Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 29-12-2018 i albumi godine 2018.

Nije da ovih dana nije izašlo baš ništa od novih albuma, pa evo i kratkog osvrta na par izdanja iz poslednjih nedelju dana stare godine or sou a koja su možda vredna pažnje.

Na primer Death Fortress iz Nju Džersija su izbacili svoj četvrti album, Reign of the Unending i ovo je jedna vrlo pristojna black/ death ploča ledene atmosfere, hipnotičkih ponavljanja i znojave svirke. Ja volim albume koji svoju dinamičku zaravnjenost sa autoritetom – i apetitom – pretvaraju u svoje oružje pa umesto monotonije dobijamo opojni, snoliki zvučni pejsaž. Nije za svakoga, ali za onog za koga jeste, biće pravo uživanje. Još taj genijalni glas…

https://deathfortress.bandcamp.com/album/reign-of-the-unending

Nizozemski Lubbert Das je izdao svoj debi album, De Plagen i to je prilično meditativan ali sirov blek metal dugačkih pesama, sa miksom koji zvuči kao da je sve snimljeno u tunelu. Nije ovo lako za slušanje ali ima priličnu količinu tog nekog „kvlt“ štofa i ume da ga nosi uzdignute glave. Za album koji izlazi na drugi dan božića po Gregorijanskom kalendaru, ovo je prilično blasfemično, jelte:

https://lubbertdas.bandcamp.com/album/de-plagen

Istog dana je izašao i debi album internacionalne (argentinsko-belgijsko-američke) postave Acathexis, nazvan isto tako, Acathexis i ovo je odlična, vrlo ubedljiva ploča koja uzima atmosferični blek metal kao osnovu ali ga svira na mišićav, energičan način tako da u konačnici dobijemo nešto što ima i emotivni raspon ali i glavotresni potencijal. Spljeskan miks je očigledno urađen sa namerom, ali koliko će vam prijati zavisi od lične tolerancije. Meni ovo vrlodobro:

https://acathexis.bandcamp.com/album/acathexis

Izašlo je tu i vazda nekih Ukrajinaca, sve onako melodičnih i patetičnih, a koji meni nisu baš po volji al bilo bi neljudski da ne ukažem barem na novi EP benda Svrm, po imenu Згарище. Svrm sam već pristojno pohvalio za debi album proletos, a Згарище je sasvim na liniji iste priče, emotivno, atmosferično, na momente preslađeno za moj ukus, ali uglavnom solidno energično i dovoljno živo da od mene dobije palac na gore.

https://svrm.bandcamp.com/album/–7

Ako biste u novogodišnjoj noći rađe da stondirate nego da se sečete komadom stakla, poštujemo i ne osuđujemo, pa nudimo album koji izlazi tek drugog Januara ali je već dostupan putem omiljenog JuTjub kanala. Turkish Delight je izraelski instrumentalni stoner bend i ma koliko ja generalno izbegavao te instrumentalne stoner albume, obrazlagao sam već, njihov debi, Khadaif, je prilično dobar. Ima ovde svakojake solidne svirke na tragu sedamdesetih godina sa dobrom, čistom produkcijom i pristojnim zanatskim nivoom, sasvim će ugodno poslužiti za najluđu, jelte, najdrogiraniju noć (evo i bandcamp link jer na njemu očekujem da uskoro budu sve pesme):

https://turkishdelight1.bandcamp.com/album/kadaif

https://youtu.be/OUx0SXjbK1w

E, što se tiče noviteta, to bi za sada bilo to. Pogledajmo sada kakva je bila metalna godina. Ja sam se trudio da svake nedelje ispišem ponešto o novim izdanjima koja su mi barem malo zadržala pažnju a činjenica da sam propustio desetine albuma koje vredi čuti jeste za osudu, ali to ću donekle popraviti kačenjem još preporuka za stvari iz 2018. godine u danima koji dolaze. Voč dis spejs.

No, pre toga, koga mrzi da prolazi kroz čitavu godinu u potrazi za stvarima za koje mislim da zaslužuju da im se posveti malo vremena, evo jedne kratke liste albuma koje sam ZAISTA voleo ove godine. Naravno, kao stariji čovek, imam i starinski (da ne kažemo zastareli) ukus pa ploče bendova poput Uada, Harakiri For the Sky, Tribulation ili The Ocean koje su solidno frekventne u vrhu top lista mnogih ljudi po internetu, nisu i među mojim najslušanijim albumima (mada ih jesmo ovde pomenuli, da ne bude da smatram da su loše). Zato su tu neke druge stvari… Naravno, mnogi drugi dobri albumi su na ovom topiku obrađeni ove godine a ova lista je samo nešto što sam slušao više od drugih.

Lisabonski Sinistro su sa svojim albumom Sangue Casa koji je izašao već prve nedelje Januara godini dali prefinjeni doom metal sa prstohvatom postmetalskog začina i to je izvrsna ploča i posle skoro punih godinu dana:

https://projectosinistro.bandcamp.com/album/sangue-cassia

Jedan od ranih hajlajta godine svakako smo dobili sa novim albumom australijskih bogova Portal. Ion je ploča na kojoj su Portal pokazali zašto su predvodnici čopora i sasvim se lako odlepili od ostatka australijske cavern core ekipe pločom čiji je miks mnogo čistiji i jasniji nego kada u istoriji Portala ali čija konfuzna, manična energija time nije ni za mrvu narušena. Avangarda ali brutalna:

https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/ion

Naravno, album godine za mene je verovatno od momenta kada sam ga čuo bio najnoviji ekstravagantni opus ekstravagantnog britanskog dvojca Slugdge i neizmerno sam se radovao kada sam video da se Esoteric Malacology pojavljuje na mnogijim godišnjim listama po internetu. Slugdge su godinama strpljivo gradili svoj izraz kombinujući lako probavljiv death metal sa lako probavljivom progresivom i sada već opširnom mitologijom vezanom za – puževe (uz blago parodične elemente, naravno) i sa ovim albumom dobili smo kulminaciju svega. Ovo je najpitkija a istovremeno najambicioznija Slugdge ploča sa pesmama koje su dugačke ali ni za trenutak dosadne, kompleksne, ali ni za trenutak prenatrpane elementima, pitke ali ni za trenutak „komercijalne“. Ako biste morali da preslušate samo jedan album koji je od metala izašao u 2018. godini, Esoteric Malacology ne bi bio rđav izbor:

https://slugdge.bandcamp.com/album/esoteric-malacology

Imali smo i par odličnih thrash metal ploča ove godine. Portugalci Infraktor su dobre zanatlije i njihov album Exhaust je primer odličnog drugoligaškog napora i mada mi je jasno zašto se nije plasirao visoko na godišnjim listama, opet je meni veoma prijao:

https://rastilho.bandcamp.com/album/exhaust

The Crown su bolje prošli sa albumom Cobra Speed Venom a koji je još uvek potentna i zanimljiva mešavina thrasha, hevi-bugija i death metala

https://thecrownofficial.bandcamp.com/album/cobra-speed-venom

Naravno, Blood Tsunami sa bivšim bubnjarem Emperora za bubnjevima (Faustom, naravno), su takođe izbacili odličan treš album:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/grave-condition

A i finski Bonehunter su izdali praktično klasik spid metala zagađenog blek metalom:

https://bonehuntermetal.bandcamp.com/album/children-of-the-atom

Dok su norveški Deathhammer u sličnom stilu izbacili osam pesama opakog retro-speeda:

https://deathhammer.bandcamp.com/album/chained-to-hell

No, verovatno najbolji album iz ove podgrupe su izbacili Exxxekutioner:

https://ultharrecords.bandcamp.com/album/death-sentence

Morbosidad su nam dali jednu od najdivljačkijih blek metal ploča ove godine koja je istovremeno bila svirački vrlo impresivna:

https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/corona-de-epidemia

Rumunski Dirty Shirt su izdali album čoček-metala koji MORATE čuti barem jednom pre nego što napustite ovaj svet:

https://dirtyshirt.bandcamp.com/album/folkcore-detour

Italijanski Doom bend Messa je sa svojim albumom Feast for Water tako sjajno iskombinovao bluz/ rok sa doom metalom da sam ja iznenađen da nisu bili zapaženiji. Nema boga, nema pravde, to se zna, al zato smo mi tu:

https://messa666.bandcamp.com/album/feast-for-water

Eagle Twin su mi vrlo prijali sa svojim primitivističkim sludge metalom na albumu The Thundering Heard:

https://eagletwinsl.bandcamp.com/album/the-thundering-heard

Od narodnjaka mi je (iznenađujuće?) najviše prijao indonežanski Vallendusk sa svojim albumom Fortress of Primal Grace pokazujući kako ljudi sa druge strane globusa mogu umešno da iskombinuju evropski folk i blek metal pa da to bude neodoljivo:

https://vallenduskmusic.bandcamp.com/album/fortress-of-primal-grace

Apatinski Endarken je izbacio odličan album satanističkog i emotivnog blek metala. Tvoj hram je u srcu mom je ploča koju nećete puštati na žurkama pre ponoći ali kad ponoć prođe a kriterijumi popuste i gosti pomisle da je i Nada Topčagić sada možda OK, iskoristite priliku da im sve preokrenete za 180 stepeni:

https://endarken.bandcamp.com/releases

Pretorijski Ruff Majik je izbacio izvrstan debi garažerskog stoner roka i ovo je ploča i za staro i za mlado:

https://ruffmajik.bandcamp.com/album/seasons

U funeral doom vodama ove godine nismo imali novi album Bell Witch (da nam ne bude mnogo?), ali je Collapse of Light svojski zapeo da prazninu popuni. Ploča koja uspeva da me osvoji na svako slušanje uprkos povremeno nezapamćeno nežnim pasažima:

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/each-failing-step

Naravno, imali smo i novi Grave Upheaval. Smrt iz Australije:

https://graveupheaval.bandcamp.com/album/-

Najbolja deathcore ploča godine je svakako bio The Level Above Human mančesterskih Ingested. Za koju mnogi smatraju i da nije deathcore već slamming death metal. Dal’ je bitno??? Ingested su opasno sazreli i ovo je za mene veoma keči ploča:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/the-level-above-human

A jedan od najboljih „čistih“ sleming det metal albuma, ako ne i najbolji, bio je Deathwish, slovenačkih Within Destruction. Momci su i bizarne optužbe da ne sviraju „pravi slem“ primili sa puno duha i izbacili album koji KIDA. Ja i dalje nisam prežalio nestanak Disfiguring the Goddess, ali Within Destruction su donekle ublažili bol:

https://withindestruction.bandcamp.com/album/d-e-a-t-h-w-i-s-h

Aura Noir su opako zakucali ovogodišnjim albumok Aura Noire plemenito spajajući black i thrash metal na najbolji moguć način:

https://auranoir.bandcamp.com/album/aura-noire

King Goat nisu sa drugim albumom podigli baš onoliko prašine koliko sa prvencem pre par godina ali da ne bude zabune, Debt of Aeons je izvrsna ploča teškog, sporog, namrgođenog metala veoma vredna slušanja:

https://kinggoat.bandcamp.com/album/debt-of-aeons

Oak su zato snimili skoro pa pravi klasik stonera:

https://oakstoner.bandcamp.com/album/oak-iii

A za sigurno pravi klasik pobrinuli su se Sleep povratničkim albumom The Sciences. Takva moć a ovo čak nije ni najbolji stoner album u godini!!!!!!!

https://www.youtube.com/watch?v=44UlGuXXYFM&list=PLBzBwYhHpqLIuttM1lh-Azmvz8lBQzm92

Jer, mislim, i Yob su izbacili novi album i ovo je jedna jako lična a opet jako moćna ploča:

https://yobislove.bandcamp.com/album/our-raw-heart

A Black Helium iz Londona su me prilično patosirali svojim fuzz rock prvencem Primitive Fuck:

https://blackheliumband.bandcamp.com/releases

No, naravno, stoner album godine je novi album High on Fire, Electric Messiah. Već sam se čudio kako ovi ljudi ovako moćno zvuče već godinama, ali čuđenje ne sprečava divljenje:

https://highonfiresl.bandcamp.com/album/electric-messiah

Švedski Lik su toliko jako klonirali Dismember da me ne čudi da ih nisu mnogo pominjali na goišnjim listama. No, meni je ovo OHOHO prijalo:

https://likofficial.bandcamp.com/album/carnage

Panegyristov prvi album je i dalje jedna od najambicioznijih i najinteresantnijih blek metal ploča iz 2018. godine:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/hierurgy

A Tomb Mold su sa svojim brutalnim a organskim, neprskanim death metalom zasluženo privukli dosta pažnje i bili na dosta lista ove godine:

https://listen.20buckspin.com/album/manor-of-infinite-forms

Slični su i Outer Heaven iz Pensilvanije:

https://outerheaven.bandcamp.com/album/realms-of-eternal-decay

I mada smo dobili i vrlo, vrlo, vrlo solidan novi Immortal a onda i novi Marduk, umesto toga linkovaću novi Funeral Mist jer je Mardukov pevač snimio najbolji svoj solo album u karijeri koja je obilovala interesantnim i dobrim pločama. Hekatomb je jedna od najboljih blek metal ploča godine:

https://funeralmist.bandcamp.com/album/hekatomb

Naravno, Obscura je samo potvrdila da je jedan od najboljih evropskih tek-det bendova a meni je bilo drago da album vidim na brojnim godišnjim listama:

https://obscura.bandcamp.com/album/diluvium

Infernal Execrator su sa Obsolete Ordinance snimili album neodoljivo keči blackened death metala i meni je to i dalje jedna od najzabavnijih ploča godine. Brzina, žestina, bez filozofiranja:

https://pulverised.bandcamp.com/album/obsolete-ordinance

Škotski Frontierer je izdao jednu od najglasnijih ploča godine i kako sam i tada napisao: „ja volim buku ali generalno nisam naklonjen DRC-kao-žanr albumima na kojima je sva muzika spakovana u tvrdi zid od cigle pa se pogled prema mikrofonu i najjači udarac u bubanj čuju jednako glasno, ali kod Frontierer je ovo deo estetike i dobro ih služi.“ Album koji boli dok se sluša ali mora nekad i da boli:

https://frontierer.bandcamp.com/album/unloved

Pig Destroyer je dosta podelio publiku albumom Head Cage ali, mada ovo nije njihov najbolji album, ipak je to Pig Destroyer kakav volimo i poznajemo. Valja:

https://pigdestroyer.bandcamp.com/album/head-cage

I Mule Skinner su se vratili posle milion godina i mada ni u njihovom slučaju Airstrike nije album sasvim na razini sa prvencem, ovo je i dalje ploča močvarnog grajndkora vredna vrćenja po više puta:

https://themuleskinner.bandcamp.com/album/airstrike

Ali najveći povratak su ostvarili Pete „The Feet“ Sandoval i Terrorizer sa albumom izvrsnog i zdravog gridncorea koji, priznajem, nisam očekivao:

https://www.youtube.com/watch?v=wrzgHxf84jc&list=PLINesDgSwsOrNKndvmOE-s8siweCRmbCD

Ja sam voleo i turski Drain of Impurity, sa albumom Perdition out of the Orbit koji je oluja brutalnog death metala po receptima starih majstora:

https://drainofimpurity.bandcamp.com/album/perdition-out-of-the-orbit

Naravno, novi VoiVod je ispao toliko dobar da je u vrhu svih godišnjih lista. Kako taj bend uspeva da ostane tako genijalan?

