Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 24-11-2018

 E, pa da se onda bacimo na metal bez zastajanja jer metal je strpljiv ali ne BESKONAČNO strpljiv.

Idemo odmah od blek metala i odmah na početku album za koji sam čekao da se pojavi u kompletnoj formi na nama dostupnom internetu jer mislim da zaslužuje da ga čujete u totalu. Naime, album Sade belgijskih Paragon Impure je izašao još drugog Novembra ali je bend kilavio sa bandcampom, no, kako kažu u Americi, dobre stvari dođu onoima koji čekaju pa… evo tih dobrih stvari.

Sade je, potpuno u neskladu sa stilom pevačice sa kojom deli ime, jedan zreo i borben blek metal album odlične produkcije i podugačkih ali dobro komponovanih pesama. Meni se dopadalo kako Paragon Impure ne smaraju sa nekim simfonijskim aspiracijama  a ipak zvuče epski još na prošlom albumu, a Sade je isto to samo za nekoliko procenata zrelije. Melodija, brzina, agresija, dostojanstvenost. Sve što čovek voli u blek metalu.

https://paragonimpure-vanrecords.bandcamp.com/

Iz finske stiže Mikko Asspa, jednočlano blek metal preduzeće u formi benda Clandestine Blaze. Za dvadeset godina Mikko je naređao već deset albuma i ovaj deseti, Tranquility of Death neće nikoga ko ga do sada nije voleo ubediti da promeni stav, ali ovo je dobar, sirov ali ne glup, staroškolski black metal koji ne filozofira mnogo ali nudi ono što očekujete: agresiju, nihilizam i malo ranjene duše da proviri. Sve neprskano i solidno podrumski producirano:

https://clandestineblaze.bandcamp.com/album/tranquility-of-death

Francuzi Nécropole stigli su do svog prvog albuma, Solarité i to je lo-fi atmosferični blek metal sa dosta duše i energije. Poznato je da ja malo zazirem od pop-tendencija koje se dadu s vremena na vreme čuti u okviru ovog podžanra, ali Nécropole od njih spasava podrumski saund, pevač koji zvuči kao da se u svakom stihu ozbiljno rastaje od života, ali i bogami odlično odrađene pesme sa mnogo lepih ali ne preslađenih melodija. Pristojan, pankerski debi:

https://youtu.be/GLA7UOUvxTY

Iz Ukrajine nam stiže prijatno iznenađenje u formi drugog albuma kvinteta pod nazivom 1914. Ako se iz imena benda to ne nazire, ovi momci su opsednuti Prvim svetskim ratom i, kako to već među blek metalcima, pa još ukrajinskim, zna da bude, nemačkom stranom priče. Nije da imam simpatija za ukrajinska zastranjenja na stranu, jelte, onih koje smo mi vazda smatrali okupatorom, u svakom ratu, ali dobro, i Remark je o tom ratu pisao s nemačke strane. Doduše, nije se potpisivao imenom neke od nemačkh jedinica, a to su pseudonimi svakog od članova benda, ali hajde. Ovaj bend je vrlo jasno orijentisan protiv nacista i inih poštovalaca totalitarnih ideologija, tako da sam ja miran (Videti: https://www.echoesanddust.com/2018/01/1914-metal-and-the-horror-of-war-from-ukraine/).

1914 na albumu The Blind Leading the Blind sviraju pristojno i sigurno, isporučujući tvrd, agresivan i veoma zadovoljavajuće TEŽAK blek metal (mislim, na jednoj pesmi gostuje Dave Ingram, a to valjda garantuje teškoću) koji prija da se sluša iako mu ne mogu pripisati ogromnu inovativnost.

https://redefiningdarknessrecords.bandcamp.com/album/1914-the-blind-leading-the-blind

Ovo sledeće nije baš po mom ukusu, ali 1) Ovo su neke Lilitine komšije pa imaju protekciju i 2) To što ja ne volim prezaslađeni, patetični, „melanholični post blek metal“ ne znači da je ovo loše. Nego samo da nije ugođeno na frekvenciju cinizma ljudi na kraju pete decenije života, jelte. Dakle, mnogo melodije, emocije i svega što generalno posmatramo sa sumnjom, ali ovi ljudi, bend Weltenbrandt  sa albumom Schöpfung , znaju šta hoće:

https://weltenbrandt.bandcamp.com/releases

Španjolski duo Negativa je došao do drugog albuma koji se, neintuitivno zove „03“ (tajna je u tome što su brojem 01 označili prvi EP) i ovo i dalje nije posebno zrela ili originalna muzika ali ima nečeg u ovom iskrenom, jednostavnom izrazu tuge, nihilizma i gneva koji će se sigurno nekom dopasti. Sviđa mi se što Negativa ne gura neki haj konsept nego samo vozi napred onako kako oseća i ta autentičnost muzici lepo pristaje:

https://negativa0.bandcamp.com/album/03

Osmi album norveških Einherjer je, pa… kombinacija folka i vikinških motiva sa jednom skoro pa blackened rock’n’roll izvedbom. U zvuku benda se čuju i Immortal i Enslaved što svakako nisu loši uzori da ih se ima i ovo je sigurno odsvirano i dobro snimljeno jedino što je za moj ukus pomalo staromodno, ali opet, to ne kvari nužno užitak. Ima ovde mnogo dobre arhaične metalne vatre ko voli:

https://einherjer.bandcamp.com/album/norr-ne-spor

Još jedan Lilitin komšijski bend i još jedan emotivni post-blek-metal album, ljudi moji, šta je ovo i šta se dešava? Karg su iz Salcburga i još jednog grada čije me ime mrzi da pišem a njihova muzika je na četrvtom albumu, Dornenvögel (da, da, to je bilo nemačko ime serije „Ptice umiru pevajući“ sa Ričardom Čemberlejnom i Rejčel Vord, dobijate peticu za nepotrebno znanje) jedan prilično moderni postmetalski napor sa blek metal elementima i dosta dugačkim pesmama koje isijavaju emociju i rasipničku melodičnost ali ne zvuče sasvim detinjasto i naivno. Dakle, meni je ovo sasvim slušljivo pa ako ste skloni, biće i vama:

https://karg.bandcamp.com/album/dornenv-gel

Za depresivni, hermetični, jednočlani (osim što ima dodatog i pevača), monomanični blek metal ove nedelje obratite se belgijskom projektu Cultor Noctis. EP, Ondergang ima Redonovu litografiju na omotu i muzički je veoma… zagledan u samog sebe. Nekome će ovako lična muzika delovati neukusno, nekome zastrašujuće iskreno a meni je ovo dovoljno zrelo da se posluša a dovoljno nezrelo da bude simpatično:

https://cultornoctis.bandcamp.com/album/ondergang

Kriptični ambijentalni blek metal bend Arkhtinn – kome se ne znaju ni članovi pa čak ni zemlja porekla (izdavač samo pominje da su „sa severa“) stigao je do prvog albuma koji, za razliku od EP-jeva koje su do sada izdavali nema rimski broj u naslovu, već se zove -最初の災害  (što bi na japanskom značilo nešto poput „Prva katastrofa“). Muzički ovo je razmrljani, pržački blek metal čija je ambijentalna dimenzija verovatno dovoljno jaka za metalce ali čija je metal dimenzija definitivno prejaka za ambijentalce. No, ako ste dovoljno jaki, ovo može da vam bude po volji:

https://arkhtinn.bandcamp.com/album/-

Debi EP benda Friisk, koji su, zgodno, iz Istočne Frizije, je komad pristojnog germanskog blek metala sa kvalitetnom demo produkcijom i dobrim stavom. Friisk nisu specijalno originalni ali muzika im je, za bend osnovan pre nekoliko meseci dobro izgrađena i emotivna. U Istočnoj Friziji se, kako kažu, priča ova kombinacija holandskog i nemačkog pa nemoj da vas zbunjuje što se EP zove De Doden van’t Waterkan:

https://friisk.bandcamp.com/

Finci Norrhem imaju novi EP, Among the Ruins a koji je… pa, ne znam kako da nazovem ovaj smekšani blek metal koji se svojski upire da izvuče maksimum iz svoje lo-fi produkcije. Dosta ovde ima kičastih elemenata – slušajte te klavijature – ali opet se nekako pakuje u ubedljivu celinu:

