Strip: Lepe naslovnice: Daring Mystery Comics

Večeras, pred spavanje, naslovne strane osam brojeva Daring Mystery Comics, magazina koga je kompanija Timely Comics (koju danas možda poznajete pod imenom Marvel) izdavala samo dve godine, od Januara 1940. godine do Januara 1942. godine, i izdala, nagađate, svega osam brojeva.

Daring Mystery Comics nije preterano važan magazin ali ima svoje mesto u Marvelovoj istoriji. Na primer, Joe Simon i Jack Kirby (tvorci Kapetana Amerike) su obojica pisali za ovu publikaciju i kreirali lik Marvel Boyja u njoj, tu je bio i Bill Everet (tvorac Sub Marinera) ali i Bud Sagendorf, tvorac Popaja sa stripom Little Hercules (koji je bio praktično identičan Popaju). DMC je bio antologijski magazin, dakle, bez „glavnog“ stripa i mada je na početku imao i vesterne (Texas Kid), ratne i sportske stripove, do kraja izlaženja se isprofilisao kao magazin za avanturističke i akcione stripove sa kombinacijom superheroja i drugih akcionih heroja te malo humora. Kada se pogleda ovih osam brojeva (Marvel ih je reprintovao krajem prošle decenije u dve Masterworks kolekcije sa kolor-rekonstrukcijom koja je možda malčice prejaka za moj ukus) najupečatljiviji utisak je da je Martin Goodman, izdavač, od autora tražio da mu naprave stripove koji će biti isti kao uspešni stripovi drugih izdavača, bez mnogo brige za to da li će ih neko tužakati za imitiranje. Joe Simon, koji se vodio kao glavni urednik je vezivao konja gde mu se kaže i ishod je bio da su stripovi u Daring Mystery Comics bili grube priče od po nekoliko strana sa jedva primetnim prostorom za nekakvu ekspoziciju (često u formi zida teksta na jednom jedinom panelu prve strane) i puno akcije, a koji su bez mnogo stida emulirali konkurenciju, ponekad do mere besramnog skidanja look & feela, jelte.

Mislim, ajde superheroji, to još i da se proguta, Falcon, Fiery Mask, Purple Mask, Phantom Bullet, Marvel Boy, pomozi bože, ali imali su i Trojaka the Tigermana koji je bio praktično off brand Tarzan, a onda i maga po imenu Monako: Prince of Magic koji je izgledao i ponašao se kao Mandrak ali je umesto hipnoze baratao pravom magijom. Možda najsimpatičniji iz onog vremena je Marvex the Super Robot koji je baš tako sjajan lik kako mu po imenu zaključujete.

Daring Mystery Comics je bio, recimo, tipičan produkt zlatnog doba sa pokušajem da se nakači na nekoliko u to vreme popularnih trendova, ali je za razliku od drugih Timely Comics publikacija, završio kao relativan neuspeh. Ipak, neki od likova su ponovo oživljavani u Marvelu u dvadesetprvom veku, na primer u serijalu All-Winners Squad: Band of Heroes iz 2011. godine Paul Jenkins je ubacio Blue Diamonda, a J. Michael Straczynski je iskoristio likove kao što su Fiery Mask, Mr. E i Phantom Reporter za svoj The Twelve od pre desetak godina. Daring Mystery Comics je mrtav, ali ne i zaboravljen a ove naslovne strane (prvih pet je nacrtao Alex Schomburg, šestu Kirby i Simon, sedmu samo Simon i osmu opet Kirby i Simon) su svedočanstvo vremena koje čak i iz ove perspektive deluje uzbudljivije: