Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 09-12-2018

Amerikanci kažu da dobre stvari dođu onima koji čekaju a mi smo evo, dočekali ovonedeljni metal. A to je, nesumnjivo dobra stvar. Bez mnogo cereminije, strmoglavimo se pravo u blek metal ponudu za ovaj vikend.

Mada, ceremonije neće nedostajati kad krenemo da slušamo. Izašao je novi Pagan Hellfire i jedini član ovog benda, Incarnatus, je pokazao da mu petogodišnja pauza nikako nije naškodila. At the Resting Depths Eternal nije naročito originalna ploča, ali je lična i jedan je od onih blek metal albuma koji osvajaju jednostavnošću i neposrednošću radije nego ekstremnošću ili visokim tehničkim kvalitetima. Pritom, ovo je vrlo korektno odsvirana i snimljena ploča, da ne pomislite kako je u pitanju nekakav lo-fi projekat, ali su pesme proste, atmosferične i monotone, onako kako određeni deo ove publike najviše i voli:

https://paganhellfire.bandcamp.com/album/at-the-resting-depths-eternal

Iz iste države, samo iz francuskigovoreće kvebečke pustoši dolazi nam isto jednočlani projekat  Âme Perdue čija kaseta Résurgence Guerrière ima četiri pesme izuzetno prijatnog blek metala koji uspešno šalta brzine i kombinuje agresivnu svirku sa nekim lepim harmonijama. Âme Perdue na ovom EP-u pružaju uverljiv debi a mada ja zaista ne volim da upadam u te etničke stereotipe, rekao bih da se ovde zaista čuje malo frankofonskog senzibiliteta i da je ovo pre svega izuzetno ukusno spravljeno izdanje sa dobro odmerenim rifovima i aranžmanima da se istakne u ovonedeljnoj ponudi:

https://ameperdue.bandcamp.com/releases

Iz Ukrajine nam stiže novi EP popularne atmosferične blek metal grupe Khors i, da bude sasvim jasno, meni je ovo ne baš neslušljivo ali vrlo daleko od nečega što bih slušao od svioje volje. Khors su dobar predstavnik one struje slovenskog (i azijskog) atmosferičnog blek metala koja je prišla veoma blizu pop-muzici sa svojom zaslađenom, sentimentalnom atmosferom i generalnim senzibilitetom koji umiva očaj i depresivnost ove muzike tako da budu probavljivi mnogo širim slojevima publike. Dok meni ovo nimalo ne prija, opet valja prepoznati da inkluzivnost ne treba olako odbaciti, kao i da Khors to što rade, rade prilično solidno pa, eto, za slučaj da neko traži ovakav neki EP, Beyond the Bestial će mu utažiti žeđ:

https://khors1.bandcamp.com/album/beyond-the-bestial-ep

Za ušnu dezinfekciju će morati da posluži three-way split bendova Djevelkult,  Kyy i Nihil Kaos pod nazivom Kult of Kaos Serpent. Mislim, ove nedelje je ponuda blek metala prilično anemična, sve neki kilavi atmosferičari i polupečeni folkeri, tako da ovaj album sa svojom posvećenošću agresiji, blastbitovima, sirovosti i generalnoj atmosferi zla i napadanja odmahiskače u pozitivnom smislu. Djevekult smo već negde u Junu pohvalili za ondašnje izdanje a oni su i ovde vrlo dobri, no i ostala dva benda (iz Finske i Turske) nisu za odbaciti. Sve je to jedna lepa ponuda blek metala koji se više usmerava na konfrontaciju nego na samoizolaciju a to dobro balansira ostatak nedeljne ponude. Iz nekog razloga, na bandcampu pesme još nisu dostupne, pa evo JuTjuba:

https://saturnalrecs.bandcamp.com/album/djevelkult-kyy-nihil-kaos-kult-of-kaos-serpent

