Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 18-05-2019

Kombinacija poslovnog opterećenja i porodičnih zdravstvenih obaveza znači da danas malo kasnimo sa metalom, ali ako mi stignemo, metal će nas čekati. Takav je on.

Blek metal uvek ima pravo prvenstva pa tako ovog tjedna i njemački Thorybos čiji black/ death lepo curi na novom EP-ju The Foul and the Flagrant. Throrybos sviraju brzo i disciplinovano i hvataju benefite monotone, svedene muzike koja osvaja hipnotičkim elementima ponavljanja i ujednačene dinamike. Naravno, nekom će ovo biti dosadno, ali meni to jako prija. Moćno je a uzdržano, baš kako valja:

https://thorybos666.bandcamp.com/album/the-foul-and-the-flagrant

Švedski Godhead Machinery takođe kombinuje black i death metal ali na sasvim drugačiji način i njihov drugi album, Aligned to the Grid je, u jakom kontrastu u odnosu na Thorybos, pun dinamičkih promena i složenih aranžmana gde se harmonija, tempo i izraz dramatično menjaju na svakih nekoliko sekundi. Opet, srećom, to nije iritatno i egizibicionistički nego ima dosta zrelosti i Aligned to the Grid je, ako vam se dopadne na prvi ugriz, ploča koju vredi slušati više puta da bi se uživalo u njenim minucioznim dubinama:

https://godheadmachinery.bandcamp.com/album/aligned-to-the-grid-2019

Grčki Dark Mesiah na svom trećem albumu, Echoes of War teško da mogu da budu optuženi za minucioznost. Ovo je gruba, agresivna, mržnjom ispunjena muzika koja prilično dobro epitomizira „Epic Antichristian War“ tematiku koju im pripisuju na stranici na Metal Archivesu. Echoes of War je ploča koja ima šarma i taj ultramaskulinistički, krvoločni blek metal svakako ima mesta na sceni, ali Dark Mesiah bi svakako mogli da se više trude oko pesama, ali i rifova jer na mnogo dobrih i zapaljivih momenata koje album nudi, dolazi i prilična količina generičkog. No, ja sam prost čovek i volim agresivnu muziku pa onda i ovo mogu da preporučim. Pošto album izlazi tek 31. Marta, za sada samo JuTjub ima celu ploću:

https://youtu.be/iyyN4cBR_0M

https://darkmessiahblackmetal.bandcamp.com/album/echoes-of-war

Izraelski Zad na svom debi albumu, Followers of Tann kombinuju doom metal sa black metalom i ovo je ploča koja je zanimljiva jednako i zbog onoga što joj ne uspeva, kao i zbog onoga što joj ide. Zad imaju lepe i atmosferične doom gestove i uvo za poneku dobru melodiju, ali pesme su sklopljene prilično zbrdazdola i pate od sindroma previše delova a premalo povezujućeg smisla. No, ako se sluša bez preterivanja sa udubljivanjem, ovo je album sasvim lepih tema i pristojnog tempa:

https://zadovgod.bandcamp.com/releases

Narken je blek metal duo iz Ankare sa iransko-turskim poreklom i njihov debi EP, Horizon Untouched je interesantna kolekcija ideja u kojoj se klasičan pržački blek metal integriše sa neskrivenim elementima bliskoistočnog folklora. Kao stari muslimanski ateista, ja sam svakako ciljna grupa za ovako nešto i Narken su mu više nego simpatični. Ipak, valja istaći i da je ovo produkcijski nesavršeno i da bendu svakako predstoji još sazrevanja. Ipak, ove četiri pesme pucaju od personalitija i u uho ulaze svojim upečatljivim, maltene filmskim  melodijama pa Narken preporučujem svakom za najmanje jedno slušanje:

https://narken.bandcamp.com/album/horizon-untouched

Jorkširski Sathamel su konačno dobacili do svog prvog pravog studijskog albuma i Horror Vacui je ploča sa kojom su oni verovatno zadovoljni jer zvuči ujednačeno i stilski sazrelo. Ja sam već pisao da generalno nisam ljubitelj britanskog blek metala – uz časne izuzetke – i  Sathamel ne čine bogznašta bitno da promene ovaj moj stav. Horror Vacui je ploča korektnog black/ death metala sa veoma malo memorabilnih tema, ali sa udarničkom svirkom koja ako ništa drugo zvuči znojavo i energično. Valjalo bi ovde više razmišljanja o dinamici, aranžmanima, pa i pamtljivijim temama, jelte, ali bend makar ima tvrd, upečatljiv zvuk:

https://sathamel.bandcamp.com/album/horror-vacui

Španski Calyx su upravo dobili prvi album za Iron Bonehead Productions i mada Vientos Arcaicos nije ploča koja je mene nešto sad bacila na patos, ne mogu da kažem da je loša. Ovo je solidan, pomalo staromodan blek metal koji se dosta oslanja na zvuk skandinavskih bendova poput Immortal, Watain pa možda i Marduk, ali bend za sada nikako nema isti kompozitorski kapacitet. Nije ovo rđavo u elementima i producirano je snažno i mesnato, što svakako prija, ali Calyx treba još da rade na songrajtingu:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/calyx-vientos-arcaicos

Tu je i novi EP prilično popularnih blek metalaca iz Kolorada, Vale Of Pnath. Isti se zove Accurssed i mene je ostavio potpuno hladnim. Vale Of Pnath provlače taj svoj proggy black metal sa potpuno neprirodnim, sintetičkim zvukom sa dosta zavidnog tehničkog kvaliteta ali muzika meni zvuči posve matematički sklopljena, hladna i nema ni trunku ekspresivnosti koju bend očigledno pokušava da kanališe. Impresivno sklopljeno, ponavljam, ali u rangu Ikea nameštaja što se mene tiče:

https://valeofpnath.bandcamp.com/album/accursed

Ni moskovski Morokh nije baš moja šolja crnog čaja spremljenog u mikrotalasnoj rerni, jelte, ali makar mogu da kažem da njihova emotivna eskpresija zvuči pošteno i slovenski patetično na albumu Клятва. Morokh zapravo u svoj blekmetal umeću i malo rokenrola pa su pesme prilično raznolike i album ima svakojakih iznenađenja da ponudi. Naravno, atmosfera je ujednačena a mastering opresivno preglasan, no Клятва je ploča kojoj se ne može osporiti duša i srce na pravom mestu pa je preporučujem, pogotovo ako volite istočnoslovenski blek metal. Ima to štofa:

https://morokh.bandcamp.com/album/–3

Stoneri! Prvi na redu su Thermate iz mesta Kuopio u Finskoj koji na svom debi albumu, Redshift City nude vrlo udobno razgažen fuzz rock/ hard rock/ stoner rock sa pristojno napisanim pesmama i svim onim elementima koji su ovakvoj muzici potrebni da bi blistala: organskim gruvom, lepljivim refrenima, psihodeličnim pasažima, dinamičkim diverzitetom… Voleo bih da Thermate to što sviraju, pak, sviraju malo energičnije jer je ovo album koji možda malo previše baca na atmosferu i kada dođu momenti da se poentira krešendom to bude za trunku kilavo. Ipak, ima ovde odličnog materijala i vredi mu posvetiti malo vremena:

https://thermate.bandcamp.com/album/redshift-city

Age of the Wolf iz San Hozea u Kostariki na svom prvom albumu, Ouroboric Trances bogami baš sviraju po mom ukusu. Ovo je doom metal apokaliptične energije ali veoma stonerskog gruva, karakterisan moćnim zapaljivim gitarama, teškom ritam-sekcijom i brutalnim, očajničkim pevanjem. Age of the Wolf skoro da ne moraju da se trude oko pisanja pesama jer imate utisak da su toliko usvirani da sve što bend pokuša odmah savršeno upada u idealan gruv, ali to je, razume se, privid. Ovo je album koji svakako profitira od besprekorno usviranog gruva koji je bend razvio kroz, nesumnjivo, stotine sati džemovanja, ali jako dobre solaže, moćne promene tempa i promišljeni refreni, sve to pokazuje da ovo nisu pesme skrpljene na probi pred snimanje. Uz sve to imamo i moćan, prostoran miks koji čoveka obuhvati sa svih strana i ne pušta ga – sjajna ploča:

https://ageofthewolf.bandcamp.com/album/ouroboric-trances

Temišvarski Methadone Skies na svom trećem album, Different Layers of Fear gruvaju prilično simpatičan instrumentalni stoner/ post-rock koji jeste duševan i ima harmonske elemente koji ga izdvajaju iz klasične fuzz/ desert/sabbath ponude kakvu ja preferiram, ali je sve to jako distorzirano, teško i prilično solidno krlja. Ne da ovaj album nije mogao da bude kraći i ubojitiji (najkraća pesma je duža od šest minuta, najduža je duža od šesnaest), ali ima to dobar saund, jaku ritam-sekciju i gitariste koji vole da prave buku pa ispunjava većinu kriterijuma da ga bez griže savesti preporučim:

https://methadoneskies.bandcamp.com/album/different-layers-of-fear

Londonski Hey Colossus, pak, na svom, ko zna kojem po redu albumu, Four Bibles definitivno ne sviraju metal ali je njihov amuzika dovoljno blizu da se metalcu dopadne. Four Bibles je nastavak potrage ovog seksteta za ultimativnim gruvom unutar nekog, recimo, noise rock kanona, sa vidljivim osnovama u onome što je rađeno osamdesetih i devedesetih na Blast First ili AmRep ali i sa apsolutno sopstvenim pristupom rok muzici. Ne dopada se meni čitav ovaj album jednako, neke pesme su više pop a manje buka, ali Hey Colossus su bend koji kad roka onda roka i to radi bolje od većine kolega:

https://heycolossus.bandcamp.com/album/four-bibles

Slično „nemetalski ali metalcima preporučljivo“ je i u slučaju živog albuma takođe britanskih Psychic Lemon. Live at the Smokehouse, izašao krajem Aprila je treća dugačka ploča ove ekipe i do sada apsolutno najjača i najnadrogiranija. Psychic Lemon odrađuju užasno dobar psihodelični space rock koji jednako duguje Hawkwindu kao i gitarskoj nojz tradiciji a Live at the Smokehouse je ploča prejakih džemova (koji su oficijelno verzije već postojećih pesama sa prethodnih izdanja) što pomeraju mozak i teraju direktno u nirvanu:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/live-at-the-smokehouse

Pensilvanijski Oven na prvencu Couch Lock, pak, nude razuzdani rokenrol koji, opet, nije metal ali je metalcima blizak. Pet pesama jake svirke i neprskanog zvuka, nedovoljno zrelo, ali s druge strane sirovo i zabavno:

https://oven.bandcamp.com/album/couch-lock

Nego, ko je u 2019. Godini očekivao novi album Saint Vitus? Pa još da taj album ponovo nosi ime kao i bend? Ja nisam i Saint Vitus u 2019. godini je čudna, pomalo neprirodna pojava.

Ne da je ovaj bend imao pauzu kao recimo Possessed koji su prošle nedelje oduševili novim albumom posle 33 godine, Saint Vitus su se posle raspada 1995. godine vratili novim albumom 2012. godine a ovaj, eponimni, dakle, dolazi posle sedam  godina pauze. I… mada ima ovde vrlo lepih momenata (slušajte solažu na Bloodshed) i prva pesma nudi obećanje pristojno odstojalog doom metala najstarije škole, ovo ipak nije ploča koju ću slušati sa takvim zanosom kao pomenuti Possessed.

U prvom redu, Wino, pevač čiji glas vezujemo uz najviše vrhunce ovog sastava u ovom trenutku nije u postavi i to će svakako biti razočaranje za neke slušaoce. Dobra vest je da je originalni pevač, Scott Reagers tu da popuni svoje staro radno mesto, i on to radi veoma dobro. U drugom redu… pa, Saint Vitus su verovatno najvažniji američki doom metal bend, osnovan još krajem sedamdesetih i na ovoj ploči kao da ne pucaju baš od ideja, što jeste problem ako znamo da im je trebalo sedam godina da je snime. Hoću da kažem, u 2019. godini Saint Vitus moraju da zvuče kao bend koji je nastao da unapredi Black Sabbath formulu što je krenula da se istanjuje potkraj sedamdesetih, ali koji je u međuvremenu razumeo i kako da unapredi sebe. Iako je album generalno pun dobrih trenutaka, treba i biti iskren i reći da oni suviše retko koagulišu u dobre pesme. Gitarista Dave Chandler je verovatno najnapaljeniji ili najočiglednije napaljen da pravi ršum jer su njegove solaže uglavnom ekscentrične i uzbudljive, a ritam-deonice ubedljive, ali veliki deo ostatka albuma su korektni doom gruvovi kojih bend ne treba da se stidi ali i koje isto tako sviraju desetine mlađih doom i stoner bendova kakve čujemo svake nedelje. Ako ništa drugo, imam svakako da pohvalim dovoljno prostran miks koga čak ni prilično agresivno bučan mastering ne uspeva da upropasti. Ovo je eminentno slušljiva ploča ali jeste stala na korak od obavezne lektire.

https://saintvitus.bandcamp.com/album/saint-vitus

A Mother Iron Horse su stoner metal bend iz Salema u Masačusetsu i njihov debi album The Lesser Key je daleko od izvrsnog, ali je bučna, glasna ploča dobrih rifova i snažne distorzije. Mother Iron Horse se lože na „drugs, sex and sacrilege“ i pesme im se zovu Gehenna ili House of Ba’al, što sve zvuči vrlo obećavajuće, ali njihova muzika je ipak samo prangijaški teški rok gde se pevač dere ko pobesneo a gitare polivaju jake rifove koje uglavnom nećete upamtiti. Mnogo stoner rok bendova ne ulaže dovoljno vremena i truda u rifove i Mother Iron Horse su knjiški primer benda koji ima srce i gruv ali mu baš fali rif koji bismo zapamtili. Očigledne pozajmice od Black Sabbath (slušajte Scepter of Ice) su svakako gest u pravom smeru ali treba sad tu na strašnom mestu postojati i doneti i svoj deo investicije na astal. Slušljiva ploča, svakako:

https://motherironhorse.bandcamp.com/album/the-lesser-key-2

Valborg iz Njemačke na svom šestom albumu, Zentrum, nude svoju kombinaciju avangarde, dooma, pa i death metala, sve u nekakvom post-ključu koji bi ih učinio interesantnim širim narodnim masama samo da im muzika nije ovako naglašeno konfrontativna. Valburg meni zvuče kao da, recimo, Muse pokušavaju da eksperimentišu sa alijenacijom publike pa svoj nemali talenat inače protraćen na besmisleni pop-metal ulažu u ovu neku buku i avangardu. Što je, valjda pohvala za Valburg? Mislim, jeste, Zentrum je ako ništa drugo interesantna ploča i daleko ću radije nju slušati nego novi Rammstein koji je isto izašao ove nedelje ali valjda ne mislite da sam se ja time bavio?

