Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 14-12-2019

Za metalnu nasladu u ovaj još-malo-pa-zimski vikend, pripremili smo vam sledeće:

Blek metal! Kanadski Trépas sa svojim prvencem L’héritage du monde donosi tačno ono što nam danas treba, melodičnu ali sirovu muziku, metal koji je žestok i energičan ali po atmosferi prevashodno leden. Dobar je ovo debi album i vidi se da ovo nisu neiskusni muzičari, na kraju krajeva svirali su u Morgue i Outre Tombe i ovo što rade nije naročito inovativno ili originalno ali jeste prijemčivo i veoma slušljivo a bez nekakvih upadanja u nekakve, eh, „komercijalne“ zamke. Trépas zvuče kao prijateljskije nastrojen Immortal iz devedesetih što, kad se sve sabere i oduzme, nije uopšte loša preporuka:

https://trepas.bandcamp.com/

Za nešto još sirovije i veoma staroškolski tu su nam Britanci Oferwintran sa svojim debi albumom, Llyfr Coch Hergest. Ovaj je bend od početka bio solo projekat multiinstrumentaliste Nihtiana ali je za ovaj snimak pridružen i bubnjar Kevin Paradis koji je neka vrsta institucije na britanskoj sceni ekstremnog metala i snimao je sa gomilom death i black metal bendova (Virulent Depravity, Sutrah, Autokrator, Mithridatic i još mnogo drugih). Oferwintran je eminentno prostačka ponuda, vrlo (zemljo)radnički blek metal sa jednostavnim gitarskim radom, jednostavnim aranžmanima i bez ambicije da se šeta kroz atmosfere i raspoloženja. No, rifovi koje Nihtian piše su veoma pamtljivi i zarazni i njihova naglašena melodičnost je u ugodnom kontrastu sa testerišućim, garažnim zvukom benda. Muzika bez filozofiranja, pravo iz srca. Generalno slabo slušam britanski blek metal ali ovo, kvalitet zvuka na stranu, veoma prija:

https://oferwintran.bandcamp.com/album/llyfr-coch-hergest

Takođe dvojac, takođe sa albumom prvencem, ali ovog puta iz majke Norveške su Homvod čija je debi ploča, Doedsformasjon vrlo ubedljiv primerak norveškog blek metala sa drugotalasnom estetikom ali uz muzičarske kvalitete primerene dvadesetprvom veku i produkcijom koja na pravi način koristi pogodnosti kraja njegove druge decenije. Doedsformasjon je album preteće i veličanstvene atmosfere na kome Homvod zvuče jednako agresivno i jednako svedeno i uzdržano bez obzira da li sviraju brzo ili srednjim tempom. U dobroj norveškoj tradiciji ovde se više pazi na to da li su teme i ritmovi koji se koriste efektni nego koliko ih u pesmi ima i Homvod vrlo sigurno isporučuju pesme koje sa po dve note uspevaju da prenesu više emocije nego opusi brojnih drugih kolega. Izvrsno:

https://dusktone.bandcamp.com/album/doedsformasjon

Ukrajinski jednočlani Këkht Aräkh takođe ima debi album i naslov – Night & Love – kao i naslovnica na kojoj je jedini član i autor sve muzike, Crying Orc, duboko zamišljen i sjetan u nekakvoj šumi (realno – komšijinom voćnjaku), dobro posreduju šta nas na ploči čeka. Ovo je romantično i atmosferično, ali je istovremeno i jako sirovo. Hoću reći demo kvalitet produkcije zapravo spasava ovaj album koji bi, da je urađen u skupljem aranžmanu bio preproduciran i pesmama oduzeo tu ranjivu neposrednost koje ovako imaju. Crying Orc dobro svira i piše nežne, setne pesme u vrlo old school maniru ali sa osobenim melodijskim linijama i harmonskim rešenjima, a tu su i akustični i recitatorski momenti za najnežnije duše među nama:

https://kekhtarakh.bandcamp.com/album/night-love

Još jedan dvojac i još jedan debi album, ovog puta iz Švedske, ali i sa tvistom. Naime, Fiat Noctum su,  album Från forna minnen napisali i snimili još polovinom devedesetih, odnosno u periodu 1996-1997. godine kada su bili aktivni. Onda su se raspali bez objavljivanja albuma da bi ga početkom ove godine stavili na Bandcamp. Ne znam kako su se onda odvijali dogovori sa ruskim izdavačem COD ali dvojac je ponovo ušao u studio i snimio celu ploču ispočetka i sada je nova verzija pred nama. Izdavač ovo naziva izgubljenim draguljem švedske blek metal scene i, znate šta, sasvim je u pravu. Från forna minnen odiše svežinom drugog talasa koji je u vreme kada su ove pesme pisane bio na svom vrhuncu i ovde se jako lepo čuje svežina i spontanost ali i otvaranje horizonata koje je karakterisalo sazrevanje nordijskog blek metala u ovom periodu. Fiat Noctum, pritom, u ovoj novoj verziji ovo sve izuzetno dobro sviraju i album je odlično isproduciran da se čuju sve te dobre ideje pa zaista mogu da ga preporučim bez ikakvih ograda:

https://codmusicdistro.bandcamp.com/album/fr-n-forna-minnen

I još jedan dvojac sa prvim albumom, ovog puta utemeljen na transverzali Grčka-Poljska, Haxandraok se izdvajaju u najmanju ruku po tome što sviraju značajno moderniju formu blek metala. Njihov prvenac, KI SI KIL UD DA KAR RA je ploča ambicioznih aranžmana i slobodnog oplemenjivanja tvrde blek metal matrice uplivima tradicionalne muzike i drugih formi metala. Ima u Grčkoj dosta ovakvih tendencija, ali su me Haxandraok svojim izborom zapaljivih bliskoistočnih motiva pre podsetili na izraelske bendove poput Arallu ili, dakako, Melecesh (naravno, album se i tematski bavi jevrejskim misticizmom). Ovo je odlično odsvirano, dobro producirano i moglo je da bude samo za nijansu dinamičnije masterovano. No, i ovako Haxandraok pesme natrpavaju fantastičnim krešendima i imaju osećaj za metal dramu kakav se samo poželeti može pa album preporučujem bez rezervi:

https://haxandraok.bandcamp.com/

Kad se bend zove Ganondorf sasvim je na mestu očekivati blek metal obrade tema iz igračkog serijala The Legend of Zelda. Italijanski kvintet nam na svom prvencu Ancient Ruins ovo ne pruža, ali dobijamo sedam pesama testerišućeg i agresivnog blek metala napisanog potkraj prethodne decenije, dok je ovo još uvek bio sobni, jednočlani projekat, ali tek sada snimljenog. I ovo je dobar sticaj okolnosti jer su pesme na Ancient Ruins suštinski jednostavne ali su odsvirane sa mnogo spretnosti i šmeka pa dobijamo spoj spontane, naivne, nerdovske ekspresivnosti koji ne pati od dečijih bolesti već se guta lako i klizi bez problema. Ganondorf neće ostati zapamćen kao najveći blek metal našeg doba (a i da im se to desi, Nintendo bi ih tužio za narušavanje intelektualne svojine i stvari bi se grozno završile) ali Ancient Ruins je prijatna pucačka ploča koja gura pedalu do patosa ali to radi sa mnogo šarma i osećaja, da, čak i u pesmi koja se zove Thousand Holocausts.

https://ganondorf.bandcamp.com/album/ancient-ruins

Da presečemo ovu poplavu solidnih debi albuma poslužiće nam poljski veterani Arkona koji su upravo dropovali svoj sedmi album, Age of Capricorn. Arkona posle više od dve i po decenije rada teško da će nekog iznenaditi – ovo je tehnički vrhunski izbrušen blek metal poljske škole sa dovoljno osećajnosti ali i dovoljno agresije da se takmiči za titulu – što ima dobru stranu jer naprosto znate da ovi ljudi neće sići ispod nekog standarda, ali i donekle lošu jer takođe manje-više znate kako će album zvučati čim čujete prvih tridesetak sekundi. Istina je da Arkona sa Age of Capricorn uglavnom voze sanke po dobro ugaženoj stazi, ali opet, ne samo da su je baš oni ugazili dobrim delom nego je ovo, sve to na stranu, kvalitetna ploča. Ako volite poljski blek metal, sasvim obavezna:

https://arkona.bandcamp.com/album/age-of-capricorn

Njemački Halphas sa svojim drugim albumom, The Infernal Path into Oblivion isporučuju epski, melodramatičan blek metal sa tom nekom tevtonskom čvrstinom ali i emocijom koja meni nije nužno skroz po ukusu. Malo mi je sve to previše karikaturalno epski a ne pomaže im ni miks pretrpan reverbom no, da podvučem da su ovo sitne kritike i da Halphas, ako naginjete ovakvoj muzici nude dobru, žestoku i melodičnu ploču:

https://folterrecords.bandcamp.com/album/the-infernal-path-into-oblivion

https://youtu.be/u6eRiJzT2Wg

Arrows from Below, četvrti album portugalskih Israthoum (koji odavno žive u Hojlandriji) je još jedna žrtva groznog masteringa. Ovo je zapravo slojevita, interesantna ploča modernog blek metala koji se i dalje drži staroškolske matrice, dakle, nije skrenuo u šugejz, post rok ili prog, i primereno je agresivna a da ipak nalazi mesta za veličanstvene melodije i pijanističke uvode, no mastering sve lepe stvari koje Israthoum rade gura u vrlo mali dinamički opseg i to ovaj zanimljivi, raznovrsni album čini mnogo težim za slušanje nego što je pravedno. Šteta, ali vredi se potruditi:

https://israthoum-official.bandcamp.com/album/arrows-from-below

Blek metalci su, naravno, jedini metalci koji masovno izdaju albume u Decembru jer u svom tom nihilizmu njih uglavnom boli kurac da li će se pojaviti na ičijoj listi albuma godine. U ostalim žanrovima mahom vlada pustoš ali smo se potrudili da za vas proberemo štogod. Stoner rok nam ove nedelje, recimo, donosi treći album poljskih stoner psihodeličara Red Scalp. Ova ekipa svoj sabatovski stoner rok oplemenjuje „indijanskim“ uticajima, i, da, u pitanju su definitivno američki starosedeoci a ne stanovnici azijskog potkontinenta, a što bi možda bilo prirodnije za psihodeliju. Votevr, Red Scalp pored te neke možda za današnje vreme politički nekorektne taksonomije, na albumu The Great Chase In The Sky nude melodičan, pomalo i fin psihodelični stoner koji se udobno smešta u dugačke pesme što pored jako faziranih gitara ima i naglašeno „pop“ senzibilitet pa je ovo muzika koja ima kapacitet da privuče i publiku koja nije tradicionalna meta heavy psych bendova. Meni malčice smeta ružan mastering, ali je ovo zanimljiva i prijatna ploča:

https://redscalp.bandcamp.com/album/the-great-chase-in-the-sky

Za notingemski Church of the Cosmic Skull kažu da su bend koji „stavlja ABBA u Sabbath“ i mada ovo zvuči kao humor isciman direktno iz nargila, ovo je istovremeno i sasvim tačan opis muzike benda koji na svom trećem albumu, Everybody’s Going to Die nudi raskošan prog-pop što nežnu i nedužnu gitarsku muziku sa ugodno prepoznatljivim engleskim korenima meša sa okultnim tekstovima. ABBA je samo za nijansu preterana referenca za bend koji baštini tradiciju višeglasnog muško-ženskog pevanja i Church of the Cosmic Skull se u realnosti na ovom albumu najsigurnije do sada nalaze na udobnoj teritoriji između belog gospela i britanskog tvrđeg progresivnog pop-roka po uzoru na, nagađate, Queen. I mada to nije metal, mislim da je metalu dovoljno blisko posebno jer je ovo IZVANREDNO miksovan i masterovan album na kome se ti izvrsni aranžmani jako dobro čuju. Pa kad bend vrlo ozbiljno krene u naslovni gospel komad sa klavirom, Hammond orguljama i horom koji preslatko ali i preiskreno peva o tome da će svi, baš svi jednom umreti, a onda se nastavi na Do What You Want (With Love In Your Heart) koja je queenovski ambiciozna opereta a Brother Bill mu ga oplete po solo gitari dok ostatak benda vozi ritam kreiran ISKLJUČIVO za šutku, teško da će iko ostati ravnodušan.

https://churchofthecosmicskull.bandcamp.com/album/everybodys-going-to-die

Solace iz Nju Džersija imaju četvrti album, The Brink i ovo je odličan, ubedljiv, zreo i za šire narodne mase sasvim prijemčiv stoner metal koji pritom ne gubi pravovernu oštrinu. Solace su fenomenalni u aranžiranju za stoner prilično složenih tema i vokalnih aranžmana u organske celine koje prirodno teku i ostavljaju utisak prostih, efektnih rok pesama iako imaju elemente progresive i ambiciozne su u svojim narativima. Vrlo dobar primer kako može da se ima i jare i pare:

https://bluesfuneralrecordings.bandcamp.com/album/the-brink

Čovek bi pomislio da će Decembar biti mesec stvoren za doom metal ali ponuda je, ponavljamo, mršava celom širinom spektra pa otud i pominjem novi album nizozemskih Officium Triste iako se meni The Death of Gaia zapravo ne dopada. Ovo je bend koji svira još od prve polovine devedesetih i njihova muzika je, avaj, i na ovom šestom albumu kao neka kvalitetna ali suštinski drugorazredna interpretacija stila koji su u toj deceniji proslavili Anathema ili Paradise Lost. The Death of Gaia je dobro odsvirana ploča, ali meni je ovo vrlo prvoloptaški doom bez ozbiljnijih ideja koji samo vrti ono što je već dobro oprobano od strane ovog benda i drugih kolega. I, mislim, ja se ovoj poči neću vraćati, ali ako niste tako brutalno blazirani kao ja i inklinirate melodičnom, popi doom metalu, dajte im šansu:

https://officiumtriste.bandcamp.com/album/the-death-of-gaia-atmospheric-death-doom-metal

Ne sviđa mi se preterano ni novi album britanskih pop-doom metalaca The River, ali opet slutim da ima kome će se dopasti više nego meni. Vessels into White Tides je, ako bih da budem vrlo darežljiv jedna sigurna realizacija ideje šta bi bilo kada bi Cocteau Twins snimili album sa starim Paradise Lost, ali da se razumemo, niti je ovo eterično kao Cocteau Twins u domenu vokalnih aranžmana i izvedbe niti šugejz-metal-iz-konzerve koji daje podlogu može da se natječe u istoj ligi sa Paradise Lost. Sviđa mi se šta bend, već dvadeset godina, pokušava da uradi, ali meni je ovo relativno neuspešno. Ali može da se čuje:

https://riverbanduk.bandcamp.com/album/vessels-into-white-tides

E, zato nam dobar deaththrash ovog tjedna dolazi sa juga Severne Amerike posredstvom izdavača Dark Descent koji je pre par nedelja zabo kritikal hit sa drugim albumom odličnih space death metalaca Blood Incantantion što smo ih i mi ovde pohvalili. Prvenac teksaških Oath of Cruelty nije tako visoko konceptualan, ali Summary Execution at Dawn je ploča koja izrazito zna šta radi. Ovo je prljav i znojav deaththrash metal koji je po našim današnjim kriterijumima možda čak i malo više thrash nego death iako ima sirove, zakucavačke blastbitove i pevača koji ako već ne pušta infrasonične grlene vokale, makar sve vreme peva u frajevima i beži od ideje ispaljivanja prepoznatljivih nota. No, bend je odličan u aranžiranju uspevajući da varira tempo i dinamiku a da sve vreme zadrži tu vučnu silu divljačkog thrash metala, ne komplikujući aranžmane preko neke granice prirodnog, ali dopuštajući da pesme imaju i po nekoliko solaža i zdravo razvijanje gotivnih thrasherskih tema. Oath of Cruelty su me zvukom i agresivnošću najpre podsetili na kultni Bloodcum ali Teksašani su bend koji je tu i takvu muziku doveo do zrelije forme i u 2019. godini pruža prijemčivu ravnotežu sirovosti i sofistikacije kakva meni prija. Pa još taj lepi crno-beli omot!

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/summary-execution-at-dawn

Italijanski trio Voltumna ima četvrti album, Ciclope, i mada je nama jasno da bend svira blackened death metal, oni za sebe tvrde samo da sviraju „absolutely mystic extreme metal“. A što je zgodno jer im se izdavač zove, jelte, Extreme Metal Music. Elem, Ciclope je, kao i prethodna izdanja benda, ploča koja nije toliko ekstremna koliko se trudi da spoji melodično, mistično i agresivno u svom ispitivanju nasleđa etrurske civilizacije i mada su Voltumna u proseku premelodični i previše cheesy za moj ukus, ono što je zgodno sa ovim albumom je to da od polovine on postaje primento interesantniji. Voltumna kao da u prve četiri pesme ižive dobar deo svojih mističnih epskih potreba pa je ostalih šest komada, iako i dalje visokokonceptualno, osetno prebijačkije i album se do kraja dovozi u brzoj traci. Vredi čuti, mada bi vredelo i remasterovati ga:

https://voltumna.bandcamp.com/album/ciclope

Španjolski Iron Curtain, kao da već niste pogodili iz samog imena benda, sviraju rivajvlistički omaž NWOBHM zvuku i iako njihov četvrti album, Danger Zone ne može sasvim da priđe apsolutnom remek delu koje smo ove godine dobili od kalifornijskih Hell Fire, ovo je ipak ploča vredna vremena i truda svakog starijeg ali i dalje kolko-tolko živahnog metalca. Iron Curtain nemaju skup miks ali njihovoj muzici ta neka sirovost zapravo daje dobrodošlu patinu, pogotovo što dinamičan master daje mogućnost da ovo lepo otpanjite i da vaši zvučnici ne pretrpe aneurizmu. Iron Curtain su lepa kombinacija visokog tempa, nemirnih, razigranih gitara i promišljenih vokalnih aranžmana sa pevačem koji nije nužno neki titan interpretacije ali ume da napravi dobre harmonije i napravi pamtljiv refren. Klasičan, dakle, NWOBHM album izašao pred kraj 2019. godine i kao takav skoro pa savršen poklon za neku dragu vam osobu prefinjenog, ama starinskog muzičkog ukusa:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/iron-curtain-danger-zone

Omiljeni izdavač prljavog death metala, hardcore thrasha, grindcorea i svega ukaljanog nečistoćom između, dakle, Horror Pain Gore Death Productions iz Filadelfije nas je za kraj godine počastio BESPLATNIM semplerom svojih izdanja. Ne treba ni da napominjem da u ove 42 pesme andergraund zvuka sigurno ima da naletite i na ponešto što će vas naterati da kunete svoju radoznalost, ali HPGD nisu običan DIY lejbl i među njihovim bendovima ima više dijamanata skrivenih u blatu nego autentično loših likova pa je i HPGD 2019 Full Year In Review: 42 Track FREE Sampler ploča sa zapravo GOMILOM odlične muzike koja nudi uvid u fragmentiranu ali zdravu scenu andegraund metala, panka, hardkora, deathgrinda i drugih graničnih žanrova a sve sa natprosečno kvalitetnom produkcijom. Mnoge smo albume, EP-jeve i druge artifakte koje su HPGD izdali ove godine mi ljudski pohvalili kad je trebalo pa i ovaj, ponavljam, besplatni album apsolutno preporučujemo za kušanje jer je gotovo nemoguće da na njemu nećete naići na bar dve-tri pesme koje će vam potencijalno otvoriti sasvim nove životne horizonte.          NO/MÁS, Walking Corpse, Invidiosus, Formless Master, sve su ovo bendovi koji su 2019. godinu učinili podnošljivijom nego što je trebalo da bude, pa im dajte šansu:

https://hpgd.bandcamp.com/album/hpgd-2019-full-year-in-review-42-track-free-sampler

Reaper Metal Productions iz Klivlenda su izbacili reizdanje kultnog split 7“ EP-ja iz 2007. Godine na kojoj Nunslaughter sviraju obradu Massacrea a veterani iz osamdesetih Destructor obrađuju Torch. Destructor zvuče bolje, delom i jer su izabrali bolju pesmu a delom jer su snimali u nešto boljim uslovima („u podrumu kod Overkill“, kažu oni), dok su Nunslaughter sebe zabeležili na Tascam četvorokanalcu. No, dobro, sva ta sirovost i prljavština svakako doprinosi šmeku i Nunslaughter kad zaoru, lepo oru. Ipak, kako rekoh, Destructor ovde imaju objektivnu prednost i njihova verzija Watcher of the Night je šloki i kul.

https://reapermetalproductions.bandcamp.com/album/nunslaughter-destructor

Završimo sa dva death metal singla.

Prvi na redu su marokanski Vile Utopia kojima je Nature Avenges Itself druga objavljena pesma ali bend njome pokazuje da itekako ima šta da ponudi. Afrički metal uglavnom pominjemo kada pričamo o stonerima i oni po pravilu dokaze iz Južnoafričke Republike tako da je sevap videti i čuti bend sa krajnjeg severa kontinenta koji pritom svira kvalitetan, odlično produciran tehnički death metal. Naravno, to ne bi bilo dovoljno da ovaj kvartet na do sada dve napravljene pesme samo demonstrira da puno vremena provodi u prostoriji za vežbanje i da imaju sve Cynic i Necrophagist ploče. Ne, Vile Utopia su bend sa izgrađenim sopstvenim zvukom i solidnim uhom za sklapanje kompleksnih pesama koje lepo balansiraju tech-death tendencije ka sviranju skala sa brutalnim death metal šamaranjem. Meni se ovo veoma dopada i sa anticipacijom čekam prvi album:

https://vileutopia.bandcamp.com/track/nature-avenges-itself

Zatvaramo za danas sa novim singlom australijskih Puncture Wound. Ovaj bend iza sebe ima jedan EP koji je bio solidan, sirovi old school death a Necroinsemination je nešto zreliji ali i dalje brutalan, sirov i staroškolski intoniran rad. Puncture Wound ne zvuče kao Australijanci već možda pre kao Amerikanci i to Amerikanci iz devedesetih godina, negde između Immolation i Morbid Angel, sa svojim tehnički preciznim pesmama i promišljenim temama koje presecaju ukusni mosh delovi. Puncture Wound nisu baš originalni, jelte, ali oni ne imitiraju muziku koja je danas moderna već se očigledno trude da održe plamen nečeg za šta veruju da je vredno. Kako to njihovo mišljenje i sam delim, meni se ovo dopada:

https://puncturewound.bandcamp.com/track/necroinsemination

One thought on “Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 14-12-2019

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s