https://www.youtube.com/watch?v=9xmeKjrX4gQ

U stonerskoj ponudi imamo drugi album britanske momčadi Lord Vapour i ovo je odlična ploča ako volite masni, teški stoner rock sa puno wah-wah zavijanja, lepljivim gruvom i atmosferom pušionice hašiša. Album, Semuta, ima i zanimljiv crtež na naslovnoj strani koji asocira da se ne vrti baš sve ovde oko pušenja narkotika već da ima i malo mitoloških elemenata ali čak i da vas za sve to nije briga, muzika je vrlo pristojno zarazna, snimljena i producirana čisto i uredno pa je ovo preporuka bez mnogo prenemaganja. Lord Vapour nisu prvoligaški, ali ovo je veoma jaka druga liga:

https://lord-vapour.bandcamp.com/album/semuta

Danski doom/ stoner bend Center of the Earth svoj debi album Tolkion počinje pesmom Black Blood of the Earth koja traje više od dvadeset minuta. Ako vam kažem da ni jedna pesma na ostatku ploče nije kraća od 11 minuta, biće jasno da je ovo ozbiljno spora i teška muzika. Center of the Earth su se, reklo bi se, okupili oko sesija igranja Dungeons ’n’ Dragons i imaju nameru da svoju ljubav ka epskim i (kvazi)mitološkim temama upakuju u najteži, najsporiji metal koji umeju da naprave. I ovo je zapravo prilično dobra ploča. Naravno, morate izdržati i morate imati sklonost ka muzici ovako sporog tempa i niske dinamike, ali za strpljenje ćete svakako biti nagrađeni. Tolkion nije mehanički sastavljena ploča i ovo je doom koji ima i neki svoj gruv, ma koliko sporo išao, i ima izražajnost u sklopu svoje veoma svedene i asketske forme. Meni se sviđa taj napor da se hermetičnost jednih, recimo Sunn0))) malko ublaži vraćanjem u „normalnije“ rok vode, a da opet dobijamo nešto mračno , mučno i primamljivo:

https://centeroftheearth.bandcamp.com/

Imali smo i split album meksičkih Vinnum Sabbathi sa britanskim Cegvera i ovo je pristojnih pola sata organskog, neprskanog i sirovog dooma. The Good Earth is Dying je ploča sa dve, jelte, polovine, ali se lepo sluša i iz cela, pogotovo jer ne preteruje sa dužinom. Meksikanci su epskiji i psihodeličniji, sa mnogo efekata na gitarama dok su bristolski Cegvera siroviji, možda malo bliži post roku ali sa količinom distorzije koju koriste ovde se ne treba plašiti da njihova muzika neće zvučati dostatno „metalno“. Odličan, kompaktan album gruva i distorzije:

https://vinnumsabbathi.bandcamp.com/album/the-good-earth-is-dying-split-w-cegvera

https://cegvera.bandcamp.com/album/the-good-earth-is-dying-split

U stoner/ doom ponudi ove nedelje imamo i treći album britanskih Old Man Lizard koji je zanimljiv i razigran album sabatovskih gruvova i neočekivanih promena ritma i tempa. Miksovan tvrdo i bučno a opet sa dosta prostora i vazduha, True Misery je album koji zvuči odlično i primaljiv je već na prve tonove. To ne znači da su sve pesme jednako odlične, ima ovde i sasvim standardnog stoner rada, ali ploča je u celini zdrava i uzbudljiva pa je preporučujem bez mnogo rezervi:

https://oldmanlizard.bandcamp.com/album/true-misery

Od death metala do nas je došao  četvrti album norveških Obliteration a pod nazivom Cenotaph Obscure. Norvežani su u ovom poslu već više od decenije i prilično dobro su istesali svoj stil sirovog, old school death metala sa primesama black metala, tako da Cenotaph Obscure udara koliko treba i gde treba. Ovo je ploča na kojoj nema ni traga kompjuterizovanim i izkompresovanim death metal zvucima kakve danas vezujemo za ovaj žanr i umesto toga Obliteration se sećaju vremena kada su se ovakvom muzikom bavili bendovi poput, recimo Merciless. Pritom, ovo je ploča odličnih rifova, veoma dobro odsviranih aranžmana koji profitiraju od prostranog miksa i bogatog odjeka na vokalu. Lepo je kada bend shvata da „primitivnost“ treba da bude estetska kategorija a ne izgovor za sviračku nekorektnost. Cenotaph Obscure je ploča koja odlično radi i zvuči patinirano a ne i starinski što je vrhunski kvalitet:

https://obliterationorway.bandcamp.com/album/cenotaph-obscure

Izašao je i novi Metal Church, pod nazivom Damned if You Do i ove legende (ekstremnijeg) metala se nisu obrukale ni u jednom pogledu osim što je album divljački iskompresovan u masteringu. Ali hajde, ovakva muzika nije preterano zavisna od detaljčića i separacije zvuka  i, uostalom, svi instrumenti se i dalje dobro čuju tako da nemam mnogo mesta za gunđanje. Metal Church ni ne pokušavaju da izmisle toplu vodu i samo sviraju korektan, ubedljiv hevi metal sa savremenom produkcijom i blagim dodavanjem gasa u odnosu na recentna izdanja. Album na JuTjubu za sada možete da čujete samo u formi plejliste koja je skoro cela blokirana na našim prostorima ali ko voli dobar heavy zvuk neće mu biti teško da upotrebi proksi. Metal Church ne razočaravaju:

https://www.youtube.com/playlist?list=PL0NZDCaVPQy0SjGJREcYGryqJ8m4WMYbs

Ako ste žedni pristojnjikave progresive, vankuverski Kosm su izbacili debi album Cosmonaut i to je slušljiva, Lavkraftom, (Frankom) Herbertom i Zelaznijem inspirisana salata gruva i atmosfere koja se nigde ne izbruka ali nije da me ikada i sasvim upeca. Dopadaju mi se sludge elementi ove muzike a i Jessie Grace je vrlo dobra pevačica sa dosta prisustva i kreativnih rešenja i kada bend uspe da iskombinuje razigrani sludge pristup sa malo mejdnovske epike, bude to dobro. Opet, ovo je često presvirano plus miks je ravan i mestimično beživotan (bubnjevi pre svega) pa to malo kvari devojačku sreću. Mislim, moju, ja sam ovde devojka.

https://kosmofficial.bandcamp.com/album/cosmonaut

Na pank strani metala imamo novi singl legendarnih Dropdead. Devedesetih sam voleo ovaj crust/ grind projekat jer su imali dobar gruv i svirali brzo bez mnogo razmišljanja i filozofije. Arms Race je EP od dve pesme koji traje manje od dva minuta ali Dropdeadu je i toliko dovoljno da pokažu kako nisu izgubili ništa od svog šarma:

https://dropdeadhc.bandcamp.com/album/arms-race-ep

Melburnski death metal bend Faceless Burial ima novi EP sa pet pesama i Multiversal Abbatoir je jedna dobro, srčano odsvirana ploča koja kombinuje pećinski zvuk sa korenima u Incantation sa malo dobro odmerenog gruva. Sve je to primereno sirovo i brutalno a da opet ne zvuči kao neki eksperiment u nadkurivanju drugih bendova. Faceless Burial su očigledno ljudi koji veoma vole staru školu i bendove poput Grave i Crematory ali njihova muzika je daleko od pukog omažiranja i zvuči sveže i živo:

https://facelessburial.bandcamp.com/album/multiversal-abattoir

Kome je sve gore navedeno ipak isuviše umiveno i uredno, obradovaće ga novi EP (sa dve pesme) kanadskih Revenge.

Deceiver.Diseased.Miasmic je singl kakav je svaki drugi bend iz ekstremnijeg krila metala snimao u prvoj polovini devedesetih, koktel haosa, bezumlja, jedva razaznatljivih i prostačkih rifova, te sirovih blastbitova i vokala proteranih kroz primitivne pičšiftere. Nekome će ovo biti isuviše detinjasto i primitivno da bi mu posvetio duže od pet sekundi a neko će se sa setom prisetiti bendova poput Nuclear Death i Stench of Corpse:

https://revengeofficial.bandcamp.com/album/deceiver-diseased-miasmic