Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 21-12-2019

Dan pred zimu, a mi se grejemo najfinijim metalom preostalim nam u ovoj godini. Koji je uglavnom osrednji al to je ta sezona.

Zbilja grebemo po dnu kace. Otud evo i u blek metal ponudi debija frankfurtskog dvojca Harvst. Harvst su dobri muzičari i njihov prvenac, Narbenhain je odlično produciran, nego je taj njihov melodični, atmosferični blek metal suviše tralala za moj ukus. Ali opet, može da posluži svakako, ako vam ponestane sjete i melanholije u ove mračne dane:

https://harvst.bandcamp.com/album/narbenhain

Iz Londona dolaze Sea Mosquito, što je, priznaćemo, originalno ime za blek metal bend, i njihov debi EP Inferences. Sea Mosquito sebe taguju kao black metal i dark ambient, a njihova je muzika, pa… više blek metal umešan sa nekim tamnijim post rokom. Dakle, neka vrsta agresivnijeg post-blek metala, sa miksom koji forsira prostornost. No, Sea Mosquito solidno sviraju i ovo nije rđavo napisano izdanje mračne atmosfere i žestoke ali srazmerno suptilne muzike sa malo avangardnog naklona. Fino, za kraj godine čak i vrlodobro:

https://seamosquito.bandcamp.com/album/inferences-2

Finski kvintet Apocryfal sa svojim albumom prvencem obezbeđuje da slušalac zna šta ga čeka već od samog naslova. Crushing Black Death je, ipak suptilnije napisana i odsvirana ploča death/ black metala nego što bi se očekivalo, sa moćnim, mračnim, epskim atmosferama i dobrim, agresivnim death metal programom koji se onda smisleno oplemenjuje sa malo black metal melodičnosti. Solidno:

https://apocryfal.bandcamp.com/album/crushing-black-death

Italijanski Comando Praetorio ima interesantan, melodičan debi, Ignee sacertà ctonie pun teatralnih promena tempa i dinamike i epske atmosfere ali su miks i posebno master toliko grozni da se ovo jedva može slušati. Ne da je u pitanju nekvalitetna produkcija – ovo je jedno od onih blek metal izdanja na kojima možete čuti i bas gitaru što nije mala stvar – ali treblovi koji grebu po ušima i sve spakovano u grozni brikvol zaista ne čine uslugu ovoj inače dobroj ploči:

https://atmfsssdtp.bandcamp.com/album/ignee-sacert-ctonie

Ni Norvežani Flukt („bijeg“) nemaju idealan miks na svom debiju (izašlom još u Oktobru), ali Darkness Devour je ploča koja se mnogo lepše nosi sa neidealnošću. Norveški blek metal je po pravilu okrenut satanizmu, haosu i zlu pa je i Darkness Devour, sa vrlo rečitim omotom, ploča gadne vriske i momačkog udaranja. Ali ne bez suptilnosti, nikako. Ovo jeste sirov, poprilično old school zvuk ali nikako primitivan, već samo sveden na krtinu i odsviran bez greške. Odlično:

https://dusktone.bandcamp.com/album/darkness-devour

Od istog izdavača, isto iz Norveške i isto iz Oktobra dobijamo još jedan odlični egzemplar norveškog blek metala. Nifrost su nešto iskusniji bend, Blykrone im je već drugi album i ovo je vrlo zrela kombinacija klasičnog blek metala sa nešto melodičnijim pasažima i interesantnim harmonskim diverzijama. Naravno, meni najvažnije je da Nifrost i pored sve melodije i klavirskih uvoda, te horskih refrena, ne manjkaju sirovosti i energije i ovo je ploča za blek metal sladokusce među nama:

https://dusktone.bandcamp.com/album/blykrone

Drezdenski Nemesis Sopor imaju iza sebe već tri albuma a ovogodišnji EP Eis zu Stein u svoje dve jedanaestominutne pesme nudi vrlo uverljiv argument za zrelost i osobenost ovog benda. Nemesis Sopor drljaju atmosferični blek metal ali ovo su, iako jako dugačke, zapravo pesme koje opravdavaju svoje trajanje aranžmanskim naporima. A opet, ko voli atmoblek, ovde ima sve te lepe i nežne melodije:

https://nemesissopor.bandcamp.com/album/eis-zu-stein

Američki Silvanthrone na istoimenom debi EP-ju ne može da se razmeće nekakvom zrelošću, ali nudi sirovu, takoreći presnu blek metal svirku bez mnogo aranžmanske maštovitosti ali sa slatkim melodijama. Ovo je naivnjikavo i pomalo retro ali je vrlo očigledno iz srca i meni prija sva ta surova prebijačina bez mnogo filozofiranja.

https://nihilisticnoisepropaganda.bandcamp.com/album/silvanthrone

Francuzi Walküre imaju iza sebe jedna album a novi EP, Irminsul, sa svojih šest pesama nudi intrigantan i sasvim originalan blek metal koji ima atmosferu a nije atmosferični blek metal, ima kompleksne aranžmane a nije progresiva, ima žestinu i blastbitove a nije raw black metal… Walküre sviraju neku svoju muziku i ovo je vrlo osvežavajuća ponuda unutar ovogodišnje, da ne pominjem ovomesečne blek ponude. Nadam se, naravno, da nisu nacisti, jer sviraju odlično i plene originalnošću:

https://walkure.bandcamp.com/album/irminsul

https://vacuumtehiruproductions.bandcamp.com/album/irminsul

Italijani Nova na svom trećem albumu, Veniamo Dal Cielo pružaju veoma solidan program modernog, samo malčice avangardnog blek metala koji nema nikakav problem da harmonski sasvim izađe iz blek metal okvira i sa tvrdim bubnjevima i agresivnim vokalom meša sasvim pop ili post-rok melodije. Dobro je ovo mada jednoličan vokal može da  zasmeta zahtevnijoj publici. No aranžmanske veštine i obilje dobrih ideja prilično vade stvar a album ni ne preteruje sa dužinom pa je Veniamo Dal Cielo solidan pretpraznični program:

https://atmfsssdtp.bandcamp.com/album/veniamo-dal-cielo

I za stoner ćemo da potegnemo malo u prošlost jer njemački Paralyzed na svom debiju Hidden Sun svira dovoljno dobar rokenrol da to zavredi našu pažnju. Hidden Sun je ploča prepuna retro momenata, sa očiglednim cepelinovskim i sabatovskim dugovanjima, ali Paralyzed nisu rivajvl bend nego naprosto poštena omladina koja ima gruv u srcu i wah-wah pedalu pod krevetom. Hidden Sun je dosta jeftino produciran album, ali je muzika dovoljno srčana, naivna na pravi način ali i dovoljno profi da to ne zasmeta. Lepo:

https://paralyzedband.bandcamp.com/releases

Nešto modernije zvuče Grci Hidden in the Basement na svom trećem albumu, Cursed by The Sun koji je onaj klasični grčki stoner rok izmešan sa malo grandža i nekog modernog, „televizijskog“ metala. Grčka ovakvih bendova ima, što se kaže, za izvoz i Hidden in the Basement se ne izdvajaju nužno nekim ogromnim kvalitetom, ali album je izašao pre neki dan, dakle, svež je, a ovo je dobro napisano i aranžirano, sa kvalitetnim, profi zvukom i dobrom produkcijom:

https://hiddeninthebasement.bandcamp.com/album/cursed-by-the-sun

Varšavski kvartet Black Thundra meša sludge i post rock da se dobije neka modernija i manje retro verzija doom metala. Debi album, Daylight Dark na naslovnij strani ima stilizovan prizor pomračenja Sunca i muzika je u skladu sa tim preteća i opojna, a ako bend nije baš PRETERANO originalan, ovo je i dalje sasvim korektno svirano i snimljeno.

https://blacktundra.bandcamp.com/album/daylight-dark

John Malkovitch! dolaze iz Italije i njihov drugi album, Hyenaeh meša sludge metal, nekakav posthardcore i malo post rocka da u instrumentalnom okruženju donese pet pesama uglavnom jakog, agresivnog i mračnog zvuka koji dovoljno varira dinamike i atmosfere da ne bude dosadan. Ovo je, dakako, muzika koja se jednako oslanja na ambijentalne pasaže kao i na mišićave, grčevite ritmičke egzibicije koje izvode bubanj i bas i nije za ljude koji od svog metala traže melodiju i epiku. John Malkovitch! su suptilni, ali su suštinski agresivci:

https://johnmalkovitch.bandcamp.com/album/hyenaeh

Andrea Van Cleef & The Fuzz Resistance su projekat pevača i gitariste italijanskog psihodeličnog stoner benda Humulus i mada je muzika oba benda slična, ovaj EP (koji se zove samo 135) je meni bolji od onog što sam čuo od Humulusa. Van Cleef i bubnjar Simone Helgast Cavagnini ovde treskaju veoma dobar psihodelični rok kome fazirana gitara nikako nije jedini adut. Adut im je odličan gruv, solidno Van Cleefovo pevanje, vispreno korišćenje klavijatura, ali i izbor obrada koje se ovde provlače između autorskih pesama. Treba imati smelosti pa na istoj ploči obraditi Dr. Johna, Boa Diddleyja i Pink Floyd, ali Van Cleef i Cavagnini sve odrađuju dosledno i dostojanstveno i donose nam britkih 26 minuta odlične psihodelije:

https://youtu.be/dU2oJXILBBk

Na terenu klasičnog hevi i NWOBHM zvuka, a sa kraja Novembra imamo trećeligaše Dusk iz Beča. Dusk su, realno, bend kakvih se čovek u životu nagleda po raznim tezga-svirkama, tehnički korektan ali ne blistav, sa pesmama koje su zbir opštih mesta poznatijih bendova, ali pošto ima pevačicu koja mi je simpatična i trudi se i kraj je godine, reći ću da je EP The Toll podnošljiv.

https://duskheavyrock.bandcamp.com/album/the-toll

Ne znam šta su švedski Stormburner čekali do Decembra da izbace svoj debi album, Shadow Rising, jer ovo, iako nije prvoklasan hevi metal, sasvim je dobra drugopozivaška ponuda sa pevanjem u falsetu i herojskom tematikom. Ne kažem da bi Shadow Rising osvojio mnogo titula albuma godine, mislim, neoriginalno je ovo i ima boljih ploča u istom žanru, ali Stormburner sa svojim obožavanjem Priesta i odsustvom problema da prže staromodnu muziku iz sve snage definitivno imaju šarma za publiku koja voli ’80s žestinu.

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/shadow-rising

Završićemo sa jednim osrednjim slamming death metal izdanjem, ali kad je kraj godine moraju se malo spustiti kriterijumi. Dynamite Abortion su ciriški bend koji je pre pet godina imao donekle zapaženi EP Born to Slam a sada imaju i dugosvirajući debi, Cathexis. Devet je to pesama (zapadno)evropskog slema, možda pomalo nalik na Within Destruction ali ipak bez zrelosti i osećaja koje slovenski majstori imaju. No, Dynamite Abortion su makar tehnički sasvim solidni i dobro producirani pa je Cathexis, iako daleko od ovogodišnjeg sleming vrha koji smo proživeli letos, ipak solidna death metal ploča uz koju se lepo mogu dočekati praznici:

https://risingnemesisrecords.bandcamp.com/album/cathexis