Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 16-01-2021

E, pa, tako. Vučić izgubio na sudu od Boška, Trampa ponovo opozvali makar u predstavničkom domu, sve se okreće naopako, a metal se najbolje i oseća u naopakim kontekstima. Evo šta smo. A jesmo. Jesmo, bogami, krenula je ova godina jako dobro, pazario sam nekoliko komada samo ove nedelje a još nekoliko zabeležio za kasnije.

Miasmic su iz mesta Eureca u Kaliforniji i čovek bi očekivao da će svirati neku srećniju i raspoloženiju muziku od black/ death metala koji valjaju već deceniju i po. Ali neće, i u Kaliforniji pada mrak, pravi i metaforički, pa je i četvrti album benda, sasvim preterano nazvan Uroborocidal Undoctrination koktel nabadačkih ritmova i opasnih, mračnih rifova. Miasmic su već dobrano ispekli zanat i njihova muzika na ovom albumu demonstrira odlično vladanje atmosferama i aranžmanima, čak iako nigde ne iznenađuje ili čudi. Dugačke pesme, malo pretrpan miks za moj ukus ali ništa od toga u krajnjem obračunu ne kvari pozitivan utisak koji Uroborocidal Undoctrination ostavlja:

https://miasmic.bandcamp.com/album/uroborocidal-undoctrination

Jednočlani belgijski blackened thrash sastav Verdoemd je dosta unapredio zvuk od prvog albuma iz prošle godine koji meni nije bio rđav. Howling Mountain, kako se novi album zove je prilično dobro produciran a Glenn Maesschalk je unapredio i svoje songrajterske veštine pa je ovo sasvim prijatna ploča da se odvrne na zadovoljstvo komšija, bez vidnih simptoma koji pogađaju one-man bendove ovog tipa. Verdoemd sada sebe vidi kao prevashodno death i thrash metal projekat ali ne samo zbog njegovog pevanja ovo ipak najpre vuče na black metal. No, raznovrsnost rifova i aranžmanski trud svakako oplemenjuju materijal, a pomenuto pevanje je izražajno i karakterno. Odlična ploča:

https://verdoemdmetal.bandcamp.com/album/howling-mountain-2

Ne slušam često depresivni blek metal, ali kad slušam, onda je on dobar kao što su dobri Rusi L’Arbre De Thule iz Nižnjeg Novagaroda. Dis Pater je njihov prvi EP ali dve dugačke pesme na njemu demonstriraju izuzetno vladanje žanrom i masu sjajnih ideja koje bend ima. Ovo je projekat već aktivnih muzičara pa se svakako čuje zrelost i klometraža a depresivna nota ovde nije u razmazanom miksu i okretanju jednih te istih melanholičnih harmonija po sedam minuta već u pažljivo napisanim pesmama i temama koje i uz razbijački tempo uspevaju da prenesu atmosferu tuge, beznađa i veličanstvenosti utapanja u sopstvenoj propasti. Izvrsno, a bend najavljuje i album za ovu godinu:

https://larbredethule.bandcamp.com/album/dis-pater

Rusi Потьма nazivaju duh blek metala „metafizičkim bezdanom ruske svesti“ i imaju vrlo visok koncept na kom baziraju kreiranje svoje muzike. Naravno, to nije garancija dobre muzike, ali album Dubrawlag je veoma dobar, nudeći moderan a opet dobro fokusiran blek metal koji ima u sebi i tipično rusku emotivnost i atmosferu ali i puno znojavog i poštenog rada. Ovo su vrlo dobro napisane pesme sa očiglednom inspirisanošću koja karakteriše odlične debi-albume i raznovrsnošću koja ne prelazi u puko svaštarenje nego se uvek vraća do osnovnih ideja svake kompozicije. Album se prodaje po ceni koju sami odredite i apsolutno ga preporučujem:

https://potma.bandcamp.com/album/dubrawlag

Belliciste je svoju karijeru započeo na Novom Zelandu, nastavio je u Škotskoj a sada je, nakon što je bubnjar HM postao stalni član, bazu napravio u – Beogradu. Ima i čudnijih trajektorija u rokenrolu, a novo izdanje benda je demo Deathsworn, buduća kaseta sa šest pesama vrlo old school, vrlo andergraund zvuka. Spiritus Movens benda, gitarista, pevač i klavijaturista KG (aka Andrew Murray-Campbell) je veoma veran blekmetalskoj kombinaciji slatkog i gorkog sa pesmama koje su poduže ali ne zato što su im potrebni kompleksni aranžmani da se izraze već zato što je ovo muzika iz srca crnine. Crnog srca crnine, da budem još precizniji, sa svim himničnim elementima koje očekujemo, presecanim krljanjem i udaranjem iz sve snage. Balliciste imaju veoma upečatljiv melodijski program i odličnu hemiju između dvojice muzičara i jedina je šteta da je ovo muljav, podrumski snimak gde morate malo jače da slušate da sve to čujete, ali sa druge strane, ovo muzici daje i jednu dodatnu „tr00“ dimenziju:

https://belliciste.bandcamp.com/album/deathsworn

Prošlo izdanje švedskih Bhleg je meni bilo prilično simpatično, pa je takav i novi album, Ödhin. Šest je to dugačkih, neprskanih pesama melodičnog a izrazito abrazivnog švedskog blek metala koji želi da se osećate melanholično i da meditirate dok vam deru kožu distorzijama i snimkom koji kao da dolazi iz nekog predvorja pakla. Ali to bi valjda bila Skandinavija da Rusi ukinu grejanje… Bhleg i dalje zvuče vrlo autentično, vrlo posvećeno i ovo je album što će svakog ko može da izdrži agresivnost samog zvuka nagraditi lepim pesmama:

https://bhleg.bandcamp.com/album/dhin

Stoner! Prvo ide Liquify, jednočlani psihodelični projekat iz Vašingtona koji prilično prebacuje prosek kvaliteta kakav smo navikli da očekujemo od jednočlanih psihodeličnih projekata. U prvom redu ovo je iznenađujuće lepo producirano sa divnim gitarskim bojama i pažljivom separacijom instrumenata da se dobije zvučna slika koja ima i širinu i dubinu. Bubnjevi su ovde jedina nešto slabija tačka sa (očekivanim ali primetnim) nedostatkom dinamike na činelama. S druge strane, muzika je jednostavna ali efektna sa mnogo ponavljanja fraza i inspirisanim soliranjem preko njih. Tanner Ratcliffe piše dugačke pesme uglavnom zato što mu se sviđa da ponavlja osnovni motiv i da vidi šta može preko toga da se još odsvira ali to što svira je uglavnom prijatno. Omot je, u skladu sa nazivom albuma, Illusionary Reality, pa, zanimljiv, sa sudarom fontova, dizajna, motiva i ideja:

https://liquify.bandcamp.com/album/illusionary-reality

House of Lud su iz Medisona u Viskonsinu i njihov drugi album, The Crooked and Thorny Path of Reckoning sadrži sedam pesama prijatnog stoner zvuka. Ovo je gruvi muzika, bazirana najviše na lepljivim rifovima, ali i sa lepim skretanjima u „slobodniju“ atmosferu i dinamičniju sliku. House of Lud imaju jedan izrazito garažni zvuk pa ovaj album karakteriše i njemu odgovarajuća spontanost izvedbe. No, bend ima zanat u rukama i svira kako treba.

https://houseoflud.bandcamp.com/album/the-crooked-and-thorny-path-of-reckoning

Electric Yawn iz Sidneja je jednočlani psihodelični stoner bend koji daleko nadilazi ono što očekujem od ovakvih bendova. Album Spice Must Flow – jasno, inspirisan Herbertovom Dinom, kao i milion drugih hevimetal uradaka – pun je dugačkih hipnotičkih instrumentanih komada koji su producirani vrlo pažljivo i odsvirani vrhunski odmereno da slušaoca dovedu u izmenjeno stanje svesti. Nije ovo do kraja sazrela muzika i neka rešenja deluju kao da su maltene tu samo dok se ne smisli nešto efektnije, ali Electric Yawn ovim albumom mnogo obećava:

https://electricyawn.bandcamp.com/album/spice-must-flow

Ultra Void iz Bruklina na ostatak sveta puštaju dopadljiv doom metal na svom  prvom minialbumu, Ultra Void. Ovo je lepo odmeren odnos rokerskog, na bluzu baziranog materijala i dramatičnijeg, „gotskijeg“ pristupa temama i harmonijama. Najveća zamerka ide na produkciju koja nije rđava za nešto što je, pretpostavljam, kućna radinost, ali ove pesme svakako zavređuju pravi bubanj i prava pojačala. No, čudesno je da se danas uopšte ovako nešto može snimiti u kući i da zvuči ipak sasvim pristojno pa su mi Ultra Void ispali dosta simpatični sa svojim teškim rifovima i napetom atmosferom:

https://ultravoid1.bandcamp.com/album/ultra-void

Full Fuzz Experience kao ime za bend je jasno da jasnije ne može biti. Naravno je ovi Grci valjaju gruvi, psihodelični stoner rok. Naravno da njihov album, Revolution is Dead ima bluzerske rifove i šmekerske, fanki bekbitove. Nema ovde pevanja, ali ima spoken word semplova koji dodaju lepu dozu kontrakulturnih referenci u muziku sklopljenu samo od gruva. Lep, topao zvuk, prijatan album:

https://fullfuzzexperience.bandcamp.com/releases

Karma Sutra iz Lila u Francuskoj imaju užasno ime – da ne pominjem da im se album zove Karmasutrized – ali dobro sviraju. Karmasutrized ima devet teških, ukusno distorziranh psihodeličnih stoner rok kompozicija koje umešno spajaju bluz/ metal osnovu stonera sa malo „egzotičnih“ psihodeličnih elemenata. Prva pesma je vrlo prijemčiva sa svojim ritualnim napevima a mada ostale pesme imaju manje veze sa „sutrama“, ovo je svakako dobar i veoma lepo snimljen stoner rok za sladokusce:

https://karmasutralille.bandcamp.com/releases

Tombstunner je, pretpostaviću, jedan čovek u Grand Rapidsu, u Mičigenu jer album Call to the Void ima taj distinktni miris one-man produkcije čak i ako se glasovi koji se na ploči dadu čuti međusobno dosta razlikuju. Ako ovo jeste jednočlani projekat, i muzika a i produkcija su sasvim solidni. Tombstunner je neka vrsta modernijeg hard roka, dakle bez retro mirisa, ali sa dovoljno prepoznatljivim „rokerskim“ osnovama da bude simpatičan i hard rok i grandž i stoner publici. Najslabiji element ploče je pevanje koje je, pa, recimo, karakteristično i zapravo daje svemu dosta karaktera ali se svakako na njemu najpre čuje da je ovo donekle partizanski projekat. No, vredi poslušati:

https://tombstunner.bandcamp.com/album/call-to-the-void

Poljaci Maw na svom istoimenom debi-albumu sviraju vrlo prijatan stoner rok sa kvalitetnim gruvom, dobrim fazovima i jednom simpatično, hipnotičkom atmosferom. Veliko je osveženje čuti bend koji ima veoma težak zvuk ali razume dinamiku i ne svira iz sve snage sve vreme. Utoliko, momenti kada Maw nagaze na pedale i opiče po rifovima deluju efektnije i upečatljivije. Nisam siguran da je šaputanje i pevušenje koje isporučuje pevač Piotr Stachowiak jednako efektno sve vreme ali cenim napor da se ima osoben pristup vokalnom delu kompozicija. Maw dosta obećavaju ovim albumom i valja ih upamtiti:

https://mawcamp.bandcamp.com/releases

Prošli album švedskih Monolord je bio vrlo lep. I’m Staying Home je singl koji donosi jednu pesmu sa iste studijske sesije i ovo je, dakle, pre-COVID pesma o tome da se ostaje kod kuće, što treba ceniti. Ako ste voleli Monolord onda, volećete ih i sada sa prelepo faziranom gitarom, prijatnim gruvom i karakterističnim pevanjem. Na B-strani je koncertni snimak pesme The Bastard Son koji potvrđuje da ovaj bend i u studiju i na bini zvuči isto – moćno.

