Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 07-12-2019

Bliži se kraj godine a metal izdanja polako presušuju jer, valjda, veliki broj bendova i izdavača neće da se pojavi u periodu kada je glasanje za izbor albuma godine već prošlo… Bilo kako bilo, radoznalo uho uvek ima šta da čuje, pa tako i ove nedelje.

Blek metal pregled kreće od nemačko-kostarikanskog trija Umbra Conscientia čiji je debi album, Yellowing of the Lunar Consciousness, upotpunjujući tu globalističku metaforu, izašao za norveški Terratur Possessions. Umbra Conscientia opasno razbijaju na ovoj ploči svirajući blek metal koji nema skoro ničeg od meditativne, melodične komponente koja danas u njemu, čini se, preovladava. Yellowing of the Lunar Consciousness je zla, agresivna ploča na kojoj se staroškolski rifovi kao ispali u nekoj oštroj krivini sa početka devedesetih mešaju sa malo „avangardnih“ harmonija. Kad se sve to dopuni brutalnim bubnjarskim radom Dysangeliumovog A.N.L.-a i odvratnim vrištanjem tajanstvenog F., dobija se potentna blek-metal smeša okultnog zla i lošeg raspoloženja. Ali Umbra Conscientia savršeno vladaju formom i nude pesme koje sve to isporučuju uz vrhunsku dramu i mnogo ubedljivosti. Tako treba:

https://umbraconscientia.bandcamp.com/releases

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/umbra-conscientia-yellowing-of-the-lunar-conciousness

Atmosferičan, ali i dalje oštar blek metal dobijamo i na prvom izdanju danskih Í Myrkri. Kako je u pitanju dvojac gde je jedan čovek napisao svu muziku (i ovo mu je prvi muzički projekat ikada) a drugi sve tekstove i otpevao ih, Black Fortress of Solitude treba slušati sa temperiranim očekivanjima, ali ovo je vrlo solidna ploča ledene, skandinavske atmosfere, sa taman toliko melodičnosti da se dopadne, jelte, mlađariji, ali surovo distorzirana i u masteringu svakako preispljeskana. No, to doprinosi „andergraund“ ugođaju i ovo je album koji nije lak za uvo ali prija duhu (primetiti da je izdavvač pogrešno napisao ime albuma na Bandcampu za par ekstra XP):

https://imyrkri.bandcamp.com/album/black-fortress-of-solitude

https://virkelighedsfjern.bandcamp.com/album/vir043-balck-fortress-of-solitude

Prilično plemenito pankerski ugođaj nude Finci Shadow’s Mortuary na svom drugom albumu, Kuoleman Portit izvodeći besprekorno srednjetempaški, himnični blek metal koji ima melodičnost pravog metala i spontanost pravog panka. Iako je ovo jednostavna muzika, ona nije i glupa i njene su melodije pamtljive i dolaze iz srca a aranžmani su tu tek da ih ne pokvare. Lepo:

https://youtu.be/2BoqZ59ro3A

Američki Helleborus na svom drugom albumu, Saprophytic Divinations sviraju pristojan melodični blek metal koji mene ostavlja donekle ravnodušnim iako nije loš. Držim da je stvar u tome da su pesme iako pune dobrih delova, sklopljene relativno neubedljivo za moj ukus i da bih cenio da su efikasnije i neposrednije. Album ipak ističem jer nije rđav a i naš Stefan Todorović je radio omot i kanalisao svog unutrašnjeg Borisa Vallejoa:

https://helleborusblack.bandcamp.com/album/saprophytic-divinations

Više po mom ukusu su Oss Nebes gde braća Aleksandar i Aleksej Osipov na drugom albumu, Миф, donose lepu ponudu ruskog zvuka koji napada sirovo ali nije primitivan niti glup. Миф je zapravo vrlo lepo odmeren u izrazu, sa svom melodičnošću i patetikom koju očekujemo od ruskog blek metala ali aranžmanski i produkcijski sveden i fokusiran. Lepa ploča.

https://ossnebesofficial.bandcamp.com/album/myth

Francuzi Pénitence Onirique su malo previše barokni na svom drugom albumu, Vestige, ali ne mogu da kažem da ova ploča ne zaslužuje poštovanje. Naime, pre svega, ovo je odsvirano pošteno i napadački i zvuči ubedljivo, a to što su pesme prearanžirane i što bend obožava epske zahvate nije TOLIKI problem, nego je meni valjda pažnja popustila. Svakako interesantna ploča i gotivan omot:

https://penitence-onirique.bandcamp.com/album/vestige

Šveđani Reveal! Imaju treći album, Scissorgod i ovo je superiorno dobar avangardni blek metal sa veoma teatralnim nastupom i jednim organskim, prljavim ali jakim zvukom koji album čini sugestivnim i evokativnim. Naravno, gadno je to za slušanje ako niste utrenirani jer bend, iako ne pokušava da obori brzinske rekorde, i dalje ima jako abrazivan, agresivan saund, ali interesantni, nadahnuti aranžmani i obilje dobrih ideja ovaj album preporučuju i publici koja nije nužno blekmetalska po vokaciji i koja će svejedno umeti da ceni jaku horor atmosferu:

https://reveal-svr.bandcamp.com/album/scissorgod

Ajmo sad na stoner i prvi u ponudi su Englezi Gévaudan, Doom metal bend nazvan po zveri koja je u osamnaestom veku pravila pokolj po jugu Francuske. Gévaudan je provincijski bend (članovi su iz Bedfordšira i Hertfordšira, ako možete da poverujete) u najboljem smislu, sa zdravom folk komponentom u svom teškom metalu, valjajući napred masne, lepljive rifove uz melodičan, naričući vokal koji svemu daje jedan palpi romantičarski ugođaj. No bend je vrlo dorastao zadacima koje sebi postavlja uz besprekoran gitarski rad (slušajte te jake solaže) i dobar gruv pa je ovaj dugosvirajući debi, Iter, ploča vredna svake pažnje:

https://gevaudan.bandcamp.com/album/iter

Njemački sastav Brunt na svom drugom albumu, Ataraxy nudi sasvim pristojan instrumentalni psihodelični stoner rok koji povremeno prijatno iznenadi (naslovna pesma!!) ali se većinu vremena drži predvidivog gruva. No, predvidivo ne mora da bude sasvim otužno jer je ovo solidno odsvirano i vrlo dobro miskovano, pogotovo što se radi o uživo-u-studiju aranžmanu. Brunt su maštoviti u detaljima iako nemaju mnogo mašte u globalu pa je ovo prijatno ako već ne esencijalno za slušanje:

https://brunt.bandcamp.com/album/ataraxy

Italijanski acid-doom bend Caronte na svom četvrtom albumu, Wolves of Thelema nudi dosta vrhunske vodviljske drame koja bi bila ZNATNO lepša za slušanje u svoj toj raskoši aranžmana i atmosfera da nije masterovana mesarski. Možda je, naravno, zvuk na vinilu znatno bolji od ovog što čujemo na internetu, ali meni je ovo jako teško za slušanje uprkos odličnim pesmama:

https://carontevanrecords.bandcamp.com/album/wolves-of-thelema

https://youtu.be/PFrnzxxbCA4

Od sjajnog zvuka ne pate ni Cybernetic Witch Cult, stoner metal trio sa juga Engleske čiji je treći album, Absurdum ad Nauseam takođe ružno masterovan. Njihovoj muzici, srećom, ovo nešto manje smeta jer su Cybernetic Witch Cult bučan, glasan bend sa udaračkim ritmovima, glasnim rifovima i četvrtastim aranžmanima. To znači da su pomao i generički, da se mi razumemo, ali je ovo ipak vrlo solidan album koji će zadovoljiti sve vaše potrebe za psihodeličnim, teškim metalom sa korenima u sedamdesetim godinama prošlog veka i kvalitetnom svirkom. Samo da je malo lepše masterovan…

https://cyberneticwitchcult.bandcamp.com/album/absurdum-ad-nauseam

Poljake Spaceslug smo već u par navrata hvalili na ovom mestu pa evo sada daljih pohvala za njihov novi EP (koji traje kao LP nekog normalnog benda), Reign Of The Orion. Prepun finog fuzza i, nežnih psihodeličnih pop popevki, nabačen preko ubedljive i stamene ritam-sekcije, ovaj je muzički program svemirske psihodelije razumno raznovrstan i urađen sa puno ukusa:

https://spaceslug.bandcamp.com/album/reign-of-the-orion

Ali pravi svemirski trip za ovu nedelju naći ćemo na izdanju iz Oktobra. U pitanju je dvojac Anunnaki iz Kanade a čiji album Immanentize The Eschaton obećava „psihodeliju za inicirane“ i uglavnom je vrlo dobro isporučuje. Ovo je još jedan album gustog, hermetičnog zvuka kome previše pripljeskan mastering nije učinio mnogo usluga, ali Anunnaki zaslužuju punu pažnju slušaoca uprkos zvučnim prestupima jer je njihova muzika više nego prestupnička: ona je možda malo i prevratnička. Smešteni između klasične gitarske esid-psihodelije i kosmičkog džeza Alice Coltrane, sa malo Kraftwerka i Klausa Shulzea u zvuku, Anunnaki se emituju kroz dugačke, dezorijentišuće kompozicije pune zvukova, signala i, jelte, buke. Ovo je bend koji vrlo uspešno šeta između meditacije i agitacije, ubedljivo dajući slušaocu i adrenalin i dopamin. Dopadljivo!

https://anunnakibc.bandcamp.com/album/immanentize-the-eschaton

Pristojnjikavi su i Austrijanci, Suricates, na svom drugom albumu, This Shit Is Golden, koji je prilično generički ali vrlo pitak paket glasnog rokenrola sa dovoljno bugija i bluza u svojim genima da se lepo oplemeni moderna heavy produkcija. Solidno:

https://suricates.bandcamp.com/album/this-shit-is-golden

Danci Sonic Moon na svom prvom dugosvirajućem izdanju, Usually I Don’t Care for Flowers dolaze sa užasnim omotom ali solidnom muzikom. Psihodeličan, jako faziran i nadrogiran stoner rok je ovde na meniju a bend ima dosta uspeha u mešanju solidnog gruva sa melodičnijim, skoro pa „pop“ aranžmanima u pevanju. Prijatna ploča:

https://sonicmoondenmark.bandcamp.com/album/usually-i-dont-care-for-flowers

Južnoafričke sludge siledžije The Drift su na svom trećem albumu, Seer, vrlo teški, vrlo agresivni, a da je njihova muzika i dalje prilično groovy. Ovo nije sludge premlaćivanje po formuli Iron Monkey i zapravo The Drift imaju dosta doom/ hard rok šmeka u ovome što rade, ali i uho za dobre refrene i rifove. Pritom glasna i bučna ploča koja ne zvuči klaustrofobično:

https://thedriftsa.bandcamp.com/album/seer

Stoner rok poslastica ove nedelje stiže iz singapurske kuhinje u formi drugog albuma benda Marijannah, a koji se odaziva na Istanah. Marijannah su jako isfazirani (ma, slušajte tu bas-gitaru!) i primereno heavy  sa divnim gitarskim radom i zakucavačkim ritmovima i lepo ih je slušati i dok samo vrte ukrug teške stoner rifove jer to odlično rade. Pevanje je, interesantno, najslabiji element muzike ovog benda i mada ima pesama gde solidno funkcioniše (Shapeless), u nekim drugim zvuči malo kilavo i gotovo da bih bio u napasti da kažem da bi ovo maltene bilo još bolje kao instrumentalni album. No, i ovako je polivački i odlično:

https://marijannah.bandcamp.com/album/istanah

Francuski postmetalci HYPNO5E na svom novom, četvrtom albumu A Distant (Dark) Source nisu ništa ako ne ambiciozni. Sedamdeset minuta muzike ove ploče sadrži čak jedanaest dugačkih pesama koje su opet delovi nekoliko većih kompozicija, a sve u maniru „kinematskog metala“, kvazipodžanra kome su ime osmislili upravo u ovom bendu. I, da ne bude zabune, dobro je ovo, sa puno interesantnih delova i vrlo metodičnim razvojem kompozicija a da se opet bend ne može optužiti za smaranje. Naravno, kako je ovo, uprkos kinematičnosti i raznovrsnosti, prilično ujednačeno u domenu tempa i atmosfere, nije nemoguće ni da bi ovakav album bio efektniji da je skraćen na bukvalno pola (na primer izbacivanjem deathcore pokušaja), ali HYPNO5E svakako imaju šta i da kažu i pokažu na ovoj ploči. Za izdržljive i posvećene, svakako, ali ovde ima mnogo dobre muzike:

https://hypno5e.bandcamp.com/album/a-distant-dark-source

Za još premium post-metala tu su Englezi, Fen koji su, kako sami kažu, inspirisani jalovim, vetrom šibanim pejsažima engleskog regiona Fen. Već iz ovog opisa da se pretpostaviti kakva je muzika na njihovom šestom albumu, The Dead Light i, da, ovo je blek metal sa postrokerskom širinom ili post rok sa blek metalskom oštrinom, sve prilično uzdržano, refleksivno i pomalo hermetično. No, Fen su kvalitetni kompozitori i umeju da svoje ideje razvijaju na interesantne načine pa je The Dead Light prijatna ponuda:

https://fenuk.bandcamp.com/album/the-dead-light

I da pokažemo da i istočno od tog njihovog raja na Zemlji može da se pravi ista takva muzika, tu su Perihelion iz Mađarske čiji je novi album, Agg vrlo uspeo spoj nežnog, šugejzerskog post roka sa malo blek metala. Da budemo jasni: blek metala je ovde zaista malo, ali su Perihelion dobrano sazreo bend u ovoj fazi svog rada pa je Agg album visokih, patetičnih emocija isporučenih uz mnogo sigurnosti i skoro bez imalo gubljenja u šugejzerskim izmaglicama. Veoma lepo:

https://perihelion-official.bandcamp.com/album/agg

Za ovonedeljnu porciju drugorazrednog hevimetala otići ćemo do Barselone gde bend Street Lethal napada sa svojim debi albumom Welcome to the Row i ne promašuje ni jednu stavku na spisku, zvučeći kao sastav uzgojen na klasicima osamdesetih od Racer X do Motley Crue. Tu su i masne kose, nitne, brčine a tu je i pevačica koja ne peva lepo nego se dere i mada je sve to jako generički, ja ne mogu, ja moram… Mislim, meni je ovo neodoljivo slatko. Možda će biti i vama?

https://fighter-records.bandcamp.com/album/welcome-to-the-row

No, evo i nečeg što je autentičnije, u smislu da nemački veterani Running Wild četrdesetogodišnjicu rada slave sasvim solidnim EP-jem Crossing the Blades. Rolf Kasparek je za ovu priliku okupio novu postavu i spravio četiri pesme vrlo pribranog hevi metala bez neke ambicije da se mnogo filozofira ili promišlja sama forma. Crossing the Blades je prost, primalan hevi metal koji nije smisleno evoluirao još od osamdesetih ali Rock ’n’ Rolf zna da je i tada imao formulu koja dobija pa se ne trudi da je menja ni danas kada mu je maltene već vreme za penziju. Prosto, pevljivo, zarazno i tako nemački:

https://runningwild.bandcamp.com/album/crossing-the-blades

Ni Astaroth Incarnate iz Ontarija nisu neka prva liga, ali je njihov blackened death metal na EP-ju Ascendance prijatan, vrlo korektno odsviran i napisan sa jednom skoro operetsom raskoši tako da se to mora ceniti. Vrlo pristojna produkcija, tkaođe, gde se sinti gudači i klavir prirodno kombinuju sa cepačinom:

https://astarothincarnate.bandcamp.com/album/ascendance

Kad već kopam po dnu kace, evo ih i Of Desolation, melodični death metal kvintet iz Bafala. Njihov debi EP, The Reckoning je sasvim prijatan i slušljiv sa tri pesme koje uzimaju dobre fore od starijih kolega poput The Black Dahlia Murder i, mudro, ne preteruju ni sa aranžiranjem ni sa produkcijom. Ovo je dobrodošlo sveden melodeath u kome ima mesta za mejdnovske melodije ali se sve drži jednog ubedljivog gruva:

https://ofdesolation.bandcamp.com/album/the-reckoning

Mnogo gadnije i grdnije zvuče Nexwomb na prvencu Exegesis of Nihility koji već posle prvih par taktova ukazuju na svoj portlandski pedigre. Ovo je mračan, razmrljan, košmaran black-death metal koji bije nepraštajućim tempom i posipa klaustrofobičnim rifovima, sve uz vokale koji kao da dolaze iz nekakvog nekroverzuma koji se lako očešao o našu stvarnost. Nekima će ovo biti neslušljivo na kvadrat, ali Nexwomb znaju da publika za ovu vrstu nihilističke metal discipline postoji i drže se tvrde linije na moje prilično zadovoljstvo:

https://nihilisticnoisepropaganda.bandcamp.com/album/exegesis-of-nihility

Murder Capital su „metal hardcore“ bend iz Manitobe i njihov EP The Mortality Model je nabadački mišmeš death metala i moshcorea koji nekako izbegava da zvuči kao deathcore ili beatdown. Ono kako uspeva da zvuči je veoma besno, agresivno i nervozno i zapravo je meni to simpatično:

https://murdercapital204.bandcamp.com/album/the-mortality-model

Završimo sa malo slema: norveški Kraanium su pripremili kompilaciju remasterovanih promo snimaka iz 2007. i 2008. i Double Promo Penetration je i neka vrsta opraštanja od pokojnog pevača Martina Funderuda. Naravno, prošlogodišnji album, Slamchosis je zreliji i bolje produciran ali i ovih osam pesama imaju svog šarma. Kraanium meni nikada nisu bili među omiljenim slem bendovima pa ni ovaj album to ne menja ali je dopadljivo da se čuje:

https://youtu.be/7Tp_RFMSia8

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s