Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 07-09-2019

Dakle – metal. Još jednom. I zauvek.

Od blek metal noviteta prvi na redu su Kanađani The Ember, The Ash koji na svom prvom albumu, Consciousness torn from the void pokazuju da su slušali dosta Emperora iz devedesetih godina i pomislili da je to muzika vredna daljeg razvoja. Consciousness… je leden album monotonih, ponavljajućih motiva, snimljen sa prilično „andergraund“ kvalitetom zvuka i namenjen tačno određenom sloju publike koji će ceniti nordijske kvalitete ove muzike, sintisajzerske melodije jedva prisutne ispod užasno distorzirane gitare i epski štimung uprkos jeftinoći. Nije rđavo:

https://theembertheash.bandcamp.com/releases

https://youtu.be/RXyfZhyi_VY

Preskočio sam jedan kanadski Tolkin-metal bend ali ne zato što se pravim da nisam TOLIKI GIK nego jer mi se njihov drugi album nije dopao. A gikovski kredit ću dopuniti putem prvog albuma američkog benda Lothric koji je, kako se i iz imena da naslutiti, pripadnik milenijalskog odgovora na Tolkin-metal, tako je, Dark Souls – metala. Elem, Adversarial Light je prilično zabavan i za moje uši milozvučno brz i žestok album američkog blek metala – napravljenog od strane samo jednog čoveka, Seatha (koji je, očigledno, ime uzeo po zmaju bez krljušti što je i velikim delom odgovoran za sav pičvajz u Dark Souls univerzumu) – koji  uspeva da sačuva dovoljno tradicionalnih elemenata ali i da malčice pruži prste ka nekim originalnim stranama. Dopada mi se rad na sub-baroknim, kvazisrednjevekovnim i polu-mejdnovskim gitarskim harmonijama, kao i izrazit trud oko dinamičnog aranžiranja sa upošljavanjem bubnjeva da stalno menjaju ritmove i čine pesme bogatijim. Tematski, pesme se zapravo ne bave Dark Souls mitosom u nekom napadnom formatu pa ovo sasvim opušteno može da sluša i klijentela koja ne igra video igre. Pobeda na svim frontovima!

https://lothric.bandcamp.com/album/adversarial-light

Poljski jednočlani depresivni blek metal projekat Nyctophilia na svom petom albumu, Bezdeń nudi korektan DSBM* sa solidnim nivoom muzičke veštine, pamtljivim temama i kvalitetom produkcije koji nije preterano visok ali odgovara muzici. Grief, jedini član ovog benda naglašeno radi na atmosferi i melodiji, manje na nekom pametnom aranžiranju ali to je za ovaj podžanr takoreći pravilo. Sasvim korektno a ako volite ovakav metal i preporučjivo:
* „S“ je naravno, za „Suicidal“

https://deathkvltproductions.bandcamp.com/album/bezde

Ukrajinske komšije Barkasth zato sa svojim drugim albumom, Hear My Void donose najprofesionalnije odsviran i snimljen blek metal album koji smo do sada pomenuli. Hear My Void je kvalitetna i eminentno slušljiva metal ploča, sa dobrim gitarskim rifovima, ritmovima od kojih glava sama kreće u hedbeng i mesnatim miksom koji posreduje moć i epiku u jednakoj meri . Vidi se, naravno, da ovo nisu pravili uplakani klinci u svojim spavaćim sobama već da se radi o punokrvnom, pravom bendu koji kapira metal i dobro govori jezik blek metala, sa moćnim bradama ali i muzikom koja te brade može da podrži na svakom koraku. Volim ovako brz i žestok blek metal:

