Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 06-10-2018

Novi vikend i novi metal, kao što i treba da bude. Naravno, idealnije bi bilo da smo ovo radili u Petak popodne, ali ako ja ne mogu onda ne možete ni vi i eto, dan za Vojnu akademiju sada postaje i dan za metalnu akademiju. Verovatno negde postoji objašnjenje zašto je to dobro.

Po običaju prvi na redu je blek metal (neka se spremi stoner) i za prvo izdanje ovog tjedna idemo direktno u… er… Sinsinati?

Znam, niko nikada nije izgovorio rečenicu „Ohajo – Meka blek metala“ ali lepota ekstremnog metala je baš u tome što ga, pošto se sve dešava u andergraund domenima,  ravnopravno rade na svim, jelte, meridijanima i svako ima šansu da bude prepoznat na ime svog izraza bez „prirodne“ prednosti koju bi donelo življenje u nekom neksusu gde postoje menadžment agencije i producenti.

Elem, Valdrin su iz Sinsinatija, a njihov drugi album, Two Carrion Talismans je jedna lepa ploča prilično old skul stava i atmosfere koja podseća na Emperor izdanja sa kraja prošlog stoleća. Ima tu dosta melodije i stidljivih simfonijskih gestova a mračni štimung i dobra svirka svemu daju patinu otmenosti kakvu volim ponekada da čujem u blek metalu. Valdrin, dakle, ne hvataju na brzinu i sirovost iako umeju da budu agresivni kad je potrebno i ovo je album koji bi mogao da prija i ljudima kojima blek metal načelno nije po volji.

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/two-carrion-talismans

Za ljubitelje atmosferičnog blek metala ove nedelje imamo u ponudi kijevski Chapter V:F10, dvojac koji je upravo izbacio drugi album, Pathogenesis i mada produkcijski kvaliteti ove ploče nisu vrhunski (udaraljke su malo razmazane, instrumenti malo slepljeni jedni za druge), ovo je u globalu odličan paket žestoke svirke i raspevane emocije. Ja sam jednostavan čovek i kada dobijem blek metal visoke brzine u kome pevač sve vreme vrišti a gitare i sintisajzeri pletu melanholične mreže harmonija, pa povremeno upadnu u horor tonove (slušajte Wrong Alien Endorphin), meni je to u principu odmah dobro. Pritom se Chapter V:F10 tematski bave za blek metal relativno nestandardnim stvarima i Pathogenesis je album naučnofantastičnih i futurističkih pesama koje pripovedaju o apokalipsi drugačijeg ukusa nego što je u ovom žanru uobičajeno (mislim, semplovani su i Terminator 2 i Stalker, čisto da bude jasno). Astaroth Merc, spiritus movens ovog benda je neka vrsta institucije na ukrajinskoj blek metal sceni sa gomilom projekata u itineraru pa ne treba da čudi zrelost ove muzike i jedino još jednom mogu malo da progunđam zbog produkcije koja je savršeno prihvatljiva ali bi ovakve kompozicije i izvedbe profitirale od bolje:

https://raventale.bandcamp.com/album/pathogenesis

Već sam više puta pominjao da blackened rock’n’roll u principu nije moja šolja čaja, ali ako bih slušao jedan black’n’roll bend, onda bi to bili VOID iz Nanta. Ovi Francuzi  sa svojim albumom prvencem Jettatura drže lekcije mnogim kolegama o tome kako se žestoka metalska svirka može lepo uklopiti sa rokerskim gruvom tako da ne izgubi ni mrvu energije a dobije puno na seksepilu i raznim drugim elementima atmosfere. Album je izašao još u Junu ali verujem da je u redu da na njega sada skrenemo pažnju jer mislim da će ovo biti vrlo slušljivo i mnogima kojima je normalan blek metal neprihvatljiv:

https://vcid.bandcamp.com/album/jettatura

Iz iste države, samo iz Tuluza stižu Allegiance sa svojim prvim albumom Beyond the Black Wave i ovi simfoničari na ploči koja pati od malko „kasetne“ produkcije plaćaju razne vrste dugova Emperoru. Nije to, dakle, najoriginalniji zamisliv blek metal, pa čak ni sa tom simfonijskom komponentom, ali je ovo dobro i kompetentno odsvirano sa pesmama koje imaju dobar odnos krljačine i drugih elemenata, a sve spakovano prilično organski i tečno. Mislim, I Wraith I Death je odlična pesma koje se ne bi postideli bilo koji Norvežani sa kraja prošlog veka, sa sve svojim Aca-Lukas-na-splavu klavijaturama i jedino opet mogu da se vajkam što je ovo producirano objektivno lošije nego što muzika zaslužuje (posebno su bubnjevi loše prošli u kompresiji na bandcampu pa je ovo možda i bolje slušati na JuTjubu):