https://www.youtube.com/watch?v=8ToK9VLJcxU&list=PLBzBwYhHpqLJDHKXNNIS7aCtRyl_Mv1pz

Irski Malthusian je isporučio odličan blur core album Across Deaths:

https://malthusian.bandcamp.com/album/across-deaths

A indonežanski DeadSquad je isporučio jednu od najboljih brutal tech-death metal ploča godine sa EP-jem 3593 Miles Of Everloud Musick!:

https://deadsquadindo.bandcamp.com/album/3593-miles-of-everloud-musick

Naravno, All My Sins je snimio svoj prvenac i ovo je najbolja srpska metal ploča koju sam čuo ne samo ove godine već i u poslednjih nekoliko sezona. Vredelo je čekati:

https://vukovtotem.bandcamp.com/album/pra-sila-vukov-totem

Novi Anaal Nathrakh je dobio mešovite reakcije, neki kritičari su smatrali da se bend sad već ozbiljno ponavlja. Ali neki, a i ja sa njima, misle da je A New Kind Of Horror ploča kojom se Anaal Nathrakh pristup rafinira i koja je porodila nekoliko punokrvnih hitova ako se tako nešto za muziku ovakve nihilističnosti uopšte može reći:

https://anaalnathrakh.bandcamp.com/album/a-new-kind-of-horror

Finski Sargeist je izbacio jednu od najboljih blek metal ploča godine:

https://wtcproductions.bandcamp.com/album/unbound

Internal Bleeding su očitali lekciju slamming mlađariji kako se to STVARNO radi. Avaj Erik Lindmark, osnivač etikete Unique Leader koja je izdala i ovu i gomilu drugih dobrih ploča umro je pored kraj godine. Ali kakav je legat ostavio…

https://www.youtube.com/watch?v=EvCL8edbHxw

A Hate Eternal su dosegli novu razinu zrelosti:

https://hateeternal.bandcamp.com/album/upon-desolate-sands

Naravno, za mene je sam vrhunac death metala bio novi Cryptopsy EP:

https://cryptopsyofficial.bandcamp.com/album/the-book-of-suffering-tome-ii

Razume se, Sighov album Heir to Despair je sa pravom vrlo brzo stekao oreol (još jednog) klasika i treba ga slušati. Nažalost, i dalje ga nema za legalno slušanje na JuTjubu ili Bandcampu…

https://www.youtube.com/watch?v=q0S2f2iu_fY

Skull Pit su projekat koji svira metal koji je istovremeno retro i vanvremen. Mnogo dobro:

https://skullpitofficial.bandcamp.com/

New Light Choir su sa trećim albumom, Torchlight uspeli da postignu retko jedinstvo između mene i moje žene jer njihova muzika nekako uspeva da iskombinuje punokrvan hevi metal i nešto što njoj zvuči kao post-pank gotika. Ovo je toliko keči ploča da boli:

https://newlightchoir.bandcamp.com/album/torchlight

Za kraj još par grindcore podsećanja pa da se raziđemo. Cripple Bastards su izbacili izvrsnu ploču:

https://cripplebastards.bandcamp.com/album/la-fine-cresce-da-dentro

Bristolski Human Cull odvalili:

https://humancull.bandcamp.com/album/revenant

Afgrund su još jednom potvrdili superiornost skandinavskog grajnda:

https://www.youtube.com/watch?v=8leU4kHhZQ4&feature=youtu.be

A u sasvim istom ključu su Axis of Despair:

https://axisofdespairsl.bandcamp.com/releases

Dok su vašingtonski No/ Más tipičan izdanak novije američke škole ali im to ide jako dobro:

https://hpgd.bandcamp.com/album/ra-z-del-mal

Fukpig su snimili prvi album za koji mogu da kažem da je legitimno odličan:

https://fukpig.bandcamp.com/album/bastards

I zaključimo sa izvrsnim albumom norveških Beaten to Death izašlim pre pet dana, jer je Agronomicon moderni klasik:

https://beatentodeath.bandcamp.com/album/agronomicon

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s