više kriminalci (mada je i on imao povremeni susret sa vanzemaljcima, naravno, i natprirodne neprijatelje), a ova priča je pastiš džungla-eksploatacije koja je u stripu i na filmu bila popularna još od tridesetih godina. Tomas ubacuje očekivane trope, džunlgu, čudovište, mladu ženu u opasnosti, plemenitog belca koji džunglom vlada, ali uspeva da to odradi prilično elegantno i ne odluta predaleko od sapunice karakteristične za Spajdermena. Kaneova naslovna strana, naravno, perfektno hvata vajb stripa:

E, onda stižemo u 1974. godinu i  period kad je serijal preuzeo da crta Ross Andru. No, naslovna strana koju vidite ispod je ipak delo Johna Romite koji je Andruu predao strip na staranje ali se još malo zadržao na naslovnicama. Meni je ovo remek-delo kompozicije i „najavljivanja“ čega sve unutra ima:

Romita je na dužnostima naslovnice i za broj 147 iz 1975. godine gde je klon-saga već u toku. Ova naslovna bila je i na Eks Almanahu i dan-danas mi je genijalna, sa scenom koja je istovremeno potpuno naturalistička (zgrade, vozila, policajci) a onda su na njoj i jarko obojene kostimirane figure koje se bore. Ništa drugo mi nije jače sugerisalo tu neku tanku liniju koja razdvaja „naš“ svet od sveta superheroja:

Za broj 150 Arči Gudvin je napisao priču u kojoj Spajdermen mora da sam shvati šta čoveka razdvaja od klona a to se dešava kroz jednu paklenu noć u kojoj se on susreće sa nekim starim neprijateljima i shvata ko je njegova prava ljubav. Naslovna strana u izradi opet Gila Kanea je, naravno perfektna:

I posle toga opet Romita u narednom broju i ovde nema šta da se priča, ovoje naprosto majstorstvo: