Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 22-12-2018

Za prvi dan zime smo spremni od prvog dana prošlog proleća, jer smo metalci. Tako da, evo na šta bismo da skrenemo pažnju cenjenog publikuma.

Naravno, pošto je kraj godine, nema mnogo novih izdanja a u to ne-mnogo što ih ima, još je manje onih na koje vredi utrošiti vreme koga, kako godine prolaze, ima objektivno sve manje. Ali probrali smo.

Na primer, od blek metala ima nekoliko novih nemačkih albuma al to sam sve ispreskakao jer me nije impresioniralo. Ali, zaustavio sam se na, pretpostavljam prvom, albumu kubanskog benda Shrine ov Absurd a koji je vrlo pristojan primerak melanholičnog/ atmosferičnog blek metala sa sirovom produkcijom koja sasvim dostojanstveno doprinosi emotivnom naboju ovog izdanja. Shrine ov Absurd su, naravno tako tr00 da nemaju čak ni stranicu na Metal Archivesu al s obzirom da dolaze iz države u kojoj se još uvek živi teško a popkulturne aktivnosti se prilično kontrolišu, pravi je podvig da ovaj album uopšte postoji. A pritom nije ni loš. Za razliku od gomile aktuelnih atmosferičara, Shrine ov Absurd ne naginje pop-formama već se drži lepše i hermetičnije strane ulice i meni ovo zaista prija. Album izlazi 25. Decembra za ruski Narcoleptica Productions, pa navalite, valjano je:

https://narcolepticaprod.bandcamp.com/album/the-undeniable-possibility-of-loss

Manje atmosferično ali svakako ne manje sirovo udaraju Goatspell iz Francuske koji su dvočlani kombo što blek metal vrlo umešno i ukusno kombinuje sa speed metal osnovama da bi se dobila zarazna i zabavna metalska proslava satanizma i okultizma. Ascension of the Drakonian Beast je njihov drugi EP i ova kombinacija grubog miksa i grube svirke je taman kako treba da zazvuči andergraund, pa čak i pomalo starinski a da zapravo ne odiše nikakvim mirisom diletantizma. Što je idealna kombinacija, ovo je, dakle, muzika koja odbacuje „lepotu“ u klasičnom estetskom smislu „normalne“ muzike, ali itekako razume kako treba da zvuči da bi bila lepa istreniranom uhu. Ne propustiti ovu kanonadu blastbitova i opakih gitara:

https://goatspell.bandcamp.com/album/ascension-of-the-drakonian-beast

Da ne bude da baš NIŠTA od Nijemaca nije valjalo ovih dana, tu je EP Helios  solo projekta pod neizgovorivim imenom ◊. Momak koji ovo pravi kaže da mu je cilj da kombinovanjem atmosferičnog i progresivnog razmišljanja sa blek metalom postigne muziku koja će biti nova i jedinstvena. U praksi, njegov kosmički metal je prilično atmosferičan i pomalo i meditativan mada ima tu još DOSTA da se krčka u loncu dok ne bude zaista jedinstven i dobar, ali ima ovde šta da se čuje. Naravno, uz ovakvo ime benda jasno je da dečku iz Istočne Njemačke na umu nije svetska slava već pre svega ta neka transcendencija i to je okej, ova muzika se svakako trudi da ide u pravu stranu. Sasvim slušljivo:

https://nurez.bandcamp.com/album/helios-e-p

Odius Devotion su „misteriozni blek metal projekat“ iz Finske i njihov prvi, istoimeni, album je upravo izašao za poljski Wolfspell i mada ovo ne bih nazvao esencijalnim, pogotovo u godini koja nam je dala masu izvanrednih finskih albuma, mislim da je u domenu tih nekih atmosferičara, svakako iznad proseka i vredno obraćanja pažnje. Odius Devotion su, takođe, jako sirovi i hermetični pa njihove nežne melodije time imaju u neku ruku i veću težinu, uparene sa muzikom koja je u svojim drugim dimenzijama inače zaista gruba i ružna. Mene redovno lože te kombinacije gadnog i lepog, pa tako i ova. Volim blastbitove, krljanje i vrisku presecane momentima krhke lepote:

https://wolfspellrecords.bandcamp.com/album/odious-devotion

Poljski solo projekat Nyctophillia ima novi album, Ad Mortem Et Tenebrae i to je takođe izašlo za Wolfspell i… pa, ja nisam neki veliki fan Griefovog autputa jer mislim da on prilično često pada u samozaljubljenost, samozagledanost i ne ume da sasvim efektno edituje svoje kompozicije (najkraća pesma na ovom albumu traje šest i po minuta, jelte), ali ne mogu mu poreći srce i iskrenost. Ad Mortem Et Tenebrae je pršteća, distorzirana ploča sa dosta krljanja ali i dosta meditativnijih momenata. Grief sve to sklapa prilično mehanički i, kako rekoh, same kompozicije mu nisu najjača strana, ali je makar zvuk prijemčiv, jak i ima ovde lepih momenata:

https://nyctophillia666.bandcamp.com/album/ad-mortem-et-tenebrae

Takođe za Wolfspell (Poljaci udarnički rade pred božić da, valjda pokažu da, u srcu katoličanstva, prkose hrišćanskoj dogmi) izašao je i prvi album francuskih Croc Noir. Ime benda se prevodi, pitajte Dibučicu, kao „crni očnjak“ i aluzija je na „destruktivnu silu prirode“, što je sve simpatično i mladalački, a takva je i muzika. Mort je album prilično demo kvaliteta, od miksa koji je sirov i džombast, pa do aranžmana kojima je svakako valjalo da se jedno još godinu dana krčkaju u paklenom kotlu da bi dobili pravu formu. Ovako je album vidno protkan meandriranjima koja ne idu nikuda i zaokretima koji nemaju mnogo smisla i generalno ovakve albume ne bih preporučivao za slušanje ali Croc Noir imaju adut u rukavu – to je harmonika koja na zanimljive načine oplemenjuje inače brutalne metalske pesme. Croc Noir definitivno ima još da sazrevaju pre nego što budu najbolja, jelte, verzija sebe, ali ima ovde štofa:

https://wolfspellrecords.bandcamp.com/album/mort

Dva mlada holandska benda, Reiziger i Witte Wieven imaju simpatičan split EP, Vlucht sa sjajnim omotom i muzikom koja je sirova, atmosferična i, bogami malo i hipnotična. Ovo nije pretenciozno kao što često zna da bude post-blek metal (u koji ova dva benda i ne spadaju u potpunosti) a opet deluje ozbiljno i muzički prilično napredno. Ja volim:

https://wittewieven.bandcamp.com/album/vlucht

Francuski izdavač Debemur Morti Productions slavi 15 godina postojanog blek metal rada kompilacijom Servants of Chaos II i ovo je idealan način da se upoznate sa njihovim portfoliom. Blut Aus Nord su najpoznatije ime na ovom albumu, ali ima ovde mnogo toga što vredi čuti, epskog, eksperimentalnog, ili naprosto eklektičnog. Idealna kompilacija za slušanje u kolima, ako smem da to kažem ja koji u kola ulazim samo kad neko drugi vozi:

https://dmp666.bandcamp.com/album/servants-of-chaos-ii

Rumunski Genune su izdali prvi album i Cern Sol je mešavina postmetalskih nežnosti, malo folk elemenata i dosta progresive, makar u domenu toga kako se disparatni delovi kompozicija spajaju jedni sa drugima. S obzirom da je ovo debi izdanje benda, ja sam prilično zadovoljan jer Genune zvuče usvirano i ubedljivo u onome što rade i zavređuju barem jedno pažljivo i usredsređeno slušanje. Zamerku imam na  činjenicu da bend ima bubnjara u postavi a da je što se bubnjeva tiče, ovde sve rađeno sa semplovima i to malko ruši kvalitet slušalačkog iskustva, no, dobro… Pokušajte, poslušajte:

https://genune.bandcamp.com/album/cern-sol

Grčki Dødsferd je izbacio svoj osmi album, Diseased Remnants of a Dying World i to je jedna iznenađujuće emotivna evolucija njihovog zvuka koji je krenuo od omažiranja klasične norveške sirovosti a sada stigao do jednog, pa, recimo bathoryjevskog iskaza koji je melodičan, hipnotičan i vrlo ličan. Dødsferd ne interesuje da budu ni najbrži ni najglasniji i Diseased Remnants of a Dying World je ploča tuge i izolacije o kojima se peva uz ritualistički ponavljajuće teme u dugačkim, organski sklopljenim pesmama. Odličan album koga, nažalost nema u celini na bandcampu ali preporučujem trud ako vam se sviđa ono što tamo čujete:

https://dodsferdofficial.bandcamp.com/album/diseased-remnants-of-a-dying-world-black-metal

Od stonera smo dobili prvi album berlinskih The Grand Acid (koji su svirali i kod nas) i ova istoimena ploča je pokazatelj svih tih nekih raznih muzičkih interesovanja koja ova tri momka imaju, sklopljenih u užurbanu muziku klasičnog power-trija. The Grand Acid u mešalicu ubacuju dosta bluza i psihodelije i sviraju tvrdi hendriksovski hard rok sa mnogo petljanja i džem-sešn šmeka. E, sad, mene žulja što su stali tačno na sredini, ne dopuštajući svojim džemovima da odlete u svemir i pretvore se u punokrvne improvizacije, privezujući ih za tlo strofama i refrenima koji, što se tiče mene nisu morali ni da postoje. Kada krljaju solaže, gaze po wah-wahu i generalno se ponašaju neodgovorno, The Grand Acid su najbolji. Kada sviraju „pesme“, to mi je daleko manje ubedljivo. Tako da… ima ovde moćnog materijala, i ako preskočite onaj manje moćan, dobra je ovo ploča:

https://thegrandacid.bandcamp.com/album/the-grand-acid

Ponešto slični, ali u celini zapravo značajno izgrađeniji i bolji, su Electric Zoo, koje neki zovu najboljim izraelskim rokenrol bendom u ovom trenutku. Me and My Machine Against the World je ploča opako skuvanog rokenrol gruva, vrlo retro po zvuku, sa nimalo skrivenom ljubavlju ka sedamdesetima ali, neka ostane zapisano, sa veoma dobrim kompozicijama i maštovitim aranžmanima. Ja sam, da ne bude nejasno, odrastao na ovakvoj muzici pa su mi Electric Zoo mogli biti i neslušljiv, neuspeo pastiš, ali nisu. Meni je ovo odlično i podseća me na uzbudljivo vreme kada su se bluz, psihodelija i hard rok pogledavali preko plota sa fankom i džezom da se dobije muzika puna gruva ali i distorzije. Svakako poslušati:

https://electriczoo.bandcamp.com/album/me-and-my-machine-against-the-world

Portugalski Orangotango su izdali prvi album, nazvali ga Sumatra i, ako vam sve to na prvu loptu nije asocijacija na Crnjanskog, morate odmah da preslušate ovaj album. Mislim, nije sad ovo neka esencijalna stoner rok ponuda, ali je pristojna i Orangotango uspevaju da MENI prodaju pola sata instrumentalnog stonera sa jakom distorzijom, dosta razigranog ritma i žudnjom da se bude psihodeličan. Sad, malo im fali mašta, malo im je i miks pretvrd (mada je basčina za svako poštovanje) da bi se ta željena psihodelija suštinski probila do slušaoca koliko treba da se probije, ali opet, Portosi ovde imaju solidan gruv i dobro treskaju. Može da prođe:

https://orangotango.bandcamp.com/releases

Oregonski Tar Pit je izdao svoj prvi album i, da ne bi bilo nikakve sumnje u to šta se ovde svira, nazvao ga Tomb of Doom. No, muzika je svakako prijemčiva i za slušaoca koji pravoverni doom metal smatra malko prekarikiranim jer se Tar Pit zapravo mnogo više interesuju za Black Sabbath i Pentagram nego za te neke novije bendove. Nazivajući svoju muziku „proto doomom“, Tar Pit se sasvim elegantno probijaju do modernije publike iako u suštini sviraju prilično starinski hard rok, ali sa garažnim šmekom. Treba li reći da meni sve to veoma prija?

https://tarpitdoom.bandcamp.com/album/tomb-of-doom

Inače, 2018. je bila godina u kojoj su mnogi stari bendovi izdali iznenađujuće sjajne ploče, od vrlo pristojnog novog Judas Priesta i Saxona (!!!!) preko uslužno dobrog Metal Church, više nego korektnog Master, iznenađujuće ubedljivog Terrorizer, pa do šokantno odličnog Voi-Voda. E, pa pred kraj godine su se oglasili i Venom sa svojim petnaestim albumom Storm the Gates i… pa ovo je sasvim solidno. Naravno, Venom danas nemaju relevantnost koju su istorijski izborili pre tri i po decenije i pritom se bore za mesto pod suncem sa odcijepljenom frakcijom benda koja nastupa (i snima i izdaje) pod imenom Venom Inc. ali to ne znači da Storm the Gates nije pošten i bučan album. Ono što cenim kod Cronosa i ekipe je da su pre svega na produkcijskom planu sačuvali sirovost i energiju koji su bili presudni za njihov rani zvuk i uticali na nastanak speed, thrash i black metala pa Storm the Gates zvuči manje kao pokušaj izgorelih originatora da uđu u ring sa sopstvenim epigonima a više kao autentičan umetnički iskaz ljudi koji imaju još ponešto da kažu i ne bave se kalkulisanjem. I pesme na Storm the Gates su pristojne i mada ovo nije najsvežiji ili najrevolucionarniji Venom materijal u istoriji, on je glasan, agresivan, žustar, besan i u svemu tome deluje autentično, onako kako i treba da bude kad imamo posla sa bendom koji je praktično izmislio ekstremni metal. Pa malo li je za 2018. godinu? Svaka čast, zaista. Album je za sada nama za besplatno slušanje dostupan samo preko plejliste na JuTjubu koja je gotovo cela geoblokirana kod nas ali jedan pristojan proksi će sve ovo urediti. Potrudite se jer vredi:

https://www.youtube.com/watch?v=hQEVYn7IvqM&list=PL3kiltp-lGoTfUsPHyh1pRJeT06ldKdd5

Iz nekog razloga njemački Sulphur Aeon je svoj treći album, The Scythe of Cosmic Chaos rešio da izda juče, dakle, na zimsku kratkodnevnicu, time se, poštujemo, na neki način spajajući sa dubokim simbolikama koje ovaj period u godini ima za veliki deo čovečanstva, ali i osuđujući sebe na skoro potpuno ignorisanje od strane ono malo publikacija koje se uošte bave death metalom, a čiji su (neplaćeni) saradnici, mahom već zapalili na praznike. Ovaj potez mi je tim nejasniji što je prošli Sulphur Aeon album, Gateway to the Anstisphere iz 2015. godine bio (zasluženo) solidno visoko na brojnim godišnjim listama pa bi bilo donekle za očekivati da Nijemci iskoriste priliku da sa narednim albumom zajašu nekakav talas pozitivne publicistike.

Enivej, ništa od toga, ali se na muzičkom planu čuje da su Sumporljani svesni da njihova muzika ima potencijala za to da se dopadne i publici izvan uskog kruga hardkor death metal obožavalaca pa je The Scythe of Cosmic Chaos ploča jednako epskih zahvata kao i prethodne dve ali uz još teatralnija rešenja i mnogo više melodije. I dobro to radi, ima ovde i dalje dostatna količina krljanja i energičnosti za propisnu death publiku ali Sulphur Aeon sve filuju obilnim količinama melodičnih i atmosferičnih pasaža, sa sve klin vokalima (koji su na granici karikature i meni time mnogo prijatniji od nekakvog propisnog metalkor pevanja). Kad se sve to ukombinuje sa miksom koji je prostran i pun jeke, dobije se Sulphur Aeon zvuk unapređen za nove generacije slušalaca. Naravno, album se opasno igra na granici melodeath kiča, ali, kako smo to već utvrdili, ima dobrog i lošeg kiča i Nijemci za ovu priliku uspevaju da prevagnu na pravu stranu

https://sulphuraeon-vanrecords.bandcamp.com/album/the-scythe-of-cosmic-chaos

Slično moram da se čudim da su norveški Beaten to Death čekali do kraja godine da izdaju svoj album (i još čekaju, jer izlazi tek u Ponedeljak) pošto je Agronomicon masivno dobra ploča. Skandinavski grajndkor je generalno među najboljima u svetu a Beaten to Death ovo potvrđuju albumom koji kombinuje standardne grindcore taktike – kratke pesme, urlanje, blastbitovi, prosti rifovi – sa zanimljivim, skoro eksperimentalnim elementima (slušajte melodične delove pesme Extremely Run to the Hills). Vrlo vredno slušanja i, za sada velika žalost što na bandcampu za streaming nude samo dve pesme. Ali nadam se da će biti dostupne i ostale kada album izađe:

https://beatentodeath.bandcamp.com/album/agronomicon

Za kraj, da još jednom raspršimo glasine da imam nešto protiv deathcorea (koje, uostalom, sam širim), pa evo drugog EP-ja benda Aberrant Construct iz Oklahome, koji se zove Silience (nije greška, stvarno ima jedno „i“ viška) a koji vrlo solidno udara gde treba. Naravno, Aberrant Construct nisu baš pravi deathcore i njihova muzika je negde na razmeđi između slamming death metala i njegovog mlađeg, urbanijeg brata pa je i opisuju kao slamming deathcore i to je sasvim okej. Iako ovo očigledno nije namenjeno ljudima sa mojom krštenicom, u pitanju je svejedno dvadeset minuta agresivnog, brutalnog i dovoljno elegantnog metala da možemo i mi da ga slušamo.

https://aberrantconstruct.bandcamp.com/album/silience

2 reagovanja na “Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 22-12-2018”

  1. […] i monumentalnog black-death metala, Sulphur Aeon nemaju novi studijski album, što je malo greota jer su nam se prethodni dopadali, ali imaju koncertni album a to je isto lepo. Unaussprechliche Kulte – live at Culthe Fest […]

  2. […] Beaten to Death su pre dve godine imali izvanredan album pomalo eksperimentalnog grindcorea, Agronomicon, a  Laat maar, deel een: ik verhuis naar Mastbos je, ako dobro čitam njihova kriptična […]

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: