Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 12-12-2020

Kraj godine je obično vreme kada bujica novih izdanja malko presuši, juriš uspori i imamo više vremena da čujemo stvari koje smo propustili. Ne i ove godine. Kako niko nikud ne ide i bendovi nemaju prilike da sviraju turneje i koncerte, tako i valjda svi snimaju. Sve se snima i, kako kaže i pesnik, svi snifaju. Pa tako i ove nedelje imamo dosta zanimljivog metala za poslušati.

Prvi na redu je blek metal i njemački Pöwerback koji izvodi prljav, gadan i sirov blek metal na svom debi albumu Ov Witches, Bloodfuck and Frost. Sa ovakvim naslovom (ali bogami i crtežom na omotu) jasno je da ne treba očekivati nježne emocije niti zamišljeno prebiranje po shoegaze akordima, pa ova tri čoveka, korektno, nude lo-fi blek metal, vrištanje, zle rifove i jednostavne, agresivne aranžmane pune blastbitova i pankerskog D-beata. Pesme su ipak dugačke pet minuta i više pa je jasno da Pöwerback nije neka početnička pankerska akcija već razrađeniji projekat čiji je spoj panka i ekstremnog metala vrlo programski i prilično sazreo. Dopadljivo:

https://powerback666.bandcamp.com/album/ov-witches-bloodfuck-and-frost

Naočit britanski blek metal na prvom EP-ju dua Dusk Lurker. Nije ovo sad nešto superinovativno ali sa svoje tri pesme (+ intro), Heretic, kako se ovo izdanje zove, nudi izražajan, sirov ali disciplinovan blek metal srednjeg tempa i sa malo mesta za melodiju međ grdnim testerisanjem. Ljudi korektno sviraju i snimljeni su dobro i meni se ovo dopada više od mnogih prebudženih, preproduciranih blek metal ploča koje izlaze svake nedelje:

https://dusklurker.bandcamp.com/album/heretic-ep

Poljaci Deus Mortem vrlo ubedljivi na EP-ju The Fiery Blood kako smo i navikli da očekujemo od ove gospode. Ovo je brzo, žestoko, fantatično odsvirano i vrlo lepo napisano tako da emanira i otmenost i bestijalnost u isto vreme. Stalno ponavljamo da je poljska scena veoma jaka ali kad čovek čuje ovakvo izdanje shvati šta to znači i koliko su tu produkcijski i svirački standardi visoki.

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/the-fiery-blood

Što je blek metal bez Finaca, pitao je odavno pesnik, pa tako ove nedelje veterani Horna stižu da spasu stvar. Deseti album benda, Kuoleman Kirjo, nudi čak trinaest pesama vrlo lepog, organskog blek metala iz zemlje tisuću jezera sa jednom prirodnom atmosferičnošću i izražajnošću i bez upadanja u nekakve savremene „post“ afektacije. Horna su stara škola, ali ne toliko stara da ne vole među rifove da uvale i lepe, melanholične melodije, osim što to ovde nema shoegaze konotaciju već je sve smešteno u jednu okultnu, pagansku, pa i satanističku orbitu. Lep zvuk, izvrsna svirka, odličan album:

https://wtcproductions.bandcamp.com/album/kuoleman-kirjo

Čileanski Detest demonstriraju zrelost i kvalitet na svom drugom albumu, Sacred Revelation. Ovo je ekipa koja svira već deceniju i po ali kako ne snima toliko često tako se i na albumu čuje jedna energija i obilje ideja. Naravno, „obilje ideja“ nije nužno dobra stvar samo po sebi, ali tu je važno ponovo naglasiti „zrelost“, način na koji se ideje koriste i razvijaju tako da dobijemo duže, vrlo dobro napisane pesme koje imaju dinamiku i interesantan razvoj atmosfere. Detest ne smaraju sa predugačkim kompozicijama i rekao bih da su pesme na ovom albumu taman toliko dugačke koliko im je potrebno da te svoje ideje razviju i zapletu a da ne ugnjave. Sve je urađeno u dosta sirovoj ali živahnoj produkciji pa meni ovo izuzetno prija. A i omot je odličan:

https://detest-chile.bandcamp.com/album/sacred-revelation

Novi „album“ Mortiisa, Throe, je zapravo kolekcija kratkih komada, više lupova nego ičeg drugog, koje je uradio još 2009. godine snimajući The Great Deceiver. Ovo je vrlo minimalistička muzika ali zapravo se meni veoma dopada a i vama će ako volite klasičan, ’70s i ’80s post-industrijski zvuk Throbbing Gristle, Einstürzende Neubauten, Current 93 i slično, gde su se ambijent i radni sto u šupi susretali u eksploziji kreativnosti. Čovek ovo daje za samo jedan evro što je vrlo okej:

https://downloadmusic.mortiis.com/album/throe

Islanđani Fortíð su svoj peti album, World Serpent spremali pola decenije ali ovo je zato divna ploča vikinškog blek metala, sva u atmosferi i melodijama ali bez te neke „pop“ dimenzije koja je danas veoma prisutna u ovoj muzici. Fortíð uspevaju da njihove epske, melodične teme zazvuče starostavno i, jelte, klasično, sa aranžmanima koji ih pažljivo razvijaju i daju propisnu metal oštrinu jednoj generalno vrlo melodičnoj muzici. Teme i aranžmani su ovde zaista impresivni i bend kreira minijaturne metal-opere u svojim komadima, donoseći album koji se sluša sa uživanjem i lako vrti u krug od prve pesme:

https://fortid.bandcamp.com/album/world-serpent

Nešto mi je neočekivano legao drugi album jekaterinburških Промозглость. Ovo je više projekat nego bend, sa jednim čovekom koji je „glavni“ alii sa muzikom koja je nastajala, kažu, kroz improvizovanje na probama a koja je prilično očigledno slovenski elegična ali je i sirova u dovoljnoj meri da to meni bude prijatno. Album, Там, где гаснет жизни свет ima šest dugačkih pesama tužnih tema i meditativnog pristupa ali sve kroz mid-fi distorzije i sve se to nekako lepo sklopilo da mojim ušima prija:

https://promozglost.bandcamp.com/album/–2

S druge strane, sasvim mi je očekivano legao drugi album takođe ruskog (ali iz Perma) benda Inhein. Dolazeći čitavu deceniju posle prvenca, Богопадение je inspirisana, žestoka i drusna ploča blek metala koji osvaja jednom epskom širinom ali i jednom vrlo fokusiranom, brutalnom svirkom. Iako aranžmani forsiraju te epske rifove i atmosferu dopunjavaju sintisajzerskim teksturama, Inhein se ne lože na barokno aranžiranje i radije se drže klasičnog, sirovijeg pristupa u kome jedan ali dobar rif nosi pesmu a oko njega se gradi ostatak materijala. Bend svira ubitačno dobro, a varijacije u atmosferi i raspoloženju su izuzetno dobro odrađene (slušajte srednjetempašku a razbijačku Где был свет) i mada su Inhein više old school, moram da kažem da ovde čujem i mnogo elemenata koje volim u muzici Anaal Nathrakh. Izvrsna, sjajno producirana ploča, obavezna za svakog ko voli blek metal što je besan, namršten i ne mari za boga:

https://inhein.bandcamp.com/album/–2

Za ruski het-trik poslužiće Moskovljani Depths of Despair čiji debi album, Мрак Пожирающий Реальность (Tama koja proždire stvarnost, jelte), mnogo izrazitije „ruski“ od prethodnika. Hoću da kažem, ovo su dugačke pesme sa mnogo melanholičnih gitarskih tema i kontemplativne atmosfere, no meni se kod Depths of Despair sviđa što se to radi uz jedan tradicionalniji zvuk. „Moderniji“ bendovi prečesto insistiraju na prekomprimovanom „post-metal“ miksu i masteru a što je ovde izbegnuto uz lepe, dovoljno dinamične gitare, prijatan zvuk basa i bubnja i generalno jednu sliku u kojoj ima dinamike. A kada bend svira brzo, to je baš razbijački. Lepo i prijatno:

https://autodafeprod.bandcamp.com/album/darkness-devouring-reality

Magdeburški Suicide Solution su ime uzeli po klasičnoj pesmi Ozzyja Osbornea koja je osamdesetih izazvala kontroverze zbog – pogrešne – percepcije da podstiče na samoubistvo iako je naslov igra reči i tekst se bavi alkoholizmom, no ovi Nemci su svakako skloniji samoubistvu kao konačnom rešenju, na kraju krajeva, imaju iza sebe demo In Suicide We Trust… Bend je uradio samo jedan album još pre dvanaest godina ali kao da se sada najavljuje kambek snimkom Promo koji ima tri pesme melodičnog ali sirovog i snažnog blek metala. Ovo su tri jako dugačke, atmosferične i solidno producirane pesme gde se jako svira i vrišti ali je opšti utisak dosta kontemplativan i, pa, iako samoubistvo nikada nije zgodno rešenje, ovo može lepo da se sluša:

https://suicidesolution.bandcamp.com/album/promo

(Nope: izdanje je uklonjeno sa Bandcampa i ostala su samo sjećanja… žao mi je, morali ste da budete tu…)

Simpatičan, lo-fi ali ekspresivan i autentičan brazilski black-death metal na prvom izdanju benda Beelzeebubth. Sæculum Obscurum ima četiri pesme filozofskih tema ali i muzike koja bije prljavo i ispod pojasa. Produkcija je sirova ali svirka je dobra i ovo je bend koji valja pratiti dalje:

https://brazilianritualrecords.bandcamp.com/album/s-culum-obscurum

Sirov ali iznenađujuće zreo demo snimak švedskih Nigrum na kaseti Cremer Igne. Bend iz Malmea sviranjem ali i kvalitetom pesama daleko nadilazi skromne produkcijske uslove u kojima je ovo pravljeno i zaslužuje svu našu dalju pažnju:

https://nigrum.bandcamp.com/album/cremer-igne

Francuzi Lord Ketil su odlični na svom trećem albumu, Cult of the Elder Ones koji izlazi naredne nedelje ali za sada može da se čuje putem JuTjuba. Ovo je vrlo ubedljiv, dramatičan blek metal koji zvuči prirodno i spontano sa pesmama koje doduše nisu nekakvi jednostavni krateži ali svoje trajanje ne postižu „na mišiće“ nego lepo puštaju da se aranžmani razvijaju intuitivno. Sve to odaje utisak poštenog satanističkog napora, dostojanstvenog u svom buntovništvu a produkcija, iako zapravo ne zvuči skupo, sasvim lepo podržava muzičku viziju ovog dvojca.

Vrlo me je prijatno iznenadio debi album trija Heretical Sect iz Santa Fea, a nazvan Rapturous Flesh Consumed. Doduše, čim sam video da ovo izdaje Gilead Media bilo mi je jasno da neće biti uobičajen američki blek metal program i, zaista, Heretical Sect nude pre svega sjajnu produkciju koja beži i od kvazipravoverne sirovine ali i od prepeglanog, nedinamičnog zvuka „pametnijih“ američkih blek metal bendova. Ne da je ovo SUPERdinamično ali ima slojevitost i dubinu. A muzika je, pa, zapravo sjajna kombinacija vrlo old school struktura upletenih u kompleksnije, modernije aranžmane, sa moćnim rifčinama koji sparinguju sa nenametljivim horskim pasažima i puno atmosfere. U svom spotu bend pozira sa lanci i ekseri, i ova muzika definitivno nastaje iz jednog dubokog poštovanja prema ranom blek metalu i njegovim satanskim stilemama i zlim, mračnim rifovima, ali svo to poštovanje je ne sprečava da ove forme modernizuje tako da se ne izgube izvorna bestijalnost i zlo a da se dobije muzika koja je maštovita i sveža. Jedno od najboljih izdanja iz domena blek metala u poslednje vreme.

https://gileadmedia.bandcamp.com/album/rapturous-flesh-consumed

A sada spektakl. Kad bendu date ime Lautreamont to je verovatno jer želite da ostavite utisak načitanosti, intelektualizma i dekadencije pa krasnodarski trio ovog imena na svom drugom albumu, The Cult of Grinning Martyrs ova očekivanja opravdava blek metalom koji ima izraženu avangardnu crtu ali ne beži od zdravih osnova ovog žanra. Tako je ovo istinski ledena i hermetična muzika ali koja se ritmički i po intenzitetu svakako drži blek metal matrice, dok je harmonski na programu pažljivo dozirana disonanca. Lautreamont prave dugačke, veoma intrigantne pesme koje se majstorski igraju sa napetostima odmeravajući dinamiku i harmoniju da slušaoca drže na proverbijalnoj ivici sedišta pre neizbežnih isplata u vidu maštovitih razrešenja. Zvuk Lautreamont je prilično mutan ali ovo i jeste u skladu sa pesmama koje treba da zvuče jednako odbojno i intrigirajuće, sa vokalima koji uspevaju da izvuku mnogo izražajnosti iz svedene tehnike (a onda imaju i izvrsne melodične diverzije, npr. u Brotherhood of Suffering). Izvanredan album ruske braće, maštovit i raznolik a opet uzdržan i disciplinovan, jedan od najboljih ne samo ove nedelje već i u poslednjih mesec dana:

https://lautreamont616.bandcamp.com/album/the-cult-of-grinning-martyrs

https://hymnsofapocalypse.bandcamp.com/album/lautreamont-the-cult-of-grinning-martyrs

Stoner! Stoned to Death zvuči kao tipično „metalsko“ ime za bend, sa brutalnom, nečovečnom praksom u korenu ali kako se radi o stoner rok bendu onda i nije tako brutalno. Tickle the Wizard je EP sa četiri pesme dobrih rifova, abrazivne atmosfere i lepog gruva. Stoned to Death nemaju neke inovativne ideje vezane za ovu muziku ali veoma dobro izvode svoje kompozicije, usredsređujući se na kvalitetan rif i organski, dinamičan gruv a to je zapravo i najvažnije kada čovek želi malo da se opusti uz dobar teški rok. Kao nekome ko je odrastao na Sabatima, ovo mi je veoma po meri:

https://ashevillefightsdirty.bandcamp.com/album/tickle-the-wizard

Battle Hag je super ime za doom metal bend pa mi je bilo drago da je drugi album skupine, Celestial Tyrant, prilično dobar. Ovde dobijamo tri ekstremno dugačke pesme (najkraća ima skoro trinaest minuta, najduža nešto manje od dvadeset) dobrog, teškog ali zdravog zvuka koji se ne davi u hermetičnosti a što je dobro jer je sama muzika veoma spora, ali ne i beživotna. Ima ovde i melodija i tema i jake ekspresivnosti – kako od doom metala i očekujemo – a sve zvuči veoma heavy i epski, izbegavajući opet da ode predaleko i u tu epiku, držeći se na zlatnoj sredini:

https://battlehag.bandcamp.com/album/celestial-tyrant

Beogradski The Father of Serpents ima drugi album, Years Lost In Darkness i ovo je vrlo siguran, sazreo gotski doom metal kog sviraju iskusni ljudi (na bubnjevima izvrsni Maksa iz Scared, Minimum itd.), produciran kvalitetno da osvaja emocije i lomi srca. Ja, naravno, nisam prva osoba na svetu koju treba da gađate gotskim dum metalom, ta i od Paradise Lost sam se oprostio kad su krenuli da izrazito gotišu, ali kvalitet je kvalitet i Years Lost In Darkness vrlo lepo odmerava svoje aranžmane da bude mesta i za propisno teške rifove, i za melanholične violine, i za death vokal ali i za odlične multitrekovane vokalne harmonije. Album ima osam pesama plus lepi instrumentalni autro, i ovo dobija jaku preporuku za svakog ko voli Paradise Lost, Moonspell pa i My Dying Bride. Svaka čast, mladići:

https://thefatherofserpents.bandcamp.com/album/years-lost-in-darkness-2020

Ghost Frog je iz Portlanda a znate šta TO znači: sve je moguće! Album Astral Arcade demonstrira „paranormalni stoner pank“ pristup benda na vrlo ubedljiv način nudeći disharmonične a opet pevljive i melodične pesme u kojima je gitara pod ozbiljnim chorus efektima a o distorziji da i ne govorimo. Ovo je svakako vrlo psihodeličan materijal ali je i solidno odsviran i ima dovoljno discipline da ga uvrstim u ovaj pregled:

https://ghostfrog.bandcamp.com/album/astral-arcade

Grey Harbinger iz Zapadne Virdžinije su prijatni na jednom skromno ali dobro snimljenom EP-ju sa šest pesama masnih gitara i gruvi ritma po imenu Chaos Ascending. Ovo je prijatna, čvrsta ali ne preagresivna kombinacija sludge i doom metala, sa očiglednim omažima Black Sabbath ali i nekim svojim identitetom. Bend bi svakako još lepše zvučao sa skupljom produkcijom ali vidi se ovde mnogo pažnje posvećene detaljima (slušajte kako se koristi flendžer u I want to see it all burn) i ovo je svakako rad iz ljubavi ali i rad solidnog kvaliteta.

https://greyharbinger.bandcamp.com/album/chaos-ascending

Supersimpatičan psihodelični stoner rok na albumu Hypnagogia sastava Willow Ash iz Vermonta. Willow Ash nisu preterano inovativni ali je njihova muzika vrlo organska, prijatna, puna gruva ali meditativna sa jakim bas-linijama i moćnim gitarama. Pevanje je vrlo rokerski ekspresivno sa jakim bluz-lavežom pa je ovo na gomili izuzetno prijatan paket čvršće psihodelije i teškog roka:

https://willowash.bandcamp.com/album/hypnagogia

Octopus Diver je francuski minimalni psihodelični bend koji zvuči kao da ste uzeli Stone Rebel pa izbacili bubnjeve. Barem tako zvuči na albumu  River Of Doom iz ove nedelje. Dakle, ono što imamo su vrlo lagodne, vrlo tihe ali apsolutno autoritativne meditacije na gitari sa malo efekata koje uprkos vrlo svedenom instrumentariju i tehnologiji što se koristi, daju pun program psihodelične hipnoze. Prelepo:

https://octopusdiver.bandcamp.com/album/river-of-doom

Finski stoner bend Yeti mi je ulepšao dan svojim drugim albumom, The Pact. Ovo je malo „življe“ produciran materijal – slušajte kako su bubnjevi neispeglani i pršte – ali je prepun divnih rifova i lepog pevanja pevačice Kaise Kari. Bend voli da pravi lepe, zarazne melodije i pesme su im poletne, sa dosta gruva ali ovo je pre svega pevački album pa Karijeva ima ispod sebe dobre, pažljivo napravljene aranžmane preko kojih može da razapne svoje nežne ali upečatljive melodijske linije. Valjana ploča odličnog omota:

https://yetifinland.bandcamp.com/album/the-pact

Norvežani Kal-El su obradili Sabatov Paranoid i… šta sad tu da se priča, Paranid je to. Jedna od najvažnijih pesama u rokenrolu. Kal-El ga sviraju „stonerski“, dakle, usporeno i TEŠKO, ali Paranoid i to podnosi i dobro zvuči:

https://kal-el.bandcamp.com/track/paranoid

Australijski Stone Lotus su raznovrsni i zabavni na EP-ju Convene In Silence. Ovo su tri pesme fine distorzije i gruva ali i sa malo lepo odrađenih istočnjačkih melodija i generalno dobrim, inspirisanim pristupom aranžmanima. Ovo je metal i sa dušom i sa mozgom:

https://stonelotus.bandcamp.com/album/convene-in-silence-ep

Burning Sister iz Denvera imaju debi EP koji se takođe zove Burning Sister, i nudi odličnih pet pesama sporog, masivnog ali opuštenog stoner roka. Ovo je bend sa jasnim korenima u bluzu i bez neke pretenzije da zvuči „metalski“ i opasno sa tim teškim ritmom i masivnim rifovima, pa je kombinacija prirodna i funkcionalna. Posebno je dobar kontrast između dvojice muzičara na gitari i basu koji sviraju kompleksnije bluz-teme i bubnjarke Alison koja svira skoro mrtvački, doomerski ritam bez puno gruva, dajući muzici jednu depresivnu komponentu. Ovo je skoro sigurno snimljeno sve odjednom, sa eventualno nasnimljenim vokalima, te miksovano da zvuči „živo“ i razne nesavršenosti su deo šarma koji Burning Sister imaju.

https://burningsister.bandcamp.com/releases

Arkanzaški Mud Lung na svom istoimenom EP-ju valja prljavi, fazirani stoner-doom koji ima mnogo Black Sabbath u svom DNK ali je mračniji, primitivniji, drogiraniji. Ovo je vrlo hipnotički nastrojeno iako veoma jednostavno, ali bend sve što treba svira odlično i ima lep, distorziran, a mekan i topao zvuk:

https://mudlungdoom.bandcamp.com/album/mud-lung

Vrlo lep singl za Tigers on Opium, nazvan Dark Electric a kojim se najavljuje novi album. Ovo je fazirana rokčina sa odličnim pankerskim stavom ali kvalitetnom garažnom produkcijom. Singl ima i dva simpatična remiksa na drugoj strani pa bih ja dolazeći album ovog benda zabeležio da sam na vašem na mestu:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/tigers-on-opium-dark-electric

Isti izdavač, Forbidden Place Records nudi i odličan EP benda Sleeping Tigers (sve neki tigrovi!). Darkest Cave je isto faziran, krljački ali i psihodeličan i gruvi rokenrol sa šest pesama distorzije koja je toliko prijatna i umiljata da bih mogao u njoj da spavam čitav vikend. Sleeping Tigers su ambiciozan bend i ovo je stoner rok koji nije namenjen samo ozbiljnoj narko-publici već propisan rokenrol široke namene ali sa pravovernom stoner osnovom, ljubavlju prema fazu i bez prebudžene produkcije. Izuzetno:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/sleeping-tigers-darkest-cave

I opet isti izdavač nudi i novi album ruskih ДЖРС odnosno JARS i treći album, nazvan samo „III“je sjajna kombinacija panka, stonera i psihodeličnog roka sa puno gruva ali i, bogami, hardkoraškog čukanja kad treba. Bend, uz odličan miks, uspeva da na albumu skupi mnogo toga što ja volim pa ДЖРС ne mogu dovoljno jako da preporučim a da me vi shvatite ozbiljno. Ovo je sjajno, a Forbidden Place je razbio ove nedelje:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/jars-iii-iii

Grci King Mountain su u naše živote ušli ranije ove godine sa svojim debi albumom Doomed Man Blues i to beše dobro. Onda su u Maju izdali i album instrumentalnih kompozicija koji je bio simpatičan ako ne sasvim esencijalan. Tu sam primetio da se ipak čuje da su pesme nastale kao džemovi i da nisu mnogo razrađene, ali King Mountain očigledno nemaju šta da rade ove godine sem da prave pesme i vežbaju pa je upravo stigao i novi album, Days of Redemption. Ovo je i dalje vrlo lepa smeša starinskog hard roka, kao ispalog iz sedamdesetih (ili, ako ste išli u KST onda… devedesdetih) sa malo grandža i „modernijeg“ stoner izraza. Hoću reći, ovo je jako distorzirano i teško, ali King Mountain vole da pišu lepe pesme sa temama i melodijama i ne zadržavaju se samo na reciklaži bluz predložaka. Naravno, njihova muzika je VEOMA jako utemeljena na bluzu i on curi iz svakog takta ali napor da se napišu teme, rifovi, da se sve to aranžira je jako vidan. Ako volite hard rok ovo je obavezna lektira:

https://kingmountaingreece.bandcamp.com/album/days-of-redemption

Voleo sam drugi album švedskih Domkraft sa svojim spojem doom težine i sporosti i psihodeličnog sludge izraza, a novi, živi album, Live at Day of Doom je fantastičan. Ovo je snimak koncerta sa serije nastupa bendova koji snimaju za Magnetic Eye Records i em je snimljeno sjajno, tako da se sačuva sirova energija živog nastupa a da se sve čuje lepo, em je odsvirano premoćno. Domkraft su izrazito dominantni sa moćnim rifčinama koje zasipaju iz zvučnika, autoritativnim ritmom i odličnim živim pevanjem, izmičući se bez napora doom klišeima i sludge stereotipima, isporučujući šest pesama jakog karaktera i ogromnog volumena. Sjajno:

https://domkraft.bandcamp.com/album/live-at-day-of-doom

U okviru iste inicijative Magnetic Eye records živi album su snimili i Elephant Tree iz Londona i njihova ploča, isto naslovljena, Live at Day of Doom donosi sedam preteških stoner-doom komada superdistorziranih i prelepo toplih gitara i nežnog, hipnotičnog pevanja. Ovo je doom metal koji voli i bluz i hašiš ali ima jednak talenat za proizvodnju moćnih rifčina i raspevanih, višeglasnih vokalnih aranžmana. Divna, teška a opet nežna ploča:

https://elephanttreeband.bandcamp.com/album/live-at-day-of-doom

Da spojlujem: postoje još dva Live at Day of Doom albuma koja su izašla ove nedelje, jer su Magnetic Eye Records odabrali četiri svoja „glavna“ doom benda da snime ove ploče pa evo i treće u nizu: Horsehunter iz Melburna na svom albumu ovog imena donose svoj superspori, superteški ali višeslojni, gusti, psihodelični doom koji voli rif ali voli i melodičnost što ga fino proširuje izvan orbite samo teških i moćnih rifova. Pevač (i basista) Himi Stringer ovde potpuno izgara u borbi, dajući pakleni performans promuklog urlanja dok oko njega lete modulirani rifovi i razobadani bubnjevi. Ritualno, moćno, izvrsno:

https://magneticeyerecords.bandcamp.com/album/live-at-day-of-doom

Konačno, tu su bostonski Summoner čiji je Live at Day of Doom jedna poletna proslava stoner rok rifčina i energije. Summoner su od sva četiri benda najbliži „klasičnom“ roku što znači da su im pesme najbrže i imaju najrazgovetnije pevanje, ali ne treba ovo doživeti kao nekakav odmak od pravovernosti. Njihov živi album je veoma bučan, veoma energičan i ovo je izvrsna ponuda za svakog ko voli i klasičan metal pored sporine i težine. Uistinu pobednička nedelja za Magnetic Eye Records.

https://summonerboston.bandcamp.com/album/live-at-day-of-doom

Kalifornijski Cardinal Wyrm su bili duo donedavno ali su odskora u postavu primili Leilu Abdul-Rauf iz death metal titana Vastum, pa je novi album, treći u opusu benda, Devotionals srazmerno više moćna i divlja ploča. Leilin distorzirani bas svakako dominira doom-gruvom kog ova ekipa proizvodi ali Cardinal Wyrm su sjajni upravo u tome da njihov doom ne može da se svede na reciklažu Black Sabbath i Pentagram. U muzici Cardinal Wyrm nesumnjivo ima bluza koji je pokretao i originatore i ona je organska, vrlo prirodno-zvučeća na Devotionals, ali ovo su pesme koje u sebi imaju barem isto toliko panka i post-panka koliko i klasičnog okultnog hard roka i bluza. Dinamično, uzbudljivo, sveže, maštovito, jednom rečju – nezaobilazno:

https://cardinalwyrm.bandcamp.com/album/devotionals

Shadow People iz Luizijane su svoja dva EP-ja iz ove godine skupili na gomilu za reizdanje na etiketi Forbidden Place i Batom Rouge / Washing in Soap Opera je dopadljiva kombinacija emo hardcorea i sludge punka. Je li to metal? Jeste u dovoljnoj meri a bend piše dovoljno zanimljive i glasne pesme da meni bude interesantan:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/shadow-people-batom-rouge-washing-in-soap-opera

Relativno lo-fi ali dobro odsviran crossover/ thrashcore/ metal na kaseti Decide it Yourself istoimenog sastava iz Sijetla. Ovo ima sve što treba: brzinu i eksplozivnost ali i dobre ideje i aranžmansku maštovitost. Kad jednom ovaj bend uđe u ozbiljniji studio, nebo će biti granica:

https://decideityourself.bandcamp.com/album/decide-it-yourself-2

No, Brazilci Surra nemaju šta da čekaju bolji studio, njihov drugi ovogodišnji EP, Thrashpunk Teleport: Submundo 2121 je fenomenalno snimljen i odsviran i ovo je pet pesama vrhunskog crossovera. Naravno, bend je bio vrlo aktivan tokom protekle decenije i mada iza sebe ima samo jedan studijski album, bila je tu masa kraćih snimaka i živih albuma. Jedan nam se i ranije ove godine dopao, ali novi EP je toliko dobro napravljen i toliko dobro produciran da moram da naglasim da ga ne treba propustiti. Južnoamerički trhashcore je najbolji na svetu kad je dobar a Surra ga JAKO dobro izvode. Ne propustiti:

https://surrathrashpunk.bandcamp.com/album/thrashpunk-teleport-submundo-2121

Finci Dead Shape Figure imaju pristojan EP melodičnijeg thrash metala sa malo death ukusa u formi Quatuor Post Nihil. Četiri pesme ovde imaju solidan tempo i odličnu produkciju a bend, mada je sklon melodičnim ispadima, svakako svira dovoljno žestoko da i poslovično probirljivog mene pridobije u dovoljnoj meri:

https://deadshapefigure.bandcamp.com/album/quatuor-post-nihil

Odličan niskobudžetni ali tvrd i opasan (i ispasan, sigurno) powerviolence demo snimak od strane benda Scourge Whip iz Denvera. NIHL ima 15 vrlo kratkih pesama koje kombinuju eksplozivne blastbeat ejakulacije sa teškim, moćnim srednjetempaškim slemovima, sve uz surove vokale i produkciju koja je adekvatna za ono što bend radi iako, naravno, nije konvencionalno „kvalitetna“. Bend ovo uskoro izdaje na kaseti i ima sve moje preporuke.

https://scourgewhip.bandcamp.com/album/nihl-demo

Cro-Mags imaju novi EP, nazvan jednostavno 2020 i, evo, ja ne znam šta se dešava da NYHC bendovi koje sam batalio još devedesetih snimaju prvorazredne stvari. Agnostic Front su prošle godine imali odličan album, a Cro-Mags su početkom leta objavili ploču koja me je prijatno iznenadila. 2020 je u sličnom maniru, ali još bolja, vraćajući gnev koji je bio tako jak na Age of Quarrel, prvom albumu benda iz osamdesetih godina, ali sa razrađenijim, nešto kompleksnijim aranžmanima koji se iznenađujuće dobro uklapaju uz gnevni ulični metalizirani hardcore punk. Ovde ima prostora i za dinamička variranja pa i iznenađujuće upade melodičnosti, a sve ostaje tvrdo, masivno i moćno. Bogami, odlično:

Ogrish Demeanor iz Tihuane na svom demo snimku S​/​T DEMO 2020 čukaju vrlo abrazivnu i prijatnu (ako volite da vam ne bude prijatno, jelte), smešu death metala švedskijeg tipa i crustpunka. Ovo je snimljeno dobro, sa potrebnom težinom zvuka i moćnim gitarčinama, zakucavajućim bubnjevima, te užasno brutalnim vokalom pa meksička braća od mene dobijaju sve palčeve na gore. A i ime im je sjajno:

https://ogrishdemeanor.bandcamp.com/album/s-t-demo-2020

Prijatan grindcore na EP-ju FREExHUG istoimenog benda iz Pariza. Ovo je dobro snimljen ali po senzibilitetu primitivan grindcore koji voli proste rifove i klasične ritmove, izbegavajući da potone u „sobnim“ cybrergrind indulgencijama ali se ne paleći da je u pitanju nekakva velika evolucija žanra. No, dobri rifovi, brzi blastbitovi i vrištanje su, kad se snime ovako solidno, često dovoljni da žena poput mene bude zadovoljna. Bend ima i jednu hip-hop pesmu (Death to False HipHop) i ovo je sjajna diverzija za sredinu izdanja. Odlično:

https://freexhug.bandcamp.com/album/freexhug

Venomwolf iz Glazgova je jednočlani blackened speed metal projekat čiji novi singl, Bloodthirster nudi tu jednu lepu pesmu himničnog, sirovog ali poštenog metala a na drugoj strani je obrada Dischargeove The Nightmare Continues koja je izvrsna. Singl se kupuje za koliko date pa ne treba biti lenj!

https://venomwolf.bandcamp.com/album/bloodthirster

Undead at the BBC je kul igra reči pogotovo kada se radi o bendu koji se uglavnom bavio zombi-tematikom kroz svoju karijeru. Radi se o skupini iz Lidsa, Send More Paramedics koja je u ovom trenutku počivša ali ovaj album snimljen uživo u studiju (dakle, bez publike) je pravljen 2005. i 2006. godine i prezentira bend u sasvim solidnom thrash metal/ thrashcore svetlu. Ova ekipa svakako u svom zvuku ima više panka od prosečnog thrash metal benda danas a uz vitke i okretne thrashcore rifove idu i staromodniji aranžmani te elementi zombi humora koji nisu nametljivi ali su tu. Generalno, ovo mojim ušima deluje i starije nego što jeste ali to nije negativno, i Send More Paramedics me sasvim uspelo vraćaju na kraj osamdesetih na ovom lepo odsviranom, dobro miksovanom i recentno remasterovanom materijalu:

https://sendmoreparamedicsuk.bandcamp.com/album/undead-at-the-bbc

Cirith Ungol su ove godine već izdali odličan album pokazujući da bend i posle bezmalo pola veka rada ima u sebi i vatre i nadahnuća. Sada su reizdali svoj demo iz 1978. godine, The Orange Album a koji je i služio pre svega da se bend ponudi izdavačima pa ovo nije nužno široko dostupan snimak. I mislim, ne samo da je u pitanju delić metal istorije nego i zabavna lo-fi heavy metal muzika sa kraja sedamdesetih, u vrlo ubedljivom stilu. Fizičko izdanje je već otišlo (a bilo je ionako samo 666 kopija) ali možete kupiti daunloud:

https://cirithungolofficial.bandcamp.com/album/the-orange-album

Yashira su bili veoma dobri na prethodna dva izdanja koja sam slušao, ali novi album, Fail To Be je naprosto impresivan. Bend i dalje vozi tu neodoljivo bolesnu, tenzijom ali i žestokom svirkom nabijenu kombinaciju post-metala, mathcorea i progresive koja se ispoljava kroz namerno neparne ritmove ali koji kompulzivnim ponavljanjem postaju „prirodni“ za slušaoca što ne stiže ni da se izbori sa disonantnim gitarama pre nego što krenu brutalni monotonalni rifovi. Yashira kao da uzimaju sve što je bilo dobro devedesetih i ranih dvehiljaditih na toj nekoj leftfield strani metala pa kombinujući Yakuza, Today is the Day i, recimo, Burnt by the Sun, te stariji Mastodon, donose muziku koja je sjajno napisana, vrhunski izvedena, stalno zapaljiva i uzbudljiva i, čak, i odlično producirana. Remek delo? Pa, da znate da jeste.

https://yashira.bandcamp.com/album/fail-to-be

Stalno želite da proverite da li bi vam se taj beatdown hardcore dopao ali ne znate odakle da krenete? Ne znam ni ja, ali nemački izdavač 164 Beatdown Crew je svakako od pomoći sa svojim kompilacijama. Najnovija, prodavana za koliko želite, a pod prigodnim naslovom Beatdown Around The World ima čak 100 bendova iz 43 države širom sveta a što je, složićemo se, zaista dobar uzorak. Beatdown hardcore svakako nije moja najomiljenija muzika svih vremena, ali jeste interesantan primer spajanja ukusa, interesovanja i scena koje nisam očekivao. Devedesetih godina prošlog veka su mi hardcore njujorških bendova tipa Biohazard, Madball i Agnostic Front i brutalni death metal kakav su svirali (takođe njujorški) Suffocation recimo, delovali kao dve najdalje stvari na svetu ali tridesetak godina kasnije smo svedoci da su se ove dve stvari nekako spojile. Gruv kao osnovni sastavak moshcorea i slamming death metala koji su izrasli sa vremenom, poslužio je kao kohezivni faktor pa otud i sav taj beatdown hardcore na svim stranama sveta. Naravno, ova kompilacija pokazuje da tu ima i ne malog uticaja hip-hopa (i, svakako, trapa) a što i nije bilo predaleko od njujorškog hardcorea (i, ako hoćete da napravim zaista duboki zasjek, podsetiću i da je Mike Smith, bubnjar Suffocation imao hip-hop/ horrorcore projekat Grimm Real) no meni je nekako najsimpatičniji utisak to sa koliko različitih strana sveta ovde dolaze bendovi, pevajući uglavnom na Engleskom (mada ima i Španskog, Ruskog…) ali sa različitim naglascima. Naravno, beatdwon je vrlo kodifikovana muzika, sva u obaveznim formama koje moraju biti prisutne da bi pesma bila „real“ pa slušanje 100 kompozicija za redom koje su sve u vrlo sličnom maniru – horski, gangsterski vokali, do prezasićenosti često korišćenje reči „motherfucker“, spor i srednji tempo, vrlo svedeni hromatski rifovi, teški brejkdaun elementi i slemovi koji čine 90% muzike, supernizak štim – može da bude i zamorno, ali ako ste nasađeni na pravu stranu, ovo će biti prava proslava gruva i hipnotičkog metala:

https://164beatdowncrew.bandcamp.com/album/beatdown-around-the-world

Valjda sam ove nedelje bio žedan slemova pa mi je bilo svejedno gde ih pronalazim, tek novi EP parižana Anaptosis, a naslovljen  Simian Barbarism (i sa introom za naslovnu pesmu koji bi mogao biti ali možda i nije iz filma Monkey Shining) donosi četiri pesme slamming deathcore muzike koje su mi lepo legle. Nije ovo sad nešto vrhunski napisano, ali Anaptosis shvataju moć proste, barbarske teme u hromatskoj lestvici i ovo obilato upotrebljavaju. Ovo je i solidno producirano – mada ima malo one za deathcore često tipične „plastičnosti“ – pa mi je bilo sasvim okej da ga malo provrtim:

https://anaptosis.bandcamp.com/album/simian-barbarism

Discretionary Kayoss iz Kolambusa u Ohaju sviraju pomalo neobičan crossover/ thrash metal na svom debi albumu koji se isto zove Discretionary Kayoss. Ovo je generalno rifaška, brza muzika sa puno energije i gruva ali Discretionary Kayoss ne imitiraju direktno predloške iz osamdesetih, pišući pesme koje imaju malo složenije, ne usuđujem se da zaista napišem „progresivnije“ aranžmane Rezultat je muzika koje je možda za nijansu manje prijemčiva na prvu pesnicu u facu, ali koja svakako zavređuje da se posluša jer ima dubinu. Opet, Discretionary Kayoss generalno stoje u žanru i samo eksperimentišu sa formom pa je ovo meni vrlo prijatan zvuk. Album sadrži 12 solidno produciranih pesama od kojih je jedna obrada testamentovog Into the Pit a druga, bogami, obrada Vio-Lenceovog Calling in the Coroners. Discretionary Kayoss su me svakako kupili i pre nego što sam čuo ove dve omiljene stvari pa samo mogu da potvrdim da su ljudi na svom mestu:

https://discretionarykayoss.bandcamp.com/album/discretionary-kayoss

Za klasičniji crossover/ thrashcore, tu su salvadorski Hazardous Mutation koji su ime uzeli od pesme Municipal Waste da ne bi bilo ikakve sumnje u to šta vole. Inconsciencia je EP sa šest pesama ali poslednje dve su instrumentalne verzija pesama sa njihovog prvog albuma iz 2013. godine, no materijal je generalno zdrav, zabavan, odlično odsviran i dobro produciran. Ovo je brza, buntovna muzika na lepom mestu između panka i metala sa ložačkim rifovima, horski otpevanim refrenima, pa još na Španskom – milina. Hazardous Mutation nisu preterano inovativni u ovome što rade ali su više nego dobri u proizvodnji kvalitetnog žanrovskog programa i to je sasvim dovoljno:

https://hazardousmutationsv.bandcamp.com/album/inconsciencia

Isto iz Salvadora, Genetic Disorder čiji EP CRT Fascination naslovom sugeriše baš old school trešinu, ali je zapravo u pitanju nešto progresivniji deaththrash sa ambicioznim aranžiranjem i pesmama koje se ne stide različitih harmonskih rešenja i puno atmosfere. Sve je to snimljeno korektno mada ne i skupo, ali bend svira vrlo dobro i mada ovo nije muzika koja ubija na prvi aperkat i traži malo posvećenosti i vremena, Genetic Disorder zapravo fino balansiraju negde na svom odabranom mestu između Voivod i Death.

https://geneticdisordersv.bandcamp.com/album/crt-fascination

Children of Technology svoj treći album, Written Destiny izbacuju tek naredne nedelje za Hell’s Headbangers ali su ga već pustili na JuTjub u promotivne svrhe, pa… da poslušamo. Od prethodnog albuma prošlo je svih šest godina pa Italijani ovde zvuče primereno raspoloženo i napaljeno, no, iako je njihov odabrani žanr mešavina thrash metala i hardcore punka (dakle, jelte, krosover), kompozicije su iznenađujuće dugačke i, pa, kompleksne je možda prejaka reč ali svakako ambiciozne. Bend ima dobar, old school zvuk sa puno prostora u miksu i bez danas popularnog preniskog štimovanja pa ploča prija ušima i automatski aludira na osamdesete iako je zapravo producirana vrlo kvalitetno i ne zvuči starinski. Najvažnije, pesme su zaista dobro napisane i zvuče sveže sa puno dobrih, motorhedovskih speed metal rifova i pametnim aranžiranjem kako da se iz svega izvuče maksimalna kilometraža. Jaka preporuka:

https://children-of-technology.bandcamp.com/album/written-destiny

Na demo snimku With Evil We Ride Španci Inverted Cross sviraju dopadljiv mada jednostavan blackened speed metal. Ovo je muzika koja zna da se zabavlja, svakako i mada tehnički dometi benda (ili snimka) nisu previsoki, Inverted Cross imaju zaokruženu, pankersku, rokersku ideju i realizuju je sa šarmom:

https://invertedcross666.bandcamp.com/album/with-evil-we-ride

Njujorčani Vantafirth su nešto bolje snimljeni na svom prvom demo snimku, jednako nazvanom Vantafirth a ovo je opet nekakav blackened thrash metal samo što Njujorčani imaju sveže ideje i pišu iznenađujuće originalne rifove/ teme, bežeći i aranžmanski od puke ortodoksije a opet ne bežeći daleko, da se ponudi ta kombinacija sirovosti i pravolinijskog čukanja koju ovaj žanr obećava.

https://vantafirth.bandcamp.com/album/vantafirth

Poljaci Deathspawn čukaju prelep, beskompromisan brutalni death metal koji je sav u brzini i žestini, bez mnogo pauza da se predahne. Nije to muzika za svakoga jer je ovo sve u nervozi, brzini i granitnoj čvrstini ali Deathspawn barem pišu memorabilne teme i dobre rifove koji ulaze u uho i čovek sebe zatekne kako klati glavom i pevuši ih iako nije baš siguran da može da kaže da se pesme međusobno supstancijalno razlikuju. Ali da ne budemo nepošteni, ovaj tip brutalnog death metala se ne zasniva na individualnim pesmama već na jednom opštijem utisku agresije i opresije koji ide tokom celog albuma/ nastupa pa je i debi album Deathspawna, Reverendus jedna kvalitetna vežba u ovoj formi, sa dobrom produkcijom, vrlo disciplinovanom svirkom, ubedljivim dubokim vokalom i pomenutim solidnim gitarskim temama i rifovima. Naravno, ja imam sklonost ka ovakvoj vrsti muzike, nekom drugom će album u kome većina rifova može da se premesti u drugu pesmu i da se ne primeti značajna razlika biti suviše stilski monoton, ali ako volite Hate Eternal, Krisiun, ili mađarski Gutted, Deathspawn su jedan veoma dobar primerak iz istog žanra:

https://deathspawn.bandcamp.com/album/reverendus

Švedski Burning Alien na svom debi albumu Crop Field Death Squad svira death metal sa dosta melodije okrenut ka vanzemaljcima i po onome kako se zovu pesme, ovo je konceptualna ploča koja se valja slušati skoro kao jedna cela sezona X-Files. Nisu Burning Alien sad nešto ludački inventivni i originalni ali ovo je prijatna, dopadljiva, lepo svirana i snimljena muzika koja će vam prijati ako volite death metal i naučnu fantastiku:

https://burningalien.bandcamp.com/album/crop-field-death-squad

Ne znam odakle su Postmorten ali ne radi se o starom brazilskom bendu istog imena. Ovi ljudi pevaju na Španskom pa pošto ih izdaje Satanic Porno Records, nagađam da su možda i sami iz Meksika. Kako god, VELANDO LA CABEZA , njihov novi EP od tri pesme nudi sirov deathgrind, prljavštinu, loše raspoloženje i jedan organski, brutalni miris. Preslatko:

https://satanicpornorecords.bandcamp.com/album/velando-la-cabeza

Novozelandski jednočlani death metal projekat Skull mi je već prijao ove godine, a novi album (treći u 2020. godini), Hell on Earth je zapravo za nijansu manje „paklena“ ploča. Ovo je i dalje žestoka, vrlo zabavna metal svirka koja se ne zamara komplikovanim konceptima već udara jako i prži snažnim rifovima, ali Jeremy Giles kao da je trenutno u nekom malo emotivnijem raspoloženju pa je i Skull sada nešto melodičniji projekat. Ne da ćete ovde čuti „melodeath“ stil, ali fakat je da već druga pesma,           Smashing Through the Veil of Death to Bring You Back to Me, gotovo da ima senzibilitet balade, kada bi tako nešto stvarno postojalo u death metalu. Kako god, Skull i ovde nudi zabavan, mošerski death metal koji se pokazuje kao kadar i da se protegne izvan strogih granica žanra a da ne izgubi oštrinu, pa od mene i dalje dobija palac na gore:

https://skullmetalbandnz.bandcamp.com/album/hell-on-earth

Francuski sastav Narcoleptia se raspao nakon smrti bubnjara Adhera 2012. godine. Narednog Januara im izlazi memorijalni album, World Forever Doom koji je već dostupan za slušanje na Bandcampu i ovo je dopadljiv, srednjetempaški i dosta „mekan“ death metal koji se drži old school formi ali nije odlutao u pravcu intenzivne brutalnosti. Ploča je sastavljena od izbora sa dva demo snimka grupe i novije pesme su značajno bolje producirane ali ovo je u globalu šarmantno izdanje:

https://pagvader.bandcamp.com/album/world-forever-doom

Bostonski Inhalement su ove godine već imali jedno lepo izdanje, a sada za pouzdani Horror Pain Gore Death Productions izbacuju EP od pet pesama, snimljen uživo, Live Resin. Inhalement su sirov, spontan death metal bend koji voli da duva pa je i primereno da je ovo sirov, mutan i lo-fi živi snimak. Njihova muzika svakako zvuči vrlo prirodno u takvoj produkciji a HPGD i sa ovom pločom drži nivo tvrdokornog andergraund kvaliteta koji smo navikli da očekujemo. Udri ’n’ razbi što rekoše ortaci iz Smedereva:

https://hpgd.bandcamp.com/album/live-resin

Apocryphetic iz Tenesija je u početku bio jednočlani bend ali sada je ful postava četvorice ljudi koji sviraju „bestijalni death metal“. Zvuči dobro a i kada se posluša EP Heir to the Cosmos, ZVUČI dobro. Bend je imao tri demo snimka pre ovog ali iako je ovo prvo pravo izdanje, može se pričati o solidnoj zrelosti. Ovo je muzika kojoj je brzina i žestina u prvom planu, sa nervoznim, eksplozivnim rifovima i pesmama koje su velikim delom u blastbitu. Naravno, kad ste jedan klinac na gajbi uz programirane bubnjeve, ovakva muzika se lako pravi, no Apocryphetic uspeva da izbegne da zvuči kao prosečan sobni „extreme metal“ projekat i ovo je zapravo vrlo pristojan brzi death metal na tragu Hate Eternal. Naravno, valjaće ovde još sazrevanja i sofistikacije ali bend ima sve što treba – dobre rifove, kvalitetan zvuk, energiju i jednu autentičnost koja je možda i najvažnija. Impresivno, a i ovo je EP sa čak osam pesama i meni je to praktično legitiman prvi album za ovaj sastav:

https://apocryphetic.bandcamp.com/album/heir-to-the-cosmos

Brutalni death metal iz Grčke stiže ljubaznošću atinskog sastava Incineration. Njihov novi EP, Deeds of Debauchery na vinilu izlazi tek u Aprilu, ali MP3 je ovde i to je dobro. Ovo nije neki suptilni, filozofski nastrojen metal intelektualaca i humanista – prva pesma se zove Hanged by the Ballsack na kraju krajeva – ali nudi odličnu zabavu sa četiri pesme brutalnog zakucavanja, divljačkih vokala, brzog tempa i puno klasičnog hromatskog rif-rada. Incineration imaju malo old-school produkciju sa jako komprimovanim gitarama i bubnjevima koji vade oči, pogotovo oštrim dobošem, ali sve je to deo šarma ovog izdanja. Meni prija:

https://incineration666.bandcamp.com/album/deeds-of-debauchery

Za još odličnog brutalnog death metala zadovoljstvo mi je da vas uputim na drugi album australijskih Depravity. Prošli album, Evil Upheaval je bio vrlo dobar, pa iako možda novi, Grand Malevolence, ne donosi supstancijalne evolutivne korake unapred, ovo je svakako jedna izvrsna ploča za ljude koji vole „bogatiju“ stranu ovog podžanra. Hoću da kažem, ovo je producirano veoma kvalitetno, svirka je vrhunska a i Depravity prave pesme koje imaju epske rifove i aranžmane što u prvi plan stavljaju jednu teatralnost koju mnogi više „andergraund“ brutal death bendovi nemaju i, verovatno, i ne vole. Depravity sviraju u tradiciji Morbid Angel/ Hate Eternal i Grand Malevolence je rađen upravo u ovoj formi, sa visokim tempom, mnogo kompleksnih rifova ali tečnih, prirodnih aranžmana i meni je ovo pravi užitak za slušanje:

https://depravitydeath.bandcamp.com/album/grand-malevolence-death-metal

Južnoafrički The Fallen Prophets ima vrlo solidan EP brutalnog death metala koji ima i malo „blackened“ šmeka i atmosfere po uzoru, kako bend eksplicitno navodi, na Cattle Decapitation, Benighted, Dark Funeral i Naglfar. No End In Sight je urađen za vreme lokdauna ali sa gomilom gostiju (između ostalog iz Hate Beyond, Blood Red Throne, Vulvodynia…) a lirički i po atmosferi se svakako inspiriše pandemijom. Ovo je kvalitetna i zrela muzika koja još uvek ne lomi kalup u kome je nastala ali ne pati ni od kakvih početničkih propusta – bend na kraju krajeva postoji deceniju i ovo im nije prvo izdanje – sa dobrom produkcijom i jednim generalnim šmekom luksuza. Lepo:

https://thefallenprophets.bandcamp.com/album/no-end-in-sight

Focal Dystonia su nemačko-holandski brutal death metal duo koji se ponosno nastavlja na tradiciju davanja imena bendu po nekom zdravstvenom problemu ili stanju. Fokalna distonija je, jelte, neurološki poremećaj koji izazive grčenje određenih grupa mišića pa time i „neprirodno“ držanje tela, a debi album, Descending (in​)​human Flesh je odgovarajuća zvučna ilustracija ovog problema. Nije ovo tek još jedan u moru brutalnih death sastava jer je u pitanju projekat dvojice vrlo iskusnih muzičara, Florenta Duployera iz Cenotaph i Floora van Kuijka iz Korpse, Carnifloor itd. Utoliko, i Focal Dystonia, iako ne izlazi iz okvira brutalnog deathgrinda (sa ukusno provučenim elementima slamming death metala), predstavlja vrlo pročišćenu, vrlo kvalitetnu viziju ovakve muzike, sa izuzetno divljačkim zvukom, kvalitetom izvedbe i dobro napisanim pesmama koje, po pravilu, osciluju između rešetajućih blastbitova i mrvećeg srednjeg tempa. Nema ovde dinamičkih uspona i padova, naravno, i album će neistreniranom uhu zvučati kao da sve vreme slušate ista četiri takta, ali ljubitelji brutalne death metal svirke će uživati u Van Kuijkovim fenomenalnim slem rifovima, ubitačnoj ritmičkoj preciznosti Duployera i doprinosu death metal kolega sa svih strana sveta što gostuju na raznim pesmama. Nemilosrdno, moćno i zapaljivo:

https://focaldystonia.bandcamp.com/releases

Naravno, tu je i novi Deeds of Flesh ali bez preminulog Erika Lindmarka. Kalifornijski kvintet je svakako institucija među publikom koja voli tehnički, brutalni death metal pa je i novi album, Nucleus, posle sedam godina nesnimanja i Erikove smrti i neka vrsta manifesta za bend koji je uvrstio i dosta Erikovog materijala na album a zatim i pozvao masu kolega da gostovanjima popuni veliku prazninu koja je iza njega ostala. Ja nisam, da budem odmah jasan, neki veliki ljubitelj Deeds of Flesh, meni njihova muzika ume da bude pomalo onaj stereotipni „tech-death“ koji je zainteresovaniji za muzičku teoriju i kako je pervertirati nego što nastaje iz te neke, nutrine, ali to su valjda i pitanja ukusa. Ima ovde vllepih aranžmanskih zahvata i pesme su svakako napisane sa svešću o celini a ne samo kao procesija egizibicija pa Nucleus ima za mene zanimljiviih dimenzija, no, ne marim mnogo za neoklasičarske solaže na ovoj ploči niti za njenu do apsurda dinamike lišenu produkciju koja se, nažalost kod izdavača Unique Leader sve češće podrazumeva. Iako je meni ovo muzika koja me više impresionira tehničkim kvalitetima nego što mi krade srce, mislim da će se tech-death publici dosta dopasti:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/nucleus

