Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 31-08-2019

Kako smo u ovoj nedelji izgubili životinju koja je sa nama bila više od decenije i činila značajan deo naših života, tako i nećemo ovaj pregled početi nekim duhovitim doskočicama. Izašao je novi Tool, jeste, ali preokret je u tome da ja nikada i nisam nešto previše voleo Tool. Zato, krećemo od blek metala…

…i to onog najcrnjeg. Finci Kêres sviraju deceniju i po ali bilo bi vam oprošteno ako biste na prvo slušanje njihovog četvrtog albuma, Ice, Vapor and Crooked Arrows pomislili da se radi o nekom garažnom demo bendu koji tek pravi svoje prve korake u pravcu snimanja muzike. Ice, Vapor and Crooked Arrows je veoma lo-fi blek metal, sa bubnjevima koji zvuče kao kutije, čistom ali nejakom bas-gitarom i gitarom koja je toliko distorzirana da nema apsolutno nikakvu dinamiku. Ovaj užasan zvuk se, pak, sasvim savršeno uklapa uz muziku koja je ledena, monotona i namerna da iznuri i potčini radije nego da uzbudi i zabavi. Kêres su verni ideji otuđenosti i lepote koja se nalazi IZA bola i mučenja i njihova muzika je vrlo dobar prikaz ove ideje sa svojim pažljivo, primitivno ali ne glupo sklopljenim pesmama i melodijama sahranjenim između naslaga neljudske, po sluh opasne distorzije:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/keres-ice-vapor-and-crooked-arrows

U poređenju sa njima Austrijanci Kringa deluju skoro sofisticirano iako ni njihov prvi album, Feast Upon the Gleam nije neko čudo skupe produkcije i kvalitetnog zvuka. Ipak, pričamo o modernom blek metalu koji svoj imanentni gnev i frustriranost formatira kroz pesme što su maštovite, promenljive po zvuku, atmosferi, tempu i dinamici. Ovo je blek metal koji ne imitira skandinavske prauzore niti se kači na blackened speed rivajvalizam nego vozi u nekom novom smeru, ipak zadržavajući dovoljno negativnosti i prljavštine da ne upadne ni u post-metal fioku. Fino:

https://theblazeofkringa.bandcamp.com/album/feast-upon-the-gleam

Al kad smo već kod post blek metala, Toadeater iz Osnabrika u Njemačkoj imaju prvi (?) album, Codex, i trojica (bivših?) pankera su ovde osvetlali obraz. Codex je ploča koja zaista spaja dosta te neke pankerske anarhičnosti sa blek metal provokativnošću dolazeći na pravo mesto bez praćenja već etabliranih post-blek formula. Ima to u sebi dosta tog nekog progresivnijeg crust senzibiliteta koji se devedesetih svirao po Evropi (recimo Ebola, pa razni Šveđani) ali upareno sa blek metalskim agresivnim vučenjem unapred, sve to zvuči dovoljno sveže. Jeftina produkcija ali dobar paket sve na gomili:

https://toadeater.bandcamp.com/album/codex

Idemo pravo u Poljsku jer Zagłada ima novi EP, The Annihilation of Spiritual Essence i ove četiri pesme su dobrodošlo podsećanje zašto Poljaci u ovom trenutku mogu da kažu kako uz Fince predvode evropsku blek metal scenu. Acheron, jedini član ovog benda uspešno izbegava većinu klopki u koje one-man blek metal projekti rutinski upadaju i The Annihilation of Spiritual Essence je ploča prepuna dobrih tema, sjajnih harmonija, ali i pametnog aranžiranja tako da se održi inercija i tenzija muzike koja uspešno menja i tempo i dinamiku. Bartek Brożek (kako je Acheronu puno, kršteno, jelte, ime) je dobar na svim instrumentima ali gitare su mu vidno najbolje sa čestim pametnim harmonskim rešenjima i iznenađenjima, a njegovo aranžiranje je za desetku sa vrlo uspelim prelazima i promenama. Plus, do sada ovo je najbolje miskovana ploča koju ste ove nedelje čuli.

https://zaglada.bandcamp.com/album/the-annihilation-of-spiritual-essence

Preskačem jedan ruski bend sa malo pretesnim vezama sa nacistima za moj ukus, da bih pomenuo drugi ruski bend koji izdaje za istog izdavača (dakle, Der Schwarze Tod) a koji barem nema 3-way split sa bendom kome je u logotipu kukasti krst. Jebiga, standardi i tako to. Elem, Through the Spatial Dimensions je užasno ime i za bend i za bendov debi album ali ova dva Rusa nude zapravo vrlo ubedljiv, melodičan ali ne mlitav blek metal sa dobrim zvukom, opasno zakucavačkim bubnjem i dobrom kombinacijom vrištanja, preciznih blastbitova i ukusno urađenih gitara. Dobar primer da nepoznati likovi iz tri pizde materine mogu da naprave album koji po zrelosti lako postidi većinu iskusnijih kolega. Melodičan blek metal po ruskom receptu ali bez utapanja u patetici? Davaj, pažalujsta!

https://derschwarzetod.bandcamp.com/album/through-the-spatial-dimensions

Skandinavske boje danas zastupaju i Danci, Orm sa svojim drugim albumom, Ir koji ima samo dve pesme. Ali traju po dvadeset minuta. I na bandcamp su stavili samo jednu, da nas zbune. Ali dobro, Orm misle da su mnogo pametniji nego što jesu, to se vidi, a i čuje se u muzici koja je dobra, da ne mračimo, al da li je TOLIKO dobra da pesme traju po dvadeset minuta? Pa, jeste, zapravo, solidno je ovo i iako je grdno pretenciozno, može da se sluša i da se u tome uživa. Ne izaziva revolucije, ali je pristojno:

https://ormband.bandcamp.com/track/b-r-solen-ud

Vraćamo se u Finsku i ako vam je kojim čudom posle prelsušanog albuma Kêres ostalo još neko uho čitavo i imate volje za još finske lo-fi mizantropije, tu su Vordr sa novim albumom koji se, čisto da bi bilo komplikovanie, zove Vordr, kao i prethodnih nekoliko njihovih izdanja. To naravno ume da izludi kompuzlivne opsesivce među nama  A SIGURNO SU TO I HTELI, ali je i dobar indikator „boli nas bre kurac“ stava koji bend gaji. Blek metal, podsećanje, nikada nije bio muzika u potrazi za publikom, slavom i popularnošću već naprotiv, u potrazi za prazninom, propadanjem, opskurnošću i poništenjem svih vrednosti. I Vordr su sjajan primer toga ali pritom je ovo i solidna muzika. Nihilistična i jednostavna, naravno, pankerska u svojoj agresivnosti i šuntavosti, ali neodoljivo „stvarna“ i ubistveno usredsređena na svoju misiju prenošenja sentimenta mržnje i očaja. Da se u 2019. godini još snimaju ovakvi albumi je činjenica koja mi malo donosi osmeh na lice:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/vordr-vordr

Američki, a sada nemački Crimson Moon imaju novi album, Mors Vincit Omnia i ovo je svakako najambiciozniji blek metal koji sam dotakao ove nedelje sa svojim složenim kompzicijama koje uključuju prelazak iz klasične metalske tuče u horske aranžmane, mnogo promena dinamike i interesantne atmosfere. Predugačko je ovo malo za moj ukus sa malo previše te neke „nemačke“ gotske patetike u pesmama, volim da su stvari malo oštrije i svedenije, ali Crimson Moonu se ne može poreći kvalitet i ambicija. Vredi pustiti:

https://crimsonmoonxeper.bandcamp.com/album/mors-vincit-omnia

AIN iz Slovačke imaju kasetu Strenghtening of the Black Flame izašlu za poljski Mordbid Chapel Records i ovo su tri (po)dugačke pesme „chaos worshipping black metal“ stila. No, haosa ovde zapravo nema mnogo na muzičkom planu. AIN su tipično slovenski osećajni a muzički veoma disciplinovani i ovo su pesme koje lepo i prirodno teku, odsvirane korektno i sa, za kasetu, sasvim solidnim kvalitetom miksa. Daleko od otkrovenja bilo koje vrste, ali odsvirano sa uverenjem i sasvim slušljivo:

https://morbidchapelrecords.bandcamp.com/album/strenghtening-of-the-black-flame

Italijanski Tenebrae in Perpetuum na svom četvrtom albumu, Anorexia Obscura nude vrlo uznemirujuću muziku koja izlazi izvan za blek metal uobičajenih horor tropa i vozi se na nekim drugim horor tropima, posredujući stanje uma koji nije samo gnevan ili depresivan  već deluje istinski polomljeno. Naravno, sve se to postiže muzičkim sredstvima – disharmoničnim gitarama, ekstremnim dinamičkim oscilacijama, užasnim vrištanjem – ali jeste impresivno kako u muzičkom žanru koji je praktično sav podignut na nihilizmu i otcepljenju od svega „normalnog“ moguće snimiti ovako „nenormalan“ album a da to ne zvuči sasvim karikaturalno. Osnivač i jedini autor muzike u ovom bendu, Atratus, ima čime da se ponosi. Vrlo lepo:

https://tenebraeinperpetuum.bandcamp.com/album/anorexia-obscura

I još jedno finsko lo-fi izdanje dobijamo u formi drugog albuma benda Sadokist a koji se zove Necrodual Dimension Funeral Storms. Sadokist se, vidi se to i iz naziva ploče, malo previše trude da ispadnu zajebani (svoju muziku nazivaju Evil Sado Fuckin’ Speed Metal of Death) a ovo nije tako razbijačka ploča da opravda sve te XXXtreme etikete koje sebi bend kači. Ipak, pankerski, haotični black-speed metal koji Sadokist isporučuju nije bez šarma i može da se čuje kada ste u partikularnom raspoloženju:

https://sadokist-finland.bandcamp.com/

Sasvim na drugoj strani su Polemicist iz Filadelfije koji sviraju „Philosophy-themed Epic Black/Death Metal“ a njihov debi album, Zarathustrian Impressions je, kako mu i ime kaže, niska pesama inspirisanih najpoznatijim Ničeovim delom. I, znam, blek metal plus Niče – to može da bude recept za katastrofu, ali srećom, Polemicist su daleko od katastrofe. Nije ovo sad nužno ni izvrsno – pogotovo uz malo nesrećan miks koji dodaje prostora tamo gde nije potreban – ali jeste album koji postaje sve bolji što dalje idete. Polemicist, takođe srećom, muzički ne izvode neke besne gliste i ako se sa ovom pločom baš ne upisuju u prvu ligu američkog blek metala, svakako se ni ne brukaju, nudeći povremeno vrlo solidne ideje i tvrdu, tešku svirku. Ne zanemariti da bend ima i ženu u postavi a da ona svira gitaru umesto da peva. I to se broji, rođaci. Kako rekoh, ovaj album najbolje pesme čuva za drugu polovinu pa je ovo kad ga slušate, sve bolje i bolje:

https://polemicistmetal.bandcamp.com/releases

Iii, idemo na stoner. Dioxine su Francuzi, ali im to ne treba uzimati za zlo jer je njihov debi album, Vengeful Spirits jedan pošteno odrađen posao. Ovo je alternativni/ dezert rok solidno visokog tempa i dobrog gruva. Volim jake gitarčine koje ovaj bend forsira pa mi i ne smeta to što je vokal miskovan malo previsoko i, s obzirom na pevačev akcenat, čuje se glasnije nego što bi trebalo. Dioxine nisu preterano originalni ali dobro znaju šta vole i to što vole dobro sviraju. Ovakvih bendova se nekada moglo gledati svakih par nedelja u KST-u i da lepo provedete veče pa probajte da pustite i album:

https://dioxine.bandcamp.com/album/vengeful-spirits

A sad nešto staro – dvadeset godina. Austrijski Thumlock su svoj album Lunar Mountain Sunrise izdali na CD-u 1999. godine ali od tada pate što njihova muzika nikada nije imala vinilno izdanje. E, pa sada ga ima, a dobili smo i bandcamp izdanje pride i, znate šta – nije ovo uopšte rđavo. Ne kažem da se radi o izgubljenom klasiku, ali Lunar Mountain Sunrise je ploča bezobrazno velikih gitara i pesama koje imaju masivne, valjajuće rifove, psihodelične melodije i ozbiljan stav. Thumlock znaju kako se radi dobar rokenrol (multitrekovani vokali su odličan detalj) i ovo čak ni na produkcijskom nivou ne sugeriše da je staro dve decenije. Vrlo dobra ploča za kraj leta, bez obzira što je izašla na početku leta pre dvadeset godina:

https://thumlock.bandcamp.com/album/lunar-mountain-sunrise

Ne toliko staro, sa početka leta OVE godine, dakle, iz Juna, ali bilo bi greota da smo ga propustili: debi album edinburške šestorke The Cosmic Trip Advisors je pravi blagoslov za svakog ko voli klasičan hard rok i ko je već izlizao svoje Deep Purple i Jimmy Hendrix Experience ploče. Wrong Again, Albert… je album koji se ni malo ne stidi svojih (pre)očiglednih korena u kasnim šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog stoleća – već druga pesma je klasična hendriksovština a Lonely since I met ya je hard bluz sa pogolemim dugovima Eriku Bardonu i njegovim Životinjama, ali ovi ljudi sviraju dobro, žestoko, organski i živo i imaju adut u vidu izuzetne pevačice Lesley Muir. Naravno, za veterane hard roka, moje ispisnike i nešto starije ljude, biće dovoljno da čuju Hammond orgulje i wah-wah solaže pa da se pravi srča i pada pod sto, ali The Cosmic Trip Advisors nisu prosti tezgaroši i tribjutaši. Ovo jeste muzika sa vrlo jasnom ambicijom da podseća na nešto staro pedeset godina, ali uspeva da transcendira imitaciju i zazvuči dovoljno autentično da ne pomešamo ovaj bend sa nekakvim lokalnim trećepozivcima. Nije ovo SASVIM na nivou Pharlee koji su nas oduvali ranije ove godine ali je odlično:

https://thecosmictripadvisors.bandcamp.com/album/wrong-again-albert

Prošle nedelje sam bio nešto umoran pa me debi album hantingtonbičkih Late Night Union nije nešto mnogo dojmio. Na ponovne pokušaje prihvatam da je Access  to the Sun sasvim korektan hard rok sa malo Seattle uticaja, da zvuči moderno ali sa dovoljno tradicionalnih elemenata da meni to prija. Opet, nije meni ovo ploča za mnogo slušanja najpre na ime zaista ne previše originalnosti, ali korektna je:

https://latenightunion.bandcamp.com/album/access-to-the-sun

Mesec i kusur dana staro ali jako dobro: Rickshaw Billie’s Burger Patrol je teksaška ekipa čiji je treći EP, Grease Beast dobrih šesnaest minuta fuzz terora i ozbiljnog teškog roka. Ovi momci iz Ostina verovatno sebe ne smatraju nikakvom avangardom već samo sviraju bučnu muziku sa korenima u ritmu i bluzu ali propuštenu kroz mašinu pank apstrakcije i stižu na mesto koje je istovremeno plesno i bezobrazno ali i hipnotički nadrogirano preko svake razumne mere. Opako:

https://rickshawbilliesburgerpatrol.bandcamp.com/album/grease-beast-2

I još jedan hard rok bend sa pevačicom koji ima opasan album ove nedelje: Dead Feathers su izdali debi album, All is Lost i ovo je 48 minuta odličnog, prljavog ali opčinjujućeg psihodeličnog roka sa gitarama koje umilno vrte hipnotičke teme dok pevačica Marissa Allen preko njih izvlači ritualne napeve i različite onomatopeje. Dead Feathers pritom imaju vrlo vazdušast miks i master koji dopušta da se dinamičke amplitude koje bend razvija lepo čuju pa je ovo ploča koja vas ne odbija od sebe zvukom nego, naprotiv, uvlači i pruža onaj ugodni osećaj valjanja u amnionskoj tečnosti kakav od psihodeličnog hard roka vazda i priželjkujemo. Sve to muzici daje jednu old school notu, ali Dead Feathers ne zvuče retro ili starinski već samo dobro utemeljeno u tradiciji. Allenova je pritom ZVER iako biste na prvi pogled rekli da će ona samo pevušiti prijatnim glasićem preko mantričkih matrica muških muzičara. Neće. Allenova, kad pusti glas, može da polomi i dupla vrata i ovo je album koji treba slušati, studirati i dalje preporučivati. Izvrsno:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/all-is-lost

Idemo sad na nešto brže i, eh, modernije? Atinski Domination Inc. su bend toliko bespomoćno inspirisan Panterom da me čudi da se nisu nazvali Aretnap ili tako nešto. Sa svojim drugim albumom, Memoir 414 bend pokušava da se malo odmakne od preočiglednog groove metal predloška i… pa ne odmiču se predaleko ali kako ja i nisam neki ljubitelj Pantere, iznenadilo me je da je meni ovo prilično slušljivo. Ne sad da ću Domination Inc. pratiti na Instagramu ili tako nešto ali Memoir 414 sadrži solidnu količinu sasvim prihvatljivog „modernijeg“ thrash zvuka koji je besan, brz i energičan. Nažalost, na momente Grci precenjuju svoje kompozitorske kvalitete i umesto da se drže kratkih i jezgrovitih trominutnih nabadačina, pesme im traju duže nego što treba. Opet, nije ovo prečesto i Memoir 414 je sasvim slušljiv album:

https://dominationinc.bandcamp.com/album/memoir-414

Zato je tu novi Entombed A.D. da zagreje staro srce i natera ga u malo brže kuckanje. Lars Goran Petrov je već ove godine sa Firespawn izdao ploču vrlo solidnog švedskog death metala a Bowels of the Earth, kako se novi EAD album zove je uglavnom ista meta isto odstojanje, sa istim rezultatima. Dakle, na meniju je teški, tvrdi swedeath sa instant prepoznatljivim i meni izuzetno dragim Petrovljevim pevanjem u kome nema foliranja i nameštanja nego se dere grlo i urla iz sve snage. Stari Entombed je, dok su još svirali death metal, imao dosta ambiciozne aranžmane i dok je Entombed A.D. više usredsređen na rif nego na pesmu, pesme su ovde ipak solidno razvijene i ne oslanjaju se samo na dobre rifove. A dobrih rifova ima, no, pesme koje su oko njih sklopljene su dovoljno interesantne a solaže na gitarama su iznenađujuće ukusne i uvek nalete kao prijatno iznenađenje. Volim Petrova, to je do sada valjda poznato i ovo je još jedan album koji mi daje za pravo. Da na njemu ničeg sem pesme Hell is my home, pa bi već vredeo da se presluša:

https://youtu.be/xx_r5CAeN7o

Moderniji su bristolski The Road čiji je sludge/ post metal na debi albumu Reverence Redacted dobrodošlo sirovo produciran i uspeva da posreduje taj neki osećaj hermetičnosti i beznađa a da ipak solidno udara i metalski bije. S obzirom da su ovo samo dva čoveka koji su sve sami snimili i izdali, ne mogu a da im se malo ne divim, ali nevezano za okolnosti, ovo je ploča pristojnog, udaračkog metala koji može još da sazreva ali je i u ovoj, nascentnoj formi zanimljiv, maštovit i prilično interesantan:

https://whenwilltheroadend.bandcamp.com/album/reverence-redacted

Australijski Hope Drone u svojoj muzici kombinuju black metal, doom metal i mnogo tih nekih post-metal harmonija pa je njihov drugi album Void Lustre jedna teatralna i mučna ali i osećajna ponuda muzike koja ide i sporo i brzo, i zaplače ali se i naljuti, producirana namerno „drugačije“ i prilično konfrontativno uobličena da bude izvan uobičajenih žanrovskih granica. E, sad, pretenciozno je to i pesme su dosta dugačke i mene šugejzerske melodije koje bend provlači ne lože baš toliko da bih izdržao sve te natreblovane gitare, ali ovo je uz sve te ograde dobra i zanimljiva ploča:

https://hopedrone.bandcamp.com/album/void-lustre

Portlandski Wizard Rifle imaju treći album, nisu se mučili da mu daju originalno ime, pa je on nazvan isto kao i bend i ovo možda označava novi početak za talentovani duo, a možda ih je samo bolelo dupe da se trude. Bilo kako bilo, oko muzike su se potrudili svojski i Wizard Rifle, album, je sumanuta i sumanuto zarazna smeša žestoke psihodelije i nepredvidivog sludgecorea. Recimo. Hoću reći, bend kao uzore navodi Lightning Bolt (čuje se to imperativno, ritualističko ritmičko ponavljanje), ali i Sonic Youth (gitare!!!), pa Black Sabbath i High on Fire i ovaj album sve te (i mnoge druge) uticaje uspeva da sublimiše u pet dugačkih pesma opakih gruvova i „prirodne“ psihodelije. Mislim, neke pesme bi ovde zvučale gotovo pop (Cevaman Waltz, recimo) da nisu snimljene kao u pećini, sa bas-gitarom koja otkida plombe iz zuba i bubnjevima koji kucaju po lobanji. Pankerski, podzemno, neodoljivo. Nije metal u užem smislu ali svaki metalac od ukusa ovo će obožavati:

https://wizardrifle.bandcamp.com/album/wizard-rifle

Za Tool nisam baš tako siguran. Fear Inoculum je očekivan sa takvom tenzijom kao da se radi o drugom dolasku jedinog spasitelja i u pitanju je smela i prilično dobra ploča, ali treba sada videti koliko će njeni avangardni elementi biti prepoznati kao integralni deo vizije benda a koliko kao tryhard pokušaj da se bude „drugačiji“. Debata već rejdžuje po internetu i neki su zaista progutali sve što bend na ovoj ploči donosi a neki prevrću očima i misle da su sve te ritualne bubnjarske solaže i specijalni efekti samo jalova zamena za dobre pesme. Meni je, naravno, najvažnije kako se to MENI dopada a pošto ja nisam neki preteran ljubitelj Toola, mogu da kažem da sam Fear Inoculum saslušao bezinteresno i da mi je prilično prijao njegov eksperimentatorski stav i očigledno napajanje na tradiciji američke minimalističke kompozicije. Kao što je uobičajeno meni su „metalski“ momenti Toola možda najmanje zanimljivi ali opet, ovo je dobro napisana i, vidi se, sa puno pažnje aranžirana ploča tako da sve bude na svom mestu i da se postigne taj neki epski ugođaj a da se opet ne pobegne od intimističke, cerebralne dimenzije koja je bendu očigledno veoma važna. Ja lično nisam ODUŠEVLJEN ali ovo je, rekao bih, zdrav album benda koji je dosta vremena utrošio da ga osmisli i porodi i mada nemam utisak da će na duže staze ovo Toolu obezbediti nekakav besmrtni status (koji mu već nije bio obezbeđen prethodnim izdanjima), mislim da je ovo časna ploča:

https://youtu.be/WF2m4jWO2EA

Britanski Warcrab sviraju death-sludge metal i njihov treći album, Damned in Endless Night, uprkos očiglednoj referenci na Iron Maiden u imenu je zapravo kao da su se Bolt Thrower rodili dvadeset godina kasnije i svoj ratni, teški srednjetempaški death metal svirali pod uticajem Loopa, Cable Regime i sličnih ekipa. I znate šta? Odlično ovo zvuči. Ovo je propisan metal, težak i tvrd, sa pržećim solažama i pretećim rifovima, a njegova spora, teška inercija je ono što čoveka stalno vraća. Ono što tom čoveku eventualno zasmeta, ako je ja, je mastering koji muziku gadno guši i šteta je da ovaj album nema više prostora da diše i da se razmahne. Ipak, ovo je dobrodošlo moćna, hermetična ali prijemčiva muzika koja se ne pravi da je pametnija nego što jeste i osvaja na silu. A dok u životu to preziremo, u umetnosti umemo da ga cenimo:

https://warcrabuk.bandcamp.com/album/damned-in-endless-night-death-sludge-metal

Nekad smo mi metalci i mi pankeri bili kao neki smrtni neprijatelji i tukli se kad se sretnemo na ulici ili u kakvom baru, a evo, danas bendovi kao što su Cliterati svoju muziku nazivaju „Hardcore Punk Rock Heavy Metal for True Freaks“ i nikom to nije čudno. Pa jebem mu mater, napredovali smo kao civilizacija za psolednjih par decenija. Elem, Cliterati su pank bend sa metalskom težinom i njihov album Ugly Truths / Beautiful Lies je kolekcija solidnih hardcore punk komada koji voze svoj D-beat i prostačke rifove uz mnogo elegancije i besa. Nije neko čudo kad znamo da dolaze iz Portlanda i da imaju veze sa bendovima poput, oh, pa Poison Idea i Voetsek i Murderess, jelte. Ali ipak je ovo divno slušati. Ugly Truths / Beautiful Lies je tipično Portlandski moćna ploča teške muzike koja istovremeno ni malo ne beži od žanra ali se ne iscrpljuje u njegovim opštim mestima. Cliterati navode i Doom i L7 kao uzore i sve se to jako dobro čuje u ovoj jakoj, moćnoj muzici a cela ta personal politics filozofija (jedna od pesama, koja ima i spot je „Trans is Beautiful“, molimlepo) je makar u skladu sa trenutnim stanjem levice na zapadu. Svakako sjajno za slušanje i preživanje:

https://downloads.tankcrimes.com/album/ugly-truths-beautiful-lies

A vi biste nešto brže? Hesitation Wounds su hardcore thrash ekipa koja pakuje sedam pesama u dvanaest minuta na albumu Chicanery i iako sve to deluje kao da je u pitanju neki početnički, diletantski podrumaški bend, zapravo pričamo o vrlo kompetentnoj svirci i dobrom zvuku. Ne bi mi uopšte smetalo da ovo traje i svih dvadeset minuta pogotovo što se album prema kraju razvije u zaista interesantnim smerovima i probije žanrovske granice:

https://hesitation-wounds.bandcamp.com/album/chicanery

Horrid Apparition iz Fancuske imaju demo od dve pesme i ovo je odličan pomalo starinski thrash metal sa jasnim Slayerovskim uticajima. Nema ovde takmičenja u brzini niti nekih inovativnih pristupa, ali bend svira dobro i ima kvalitetne pesme:

https://youtu.be/CAhkjJUlpro

A grajndkor? Vašingtonski teroristi NO/MÁS se vraćaju sa šest pesama uvek raspoloženom izdavaču Horror Pain Gore Death Productions i Last Laugh je desetak minuta žestokog prebijanja sa vrlo malo prostora za refleksiju i gubljenje vremena. NO/MÁS su tehničari i zakucavaju majstorski ali se ne gube u toj tehnici već prave kratke i efektne pesme po uzoru na skandinavske majstore Nasum, Gadget ili Rotten Sound. I odlično im ide. Grajndkor stil livz, očigledno:

https://hpgd.bandcamp.com/album/last-laugh

Na ovo su mi odmah dobro legli i Mutilatred iz Toleda čiji brutalni deathgrind na drugom albumu, Ingested Filth ima dosta elemenata goregrinda ali i nešto slamming death metala a sve je to upakovano ukusno, hrskavo i bez smaranja. Mislim, prva pesma se zove Fuck Everything i kombinuje zakucavačke blastbitove sa primitivnim slemovanjem koje meni veoma prija. Pevač pritom koristi harmonajzer da svemu doda tu neku ’90s opscenu dimenziju. Simpatično:

https://mutilatred.bandcamp.com/album/ingested-filth

Natrag u Teksas da čujemo bend Portrayal of Guilt koji kombinuje malo hardkora, malo vrištanja i malo blek/ post metala na svom EP-ju Suffering Is A Gift i to radi dosta elegantno. Ovo je atmosferično i pomalo avangardno i ima dosta tih nekih, kao malo neobičnih harmonija i puno screamo dranja i s obzirom da ima samo šest pesama (od kojih je najduža dva minuta i 37 sekundi) i da je miksovano zanimljivo i prostorno, prilično je obavezno da se čuje. Mislim, ovi ljudi očigledno krvare ili bar misle da krvare za svoju umetnost:

https://portrayalofguilt.com/album/suffering-is-a-gift

Već sam mnogo puta rekao da izdavač 20 Buck Spin praktično ne može da omane pa sam tako i sa dosta anticipacije očekivao drugi album portlandskih Witch Vomit. Iako izgledaju kao speed metalci, ovi momci zapravo krljaju, za 20 Buck Spin sada već očekivani old school death metal ili deaththrash sa mnogo dubokim vokalom i muzikom koja je kao cunami đubreta koji naleće na favelu i sve ispred sebe uništava. Buried Deep in a Bottomless Grave je ploča koja se ne zamara cerebralnim i sva je u fizičkom, bijući jakim ritmovima i gitarama koje pored nemilosrdnih rif-ispucavanja kreiraju i dosta atmosfere. 20 Buck Spin bendovi uglavnom kultivišu taj neki namerno primitivistički pristup koji treba da u proverbijalnom blatu skrije dijamante i Witch Vomit su sasvim uspešni u ovome ako ne baš na nivou drugara iz Tomb Mold po kvalitetu. Ali to je taj stil i ako volite Tomb Mold dopašće vam se i blago psihodelični (slušajte te vibrato momente u kodi pesme Despoilment) pristup portlandskih momaka:

https://listen.20buckspin.com/album/buried-deep-in-a-bottomless-grave

Za kraj jedan singl. Izašlo je ove nedelje još par slušljivih slem albuma ali letvica je sada toliko visoko podignuta recentnim izdanjima Organectomy i Devourment (pa i, jelte, Guttural Slug), da se ne osećam obaveznim da ih ovde preporučujem. Ali zato novi singl Visceral Disgorge kojim se najavljuje album Slithering Evisceration što izlazi 13. Septembra? Oh, to već da. Portlandski brutalni death metalci sa pesmom Fucked into Oblivion pokazuju da će album biti krvoločan, tehnički nabrijan ali brutalno, BRUTALNO intoniran. Ovo je i dalje grozomorna i užasom opsednuta muzika ali sudeći po ovoj pesmi i po Architects of Warping Flesh koja se da čuti na Bandcampu, bend je preskočio par stepenika evolucije i sada je spreman da se takmiči u prvoj ligi u kojoj čekaju Devourment. Ako čitav album bude kao ove dve pesme, a nema razloga da mislimo da neće, i jesen će biti veoma vrela što se tiče death metala:

https://www.youtube.com/watch?v=zUpCbpHxdW0

https://agoniarecords.bandcamp.com/track/architects-of-warping-flesh

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s