Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 02-01-2021

Ušli smo u novu godinu a vi se još pitate koji je bio najbolji album stare godine. Meni je to relativno nezanimljiva tema jer, kad se uzmu u obzir različiti ukusi, drastične razlike (u najpozitivnijem smislu) između podžanrova u metalu i činjenica da sam kroz uši propustio verovatno više od 2.000 izdanja tokom 2020. godine, biranje JEDNE ploče koja treba da nekako reprezentuje čitav taj period je prilično uzaludan posao. Ali ako mora, onda neka to bude živi album japanskog power metal benda Lovebites, Five of a Kind – Live in Tokyo 2020. Lovebites su ranije iste godine izbacile i izvrsni studijski album, Electric Pentagram, pa ako ste čistunac koji ne računa žive albume u „propisnu“ konkurenciju za ploču godine, onda svakako možete da se zadovoljite i Pentagramom. Za moj račun, iako su oba albuma izvanredna, Five of a Kind sam na kraju više slušao na ime te ipak nezamenljive žive atmosfere i divljenja kako ove žene sve to uživo sviraju kao od šale a da opet nema ni prisenka neke kliničke „profi“ atmosfere. Lovebites su sve ono što publika svih generacija može da voli u metalu: strastveno posvećene, surovo profesionalne, ali i gikovski napaljene, sa pesmama koje su himne ali himne koje slušateljku izazivaju da ih izdrži, ne samo da se ugodno oseća dok traju. Volite ih. I one vole vas.

Ako smo tu formalnost stavili ad akta, evo i pregleda šta je sve notabilno moje uho čulo poslednje nedelje stare i ovih prvih par dana nove godine. Bilo je tu lepe muzike.

Prvo blek metal, naravno. Raiivø su iz Sankt Petersburga i The Art Of Celebration je prvi album ovog dvojca posle skoro decenije rada u drugačijoj postavi. Drugim rečima, kada su se rešili neozbiljnih članova benda, Brudywr i Krüger su snimili interesantnu ploču. Kućni projekat, svakako, ali The Art Of Celebration je zanimljivo napisan i snimljen materijal koji se ne drži samo uobičajenog blek metal asortimana harmonija i tehnika, dodajući na matricu oštrog blek metala dosta elemenata klasične heavy svirke, a što se vrlo lepo uklapa. Pomalo robotski zvuk programiranih bubnjeva ne može da pokvari intrigantnost ove ploče:

https://raiivoe.bandcamp.com/album/the-art-of-celebration

Luce Signiferum sa Floride nude vrlo kvalitetan blek metal na svom novom EP-ju, Catalyst ov the Apocalypse. Bend je krenuo sa radom ove godine i ovo im je već četvrto izdanje, sa četiri pesme jasno oslonjenje na skandinavske predloške ali sa dovoljno sopstvenog karaktera da se ne može pričati o imitiranju. Luce Signiferum sviraju brzo, besno, vrlo disciplinovano i imaju dobar zvuk pa ako volite švedske i norveške siledžije, sva je prilika da ćete voleti i ove iako dolaze iz suncem okupanog podneblja u koje Amerika ide da se penzioniše:

https://lucesigniferum.bandcamp.com/album/catalyst-ov-the-apocalypse-e-p

Dragsholm iz Nju Džersija nudi simpatičan black metal sa malo elemenata death metala na EP-ju Vampirism in the Halls of Worship. Ove četiri pesme imaju lepu atmosferu i poneki solidan rif i mada je ovo sve uradio jedan čovek, što se produkcijski pomalo i čuje, ima u svemu određene otmenosti koja ide uz vampirizam:

https://dragsholm.bandcamp.com/album/vampirism-in-the-halls-of-worship

Rusi Икотка su imali produktivnu godinu pa je završavaju EP-jem Забавы a koji je neka vrsta rituala za ispraćaj stare i doček nove godine. To je lepo a napominjem i da ovde muzika nije blek metal u tradicionalnom smislu, već sintisajzerski, vrlo svečan, minimalistički program. Ovo ne spada u „dungeon synth“ u užem smislu jer je još minimalnije od toga ali svakako mislim da će se toj publici dopasti, a dopalo se, prilično i meni jer Икотка umeju da napišu dobru pesmu čak i kada ona koristi samo jedan instrument:

