Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 04-01-2019 i propusti iz 2018.

Dobro, obećao sam da ću neke svoje propuste iz 2018. Godine nadoknaditi kačenjem dodatnih preporuka za slušanje albuma izašlih tokom godine a koje sam propustio u vreme kada su se pojavili, pa, evo sada i toga. Ima tu dosta muzike raznih podžanrova pa preporučujem udobno smeštanje u udobnu fotelju sa slušalicama na ušima jer bi se moglo desiti da ovde budemo celu noć. Naravno, kad je napolju težak minus, nije da bismo išta drugo radije da radimo…

Jedna od istina je da sam mnogo dobrog death metala preskočio pišući o metalu u 2018. godini, a što je najviše posledica mog hroničnog nedostatka vremena da radim zabavne stvari i srazmerno lakšeg slušanja blek metala :lol: No, kao neko ko zaista voli death metal, zadovoljstvo mi je da ukažem na album Following The Path To Eternal Fire čikaških Hate Strom Annihilation. Klasičan brutalni death metal sa podužim pesmama i mnogo mesa:

https://hatestormannihilation1.bandcamp.com/

Khemmis su, pak, mladi američki doom bend koji uspeva da bude potpuno television-friendly a da meni to ne smeta. Ovo je doom od najmelodičnije vrste sa sve raspevanim vokalnim deliverijem, ali uspeva da očuva dostojanstvo i napravi prirodnu sponu sa klasičnim hevi metalom. Desolation je, dakle, odlična ploča i prva na današnjem spisku u izdanju sjajnih pensilvanijskih 20 Buck Spin:

https://listen.20buckspin.com/album/desolation

Rivers of Nihil sam uspešno ignorisao cele godine jer mi se na prvo slušanje njihov album Where Owls Know my Name nije preterano dopao. Ipak, valjda su me praznici malo razmekšali a i ploča se pojavila na gomili godišnjih lista pa sam joj dao još jednu šansu i, dobro, slušljivo je ovo. Thinking man’s death metal svakako nije epitet koji bi mene automatski privukao ičemu ali ovi Pensilvanijaneri su snimili intrigantan album:

https://riversofnihil.bandcamp.com/album/where-owls-know-my-name

Snakehound su, pak, bend koji, barem mene, podseća šta bi termin metalcore trebalo da znači (hint: ne ono što vrte po MTV Rocks) (haštag: old man yells at cloud) i ovo je album nervoznih gitara, mnogo promena ritmova, rafalnih bubnjeva i pevača koji pošteno dere grlo. Converge fanovi ovo ne treba da propuste:

https://snakehound.bandcamp.com/album/imitation-crown

Ahtme, iz Kanzas sitija su izbacili svoj prvenac za Unique Leader i ovo je još jedan od albuma koji mi je promakao na prvo slušanje jer je zvučao veoma generički, ali sam mu sada dao još jednu šansu i mada ovo nije death metal koji izmišlja nešto novo, Sewerborn je prijatna, dobro odsvirana, tenzijom nabijena ploča intimnog, skoro kamernog death metala za ljubitelje relativno stare, mada svakako ne najstarije škole:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/sewerborn

Za nešto prljavo i gadno pobrinuli su se francuski Baneful Storm svojim EP prvencem Invocations koji nudi pet pesama (plus intro) brzog i oštrog black/ detah metala sa starinskim šmekom i krš produkcijom i to veoma prija na ovu hladnoću:

https://banefulstorm.bandcamp.com/album/invocations

Nekrofilth iz Klivlenda su izbacili svoj drugi album pred sam kraj godine (28. Decembra) i ovo je odlična, sirova ali šlifovana komadeška death metala stare škole presečana sa malo panka. Nekrofilth potpuno kapiraju ovaj zvuk, znaju kako da ga učine seksepilnim i ovo ima moje tople preporuke:

https://nekrofilth.bandcamp.com/album/worm-ritual

Edinburški Scumpulse, pak, na svom prvom albumu, Rotten, nude odlični, nervozni i brzi, ali i melodični kad treba, blackened crust i ova kombinacija metala i panka prija i svojom bezobraznošću i inteligencijom:

https://scumpulse.bandcamp.com/album/rotten

Njujorčani Imperial Triumphant su zaista napredovali i njihov treći album, Vile Luxury nudi zanimljiv, avangardni pristup blek metalu u kome se ne odustaje od ružnoće i agresije koji su u korenima ove muzike ali je nadgradnja izvrsna a sve ima i veoma prijatan lo-fi zvuk:

https://gileadmedia.bandcamp.com/album/vile-luxury

Tršćani The Secret su posle više od pola decenije izbacili novi EP za Southern Lord i to je dvadesetak minuta mračne i nihilističke muzike koja više zapravo ne spada i u jedan prepoznatljiv podžanr i najbolje ju je nazvati suicidalnim metalom. Lux Tenebris je spona između grindcorea, dooma, black i death metala kakvu smo dugo, jelte, čekali:

https://thesecretsl.bandcamp.com/album/lux-tenebris

Bend Yashira sa Floride sam pominjao na ime njihovog split EP-a sa bendom Zao, ali i njihov debi album je izašao u 2018. godini i Shrine je simpatična kombinacija math metala, sludgea, grindcorea i malo post-metal elemenata:

https://yashira.bandcamp.com/album/shrine

Francuski mračnjaci Esoctrilihum su izdali svoj treći album za odličnu italijansku etiketi I, Voidhanger Records i Inhüma je komadina BRUTALNOG blur-corea sa nominalno blek metal pripadnošću ali kao i sa većinom bendova iz ove pećinske škole, sama muzika uglavnom nema potrebu da ponavlja žanrovske lekcije jer se napaja nečim crnjim i opasnijim. Esoctrilihum se lože na Lovecrafta i razne okultne ideje, a Inhüma je toliko pržačka ploča da se jedem ko mlad mesec što je nisam čuo ranije:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/inhu-ma

Mnogo običniji je album Subjugation of the Bastard Son klivlendskih blek metalaca Burial Oath, ali „obično“ ovde ne podrazumeva i „loše“. Burial Oath dobro kapiraju svoj odabrani žanr i unutar njega isporučuju sirovu i žestoku ploču koja ima praktično pankersku energiju. Prija kad se čuje blek metal koji nema ni trunku ambicije da bude depresivan i atmosferičan, jelte:

https://burialoath.bandcamp.com/album/subjugation-of-the-bastard-son-2

I mada Hwæder iz Barseone apsolutno imaju ovakvu ambiciju, njihov album  Of murk skies and withering mountains je ništa manje nego izvrsna ploča melodičnog, atmosferičnog i vrlo emotivnog blek metala koga ovaj dvojac isporučuje veoma ubedljivo, ne komplikujući kad ne treba i kapirajući kada je bitno da se gradi atmosfera a kada da se pljune u šake i žestoko šamara:

https://hwaeder.bandcamp.com/releases

Rusi, Wardra su mi prijali svojom kasetom sa dve pesme, Ancestor of the New World, a koja nudi opak, masan i distorziran blek metal sa dugačkim pesmama i mnogo jake svirke. Ima ovde i „atmosfere“ malo ali su u prvom planu mišići:

https://wardra.bandcamp.com/album/ancestor-of-the-new-world

The Sixth Chamber iz Kalifornije spadaju, po sopstvenim rečima u gothic metal fioku, ali da album Mythos zaista tako zvuči ja to teško da bih preslušao. No, Mythos, naprotiv, zvuči kao izvanredno skapiran ’70s acid rock/ hard rock sa miksom koji bi mogao da vas uhvati nespremne i ubedi da je ovo actually i snimljeno pre četrdesetak godina. Mythos pritom sadrži mnogo ODLIČNIH pesama i ovo mi je baš onako, otkrovenje kome se nisam nadao. Da je uletela ranije, bila bi na listi ploča godine, bez ikakve sumnje:

https://thesixthchamber.bandcamp.com/album/mythos

Infernal Coil iz Ajdahoa su izbacili prvi album, Within a World Forgotten i to je opako zabrljan i sirov death metal na tragu njujorške škole ali sa sopstvenim identitetom. Još jedna blur core ploča za ljubitelje:

https://infernalcoil.bandcamp.com/album/within-a-world-forgotten

Kalifornijski Wolf King su, pak sa svojim prvim albumom, Loyal to the Soil oduševili mešajući malo blek metala sa malo agresivnog hardcorea i to zvuči pitko i besno, baš kako treba:

https://wolfking.bandcamp.com/album/loyal-to-the-soil

Za još eklektičniju smešu žanrova obratite se Britancima Rolo Tomassi čiji je ne znam ni ja koji po redu album Time Will Die and Love Will Bury It jedna opasna smeša blek metala, indie rocka i raznih blackgaze i postmetal elemenata. Zvuči shizofreno, ali zapravo funkcioniše neobično dobro:

https://rolotomassi.bandcamp.com/album/time-will-die-and-love-will-bury-it

Aseitas iz Portlanda su izbacili istoimeni debi album i ovo je tek eklektično, mada se ovaj bend ipak drži prevashodno death metal osnove, ali onda tu meša svakojake proggy i industrijske elemente. Ima tu malo i Gojire, pa i Godflesha, ali i „pravog“ death zvuka pa i slobodne improvizacije, i ako posle slušanja zaključite da ne funkcioniše baš SVE na ovoj ploči, ipak verujem da ćete naći mnogo toga što funkcioniše:

https://aseitas.bandcamp.com/album/aseitas

Japanski Asunojokei je izbacio svoj prvi album i ovo je sjajno odmerena mešavina atmosferičnog blek metala sa post-metal i post-rok nežnostima koja uspeva da bude i emotivna i naivna za sve pare a da vas nije blam da to slušate.

https://asunojokei.bandcamp.com/album/awakening

Virdžinijski Construct of Lethe je na svom drugom albumu, Exiler, ponudio neku vrstu novog, futurističkog čitanja mračnih formula koje su u death metal uveli Immolation i ovo je jedna vrlo promišljena i interesantna ploča:

https://constructoflethe.bandcamp.com/album/exiler

Da se malo izvučemo iz tmine, tmuše i mrčine pomoćiće nam Česi Silent Stream of Godless Elegy sa svojim narodnjačkim, šestim albumom, Smutnice. Naziv benda svedoči o priličnoj ambiciji  koju bend ima sa svojim opusom, ali Smutnice je album koji ambiciju uglavnom opravdava i uspeva da pobegne pretencioznosti. Ima ovde još tragova doom/ death korena iz kojih je bend ponikao ali ovo ladno možete da puštate i ljudima koji slušaju Bilju Krstić i Bistrik i da ih preobratite u metalce ako ste ih zatekli u stanju dovoljnog pijanstva:

https://ssoge.bandcamp.com/album/smutnice

I, da se vratimo tmini, tmuši i mrčini, italijanski Order ov Riven Cathedrals na svom drugom albumu, Göbekli Tepe nudi mitraljesku svirku, mračne horove i rifove kao iseckane laserom pa poslužene uz čašicu vitriola. Kao malo death-metalskija verzija starijih Anaal Nathrakh (sa sve ritam mašinom), Order ov Riven Cathedrals su opaki i otrovni i agresivni gotovo do karikature, ali zato i simpatični:

https://orderovrivencathedrals.bandcamp.com/album/g-bekli-tepe

Finski blek metalci Paara su izdali svoj drugi album, Riitti i to je jedan trijumfalan opus sa mnogo melodije, agresije i nešto folki elemenata. Paara su vrlo ozbiljni u tome što rade, uostalom, neozbiljni bendovi ne počinju albume pesmama od petnaest minuta, ali pokazuje se da istovremeno i znaju šta rade:

https://vicisolumrecords.com/album/riitti

Iz iste zemlje stiže i debi album doom projekta Convocation, Scars Across. U ovom bendu konce vuče L.L. iz Desolate Shrine a muzika je spora, žalosna i teška do zla boga, sa death osnovom i funeral doom tempom. Vrlo dobro i vrlo preporučljivo svima kojima doom nije doom ako pesme ne traju duže od deset minuta a pevač ne zvuči kao najjebeniji pećinski medved u istoriji pećina:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/scars-across

Portugalski Enblood su izbacili jedan od najprijatnijih tech death albuma godine sa svojim prvencem Cast to Exile, a što u sezoni u kojoj smo dobili odličan novi opus Obscure nije mala stvar. Portugalci imaju tehničke osnove ali imaju, bogami i ukusa i njihovo mešanje kompjuterski preciznih blastbitova sa dobro odmerenim, melodičnim rifovima i temama je zamamno:

https://enblood.bandcamp.com/album/cast-to-exile

Australijski jednočlani projekat Convulsing je sa svojim drugim albumom, Grievous ponudio mračnu, atmosferičnu ploču blackened death metala sa mnogo emocije ali ne na uštrb žestine i agresije. Nije ova hermetična muzika za svakoga, a nekome će biti i smešna u svom insistiranju na nihilizmu, no, ako ste prava osoba i ovo je prava ploča:

https://convulsing.bandcamp.com/album/grievous

Njemački prog-death bend Alkaloid (nisu iz Skoplja) je sa drugim albumom, Liquid Anatomy, ponudio sve što biste poželeli od prog-death amalgama – superpreciznu tehničku svirku, harmonske izlete izvan death metal teritorije, komplikovane aranžmane ali, a možda najvažnije, i dosta solidan gruv:

https://alkaloidsom.bandcamp.com/album/liquid-anatomy

Antiverse iz Mineapolisa su izbacili drugi album, Under the Regolith i kako sam već rekao da nisam baš preveliki ljubitelj melodeatha, tako mi je i ovo prijalo jer je ovo melodični death metal spakovan u praktično thrash metal aranžmane:

https://seeingredrecords.bandcamp.com/album/antiverse-under-the-regolith

Ročesterski Allfather sebe opisuje sledećim rečima: Beards. Metal. Fuck you. I to je sasvim legitiman način prezentacije njihove muzike koja je, na drugom albumu, And All Will be Desolation, žestoka i teška u svojoj kombinaciji sludgecorea i poštenog, no-bullshit metala. High on Fire su se već visoko plasirali na listi ove godine i neću tvrditi da su Allfather baš TOLIKO dobri, ali ako poželite nešto slično High on Fireu, ovo uopšte nije rđav izbor:

https://allfather1.bandcamp.com/album/and-all-will-be-desolation

Osmi (!!!) studijski album ukrajinskog benda Kroda, Selbstwelt je jedna raskošna i, naravno, malko kičasta prezentacija najboljeg što slovenski paganski blek metal ume da ponudi. Dakle, ima ovde i čukanja a ima i lepih narodnih melodija uz frulicu. Ne nužno moja šolja čaja ali kakvog smeća se čovek nasluša u ovom podžanru, Kroda je bend koji treba slušati da se podsetimo da nije sve tako crno:

https://kroda.bandcamp.com/album/selbstwelt

Završićemo ukazujući na pregršt death metal albuma pa ako nemate sklonosti ka ovom žanru, slobodno se odmah edžektujte.

Londonski De Profundis na svom petom albumu The Blinding Light of Faith, a koji se bavi, gle čuda, verskim fanatizmom i ekstremizmom, nude mnogo precizne svirke, ali i neprikrivenih melodija. Razlika između melodičnog death metala i „normalnog“ death metala koji je melodičan je svakako u tome kako se melodijama pristupa i De Profundis drže predavanje iz elegancije i otmenosti ovom pločom:

https://deprofundis.bandcamp.com/album/the-blinding-light-of-faith-death-metal

Kanađani The Aftermath debituju odličnim albumom Vermine koji žestoki, vrlo tehnički ali ne i smarački death metal kombinuje sa grindcore kratkoćom i eksplozivnošću:

https://prcmusic.bandcamp.com/album/the-aftermath-vermine-cd

Scorched iz Delavera sa svojim drugim albumom Ecliptic Butchery isporučuju baš ono što u svojoj glavi čujete kada pročitate taj naziv albuma: zvuk težak kao šleper napunjen ekserima, pevača koji kao da se nalazi bar dva metra ispod površine zemlje, rifove od kojih se čoveku prispava ali ne onako prijatno nego nekako bolesno i zastrašujuće, blastbitove koji zvuče kao mašinka i solaže koji zvuče kao da vam sve zube čupaju naživo. Dakle, najtoplije preporuke:

https://listen.20buckspin.com/album/ecliptic-butchery

Montrealski Obsolete Mankind odnose nagradu za najpreteraniji naziv albuma u 2018. godini ali Dystopian Heuristics nije ploča koja preteruje u pokušajima da probije granice žanra. Ovo je samo brutalan, potpuno klasičan brutalan death metal (sa, doduše, neklasičnim pevanjem) kakvog doktori prepisuju kada im dođete žaleći se da dugo niste čuli nešto zaista brutalno:

https://obsoletemankind.bandcamp.com/album/dystopian-heuristics

Clavicus Vile iz Ilinoisa su izbacili svoj prvenac, The Nightspirit’s Call i ovo je takođe žestok i brutalan metal ali sa mrvicom više epskog tona i aranžmanskih ambicija. Ima ovde malo i tech-death elemenata ali je u prvom planu i dalje brutalno blastbitaško prebijanje pa mu se može prići bez bojazni:

https://clavicusvile.bandcamp.com/album/the-nightspirits-call

Bostonski The Beast of Nod je izdao svoj prvi album, Vampira: Disciple of Chaos i, da sam ovo čuo ranije, ozbiljno bi se borio za naslov ploče godine sa Slugdgeovim opusom Esoteric Malacology. The Beast of Nod su, dakle, napisali još jedno bitno poglavlje u knjizi ekstremnog metala inspirisanog naučnom fantastikom i, ako vas rajca tehnički napredna ali nikada pretenciozna muzika napravljena na pozadini čitavog izmaštanog univerzuma, The Beast of Nod su bend za vas:

https://thebeastofnod.bandcamp.com/album/vampira-disciple-of-chaos

Italijanski Uncreation ima mnogo manje ambiciozan pristup svom death metalu koji je prljav, ekstremno žestok i brutalan u tom nekom staroškolskom smislu. Slušajte kako taj doboš zvoni ko da vas udaraju direktno u teme:

https://uncreationgods.bandcamp.com/album/overwhelming-chaos

Æpoch iz Ontarija su snimili album progresivnog death metala koji na momente zaziva najklišeiziranije elemente ove muzike (ćelavi bas, krkljavo pevanje, solaže koje zaboravljaju koja je ovo muzika), ali opet, Awakening Inception je na kraju dana prilično slušljiva ploča koja će mi ostaviti više pozitivnih nego negativnih uspomena:

https://aepochmetal.bandcamp.com/album/awakening-inception

Kvebečki Spirit of Rebellion nemaju ništa ni nalik ovako visokim ambicijama i njihov četvrti album, The Reign of Denial je naprosto njihov testament tome koliko vole i cene Dying Fetus. Što, u godini u kojoj Dying Fetus nisu objavli album, sasvim ima svoje mesto:

https://prcmusic.bandcamp.com/album/spirit-of-rebellion-the-reign-of-denial-cd

Sidnejski Golgothan Remains na svom prvencu Perverse Offerings to the Void podsećaju zašto je australijska škola death metala tako cenjena. Ovo je ploča intenzvno opresivne atmosfere ali i sasvim disciplinovane svirke koja svoje divljaštvo isporučuje kroz estetiku, ne kroz nekompetentnost:

https://golgothanremains.bandcamp.com/album/perverse-offerings-to-the-void

Sasvim na drugoj strani su portugalski Dallian čiji je prvenac, Automata, naglašeno ambiciozna ploča koja simfonijski death metal kombinuje sa steampunk uticajima. Na papiru, priznajem, deluje neslušljivo, ali Dallian su najbliži Septicflesh školi simfoniranja pa je ovo zapravo  interesantna ploča kojoj bih samo preporučio malo manje priklanjanja djent filozofiji digitalnog editovanja da dobije organskiji preliv:

https://dallian.bandcamp.com/album/automata

Ponovo Italija: bend Unbirth sa svojim drugim albumom, Fleshforged Columns of Deceit nudi siguran, pa i ukusan brutalni death metal koji zapravo osvaja odličnim songrajtingom na koga se precizna svirka naslanja na najprirodniji način:

https://unbirth.bandcamp.com/album/fleshforged-columns-of-deceit

Severni su Irci, The Crawling su sa svojim drugim albumom, Wolves and the Hideous White isporučili veoma elegantan death doom, ploču sporih ali nabijenih pesama u kojima se emotivnost ne žrtvuje žestini a dinamičke oscilacije deluju uzbudljivo i pojačavaju centralnu „poruku“ kompozicija:

https://thecrawlingband.bandcamp.com/album/wolves-and-the-hideous-white

Treći album kanadskih Display of Decay se zove Art in Mutilation i, ako ste gladni prostog, brutalnog death metala koji ima gruv a ne komplikuje mnogo, takoreći kao Cannibal Corpse u nekoj svojoj kasnijoj fazi, samo sa tvrdoćom i žestinom koju su imali u ranijoj fazi, Display of Decay isporučuju sa kamatama:

https://gorehouseproductions.bandcamp.com/album/art-in-mutilation

Tursko-danski bend Hyperdontia se dosledno drži svoje teme (višak zuba, jelte) i na drugom albumu prebija iz sve snage. Nexus of Teeth je prilično lo-fi ploča ali taj jeftini zvuk sasvim paše uz ovu mračnu, nestašnu muziku:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/nexus-of-teeth

Švicarski Anachronism je sa svojim drugim albumom, Orogeny, pokazao da se tehnički death metal može svirati plemenito, sa mnogo avangardnih  naklona i podsetio me malo na Artificial Brain ili ranije albume Wormed. Pošto ta dva benda OBOŽAVAM, ovo je zaista jaka pohvala pa preporučujem da albumu date šansu:

https://anachronismdeath.bandcamp.com/album/orogeny

I, da završimo split EP-jem koji sam naknadnim preslušavanjem odlučio da uvrstim ovde jer, ipak, radi se o nekoj vrsti slamming death metal klasika. Hollow Prophet i Scumfuck su svoj split, Scumprophet izbacili još letos i bilo je to meni simpatično ali nekako nisam bio siguran je li za spominjanje ovde. No, na ponovna slušanja, reklo bi se da jeste i čak i pored odličnih bubnjeva Luke Vezzosija (Within Destruction) ovde ima dosta drugih stvari vrednih da se čuju. Slam za sladkusce:

https://hollowprophet.bandcamp.com/album/split

One thought on “Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 04-01-2019 i propusti iz 2018.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s