https://norrhem.bandcamp.com/album/among-the-ruins

Švajcarci Brahdr’uhz (ime se prevodi kao „skrši nas“) imaju drugi album, Sublimez Secte, i ovo je, pa, impresivno. Sirovi, nepraštajući blek metal iz podruma sa produkcijom od koje će vam uši zujati sledećih nedelju dana ali sa mnogo stava, jelte, kako i treba da bude. Pesme su i spore i brze, ima ponešto za svakoga, sirovo je, ružno je i šarmantno na svoj način. Bandcamp nema sve pesme pa evo i JuTjub:

https://brahdruhz.bandcamp.com/album/sublimez-secte

https://www.youtube.com/watch?v=nv3OKjoH4xE

Švedski jednočlani Isgärdese vratio sa drugim albumom i gomilom instrumenata, folkornih motiva, postmodernih mešanja žanrova, u potrazi sa pravim mestom između avangarde i garaže. Nisam siguran kome jemuzika na Den Sista Vilobädden zapravo namenjena, ali ovo je šarmantan pokušaj spajanja  praktično filmske muzike sa ekstremnim metalom i makar na jedno slušanje će vas bez sumnje zabaviti:

https://isgarde.bandcamp.com/album/den-sista-vilob-dden

Finski Trollheims Grott petnaest godina nisu ništa snimili, ali… evo ih ponovo sa trećim albumom, Aligned with the True Death i mada ovo nije nekakvo remek-delo koje smo čekali zadržana daha deceniju i po (uostalom, samo najjači među nama bi preživeli toliko dugo bez kiseonika!), nije ni rđavo za slušanje. Skandinavsko prebijanje visokog intenziteta za gurmane:

https://wtcproductions.bandcamp.com/album/aligned-with-the-true-death

A, ako su vam goreponuđeni Arkhtinn bili suviše ambijentalni, američko-francuski projekat Voidsphere ima drugi album, To Await | To Expect, i to su dve pesme takođe razmrljanog ambijentalnog blek metala ali sa malo više bas-frekvencija u zvuku. Ne mnogo više, ali celokupan zvuk albuma je, kako reče jedan komentar na JuTjubu, kao da upadate u crnu rupu. A i to ponekad prija. Meni je ovo odlična ploča:

https://www.metal-archives.com/bands/Voidsphere/3540432855

Njemački Hyems imaju novi EP sa pet pesama koji se zove 1997 i ovo je vrlo pristojan i zreo antihrišćanski metal sa dosta atmosfere, ali i energije i moći. Što je po mom ukusu, a kad je i poslednja pesma protiv nacističkog blek metala onda bend ima jasnu prečicu do mog srca:

https://hyems.bandcamp.com/album/1997

Švedski jednočlani (plus bubnjar za studio) bend Vananidr je dobacio do prvog, eponimnog albuma. Pesme su pisane pre deset godina ali ovo je tek sada snimljeno i, pa, nije loše. Ovo je intimno i emotivno ali i dalje energično i moćno sa dosta melodija koje ne bi bile na odmet i poznatijim ekipama i izvođačkom sigurnošću (pogotov me bubnjar rajca) koja pokazuje da su ove pesme vežbane godinama. Kvalitetan debi:

https://vananidr.bandcamp.com/album/vananidr

Da i u Parizu vole post-blek metal pokazuje prvi album benda Nature Morte koji na momente zaziva najgrđe stereotipe ovog žanra: grozan zvuk bubnjeva, nesnosne ponavljajuće melodije, karikiran vokal, pa ljudi sa tanjim živcima ovo ne treba da slušaju. Ipak, NM1 ima dobrih momenata i u tim momentima opravdava i postojanje benda i njihov izbor žanra, kada drama konačno postane stvarna i u nju poverujemo. Naravno, ne opravdava i njihovu priličnu pretencioznost, ali dobro, sigurno su još mladi. Ja ovo svakako neću redovno slušati ali ko inklinira sigurno će se bolje zabaviti:

https://ntrmrt.bandcamp.com/album/nm1

Sacrificium Carmen sa svojim drugim albumom, Hermetica, isporučuju odličan finski, sirovi ali lični i vrlo proživljeni blek metal koji međ distorzijom i urlanjem ima mesta i za neke upečatljive melodije ali čija je emocija uglavnom u spektru užasnog besa kako među satanističkim bendovima često zna da bude. Bend na bandcampu izvodi besne gliste i stavlja samo neke pesme da se čuju pa evo i JuTjub linka:

https://sacrificiumcarmen.bandcamp.com/album/hermetica

https://youtu.be/tTG6Zmp3rKE

Rusi Second to Sun izdaju već drugi album, The Black, ove godine i to (ponovo) u instrumentalnoj i vokalnoj verziji. Sanktpeterburžani kao da ne mogu da se odluče da li više vole da ih prepoznaju kao muzičare koji su od djenta sa početka karijere došli do aktuelnog eklektičnog blek metala, sve mudrujući i meditirajući, ili kao propisne blek metalce koji vrište i kolju preko muzike koja je interesantno raznovrsna. Ovo nije, da se razumemo, moj omiljeni album ove nedelje, ipak je izašao novi Sigh, ali jeste interesantna ploča zanimljivih atmosfera i ubedljivog muziciranja:

https://secondtosun.bandcamp.com/album/the-walk
(Evo i Jutjuba jer na bandcampu nema poslednja pesma): https://www.youtube.com/watch?v=hvcjBhTfkRc

Koliko albuma, a tek smo blek metal savladali!

Među stonerima tu je danski Disrule na svom drugom albumu, Sleep in Your Honor i ovo je odličan, ubedljiv faz rok sa dum prelivom (ili doom sa fuzz rock inklinacijama?) koji svoju ljubav ka sedamdesetima ne krije, pa ako je delite, ovo će vam se bez sumnje dopasti jer je momački isfazirano, ima gruv i ima dovoljno doom ukusa da bude metal, za ljude koji se plaše bluza, jelte:

https://seeingredrecords.bandcamp.com/album/disrule-sleep-in-your-honour

Sasvim slični su i Full Tone Generator iz Melburna čiji pustinjski rok ima zaista dobru pustinjsku notu i odličan, bogat, mastan zvuk koji njihovom ’70s gruvu dodaje dozu prljavštine što  ga samo oplemenjuje. Album se zove Valley of the Universe, a naslovi pesama su toliko retro da sam se malo i uplašio pre nego što sam ovo pustio. No, strahu nije bilo mesta:

https://hurricanemusic1.bandcamp.com/album/valley-of-the-universe

Shelvy iz Argentine imaju prvi album i to je nešto između klasičnog stonera i malo „gitarskijeg“ hevi metala. Miks je malčice tanji nego što bih ja voleo ali ovo je svejedno sasvim pristojno za slušanje:

https://shelvy.bandcamp.com/album/shelvy-vol-1

Timestone su još jedne Lilitine komšije, doduše iz Linca, a njihov stoner je VEOMA utemeljen na gruvu i hrskavom basu. Zapravo, miks im je takav da su svi ostali instrumenti potisnuti malo u dubinu pa njihov feelgood metal ima i jednu klaustrofobičnu dimenziju za koju ne znam da li će svima prijati ali Unspoken je raznovrsnija ploča nego što na prvi pogled zvuči i… ima tu dobre muzike:

https://timestonerock.bandcamp.com/album/unspoken

Trio Loinmann iz Torina na svom novom albumu, A Voluntary Lack of Wisdom pokušava da izmeša doom i sludge metal sa nekakvim, recimo zrelijim zvukom koji duguje panku i hardkoru koliko i Blek Sabatu i, dobro, Kyussu. I sad, to je muzički interesantno jer se sludgeovski groove smenjuje sa pankerskim/ trešerskim izletima u brzinu, sve tvrdo i teško kako bog zapoveda. No, album zbog svega zvuči i malo rastrzano, što će nekome prijati a nekog smoriti posle pet minuta, a i miks je, mada bučan i glasan, takođe i prilično naporan sa svojim loudness war tendencijama. No, ovo je plemenit napor. Bend se izmotava sa bandcampom na kome im je poslednje izdanje iz 2014. godine pa evo piratskog strima na JuTjubu:

https://youtu.be/SQ40x9aiCds

Zato finski Supreme Havoc na albumu One and All, njihovom drugom po redu, idu još agresivnije na kombinovanje panka i sludgecorea i to je prilično dobro. Supreme Havoc kad sviraju pank onda sviraju propisan D-beat i to sa njihovim niskim štimom zvuči odlično. Spore, sludge pesme su takođe dobre mada zvuk koji imaju možda ne podržava kompletno tu težinu koju bend juri, ali opet, ima ovde dovoljno jednostavnih mathcore groove momenata a-la Mastodon da ih to spase. Meni prijatna ploča:

https://supremehavoc.bandcamp.com/album/one-and-all

Treći album međunarodnog doom projekta Clouds (članovi su iz Ujedinjenog kraljevstva, sa Farskih ostrva, iz Belgije, Nizozemske i Finske), Dor, je za mene neshvatljivo loše miskovana, ali očigledno veoma ambiciozna pedeset minuta duga elegija melanholičnog i teškog doom metala koji se kreće samo najsporijim koracima i sipa neizdrživo melodične gitare preko mrtvačkog gruva. Clouds za mene prebukvalno čitaju lekcije koje su dobili od My Dying Bride i njihova kombinacija death metal atmosfere i skoro metalcore melodičnosti sa sve jako disparatnim (!!) vokalnim interpretacijama je na granici karikature. Ali opet, ovo je muzika koja u sebe toliko  intenzivno veruje i ne odriče se svoje vizije da ne mogu da je ne preporučim bar za jedno slušanje.

https://cloudsofficial.bandcamp.com/album/dor-2

Iz Indije nam dolazi za mene značajno ubedljiviji doom metal album a radi se o bendu Dirge iz Mumbaja čiji prvi album vrlo dobro kapira da doom treba da bude teška i spora muzika, ali i da „metal“ deo jednačine valja ispoštovati pa je ovo muzika moćnih rifčina i agresivnog pevanja koju samo malčice koči relativno mutna produkcija. No,Dirge su dovoljno dobri da svojom dinamičnom svirkom prevaziđu ograničenja koja im nameće miks i ovo je veoma preporučljiva ploča:

https://dirgeindia.bandcamp.com/album/ah-puch

A za porciju doom/ black metal smeše sa američkim folkom, tu je debi album one-woman banda Vouna. Ploča se isto zove Vouna i ovo je jedna od interesantnijih doom ponuda ove jeseni, ne samo zbog prilično uspelog kombinovanja melanholične sporosti i melanholične brzine, već i zbog toga što Yianna Bekris prilično dobro razume kako da dugačke kompozicije dinamizuje a da one ne izgube osnivnu atmosferu. Pritom, žena svira sve instrumente na ploči i ovo je ubedljiv, emotivan ali nikako patetičan  debi:

https://vouna.bandcamp.com/album/vouna

Kvebečki The Great Sabatini imaju novi album sludgecore/ metal akrobacija i ovo je muzika koja suviše petlja da bi bila do kraja ubedljiva ali u tom petljanju nabode i nekoliko odličnih momenata. Pritom, odličan, težak miks:

https://thegreatsabatini.bandcamp.com/album/goodbye-audio

A bajkerski doom metalci iz Pensilvanije Pale Divine su izdali peti album i rešili da ga nazovu po bendu. Ovo je vrlo pristojna hevi metal ploča koja pokazuje kako bi Ju Grupa zvučala da je mlađa nekih dvadeset godina. Zaintrigirani? I treba:

https://shadowkingdomrecords.bandcamp.com/album/pale-divine

U novostima iz starog metala, izašao je novi album legendarnog NWOBHM benda Tank*, zove se Sturmpanzer i… koliko god da ja volim da vidim da ljudi uz čiju sam muziku odrastao (ali nikad STVARNO odrastao), i dalje snimaju, ja ne umem da kažem kako se ovo dogodilo.

*Zapravo, danas ovaj bend postoji u dve frakcije i ovo je frakcija u kojoj svira samo Algy Ward, pa je i album snimljen solo, uz pmoć (vrlo loše) ritam mašine.

Manje-više muzika, nije ovo najgora ploča starih metalaca koji danas sviraju nekakav stari metal sa blagim zanošenjima ka nečem modernijem (dakle, kao da muziku napisanu 1982. godine snimate 1989. godine), ali… uh, šta se desilo u miksu??? Jeste da je piratska kopija na JuTjubu slaba indikacija, ali vidim i po prikazima da je ovo ZAISTA ovako miksovano i… ne razumem šta se desilo. Ovo je skoro neslušljiva ploča a kako se ipak radi o čoveku koji radi više od tri decenije nema druge do da zaključimo kako je ovo nekakva umetnička provokacija. Mislim, ne naročito dobra, jer je muzika u svojim najboljim trnucima osrednja, ali.. eto…

https://youtu.be/h_ibMgLwl_s

I kad smo već kod novih albuma starih bendova, danski trešeri Artillery vredno rade i izdaju albume bez stajanja, pa je tako izašao i novi album, The Face of Fear. Album je… pa recimo da niko ovo neće označiti epitetom „esencijalan“ i da ga nećemo viđati na listama albuma godine za koji tjedan. Ali ima ovde simpatičnosti, mada i podseća zašto ovaj bend nikada nije dobio više pažnje. Naime, zato što su uvek bili decidno druga liga. Opet, ima ovde simpatičnosti, kako već rekoh (Crossroads to Conspiracy je vrlo pristojan komad):

https://artillerymetal.bandcamp.com/album/the-face-of-fear

Izašao je novi Sigh, zove se Heir to Despair i omiljeni japanski postmodernistički blek metal bend je na ovoj ploči izvanredno produciran i iznenađujuće svež s obzirom na kilometražu. Sigh su poslednju deceniju snimili neke od svojih najboljih ploča a Heir to Despair mi se čini kao dostojan dodatak kolekciji sa svojim naoko beznapornim mešanjem pravovernog metala sa psihodelijom i raznim etničkim stilovima, a sve sa primereno vodviljskom estetikom. Sigh uz to poslednjih godina zvuče sve metalnije a gitarska pirotehnika na ovom albumu im u ovome pomaže i potvrđuje da im orkestarski aranžmani zapravo nisu ni neophodni da zvuče kao najbogatiji bend na svetu. Nažalost, albuma nema za legalno strimovanje na internetu pa ćete morati sami da se potrudite oko piratske kopije. Evo prve dve pesme:

https://youtu.be/nxyXeC-kbIs

https://youtu.be/q0S2f2iu_fY

Sunless Dawn iz Danske nude prilično uzbudljiv debi, Timeweaver koji je negde između death metala i post metala sa svojim agresivnim, ali inteligentnim i zrelim zvukom što se ne plaši ni melodije ni agresivnosti. Ovo je, kako ja to često kažem, metal koji mogu da slušaju i nemetalci, i mada se može zameriti da je vokalna izvedba previše monotona u odnosu na inače zaista raskošne kompozicije, kao i da je produkcija za nijansu prekomprimovana, ovo je bez sumnje ploča vredna mnogo slušanja:

https://sunlessdawn.bandcamp.com/album/timeweaver

Skull Pit su dvojac koji sarađuje preko interneta sa različitih strana sveta: jedan član je Mem V. Stein, pevač legendarnih nemačkih trešera Exumer, a drugi Tatsu Mikami iz tokijskih doom metalaca Church of Misery. Skull Pit su, pak, čist hevi metal sa vajbom ranih osamdesetih i tragovima bendova poput Motorhead (i malo Saxon itd.) u svom DNK. I ovo je iznenađujuće moćna i ubedljiva ploča koja pokazuje kako ne morate zvučati zastarelo ako ste autentični. Kakav debi!

https://skullpitofficial.bandcamp.com/

Sa ponosom ću reći da debi album beogradskog one man death-metal benda Ravaged Spleen Outburst, a koji se zove The Church of Anemia ima ne samo kul ime već i mnogo interesantnih ideja, da su kompozicije raznovrsne i maštovite te da su gitarski rad i pevanje misterioznog A.Đ. odlični dajući svemu jednu istovremeno primitivnu ali i visoko artističku, promišljenu formu. No, sa tugom ću konstatovati da album pati od veoma „demo“ produkcije koja ne uspeva da umanji kvalitet pesama ali svakako utiče na užitak u slušanju. Ritam mašina je, recimo, dobro programirana ali njen prilično tanušni zvuk albumu daje taj „demo“ prizvuk, a što je greota. Ovo je svakako album vredan pažnje i, možda, jednog dana kada A.Đ. bude poznat i uspešan, ponovnog snimanja:

https://ravagedspleenoutburst.bandcamp.com/album/the-church-of-anemia

Treći album teksaških death metal avangardista Baring teeth je opaka ploča koja se bez ikakvog gubljenja koraka kreće od najbrutalnijeg grindcore zakucavanja (sa kojim počinje) pa do najsporijeg, najdubljeg doom metal lamentiranja. Malo je bendova kod kojih je i spori mrtvački marš i rafalni blastbit jednako ubedljiv a Baring Teeth na Transitive Savagery kroz izvrsne kompozicije i, čak, uprkos jako komprimovanom miksu, baš ovo postižu. Opasna, preteća, agresivna, a jako pametna ploča:

https://baringteethtl.bandcamp.com/album/transitive-savagery

Kanadski Blackrat se vraćaju sa trećim albumom i Dreaded Reverence je bučna i zabavna ploča koja kombinuje thrash metal sa crustcoreom, sve to uvijeno u blackened oblandu za potrebe savremenog pristupa ovakvoj muzici i ta smeša svakako ne razočarava. Nije baš ni da obara s nogu nekakvom originalnošću ali ovo je rokerski,glasno, pršteće, ubedljivo i prija:

https://shadowkingdomrecords.bandcamp.com/album/dread-reverence

A britanski Spearhead je izbacio treći album i ako vas naslov, Pacifism is Cowardice ne odbije, ovo je prilično slušljiv blackened death metal sa simpatično krš produkcijom i pesmama koje su agresivne ali ne i glupe. Meni je ovo catchy na način na koji su mi bili mnogi bendovi sa početka devedesetih kada je death metal dobijao svoju „modernu“ formu ukrštajući se sa grindcoreom a Spearhead svakako nemaju čega da se stide u domenu muzičkih veština pa je ovo vrlo prijatno za trošenje:

https://youtu.be/JAzvMQC9r6s

Dok čekamo novi album Cattle Decapitation, benda koji je sa svakim albumom sve bolji i bolji, možemo da se tešimo novoizašlom kompilacijom demo snimaka i raznih drugih opskuriteta. Medium Rarities, pak, nije samo kolekcija lo-fi snimaka iz garaže, mada ima i tih neodoljivo genijalnih grindcore demo snimaka sa sve obradom Carcass klasika Burnt to a Crisp, i novije pesme su izvrsne i odlično podsećanje zašto je ovaj bend jedan od najboljih u poslu najmanje poslednjih desetak godina. Sjajna kolekcija:

https://cattledecapitation.bandcamp.com/album/medium-rarities

I u dobrom društvu sa njima su ove nedelje njujorški Grindfeld čiji EP 5 Songs about nothing kombinuje moderni grindcore sa sasvim malo blek metal uticaja da zazvuči originalno i sveže. Nezaustavljiva, moćna ploča:

https://grindfeld.bandcamp.com/releases

Za kraj, tu je i novi EP nemačkih veterana Sodom i Partisan je jedan prijatan povratak u osamdesete i zvuk koji je ovaj bend baštinio na klasičnim pločama, samo sa dobrom produkcijom. Sodom su dosta meandrirali od devedesetih naovamo i možda malko i izgubili viziju, ali Partisan je povratak onome što su uvek najbolje radili i ja ga dočekujem sa osmehom. Ovo je „glupa“ muzika koja baš tom glupošću osvaja i veseli srce:

https://www.youtube.com/watch?v=s-bdDRr3l_k

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s