https://ikotka.bandcamp.com/album/–6

Jednočlani argentinski Nihtymne je iskoristio poslednju nedelju godine da izbaci debi album i taj je album, jednako nazvan Nihtymne jedna simpatična kolekcija introspektivnog, ali energičnog blek metala. Ono, istina je, produkcijski je ovo dosta skromno, ali Fóranniht piše vrlo lepe gitarske teme sa blago srednjevekovnim vajbom i pod njih uvlači žestoke matrice i meni to sve lepo i tečno zvuči:

https://nihtymne.bandcamp.com/album/nihtymne

Repose Records su spremili sempler svojih izdanja kojim najavljuju 2021. godinu. Collection II (2021 sampler) se daje za cenu koju sami odredite i nudi dvadeset pesama uglavnom blek metala ali u njegovim raznim i vrlo različitim alotropskim modifikacijama. Većina bendova je više nego zanimljiva (lični favoriti: Spider God, Sørgelig, Murmur) pa ovome vredi posvetiti malo vremena:

https://reposerecords.bandcamp.com/album/collection-ii-2021-sampler

Čileanci Evilized najavljuju EP Del Interior Lleno de Fuego koji će izaći tokom 2021. godine singlom Del Interior Lleno de Fuego, Promocional 2021 a koji ima dve pesme da vam razgore glad. Zanimljivo je da je ovo sve snimljeno još 2012. godine ali je tek sada izmiksovano i, mada Evilized neće promeniti ničiji svijet ovom muzikom, pričamo o šarmantnom blackened thrash metal zvuku sa puno robusne svirke i prijemčivih tema. Taman za praznik:

https://evilized.bandcamp.com/album/del-interior-lleno-de-fuego-promocional-2021

Švedski duo Cruentus svira nekakav pankerski blek metal na debi albumu Night Embrace Me. Tehnički, ovde ima i elemenata melodičnog death metala, ali sve je nekako svedeno, jednostavno i neposredno, pa mi je otud bliže. Ovo je čisto produciran snimak, daleko od nabudženih, skupljih produkcija kakve imaju viđenija imena, ali upravo ta čistota i u zvuku i u svirci mi izuzetno prija. Melodično a bez preterivanja, lično, kako rekoh, neposredno:

https://cruentus1.bandcamp.com/album/night-embrace-me-2

Slovaci Goatcraft su rešili da, posle skoro decenije rada, svoj debi album objave baš na 30. Decembar. Kad je bal onda nek je blekmetal. Istini za volju, Spheres Below je kombinacija black i death metala, ali to su tehnikalije kad je bal u pitanju. U svakom slučaju, ovo je studiozno rađena ploča sa dugačkim, dobrim pesmama i lepim interludijima između a Goatcraft imaju mračan, kavernozan ali ne i razmazan, tj. nekvalitetan zvuk, već, naprotiv, baš onakav da sugerišu atmosferu zla i pretnje. A svirka, nadrkana i pomalo pankerska je odlična.

https://goatcraft13.bandcamp.com/album/spheres-below

Kanađane Begotten sam voleo pre par godina i ta ljubav nije prestala sa njihovim novim EP-jem. Nothing Worth Remembering donosi tri pesme depresivnog, samoubilačkog ali vrhunski napisanog i izvedenog blek metala koji uverljivo prenosi tu atmosferu leda i pustoši kakva sigurno nije daleka stanovnicima Ontarija ali, jelte, i mnogima među nama širom zemnog šara. Dakotu Džonson su proletos razapinjali što je svoju depresiju opisala između ostalog rečima da je „divna“, jer je to, valjda, neodgovorno i ne opisuje ovu bolest ispravnim terminima da bi ona mogla da se pravilno leči, ali Begotten, na kraju krajeva podsećaju da je za mnoge depresivne osobe depresivnost jedino što osećaju i da je pronalaženje lepote u jednom suženom fokusu koga depresivne osobe imaju možda jedini način da osete određeno olakšanje u svom teškom položaju. Nothing Worth Remembering je izuzetno dobro napisan i veličanstveno izveden materijal, izbačen na prvi Januar da, koliko god to kontraintuitivno delovalo, ljudima sklonim depresiji – pa još u najdepresivnijem periodu u godini – pomogne da pronađu nadu i energiju:

https://begottendsbm.bandcamp.com/album/nothing-worth-remembering

Prvi studijski album švedskih Malakhim, a pod nazivom Theion izlazi naredne nedelje, ali izdavač ga je već dao omiljenom JuTjub kanalu na promociju pa i mi možemo da dobijemo privju kako sve to zvuči i je li vredno naših para i vremena. Mislim, vredno je, naravno, inače ga ne bih ni pominjao ovde. Malakhim su prošle godine već izdali živi album pa je jasno da se radi o usviranom i kvalitetnom bendu a ovaj materijal je ubedljiv, moderan blek metal sa dosta atmosfere i melodije ali i sa solidnim rifovima i jako čvrstim ritmovima, te jakim tempom. Ako volite Watain, Malakhim su odličan izbor za početak godine:

Stoner sekcija kreće u velikom stilu a uz odličan „sobni“ psihodelični doom metal od strane osobe koja se naziva Watchman, i iz Indijane je. Behold a Pale Horse je EP sa tri pesme vrlo dobre atmosfere, te odličnih rifova i sa mnogo fino urađenih slojeva psihodelične harmonije i distorzije. Watchman odlično peva – za muziku koju izvodi – i ima izvrsno uvo za gruv. Da je ovo snimljeno u nešto boljim uslovima, bilo bi BOMBA ali i ovako je odlično i rado ga vrtim u krug, a najbolje je što je ovo tek najava dužeg EP-ja koji izlazi u leto:

https://watchmandoom.bandcamp.com/album/behold-a-pale-horse

So Long, Albatross iz Klivlenda nisu baš čist metal, ali sviraju izuzetno prijatan heavy rock koji ima u sebi i klasičnog hard roka, ali i glam rok optimizma i melodičnosti, sve sa jednom modernom pank produkcijom. Zvuči kao gadan Frankenštajn, ali Wait a Minute, Man, kako se novi album zove je pun izuzetne svirke i sjajnog raspoloženja. Ploča za sve one smarače koji se stalno vajkaju da se više ne svira dobar rokenrol, naravno, plus presladak kaver Motorhedovog Ace of Spades. Ne propustiti:

https://solongalbatross.bandcamp.com/album/wait-a-minute-man

King Weed su za kraj godine spremili i treću kolekciju pa se sa njihovom muzikom sada možete upoznavati i putem King Weed “The Weed Theory“ Collection Part III a koja sadrži jedanaest pesama i daje se po ceni kolko date. Pošten posao, čist račun i duga ljubav. King Weed, za slučaj da baš nikad do sad niste naleteli na njih, sviraju instrumentalni stoner metal i mada nikada nisu na nekom KOSMIČKOM nivou, uvek su prijatni.

https://kingweed.bandcamp.com/album/king-weed-the-weed-theory-collection-part-iii

Nothing Is Real iz Los Anđelesa je prošle godine izdao četiri a ove godine „samo“ tri albuma. Treći, izašao baš na novogodišnje veče je i pored preprodukcije, prilično šarmantna kombinacija doom metala i vrištećeg, recimo, er, ne znam, emo metala? Nije to baš jasno iz mog opisa, ali ovo je emotivno, i melodično u isto vreme dok je teško, sporo i brutalno a čitav album je meditacija o mračnim stvarima kao iz nekakve cyberpunk pripovetke sa početka osamdesetih:

https://nothingisreal333.bandcamp.com/album/regeneration-through-self-devourment

High Inquisitor Woe iz Belgije na svom živom albumu, Lady Saliva – Live 19​/​12​/​2020, a koji je snimak, naravno, internet strima, sviraju samo jednu pesmu ali ona traje 22 minuta. Bend proizvodi prilično dobar psihodelični doom metal sa sabatovbskim korenima ali i sa zdravim interesovanjem za malo relaksiraniji, drogiraniji pristup pesmama pa se ovo lepo posluša:

https://highinquisitorwoe.bandcamp.com/track/lady-saliva-live-19-12-2020

Eye iz Murmanska kraj godine obeležava simpatičnim EP-jem Trace on Sand. Glavna zamerka koju imam na ovu kolekciju lepih, tripoznih psihodeličnih stoner pesama su naslovi koju su skoro svi na isti kalup (Electrical Forest, Biochemical Robot, Psychedelic Desert…), ali kako to ne smeta mnogo tako i nemam neke ozbiljne zamerke na Trace on Sand. Ovo je relaksirano, sporo, prijatno, sa odličnim zvukom, lepom dinamikom i prijemčivim (ženskim) vokalom. Valjaju Rusi:

https://eyeband.bandcamp.com/album/trace-on-sand

Mađare okupljene oko bendova Satorinaut i Lemurian Folk Songs sam već u više navrata hvalio (jednu pesmu LFS sam stavio i na godišnji mikstejp koji, ako ste propustili, slobodno prihvatite ovde) a sada su, za kraj godine, ovi ljudi sakupili neke lepe džemove koje su napravili tokom 2020. i objavili ih kao Finalizing 2020 Compilation, izdavača psychedelic source records. Ovo nisu nekakvi upeglani studijski snimci, ljudi sami kažu da ove džemove snimaju u bašti i na vikendici, ali, ako ste išta do sada poslušali što je došlo od ove ekipe, znate da vredi odvojiti vreme. O novcu skoro da ne vredi ni pričati jer se album daje po ceni „daj šta daš“ a ja ću dati svoju najljuću podršku ovom kolektivu jer smo dobili još jednu ploču spontane, prelepe psihodelije kojom dominira kosmička gitara Bencea Ambrusa. Obavezno:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/finalizing-2020-compilation

Maležani Ibliss su prošle godine imali dva singla a sada su je krunisali albumom izašlim baš na novogodišnje veče, a pod nazivom Demonic, Her. Ako niste ovaj biser satanističkog ali dobrohotnog stoner-doom metala uspeli da čujete BAŠ na novogodišnje veče svakako možete nepravdu učinjenu sebi da ispravite za srpsku novu godinu jer je Demonic, Her je album izvrsne muzike. Ovo je sirov, nisko naštimovan, ali gruvi i seksi metal sa gitaristom koji kapira da nije baš sve u rifu – mada ima izuzetne rifove – i koji se dosta uložio u vežbanje svirke sa wah-wahom. Ritam sekcija je moćna, sa „žvaćućim“ ukusno flendžiranim  basom i razigranim bubnjevima a pevanje, tamo gde ga ima, odlično. Ibliss imaju zdrav zvuk i njemu ni pomalo jeftina produkcija ne oduzima ništa esencijalno. Odlična ploča da započnete novu godinu ako već niste stigli da je čujete u prošloj:

https://ibliss666.bandcamp.com/album/demonic-her

Londonski Dive još nije svoj prvi EP, isto nazvan Dive, stavio na Bandcamp (iako ga ima), ali nadajmo se da će se to desiti čim se autor istrezni jer je ovo vrlo lep materijal. Mešajući psihodeliju, stoner, malo garaže pa i indie zvuka, Dive kreira prilično divlju, vitalnu i zabavnu muziku za svakog ko voli teške gitare i lake, jelte, droge, mada, hitam da dodam da se ovo sluša i strejt bez ikakvih problema. Određena nesazrelost aranžmana i sirovost zvuka u ovom slučaju nisu minusi jer doprinose istraživačkoj prirodi materijala:

Ne znam šta ćemo sa epidemijom, džidipijem i takoto, ali što se stoner roka tiče, godina je počela udarnički. I Stoneforge iz Ženeve su odabrali prvi Januar kao idealan datum za izbacivanje svog debi albuma, Ash Major, i ovo je prijatan, pomalo kontemplativan stoner rok sa lepim rifovima i dosta southern groove uticaja. Čista, prijatna produkcija, odmeren tempo, lepa svirka, bluz ali i metal u dobro odmerenim odnosima, sve dakle što pošten svet voli.

https://stoneforgeband.bandcamp.com/album/ash-major

Blackjack Mountain iz Džordžije sviraju ono što smo mi, kao klinci, zvali „rokčina“. Bend na svom debi albumu, izašlom prvog Januara, a nazvanom Holding Time vozi prijatan, u bluzu utemeljeni, solidno južnjački intonirani teški rok. Ovo nije dovoljno „moderno“ da bi bilo metal niti ima progresivističke ili ikakve velike ambicije sem da bude kvalitetan rok da se uz njega pije pivo, tapka nogom i, eventualno, vozi kamion. Ali Blackjack Mountain barem tu ambiciju eminentno ispunjavaju i Holding Time je odlična ploča za svakog od nas ko u sebi krije jednog pravog, nepatvorenog Vladu Džeta:

https://blackjackmountain.bandcamp.com/album/holding-time

I Afghan Haze iz Konektikata su odabrali prvi Januar za izlazak svog debi albuma, Nihilistic Stoner Hymns. Kako i naslov sugeriše, ovo nije neki izčilovani, kul stonerski gruv uz koji može da se lepo rola, meditira i dremka, nego bučna, preteća ploča apokaliptične atmosfere. Po zvuku ali i po svirci ovo je barem onoliko brutalni sludge metal koliko i stoner (slušajte ubitačnu Blood Ritual), sa sve jako komprimovanim masterom, ali da su Afghan Haze dobri, jesu. Ako vam je potrebno nešto za početak godine da vas protrese, izbaci iz zone komfora i išamara krvoločnim rifovima i agresivnim vokalom, Nihilistic Stoner Hymns ima sve to i dovoljnu dozu gruva pride:

https://afghanhaze.bandcamp.com/album/nihilistic-stoner-hymns

Italijani Downfall su izvrsni na albumu Passive Regression. Ovaj drugi po redu dugosvirajući uradak ekipe iz Ankone je odličan primer „modernijeg“ thrash metala koji nije puko ređanje tonova i fetišiziranje granitno čvrstog zvuka nisko naštimovane gitare, već kolekcija promišljeno napisanih, dobrih pesama. Downfall svakako operišu na teritoriji koju su svojevremeno izborili The Haunted, ali ovo nikako nije imitatorska muzika, već kvalitetan, osoben moderni thrash metal koji ima svu onu potrebnu napaljenost i nadrkanu produkciju što ih vezujemo za ovu formu ali ima i autentične kompozicije i ideje:

https://downfall1.bandcamp.com/album/passive-regression

Kelnski Anti Anti Anti završavaju godinu izlaskom prvog albuma, Burn Everything. Anarhistički nastrojeni a muzički očigledno uzgojeni na crossoveru osamdesetih, Anti Anti Anti pružaju solidan program kratkih, brzih pesama buntovničkog senzibiliteta smeštajući se na prijatnu sredinu između pankerske himničnosti i metalske discipline. Sećate se Septic Death ili Attitude Adjustment? Dobro snimljeno, sa par pristojnih hitova, ploča idealna za praznik:

https://antiantianti1.bandcamp.com/album/burn-everything

Bleed Out iz Londona nudi četiri vrlo kratke i slatke pesme na PE-ju Spit Proof, mešajući crustgrind i, recimo powerviolence. Solidno producirano, besno, bučno, prijatno.

https://bleedoutgodie.bandcamp.com/album/spit-proof-ep

Negative Force iz Nju Džersija spajaju siledžijski, ulični moshcore/ beatdown i nešto malo grindcore elemenata i mada to ne bi trebalo da funkcioniše – zapravo funkcioniše. Demo snimak Winter Demo 2020​-​21 je odlično odsviran i produciran i bend, ako volite tu neobičnu smešu beatdown klecanja i blastbitova, može da bude zanimljiv u budućnosti:

https://negativeforce.bandcamp.com/album/winter-demo-2020-21

Još metaliziranog hardcorea stiže od benda Palace Of Mourning. Discography je bučan, glasan i prilično kvalitetan koloplet besnih pesama koje u sebi imaju dosta metala ali i nepogrešivu pankersku neposrednost pa je u pitanju skoro idealna, a i sjajno producirana kombinacija. I kompilacija:

https://salsaverdefanzine.bandcamp.com/album/discography

Zapanjio sam se kvalitetom EP-ja You’re a Mutant! benda Exfiltraitor ali onda sam pogledao ko tu svira i, naravno, vidi se odmah pedigre i znanje. Naime, bubnjeve ovde udara Kévin Paradis, veteran iz Aggressora, Benighted, Nader Sadek i još milion bendova, a ostatak ekipe, što američke, što nemačke je apsolutno iskusan i na visini zadatka, sa svom muzikom koju je napisao Tony Petrocelly iz Lord itd. You’re a Mutant! znači nudi pet pesmaa izvrsnog deaththrash zvuka sa ispoliranim aranžmanima i kvalitetnom produkcijom. Ono najvažnije, kvalitet pesama, je na visokom nivou sa mnogo dobrih rifova i odličnim aranžmanima a pevač, Steve Harris (ali ne iz Iron Maiden) pruža sjajnu partiju. Vrhunski:

https://edgewoodarsenal.bandcamp.com/album/youre-a-mutant-ep

Voltaic iz Kolorada su svoj debi album, Frail Existence izbacili na novogodišnje veče i ovo je lepa, prijatna ponuda sirovog thrash metala sa blagim zanošenjima ka ranom death metal zvuku. Voltaic ne smaraju sa komplikovanim metrikama ali njihov gitarski rad podseća malo na grupu Death, a čega nam uvek treba. Dobar, abrazivan zvuk i jedan srčan, žestok nastup su takođe odlike ovog odličnog albuma:

https://voltaic666.bandcamp.com/album/frail-existence

Metal on Metal Records nastavljaju da nam na parče puštaju svoj prošlogodišnji autput pa je red došao i na novu album austrijskih CHAINBREÄKER. Relentless Night je, hvala bozima, toliko dobar materijal da ni malo ne smeta što ga čujem sa par meseci zakašnjenja. CHAINBREÄKER tresu odličan, vrlo napaljujući speed-thrash metal očigledno inspirisan klasičnim Exodus radovima ali i vršnjacima kao što su bili Razor, Exciter, Destruction itd. Bend pored odličnih rifova ima i odličan zvuk i vrlo dobar osećaj kako pesme treba da zvuče da bi imale jednake količine primitivne energije i sofisticiranosti. Još jedan klasik:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/chainbrea-ker-relentless-night

Sjajan speed/ thrash metal na demo snimku Becoming the Yaga praškog sastava Force of Hell. Ove tri pesme idu velikom brzinom, ali je bend takođe i veoma disciplinovan, spajajući old school sirovost sa jednim očiglednim treningom i pažnjom da pesme imaju kvalitetne aranžmane. Ovo je tako negde na finoj sredini između starinskog loženja iz ranih osamdesetih i preciznog, visokooktanskog deaththrasha sa početka naredne decenije, sve spakovano u vrlo pristojan zvuk i miks i prodavano po ceni koju sami odredite. Impresivno:

https://forceofhell.bandcamp.com/album/becoming-the-yaga

Storm Siege iz madrida su thrash metal bend koji na EP-ju Masked Fear obrađuje Carnivore i Type O Negative, dajući time posvetu pokojnom Peteru Steelu. Bend ovo lepo svira, dajući klasičnim pesmama svoj pečat uz sirov ali promišljen zvuk:

Celestial Serpent iz Južnog Viskonsina na svom prvom EP-ju, Intruders, sviraju ubedljiv ako sad ne nešto preterano originalan technical death metal. Blaga zamerka odmah ide na zvuk koji zapravo nije rđav ali ovo je muzika koja, jelte, živi i umire na kvalitetu svog miksa, to joj je praktično deo identiteta, pa Celestial Serpent svakako imaju prema kom cilju da se sumere za ubuduće. Što se muzike tiče, ja sam dosta zadovoljan jer bend pored svog tehničarenja uglavnom drži liniju tvrdog death metala, bez mnogo skretanja u neke druge žanrove (da bi pokazali svoju, jelte, širinu) i to mi prija. Bend dopušta da sami odredite koliko biste ovo platili i ja tu uvek cenim. Dobar materijal, koji posle nekoliko slušanja otkriva dosta dubine:

https://celestialserpentband.bandcamp.com/album/intruders

Ukrajinski Blasphemy Squad je odličan na svom prvom i istoimenom EP-ju. Kijevska momčad nudi dve pesme (i izvrsni intro) kvalitetnog deaththrash zvuka sa opasnim, napaljenim trešeskim gitarama i poletnim, moćnim tempom. Druga pesma ima i malo elemenata blek metala koji joj vrlo lepo leže a sve je producirano odlično i zvuči super profi. Sjajna muzika i bend koji vredi pratiti:

https://blasphemysquad044.bandcamp.com/album/blasphemy-squad

Deaththrash je na programu i na debi albumu Kostarikanaca Dekonstructor. Horrid Vistas je čisto producirana i vrlo sigurno odsvirana ploča pesama koje zvuče kao Slayer koji su nastavili da evoluiraju u smeru ekstremnije muzike i u svoj zvuk uneli elemente death metala. A što je vrlo solidno mesto da se na njemu bude. Ovo je svakako više thrash nego death ploča, sa vokalima koji su razgovetni i „trešerski“ besni pa će se svideti i publici što ne voli death metal tminu. Zamerčica ide na bubanj koji je precizan ali sasvim nedinamičan sa svojim semplovima, no, to na stranu, ovo je odličan materijal:

https://dekonstructor.bandcamp.com/album/horrid-vistas

Ako ćete da objavljujete album 31. Decembra, nek bar bude upečatljiv, rezonuju losanđeleski Civerous. Njihov prvi album, The Expedition of Illness je ružna, prljava i zla kolekcija kavernoznih death metal pesama sa old school pristupom ali i bez mnogo ambicije da se ovde kreira bogznašta maštovito. Civerous hvataju na „osećaj“ i, pošto je ovo muzika koja dobrim delom i uspeva na ime svoje primitivne estetike, to prolazi:

https://civerousdeath.bandcamp.com/album/the-expedition-of-illness

Nizozemski Hellish Breed mi prija na svom prvom albumu Archives of Decay koji, slažemo se, ne puca od originalnosti niti ima neku preterano sjajnu produkciju ali nudi autentičan, sirov blackened death metal a to je ono što čoveku treba u ovom osetljivom periodu. Ima ovde malo atmosfere i kontemplativnih deonica ali Hellish Breed ih umešno prošaraju primitivističkim sirovim death nabadanjem. Divni ljudi:

https://hellishbreed.bandcamp.com/album/archives-of-decay

Erupsy je, nagađam, kako Indonežani kažu „Erupcija“ a istoimeni bend priprema svoj debi album, Kaum Muak za polovinu Februara. Kažem „priprema“, ali na Bandcampu je  već uredno moguće kupiti daunloud pa, ako vam se dopadne ovo što čujete, navalite. A moglo bi, jer Erupsy sviraju vrlo siguran i dopadljiv, blago progresivni deathcore/ death metal koji ne smara mnogo sa pozerajem i breajkdaunovima nego ide brzo i ima puno lepih rifova, zanimljivih aranžmana, dobrih ideja. Iskreno, jedina stvar koja je ovde „deathcore“ je produkcija sa vrlo dinamički ravnim bubnjevima, ali to skoro ni malo ne smeta jer bend ima u suštini zdrav, robustan zvuk koji prija ušima. Još su i tekstovi, koliko se da ukačiti, političko-socijalne prirode, pa je Kaum Muak vredan svake preporuke. Moćni Indonežani:

https://sadistrecords.bandcamp.com/album/erupsy-kaum-muak

Inhaler dolaze iz postojbine džeza, Nju Orliansa ali njihova muzika je zabavan i pomalo komedijaški nastrojen slamming death metal. Naime, EP Ultra Brutal Extraterrestrial Squeals blago parodira slem estetiku uključujući „skičeće“ vokale i naslove pesama poput „If You Aren’t Damaging Your Throat You Aren’t Brutal Enough“ ili Exhale Screams Are For Posers“. Sve je zaista na trenutak kao da smo ponovo na JuTjubu u 2011. godini, ali kvaka je što su Inhaler (nazvani tako jer ko god da ovo peva navodno koristi samo „uvlačeću“ tehniku gde se peva na udah umesto na izdah – za koju ja i dalje ne mogu da poverujem da se ozbiljno koristi i u jednom pravom bendu) zapravo vrlo dobri, pišući odlične brutal death metal/ slam pesme sa vrlo dobrom produkcijom i generalno kvalitetnim programom za ljubitelje žanra.

https://inhalerslam.bandcamp.com/album/ultra-brutal-extraterrestrial-squeals

Italijani Congenital Deformity su za kraj godine javnosti dali da čuje njihov novi demo, Sacrifice i ovo je vrlo lep – čime hoću da kažem „sračunato ružan“ – death metal vrlo primitivne provinijencije. Ovde se smenjuju atmosferične harmonije i spori, prljavi death gruv sa manijačkim brzim delovima, sa surovim hromatskim, denflovanim moš-deonicama kao da smo ponovo u 1991. godini, sa pištećim solažama itd. a preko svega poliva brutalan, pećinski vokal. Produkcija, s obzirom da je demo u pitanju, odlična. Sjajna ponuda:

https://congenitaldeformity.bandcamp.com/album/sacrifice

Volim kad naletim na bend kao što je Century. Ovaj švedski dvojac je upravo snimio svoj prvi demo, Demo MMXX i to su četiri klasičnog, pedigriranog hevi metala, kao iz kuhinje vaše bake. Ako vam je baka tamo negde osamdesetih mlatila kosom uz WASP i NWOBHM bendove popularne na svim meridijanima. U ovom bendu svira Leo Ekström Sollenmo iz Lethal Steel pa nije čudno da snimak tako dobro i zrelo zvuči. Produkcija iako jeste malo „demo“ kvaliteta je svakako dovoljno dobra da izgura muziku punu jakih rifova, brzog tempa, tradicionalnih gitarskih harmonija, solaža… Ne propustiti ako volite NWOBHM i voditi računa šta će dalje ovaj bend da radi:

https://centuryswe.bandcamp.com/album/demo-mmxx

Grci Old Serpent sviraju simpatično i kvalitetno i samo malo cheesy na svom prvom albumu, Occult Portraits. Ovo je u osnovi heavy metal NWOBHM profila, ali sa dosta čvrstom, trešerskom produkcijom  i puno „rada“. Old Serpent nisu baš progressive bend ali njihovi aranžmani su prilično kompleksni i naginju proggy filozofiji, što im lepo leži. Odlična produkcija, kako je za Grčku praktično standard zaokružuje izdanje koje bi trebalo da se svidi i speed metal i heavy metal slušateljstvu:

https://oldserpent.bandcamp.com/album/occult-portraits-2

Za kraj: Saber iz Los Anđelesa izgledaju kao da su ispali iz 1988. godine a bogami tako i sviraju, i to u najboljem mogućem smislu. Debi album ove dominantno hispanoameričke momčadi, Without Warning najavljuje da će 2021. godina nastaviti da obožava na oltaru klasičnog ’80s metala sa jednakim količinama energije i čiza. Saber su veoma dobri u ovome što rade, sa kvalitetnim rifovima, dobrim solažama, odličnom, živahnom svirkom i produkcijom koja mudro izbegava najveće zamke osamdesetih a da opet ne zvuči previše „moderno“ i beživotno. Pevač koji pola vremena piči u falsetu, himnični refreni, dobar tempo, osam odmereno dugačkih pesama – Without Warning je ploča kakva se samo poželeti može da je imate upisanu kao svoje debi-izdanje, pogotovo ako ste odrastali idolizujući našminkane, natapirane muškarce iz osamdesetih godina. A ako niste, ja vas razumem i imate moju sućut. Svaka čast Saberu:

https://saberheavymetal.bandcamp.com/album/without-warning

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s