https://allegianceemperialblackmetal.bandcamp.com/album/beyond-the-black-wave

https://youtu.be/TsRm7akemCY

Iz Njemačke nam stižu Temple of Oblivion sa EP-jem Via Falsa 1898 koji je nastavak prošlogodišnjeg Via Falsa 1866 i na njemu dobijamo četiri pesme glasnog i, hm, „seljačkog“ blek metala. Ali to „seljačkog“ mislim na najbolji moguć način jer se ToO daju iz sve snage na svim frontovima, i u krljanju i u emociji. Ovo je staroškolski blek metal ne toliko po tehnikama koliko po iskrenosti i meni vrlo prija pa otud i danas preko veze provlačim ovo izdanje koje se pojavilo još u Julu:

https://templeofoblivion.bandcamp.com/album/via-falsa-1898

Iz prijateljske Belorusije ovog tjedna nam stižu Khragkh sa svoijim drugim albumom pod nazivom ΓVΛΩ i ovo je jedna simpatična smeša sirovosti i emocije sa tekstovima na beloruskom, puno  rasviranih gitarskih melodija, odličnim bubnjarskim radom i ekspresivnim pevačem. Khragkh još uvek ne igraju u prvoj ligi ali mi je milo kad čujem ovako solidan i pristojno produciran, vrlo životan blek metal iz tih krajeva:

https://khragkh.bandcamp.com/album/v-full-length-2018

U ovom trenutku je istočnoevropski neksus blekmetala svakako u Poljskoj i debi album benda Apatheia pod naslovom Konstelacja Dziur samo potvrđuje poljsko vođstvo. Ovaj trio opasno bije, sa rafalnim blastbitovima i malo prekomprimovanim masteringom ali to ne oduzima na kvalitetu pesmama koje imaju i atmosferu i inerciju. Pevanje na poljskom se podrazumeva. Solidno, pogotovo za ljubitelje slovenskog blek metala:

https://apatheia.bandcamp.com/

Prvi jednočlani blek metal bend za ovu nedelju je nemački Infestus, aktuelni projekat vrednog bubnjara Andreasa/ Andrasa koji ovde svira sve instrumente i na petom albumu, Thrypsis, isporučuje vrlo sazreo i ubedljiv savremeni i dobro producirani blek metal koji ne pati od dečijih bolesti jednočlanih postava. Thrypsis je, naprotiv, dobro napisan album sa mnogo sigurne svirke a autor se potrudio da sve to bude spakovano u smislene pakete koji pričaju relativno složene priče. Naravno neće svakom biti po ukusu pesme koje na momente budu i premelodične (čitaj: prepatetične) ali se ubedljivost Andrasu ne može poreći:

https://infestusbm.bandcamp.com/album/thrypsis

No, DRUGI jednočlani blek metal bend za ovu nedelju je onaj koji od mene dobija glas. U pitanju je ponovo izdanak vitalne poljske scene, projekat Ars Magna Umbrae u kome sve instrumente svira dvadesetpetogodišnji Kthunae Mortifer i album Lunar Ascension je jedna lična, meditativna ali i razjareno glasna komadina kavernoznog, skoro pa avangardnog blek metala koji zariva prste direktno u moždanu koru i onda vuče dok nešto ne popusti. Nisu ovo toliko dobro napisane pesme koliko su uspelo posredovani košmari u kojima se kosmičke sanje sudaraju sa kosmičkim, jelte, hororom. Kthunae Mortifer svakako ima još prostora da raste kao muzičar ali sa ovim albumom je pokaza da je, jelte, UMETNIK. Prija iako je jako neprijatno:

https://arsmagnaumbrae.bandcamp.com/album/lunar-ascension

Za utaživanje žeđi koju možda osećate spram norveškog blek metala ove nedelje će poslužiti bend Orkan sa svojim drugim albumom, Element. Da kažemo to ovako: ako volite bend Taake, ali vam je sad neprijatno da ih slušate zbog svih tih kvazi-naci-kontroverzi u koje je Hoest umešan (i zbog kojih su ove godine imali probleme sa američkom turnejom ali i dosta medijske pažnje), onda možete da slušate bend Orkan koji je ne samo nazvan po jednoj od pesama Taake, ne samo da je zvučno prilično kompetentan klon nego u njemu i sviraju neki sadašnji i bivši članovi Taake. Naravno, Orkan je naša reč, ali i pesma u kojoj su Taake udarili po muhamedanstvu tako da… možda vam ni ovaj bend neće biti po volji.

Za malo manje osetljive dušice, Orkan prilično dobro treskaju na drugom albumu i meni sva ta čvrstina i agresija prijaju, ali ovo nije blek metal koji se iscrpljuje samo u jednoj dimenziji i moram da pohvalim raspon atmosfera koje pesme nude kao i nadahnut gitarski rad koji se ovde čuje. Orkan su bend koji uspeva da napravi pesmu od devet i po minuta koja je sva u istom (brzom) ritmu i tempu a da u okviru te pesme prođu čitavu nisku muzičkih pristupa i da to zvuči konzistentno. Svaka čast:

https://orkan1.bandcamp.com/album/element

Holandski Lucifericon ima debi album nazvan Al-Khem-Me i ovo je jedna prijatna ponuda oštrog, mračnog, besnog blek metala koji se ne bavi finijim emocijama i meditacijama nego udara pravo među rogove i testeriše dok ne krene krv. Razume se, jako je ovo bučno a odsustvo prostora da se diše znači i da mnogi slušalac neće uspeti da dočeka kraj albuma, ali za onog ko traži agresiju i divljački bes, Lucifericon su napravili idealan lanč paket. Ovim neću da kažem da su svepesme iste jer nisu, varijacija u komponovanju ima dosta i neke pesme su non-stop udaranje, dok druge imaju svoj mračni i teški gruv i ne zvuče manje agresivno sa tim sporijim tempom. Lepo je čuti ovako glasnu ploču koja istovremeno nije sve instrumente spljeskala u jednu ravan lošim masteringom:

https://lucifericon.bandcamp.com/album/al-khem-me

Od stoner roka i metala ove nedelje dobijamo solidan drugi album kanadskih The Hazytones nazvan The Hazytones II: Monarchs of Oblivion. Ova ekipa iz Montreala svoju muziku naziva garažnim doomom mada bi sasvim legitimno bilo reći da je ovo častan i pošten stoner/ hard rok sa temeljima u bluzu (slušajte početak The Great Illusion) i puno ljubavi ka Black Sabbath. Nema ove mnogo stilskih inovacija, ali su The Hazytones odlični unutar stila koji su odabrali da sviraju, sa dobro razvijanim kompozicijama, odličnim vokalnim aranžmanima i dosta života u izvođenju da se izbegne „mehanički“ efekat koji neretko pogađa bendove koji operišu na ovakvim brzinama. Prijatna ploča i za staro i za mlado sa vrlo dobrim miksom:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-hazytones-ii-monarchs-of-oblivion

Iz Tel Aviva, pak, dolaze Love Your Witch sa istoimenim debi albumom i ovo je još odličnog stoner gruva i obožavanja Black Sabbath, ali i ubacivanja u višu brzinu i poštenog šamaranja. Love Your Witch sebe nazivaju „stoner thrash“ bendom tako da treba da se pripremite za kombinovanje dobrog stoner gruva i brže svirke. Što je, ako smem da primetim, „neprirodna“ ali vrlo primamljiva kombinacija. Produkcijski ovo je teško i mračno i mada mu ne bi škodilo malo širine, sve to vrlodobro radi posao:

https://loveyourwitch.bandcamp.com/releases

I ričmondski Windhand imaju novi album i na svojoj četvrtoj ploči ovaj kvintet iz Virdžinije nudi vrlo prijatan stonerski zvuk sa lepim dinamičkim ekstremima i produkcijom koja iako pomalo beživotna, uspeva da prenese dosta energije. Glavni adut benda je i dalje pevačica Dorthia čije nežno pevušenje udara lep kontrast nabadačkom pristupu ostatka benda i pesme čini višedimenzionalnijim nego što bi bile sa nekakvim „klasičnijim“ vokalom. Eternal Return nije nekakva revolucionarna ploča ali lep komad psihodeličnog stonera sa dosta emotivnog raspona:

https://windhand.bandcamp.com/album/eternal-return

Francuski The Necromancers se vratio sa drugim albumom i Of Blood and Wine je jedna zdrava i odlično producirana smeša hard roka, hevi metala i malo stoner/ doom preliva sa dovoljno retro vajba da bude simpatično i nama matorima, ali i dovoljno savremenim zvukom da ne zvuče kao nekakav pastiš. Ovo su solidno napisane i poletne pesme koje mogu da preporučim svakome kome je do malo tvrdog zvuka a da se ne nalazi u svim tim ekstremima koje ja inače ovde reklamiram:

https://youtu.be/rgqcCu1q5-k

No, kao što sam juče pomenuo, glavni stoner album ove nedelje je svakako novi High on Fire. Tehnički, Electric Messiah izlazi tek u Utorak, ali tri su razloga što ga danas pominjemo: jedan je što smo nestrpljivi, drugi je što je album prisutan na JuTjubu u celini i za sada ne vidim da iko pokušava da ga ukloni, a treći je što je ovo, pa, odlična ploča. Matt Pike ove godine već izbacio veoma upadljivo moćan album sa svojim drugim kultnim stoner bendom Sleep, a sada je sa High on Fire tu da potvrdi da im u mikrožanru „stoner metal ali kao da ga svira Motorhead“ zapravo nema dostojnih takmaca. Electric Messiah je brutalna, moćna, glasna ploča tvrde, teške svirke, onoliko glupa i primitivna da bi nosila sa ponosom svoj metalski bedž, ali onoliko inteligentna i suptilna koliko je potrebno da se nosi i kruna kojom se potvrđuje dominacija u svom polju delovanja. Već godinama je ovo bend koji svira suviše žestoko da bi samo marihuana tu bila gorivo kojim se muzičari napajaju i Electric Messiah je još jedan dokaz da sva ta žestina stiže odnekud iznutra. Moćan album:

https://www.youtube.com/watch?v=zH7T0U62oXc

Ovo je sada odličan momenat da pivotiramo na death metal i kažemo da je britansko-nemačka supergrupa Heads for the Dead izbacila svoj prvi album i da je to jedan dostojanstven i brutalan izdanak (neo)švedskog death metala onako kako bi doktor prepisao kada bi hteo da vas izleči od lošeg muzičkog ukusa i prenemaganja. Serpent’s Curse je, dakle, stilska vežba iz pisanja novih pesama u stilu starih Entombed, Nihilist, pa i Grave ili Unleashed ali nije puka imitacija i iako je ovo svirka u prepoznatljivom stilu, Heads for the Dead nisu tribjut bend već ekipa inspirisana da pravi nešto svoje. To nešto njihovo je teško, moćno i jako bučno i mada bandcamp ne da da se čuju sve pesme, i ovo što se čuje biće vam dovoljno da se setite da death metal čoveka treba i da uplaši a ne samo da bude poligon za prikazivanje tehnike i tehnologije. Odlična ponuda:

https://headsforthedead.bandcamp.com/

Odmah da odemo i na drugu retro instancu danas i kažemo da je debi album norveških Black Viper, pod nazivom Hellions of Fire jedno neočekivano ubedljivo, praktično trijumfalno rekonstruisanje metalnog zvuka negde sa polovine osamdesetih, speed metal napisan i odsviran sa puno ljubavi ali i znanja o tome šta je to što je u ono vreme zaista funkcionisalo i kako ga teleportovati u 2018. godinu. Ovo znači da je Hellions of Fire ploča ne samo prepuna melodičnih refrena, dramatičnih falseta i gitarske pirotehnike koji sasvim neironično prizivaju klasične Agent of Steel ili Exciter zahvate, nego je to sve i snimljeno tako da se iskoriste prednosti savremene tehnologije ali da se sačuva živost i dinamičnost onog vremena. Zbog toga je Hellions of Fire ploča koja zvuči IZUZETNO retro ali u tome ne samo da uživa nego i podseća zašto nam je sve to pre tri i po decenije zvučalo tako uzbudljivo. Ako imalo volite klasičan speed metal ovo ne smete da propustite:

https://blackvipermetal.bandcamp.com/album/hellions-of-fire

Isto iz Norveške i u sličnom ali i različitom retro maniru su i Deathhammer čiji se četvrti album zove Chained to Hell i to je sve što o njemu treba da znate. Deathhammer piče nabrijani blackened thrash metal sa promuklim, nadrkanim pevanjem koje kao da je teleportovano iz osamdesetih godina i pesmama koje se zovu „Black Speed Inferno“ ili „Satan’s Hell“. Svakako, sve je to vrlo proračunato napravljeno da imitira partikularni zvuk koji su određeni bendovi imali pre trideset i kusur godina, ali nemojmo podcenjivati Deathhammer, oni sviraju zaista izvanredno, imaju pesme sa kvalitetnim aranžmanima i pamtljivim refrenima  i pritom umeju da produkcijski upakuju svirku tako da sve zvuči sirovo ali i da se savršeno čuje. Prava je milina slušati ovako „tupe“ bubnjeve, vokal sa ovim kratkim reverbom i gitare koje su normalno naštimovane i – za moderna shvatanja – samo lako distorzirane. Chained to Hell je ploča koja bi 1986. godine verovatno bila na svim listama albuma godine a i danas će, bogami, meni biti pri vrhu kad krenemo da svodimo račune. Pošto na bandcampu ima samo dve pesme, ostavljam i JuTjub link:

https://deathhammer.bandcamp.com/album/chained-to-hell

https://www.youtube.com/watch?v=0cC634CAb68

Iz Sijetla nam dolazi kvartet Un sa drugim albumom, Sentiment, i ovo će prijati svakome ko voli „pravi“ doom metal, dakle, iznurujuće spore pesme sa beskrajno niskim štimom i kontrastiranjem preteških rifova sa nežnim, uplakanim melodijama, preko čega ide pevač koji zvuči poput medveda u posebno teškoj krizi identieta. Un na Sentimentu u gotovo sat vremena pakuju svega četiri pesme i to su prigodno spore, melanholične i očajničke kompozicije čiji će svečani ton (slušajte taj iskreni uvod za Pools of Reflection) manje naklonjenom slušaocu zvučati previše naivno ali meni, priznajem, sasvim lepo paše i mada ovo nije remek-delo savremenog doom metala (za to se moramo okrenuti herojima poput Bell Witch, recimo), sasvim dobro popunjava vreme.

https://unbandtl.bandcamp.com/

Previše retko ovde pišemo o industrial metal albumima, uglavnom zato što mi se skoro ništa što u tom žanru izlazi ne dopada ali, evo, danas možemo da kažemo da je izašao novi album projekta Author & Punisher i da ovaj jednočlani bend na njemu ima da ponudi osam bučnih i agresivnih pesama koje uspevaju da pomere i mozak i guzu svojom masivnošću ali i muzikalnošču. Author & Punisher je čedo gitariste Convergea, Kurta Balloua i mada se album Beastland uglavnom sastoji od standardne indastrijal galanterije – programirani ritmovi, zavijajuće gitare, vrišteći vokali proterani kroz nekakav digitalni faz – moram da priznam da je to kompetentno napisano a produkcija je baš kako treba, sirova ali topla i dovoljno suptilna da se u svoj toj strašnoj buci čuje sve što treba da se čuje. Mislim, Beastland je pored sve distorzije i škripe ipak ploča sporog, teškog gruva i Ballou ume da tu njenu osnovnu DNK crtu dobro spakuje da nam ne promakne. Ako volite da ovako bučne i agresivne albume odvrnete na najjače, legnete i pustite da vas bas-linije masiraju, volećete Beastland:

https://authorandpunisher.bandcamp.com/album/beastland

Izašao je i novi Behemoth i poljske vedete satanizma su prilično oštro podelile publiku. Nekima je album suviše komercijalan i blizak mejnstrimu (onako kako ga blek metal shvata) dok drugi smatraju da je u pitanju smelo, pa i eksperimentalno izdanje. Lično nikada nisam bio neki preteran fan ovog benda, ali ne treba podceniti njihovu doslednost u antihrišćanskoj estetici i filozofiji čak i posle suočavanja sa suđenjima i zabranama u sve konzervativnijoj Poljskoj. I loved You at You Darkest je ploča koja bez sumnje ima malo „širi“ zvuk od onoga što biste možda očekivali od „starog“ Behemotha ali sa druge strane, ona se ne može okarakterisati kao kompromis ili „prodaja“ jer su Behemoth uvek imali aspiracija da svoj osnovni zvuk evoluiraju u različitim smerovima. Ovo je zanimljivo produciran i besprekorno odsviran album i sem ako sebe ne smatrate hardkor fanom starog Behemotha, mislim da je legitimno da mu date šansu:

https://youtu.be/sNRlj0kzn2E

Za kraj i porciju tehničkog death metala ove nedelje neka budu zaduženi Withermoth iz Misurija. Ovaj bend – sa imenom koje sasvim jasno asocira na Diablo – još uvek nema iza sebe album ali kvalitetom koji prikazuju na ovom EP-ju sa tri pesme ga, reklo bi se, sasvim zaslužuju. Ovo jeodlično odsvirano i još bolje producirano a muzika u ove tri pesme je raznovrsna i žestoka, a bez upadanja u „sve vreme svom brzinom“ zamku koja mnogim njihovim kolegama zna da oduzme poene. Monoliths of Misanthropy je prilično generički death metal naslov, ali je muzika živa i zanimljiva, plus, sa svega tri pesme, ovo ne može da vam dosadi ako ste rešili da ga pustite samo iz radoznalosti:

https://withermoth.bandcamp.com/album/monoliths-of-misanthropy

2 mišljenja na “Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 06-10-2018

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s