Yhorm iz Sussexa su verovatno ime uzeli po divu iz igre Dark Souls III ali njihov album se tematski ne bavi (samo) Dark Soulsom i zapravo nudi interesantnu, originalnu smešu sludge metala i progresive. Recimo da bend ima tendencije ka mathcore senzibilitetu, nalik na stariji Mastodon ali Yhorm sa albumom Giants Respite nastoji da ima svoj zvuk i pristup muzici i u tome uglavnom uspeva. Mene je ovo prijatno iznenadilo i sigurnošću i dubinom i pameću da se aranžmani ne pretrpaju pa tako Yhorm zvuče manje matematičarski a više prirodno. Vrlo dobro:

https://yhormband.bandcamp.com/album/giants-respite

Death metal supergrupica Heads for the Dead na svom drugom albumu, Into the Red, ne menja previše orijentaciju koju je imala na debiju što mi se pre dve godine solidno dopao. Ovo je, dakle, horror-death metal sa švedskim predloškom – Jonny Pettersson je, uostalom, njihov – sa debelim zvukom gitare, moćnim vokalom i više nego korektnom aplikacijom D-beata u svojim pesmama. Ima ovde i melodije, taman koliko treba pa bend, iako svira energično i žestoko, ima vrlo lepo odmerenu vodviljsku dramu u svojim pesmama. Da je sve to za nijansu mekše masterovano, bilo bi idealno, ali i ovako je Into the Red vrlo lepa, prijatna ploča švedskog death metala kog, kao u nekom vicu, sviraju Nijemac, Englez i Šveđanin:

https://headsforthedead.bandcamp.com/album/into-the-red-death-metal

Turci Engulfed za ovu godinu su pripremili četiri pesme odličnog death metala na EP-ju Vengeance of the Fallen. Ovo je onako, kombinacija old school death zvuka sa malo kosmičkog death metal ugođaja, pa na sve to dodato i malo black metal melodija i, u lepoj, prijatnoj produkciji se vrlo lepo troši. Muzika koju Engulfed prave je onostrana i, čak, hipnotička, uprkos svojoj agresivnosti i visokom tempu. Ovo je ono pronalaženje mira u oku oluje i nadam se da će trojka iz Istanbula uskoro snimiti i čitav novi album jer je Vengeance of the Fallen odlična ploča:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/vengeance-of-the-fallen

Kaine iz Eseksa baš muzu svoj prošlogodišnji album Reforge the Steel. Letos su imali živu verziju u prodaji a sada nude Reforge The Steel (Collectors Edition) sa čak tridesetjednom pesmom, dakle, sa gomilom alternativnih verzija i živih snimaka. Ako baš ozbiljno volite Kaineov uredan, umiven, melodičan britanski hevi metal – a nije ga teško voleti – ovo je bez sumnje vredno da se proveri:

https://kaine.bandcamp.com/album/reforge-the-steel-collectors-edition

Italijanski power metalci Airborn su prilično iskusna ekipa koja radi skoro četvrt veka pa je njihov šesti album, Lizard Secrets: Part 2 – Age of Wonder manje-više nešto što znate da li ćete voleti i pre slušanja. Meni su Airborn isuviše mutno miksovani na ovoj ploči a i ja nisam najveći fan ovog melodičnog, prilično sleazy power metala koji oni provlače no, bend svira izvrsno i tačno zna šta hoće pa ako ste ciljna grupa, navalite:

https://fighter-records.bandcamp.com/album/lizard-secrets-part-2-age-of-wonder

A ako volite baš onaj najpopularniji power metal, Blind Guardian su upravo izdali živi album, Imaginations from the Other Side – 25th Anniversary Edition. Radi se, dakako, o živoj verziji njihovog petog albuma iz 1995. godine koji je, verujem, među njihovim poštovateljima veoma cenjen. Ja Blind Guardian svakako štujem na ime kvaliteta ali nisam neki preveliki ljubitelj njihove uozbiljene tolkinovštine pa i oaj album apsolutno mogu da preporučim na ime hiperkvalitetnih izvedbi i produkcije koja se, srećom, ne gubi u power metal plastičnsoti već ima dobar nivo „živosti.“

https://blindguardianmusic.bandcamp.com/album/imaginations-from-the-other-side-live

Finski Chalice imaju debi album, Trembling Crown i mada ja nisam baš potpuno ciljna grupa, vidim da se mnogim ljudima dopada. Zapravo, Chalice sviraju jedan melodičan hevi metal sa korenima u NWOBHM zvuku pa mi se deo onog što čujem izuzetno dopada – solaže su odlične recimo – ali mi pevanje ne leži i to me malo žulja. No, probajte, svakako problem može da bude samo u meni:

https://chalicefin.bandcamp.com/album/trembling-crown

Švedski veterani (osnovani još 1982. godine), Mindless Sinner godinu su počeli vrlo solidnim novim albumom za fenomenalni nemački Pure Steel , a sada je završavaju reizdanjem svog prvog EP-ja, Master of Evil za istog izdavača. Originalni materijal je iz 1983. godine a ovo reizdanje ima po nekoliko verzija svake od pesama, zaključno sa koncertnim snimcima i sjajno je ovako dobiti priliku da se upoznate sa materijalom benda koji jedva da je menjao postavu tokom četiri decenije i čiji klasični, melodični hevi metal i danas zvuči potentno:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/master-of-evil

Za kraj: umetnost! Boris i Merzbow su već imali toliko kolaboracija da se na prvi pogled čini da nemamo oko čega da se uzbuđujemo kad se pojavi još jedna. Ali naravno da ima. Ovo su ljudi koji su napravili neke od najboljih komada muzike poslednjih četrdeset godina, bez obzira što su, po svim uobičajenim kriterijumima, operisali na samoj granici onoga što se doživljava kao jelte, „muzika“ pa je i 2R0I2P0 (ime albuma treba čitati kao 2020 R.I.P.) ploča vrhunske ekspresivnosti i naizgled beznaporne proizvodnje smisla. Kako su i Masami Akita i trio Boris poznati pre svega po gruboj, abrazivnoj muzici, zanimljivo je da su njihove kolaboracije često zapravo najmekše, pop muzici najbliže ploče koje objavljuju. Naravno, ovo je i dalje puno „buke“ – mada uglavnom u smislu nasumičnog zvuka i šuma, a manje u smislu ekstremnog volumena – ali 2R0I2P0 je ploča nežnih, meditativnih, skoro šugejzerskih tema koje se čuju negde u daljini ispod Akitinog digitalnog i analognog haosa (To the Beach), ili srazmerno ambijentalnog neidiomatskog materijala (Coma). Parče psihodeličnog roka koji je rastegnut skoro do potpunog pucanja forme kao što je Love na najbolji način svedoči o korenima i jednog i drugog entiteta i njihovoj decenijskoj nepokolebljivoj inspiraciji da svoje korene poštuju ali i nadilaze svakom prilikom. Obavezna lektira i, ako ovo bude poslednji album koji sam kupio u dvehiljadedvadesetoj, to će zapravo biti veličanstven ispraćaj:

https://borismerzbow.bandcamp.com/album/2r0i2p0