https://valborg.bandcamp.com/album/zentrum

Njemački Stellar Master Elite su na svom četvrtom albumu, Hologram Temple verni svom teškom apokaliptičnom zvuku koji kombinuje doom, death i black metal za potrebe kreiranja upozoravajuće agresivnih i dramatičnih narativa. Stellar Master Elite su, što je zanimljivo, pre svega bend atmosfere a manje bend komplikovanih kompozicija pa je i Hologram Temple ploča koja će vam se dopasti ako vam paše njen odmereni tempo i nadrndan zvuk. Meni su ovi Nemci na momente malo karikaturalni, pa i malo previše „nemački“ u svom tom indastrial-sreće-metal grču ali ne treba ni ja da budem mera svih stvari:

https://stellarmasterelite.bandcamp.com/album/hologram-temple

Poljaci Monasterium sa svojim drugim albumom, Church of Bones, pokazuju da kad kažu da sviraju „epic doom metal“ to najpre znači da sviraju propisan hevi metal samo naštimovani niže nego što su se njihovi idoli iz osamdesetih tipično štimovali. Što, da ne bude zabune, meni prija. Church of Bones nije album od koga sam se usrao u gaće ali je ovo ploča lepih, „starinski“ epskih pesama sa melodičnim, herojskim pevanjem i bogougodnim rifovima. Sve je to, naravno, prilično barokno kičasto ali meni to ne smeta. Prijatno je ako volite klasičan, epski metal:

https://monasterium.bandcamp.com/album/church-of-bones

Evo, zatim, nečeg neobičnog. Niklas Kvarforth, pevač Shininga se udružio sa dvojicom Španaca iz Teitenblood u projektu Lice čiji album Woe Betide You ne zvuči ni kao Shining ni kao Teitenblood. Umesto toga dobijamo prilično šarolik koktel u kome ima mesta i za shoegaze i za doom i za progresivu i za post-black metal i ovo je ploča koju na okupu drži pre svega glad za eksperimentom i ekspresivna ambicija trojice muzičara. Daleko od toga da je ovo nešto što ruši na patos svojom neprecendiranom smelošću ali ima tu dosta materijala za makar jedno pažljivo slušanje i, na kraju krajeva, treba ceniti kada ljudi izađu iz svojih prepoznatljivih okvira i divlje se bace u nekoliko smerova odjednom. Kvarforth je persona koju treba trpeti radije nego što se može voleti ali njegov izraz na ovom albumu je prilično zanimljiv a to što njegovu „underground Mike Patton“ personu dvojica Španaca prate iznenađujuće eklektičnom svirkom je svakako veliki plus:

https://licesom.bandcamp.com/album/woe-betide-you

Prošle nedelje smo hvalili finski speed metal a ove nedelje je na redu švedski speed metal u formi benda Mystik čiji je debi album – takođe nazvan Mystik – upravo dropovao i… pa, recimo da se radi o zanimljivoj propuštenoj šansi. Mystik sviraju vrlo tradicionalan speed metal sa pesmama koje šetaju od klasičnih svi-u-napad aranžmana, pa do nešto složenijeg rada, uglavnom koristeći fore i pristupe koji su dobrano istestirani u osamdesetima. I nije da to meni smeta, muzički Mystik su okej i mada originalnost nije njihova najjača strana (nije ni u prve tri, da se razumemo), ima ovde dobrog rif-rada kao i nešto ambicioznijih hevimetal kompozicija (slušajte Lake of Necrosis koja je srazmerno sporijeg tempa ali se trudi oko izgradnje epskog narativa i uglavnom joj ide), što je sasvim primamljivo. No, problem je svakako u izvedbi gde bend zvuči prilično drugorazredno, kao da je njihova ambicija zaista ograničena time da priđu zvuku nekih od bendova iz osamdesetih (Znowhite? Metal  Church?) i tu stanu. Najveći problem je kilava vokalna isporuka koju nam iznosi pevačica Julia von Krusenstjerna, mada ima i par solaža koje Beatrice Karlsson na gitari pošteno izošljari a što je opet podvučeno miksom koji, uparen sa groznim masteringom uspeva da isisa najveći deo energije. To je onda neka savršena oluja smora koja dobre rifove i odlične aranžmane benda uspeva da potisne u drugi plan i slušalac se usredsređuje na najslabije umesto na najjače karakteristike ovog albuma. Što je šteta. U rukama strožeg producenta Mystik su mogli da isporuče ubitačan prvenac koji bi meni ovako matorom i napaljenom izmamio mnogo superlativa. Nažalost ne, ovo je ploča čije sjajne strane treba isticati ali čije su slabe strane nametljivo u prvom planu.

https://ihate.bandcamp.com/album/mystik

Glassing iz Teksasa su, pak, sasvim na suprotnom kraju od bilo čega tradicionalnog ili retro intoniranog i njihov drugi album, Spotted Horse je veličanstven mišmeš post-metala, (post)hardkora, math-rocka i generalne gitarske buke. Znate već kako to ide, ovo je izuzetno emotivna i naglašeno pretenciozna muzika u kojoj se slušalac praktično izaziva da premeri dimenzije emotivne ranjenosti izvođača dok mu ovi vrište u lice iz sveg glasa, isporučujući istovremeno do mučnine slatke gitarske melodije odsvirane negde u nebesima. Onda, taman kad ste se privikli na tu vrstu ponude, kreće sludge zakucavanje i nova forma izmučenog, emotivnog roka koji pokušava da pocepa žanrovske oblande i pretvori se u čistu ekspresiju. Na papiru ovo može da zazvuči grozno, emotivno ucenjivački do neizdrživosti, svakako, ali Glassing uspevaju da sve to uklope dosta organski i ponude album pesama koje na kraju dana zaista hvataju i drže pažnju svojim prenaglašenim ekspresionizmom i ne pretvaraju se samo u karikaturu emotivnosti. Treba izdržati ali solidno je ovo:

https://glassing.bandcamp.com/album/spotted-horse

Sutekh Hexen su se brzo vratili u naše ušne školjke, ovog puta split singlom sa kultnim japanskim 夢遊病者 i ovo je zapravo sjajna ponuda avangardnog, ambijentalno razmazanog metala sa obe strane, s tim što Amerikanci više vuku na svoju blek metal stranu puštajući da se čuje samo malo „prave“ muzike kroz ambijentalni šum, a Japanci isporučuju neku vrstu skrivenog hevi metala. Ovo je zapravo izvrsno:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/split-3

Death metal ove nedelje donose Father Befouled iz Atlante čiji EP Holy Rotten Blood nije neko remek-delo i zapravo je veoma generička ploča ali opet, ovo je onaj razmazani, nestašni death metal stare škole sa jasnim uzorima u Incantationu, prepun sporih doom gestova i jasne ambicije da bude hermetičan i neproziran a opet utemeljen u šlok-hororu i sličnim niskim umetnostima, pa je nemoguće ne osetiti bar malo simpatija:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/holy-rotten-blood

Za kraj, grajnderi Full of Hell iz Merilenda imaju četvrti album, Weeping Choir i ovo je bend koji pokazuje da je svojevremeno zaista zaslužio taj split sa Merzbow koji ih je, uostalom, i doneo u orbitu moje pažnje pre nekoliko godina. Weeping Choir je ploča koja dobro demonstrira način na koji ovaj kvartet sazreva, čuvajući autentičnu grindcore spastičnost u srcu muzike ali je autoritativno nadgrađujući sa dosta skretanja u agresivni sludge. Full of Hell nisu baš sad neki majstori gruva ali umeju da odrade pesmu od skoro sedam minuta koja ne deluje sasvim nezgrapno na albumu gde se većina od jedanaest pesama udobno smešta u subdvominutnu formu, a i kada upadnu u pasaže čistog power electronics bučenja (trominutna Rainbow Coil, recimo) i to je sasvim pristojno. Ovo je album lošeg, jelte, raspoloženja, ispopručenog sa mnogo autoriteta i energije i kao prvo izdanje benda za prestižni Relapse pokazuje i muzičare i producenta i izdavača u najboljem svetlu. Grindcore prečesto poklekne pred slatkim izazovom infantilizma a Full of Hell uspevaju da čak i takve impulse pretvore u nešto legitimno dobro (Silmaril, recimo). Veoma solidan album:

https://fullofhell.bandcamp.com/album/weeping-choir

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s