https://ashen-dominion.bandcamp.com/album/barkasth-hear-my-void

Zadovoljstvo mi je i da kažem kako je srpsko-novozelandski projekat Nadsvest izbacio sasvim solidan EP sa četiri pesme, Kolo ognja i železa i da je njihov proklamovani cilj, da se spoje crna magija i srpski folklor sasvim solidno dostignut ovde. Pesma prokletih, recimo, je propisno kičast, cheesy komad metala izmešanog sa kvaziduhovnim pojanjem i pogađa većinu meta koje je naciljao. Čime hoću da kažem da ću ja sebe uhvatiti kako ovo pevušim na ulici nekog od narednih dana. Stefan Todorović iz kragujevačkih Triumfall je postao poznat i u svetskim okvirima kada je odradio vokalne deonice na poslednjem albumu Gorgoroth pre neke četiri godine, a Nadsvest deluje kao logična nadgradnja njegovih muzilkih interesovanja i projekat na koji može da bude ponosan. A i mi sa njim!!!*
* sem, naravno, ako u jednom trenutku ne signalizira skretanje prema nacizmu koje ponekad zna da naleti iz svog tog bavljenja tradicijom, pupupu, daleko joj lepa kuća

https://nadsvest.bandcamp.com/releases

Demo bavarskih Alpgeist pod nazivom Woid Mythen pruža prijatan lo-fi blek metal sa ledenim, monotonim zvukom i folklornom epikom koju donose sintetizovani gudači. Sobno, ali vrlo prijatno:

https://youtu.be/fyNyL3ZKcWo

Ne znam šta jedu ovi iz grčkog benda Dizziness, al posle junskog albuma Cosmic Echoes koji smo solidno pohvalili, evo njih ponovo. Album Reroute je ponovo muzički program vidno inspirisan Mayhemom, ali bez sikofantskog imitiranja i pokušaja da se napravi isto to samo malo drugačije. Reroute je, zato, kolekcija pametnih i interesantnih blek metal pesama koje osvajaju svežim harmonskim rešenjima, kvalitetnim muziciranjem i dobro kontrolisanom atmosferom. Majstori:

https://dizziness.bandcamp.com/album/reroute

Dobili smo i novi Krallice, ali njujorški avangardni blek metalci ovom prilikom izbacuju živi album, Rot and Waste Live i kome se dopao Go Be Forgotten koji smo i na ovom mestu solidno pohvalili može da se poraduje da će čuti još ovog odličnog benda, u nešto sirovijem izdanju. Snimci su sa početka decenije pa ovde i nema novijih pesama ali nisu se Krallice sad tu nešto kao dramatično menjali sa godinama i ovo je uobičajeno emotivan ali hladan, depresivan ali ne tužan metal koji spaja tu neku indi estetiku sa pravovernim blek metal trpanjem i kad bend za sebe kaže daje „black metal or not“, tačno znate šta misle. Mick Barr je posle solidne karijere u rovovima ljute avangarde (Orthrelm) napravio bend koji pored avangardističkih ambicija ima i mnogo autentične emotivne teritorije da je ispita i izvrsno mu ide već duže od decenije. Rot and Waste Live je još jedan sjajan dodatak sjajnom katalogu albuma čak i uz dosta lo-fi kvalitet zvuka:

https://krallice.bandcamp.com/album/rot-and-waste-live

Stonera nešto nema mnogo ove nedelje, ali ono što ima je prilično valjano. Pinewalker iz Solt Lejk Sitija na svom prvom albumu, Migration, Serviraju teški metal i dobro raspoloženje sa malo bleksabatovštine ali i nešto modernijih elemenata tako da se dobija album koji će biti okej i onima koji su se s metalom susreli sedamdesetih ali i devedesetih. Plus, vrlo solidne pesme i moćan, veoma težak zvuk – slušajte kako su gitare ubistvene na Bone Collector. Ima ovde i interesantnih proggy zastranjenja (recimo Burning Earth) tako da je Migration jedna ploča za mnogo slušalaca. Budite:

https://pinewalkerlives.bandcamp.com/releases

Šveđani Vokonis ne sviraju „pravi“ stoner, ima ovde brže svirke i ozbiljnog prog zastranjenja ali u osnovi jeste teški i lepljivi stoner zvuk sa zdravim miksom. Grasping Time je treći album ovog talentovanog i brkatog trojca i mada bend sebe označava etiketom „post-doom“ na bandcampu, fakat je da ovo izlazi dosta daleko izvan granica dooma i da je muzika i za one koji vole Gojiru ili Mastodon ali da će moći da je slušaju i psihodeličari pa i publika koja generalno voli melodičniju metal muziku. Fina, raznovrsna ploča:

https://vokonis.bandcamp.com/album/grasping-time

Montrealski Lochness daju da se za sada čuju samo dve pesme sa njihovog EP-ja Black Smokers, ali ovo je dobar, težak i lepljiv, takoreći prijatno nadrogiran stoner rok sa dobrim rifovima i odličnom atmosferom. Mnogo Black Sabbatha se ovde čuje ali ovo nije trubjut bend već samo dobro izšlifovan žanrovski, andergraund sastav. Nemam sumnje da je ceo EP vredan pažnje:

https://lochness420.bandcamp.com/album/black-smokers

Slično sabatovski inspirisani su i Iron Rider iz Bruklina, i njihov EP Wondering If You’re In Hell By Now je jednako pun dobre rifaže, teških ritmova i Ozzy-Osbourne-in-outer-space pevanja, osim što je grozomorno miksovan i time gubi dosta poena. Ipak, muzika je dobra i možda vam neće smetati što sve zvuči kao da je bend svirao u Bruklinu, mikseta stajala i Ajdahu a inženjer zvuka dremao u Kejptaunu:

https://ironrider.bandcamp.com/releases

Kanabisom opsednuti sludge-stoneri Gurt iz Londona imaju novi album, Bongs of Praise i to je sasvim predvidiva ali i predvidivo prijatna kolekcija distorziranih, psihodeličnih gitara i bubnjeva koji se bore da se ispod njih čuju, sa vrištećim pevanjem i rokerskim rifčinama. Gurt su veoma stereotipan bend, bez mnogo ličnosti ili nekakvog genijalnog sadržaja na polju rifova ali je sve to solidno slušljivo:

https://gurt.bandcamp.com/album/bongs-of-praise

Bavarski Noekk su čekali više od deset godina da objave svoj treći album, Waltzing in Obscurity i ako vam je nedostajao njihov miks Dead Can Dance kvazigotike, ’70s prog rok komplikovanja i malo doom metala, ovde ćete se usrećiti. Noekk su meni nedovoljno zanimljivi, to jest, interesantniji su mi kao skup uticaja nego kao bend koji pravi dobre pesme, ali ja sam gadna nadžak-baba:

https://noekk.bandcamp.com/album/waltzing-in-obscurity

Koliko je metal muzika raznolikosti i bogatstva svedoči i to da me četvrti album švedskih melodičnih death metalaca Pandemonium, Monuments of Tragedy ostavlja potpuno emotivno hladnim iako je u pitanju očigledno izuzetno ambiciozna, tehnički hiperkompetentna, kompozitorski i aranžerski veoma kvalitetna ploča. Stvar je svakako u estetici i svim tim kičastim sintisajzerima koji popunjavaju atmosferu i koji meni ne prijaju. Ipak, kako ja ne volim melodični death metal, mislim da mi je ovaj album još i prilično zadržao pažnju. Ima ovde teatralnosti koju mogu da pozdravim i taj generalni kvalitet muziciranja svakako ne treba ignorisati. Što se masteringa tiče, nažalost, sve je lišeno dinamike a što u dobroj meri anulira aranžersko bogatstvo. Ipak, impresivna ploča, makar ne bila za mene:

https://blacklodgerecords.bandcamp.com/album/monuments-of-tragedy

Mnogo bliže mom ukusu je, čini se, primitivni, satanistički blackened thrash metal kakav isporučuju Portugalci Alcoholocaust na svom prvom albumu, Necro Apocalipse Bestial. Ne bih išao tako daleko da ovo nazivam remek delom blackened thrash metala, i ne bih ga stavljao na isti nivo sa Aura Noir, ali Necro Apocalipse Bestial je ploča dosledne, mračne atmosfere i solidnih rifova koju za moj groš najviše kvari malo taman miks. Makar je mastering očuvao dinamiku pa se komadi poput Speed Metal Tornado čuju u svoj svojoj old school slavi. Alcoholocaust sa svojim konceptom ne teže originalnosti već obožavanju neke (možda i izmaštane) prošlosti što nije nužno sjajna startna pozicija pogotovo ako u obožavanju te prošlosti danas od vas ima boljih, ali ovo je sasvim solidan album staroškolskog metal zvuka za bratiju iz osamdesetih:

https://helldprod.bandcamp.com/album/alcoholocaust-necro-apocalipse-bestial

Nizozemski The Fifth Alliance sa svojim trećim albumom, The Depth of the Darkness donose svu tu neku post-metal intelektualštinu i post-rok prozračnost i sjetu koje možete da poželite u oblačno Subotnje popodne, ali mada takvi albumi mogu da odu i tamo i vamo, te da budu samo pretenciozne maštarije o muzici-iza-metala, meni se čini da je ovo ipak otišlo vamo i da pored svog sporog, svečanog tempa i skrnavog masteringa koji sve ujednačuje više nego što bi trebalo, album ipak isporučuje solidnu metalsku dramu i dobru vrstu kiča. Pevačica Silvia je savršena i u „melanholični anđeo“ i u „razbješnjeli demon“ inkarnacijama a bend, iako ume da zazvuči previše klinički i „zanatski“, prolije i dovoljno krvi da ovo bude slušljiv, solidan album.

https://thefifthalliance.bandcamp.com/album/the-depth-of-the-darkness

Belorusi The Essence of Datum su svoj drugi album, Spellcrying Machine upravo izbacili za Season of Mist i ovo je još jedna od onih tehnički impresivnih ploča koje ja propustim kroz uši, one izađu i nikada ih se više neću setiti. Ne kažem da The Essence of Datum nemaju neki dobar rif tu i tamo (ima onaj sa kojim počinje brzi deo u Pendulum, recimo), ali ovo je tehnički death metal koji se samo seća da su Chuck i njegov bend Death imali neparne ritmove i arpeđa ali ne pamti i dobre kompozicije pa se prilično ekstenzivno upušta u „atmosferične“ pasaže gde se akordi smenjuju a bas-gitara ga grdno sitni, dok preko svega toga idu neprekidne solaže. Nema ovde pesama već samo gomila skoro pa arbitrarno povezanih delova od kojih su neki dobri i memorabilni ali se utapaju u ocean monotone (baš time što je tako dinamična, paradoksalno) melodeath muzike. A, da, sve je instrumentalno, bez pevanja. Lep miks, kvalitetna svirka ali ovo svakako nije za mene:

https://www.youtube.com/watch?v=YzLHSM0Zs2E

Izašao je i novi Kayo Dot i kako se meni muzika Tobyja Drivera ni pre nije dopadala u svom „eksperimentalna gotika, avangardni metal, samo trpaj“ kvazižanru, tako me ni Blasphemy nije osvojio. Ipak, Driver fura, jelte, svoj fazon i ne mogu da ne cenim njegov napor ali i personalni pečat koji mu albumi imaju pa evo:

https://kayodot.bandcamp.com/album/blasphemy-luxus

Bliži mojim potrebama su portlandski Vitriol koji su posle dva zapažena EP-ja dobacili do debi albuma za velikog izdavača, Century Media. To Bathe from the Throat of Cowardice je solidno beskompromisan i udarački album brutalnog death metala koji ne savija kičmu pred tom nekom potencijalnom mejnstrim metal publikom koju bi izdavač u teoriji imao na nišanu, ali ne robuje ni žanrovskim međama. Hoću reći, ovo je ploča rešetajućih duplih bas-bubnjeva, zakucavajućih blastbitova i rifova koji vade oči ali ona ne zvuči karikaturalno niti kao da samo obilazi opšta mesta žanra. Vitriol zvuče SVEŽE i autentično besno a što je ređe nego što bi se očekivalo u ovom ogranku death metala čiji je već fizički nivo intenziteta toliko iznurujući da ponekad zaboravljamo da umetnost nije samo demonstracija kondicije. Vitriol su jedno od najprijatnijih death metal iznenađenja ovog (poznog) leta koje nije oskudevalo u dobrom death zvuku. Jebeni Portland, mora da nešto ima u vodi tamo:

https://youtu.be/l0F287atK54
Kad smo već kod tehnički solidnog i brzog death metala, tu je i drugi album švicarskih Omophagia a koji se zove, er, kao neki beogradski broj telefona  iz osamdesetih: 646965. Ovo je izdao Unique Leader što garantuje određeni nivo kvaliteta i Švajcarci svakako kvalitet isporučuju u smislu tehničkih standarda i produkcije. Muzički ovo je slušljiv moderni death metal sa malčice deathcore začina koji mene ne vređa ali mi ni ne podiže adrenalin bogznakako visoko. Ali slušljivo.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/646965

Pošto novi Slutvomit, iako najavljen za juče, nije izašao i sada na Bandcampu izdavača piše da izlazi u Oktobru, ja sam se osetio prevarenim. Srećom, izašao je novi מזמור, poznat i kao Mizmor (a što je hebrejska reč za psalm) i Cairn je, tri godine nakon prethodnog albuma autoritativan korak napred ali bez gubljenja spone sa korenima. A koreni ovog solo-projekta misterioznog multiinstrumentaliste po „imenu“ A.L.N. su u kombinovanju mračnog, depresivnog blek metala sa nihilističkim doom-death zvukom i Cairn nudi kompetentne i ubedljive pesme u svakom od ovih ekstrema, lako se spuštajući iz očajničkog blek metal prebijanja u prespori doom tempo. Ovakva muzika često nema pamtljive rifove i teme, ali A.L.N. u tu zamku ne upada i njegove pesme imaju personaliti. Naravno, nije ovo za svakoga, pogotovo sa tim jeftinim miksom, ali pričamo o autentičnoj muzici koja dolazi iz srca a to nešto vredi:

https://mizmor.bandcamp.com/album/cairn

Za goregrind se ove nedelje brinu Cropsy Maniac i njihov EP Carnage izašao za Horror Pain Gore Death Productions. Doduše, ovaj smo isti EP slušali već u Aprilu kada ga je bend okačio na svoj Bandcamp kanal ali ovo je sada valjda „zvanično“ izdanje sa malo promenjenim redosledom pesama. Kako god, Cropsy Maniac nisu neku filozofi a njihova muzika je osvežavajuće jednosmerna i predvidiva. Ko voli prljavi goregrind sa potrebnim minimumom tehničkihkvaliteta, ovde će se srećno udati:

https://hpgd.bandcamp.com/album/carnage

Kao za penis, najbolji album ove nedeje nema da se čuje ceo bez plaćanja na legalnim internet-mestima, pa ćete da se ili malo strpite ili da posegnete za piratskim empetrojkama. Šta god da odlučite, ne treba propustiti drugi album čileanskih blackened thrashera Slaughtbbath koji se zove Alchemical Warfare i kako mu je naslov dovitljiv tako je i muzika moćna, prebijačka i poletna. Pričamo o ploči na kojoj muzičari sve svoje tehničke kvalitete podređuju beskompromisnim, sprinterskim thrash komadima prepunim okrutnih blastbitova i zverskog dranja, sa rifovima koje ćete čuti u svojim košmarima sledećih mesec dana i omažiranjem ’80s speed metala taman koliko da se ispoštuje tradicija ali ne i da se na njoj večito ostaje. Slaughtbbath ne filozofiraju, ali umeju da pesme povuku od doom sporosti, preko motorhedovskih iznurivanja pa do blek metal razbijačine i sve to vreme ne gube zamah i udaraju pravo među oči. Obavezno:

https://slaughtbbath-chile.bandcamp.com/album/alchemical-warfare

One thought on “Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 07-09-2019

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s