https://monolord.bandcamp.com/album/im-staying-home

Dablinski Dread Sovereign na svom trećem albumu, Alchemical Warfare imaju vrlo lep, bogat zvuk, koji jako dobro služi njihovom odabranom brendu kombinacije doom metala i epskog heavy metala. Nije to muzika za svakoga jer, naravno, ovde ima previše pompe i napaljenog pevanja za „normalnu“ doom publiku a previše sporih, apstraktnih džemova za propisne power metalce, no, ako ste u pravom raspoloženju, Dread Sovereign imaju puno kvaliteta i mnogo lepih momenata na ploči koja fino diše, pa čak ima i malčice dinamičniji master nego što je danas običaj. I, da, naravno, naziv ploče je isti kao kod čileanskih šefova Slaughtbbath onomad. Dobra fraza vredi da se ponovi, jelte…

https://dreadsovereign.bandcamp.com/album/alchemical-warfare

Lammping iz Ontarija su bili izvrsni prošle godine na albumu Bad Boys of Comedy i zadovoljstvo mi je da potvrdim da ostaju izvrsni i na ovogodišnjem EP-ju, New Jaws. Ovo je i dalje elegantna, relaksirana psihodelična muzika koja ima i fantastičan zvuk pojedinačnih instrumenata i jedan od najlepših mikseva koje sam čuo u poslednje vreme, sa zvucima komforno raširenim po prostoru a bez gubljenja fokusa i snage. Pet pesama nežnog ali pametnog psihodeličnog roka za ljude koji sebe žele da razmaze. Ne propustiti:

https://lammping.bandcamp.com/album/new-jaws-ep

Wall je dvočlani instrumentalni stoner projekat snimljen kao način da se premosti smanjena aktivnost tokom epidemije članova matičnog benda Desert Storm iz Oksforda. EP, isto nazvan Wall je teška, moćna muzika koja se bavi arheologijom bleksabatovskog tipa, ali ne imitira Sabatove strukture pesama i aranžmane, već samo tu moć rifa i hipnozu gruva. Snažno odsvirano i producirano nabužedno, ovo je prilično prijatno za uho, a poslednja pesma je i direktna obrada Sabatove Electric Funeral, sa sve pevanjem, a za tako nešto UVEK imam vremena. Vrlo lepo:

https://wallbandrocks.bandcamp.com/releases

Ripple Music i ovu godinu počinje opasnim izdanjem. Starified su iz Moskve a njihov album Fat Hits je fantastično produciran album teškog roka koji ima i fuzz raščupanost stoner roka, i refrene grandža i jednu urednu, kvalitetnu dimenziju radijskog roka. Dakle, ovo je muzika za širu ciljnu grupu nego što je samo psihodelični stoner masiv, ali i njemu će se dopasti, sa odlično napisanim pesmama i mnogo simpatičnih ukrasa (slušajte lažno Hispano podvriskivanje u Don Loco, recimo), sve producirano besprekorno i iznad svega zabavno:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/fat-hits

No, drugo Ripple Musicovo izdanje za ovu nedelju je meni albumnedelje koga OBAVEZNO morate da čujete. Kabbalah su španski ženski trio sa vrlo psihodeličnim hard rok zvukom. The Omen je album atmosfera negde između art-roka i giallo horror saundtraka, sav u okultnim prelivima, distorziranim klavijaturama i odjekujućim gitarama. Kabbalah su toliko dobre da bi Tarantino, da je živ, sada snimio neo-giallo pastiš samo da bi mogao da ima njihovu muziku na saundtraku. Nije ovo samo savršeno napisana i odsvirana ploča, sa vokalima koje ćete čuti u snu, već i lepo miksovan snimak sa udaračkim, moćnim bubnjem ali i slojevitim raspoređivanjem ostatka ansambla tako da se dobije gusta ali prozračna tapiserija koju ćete istraživati mesecima. Kako rekoh, obavezno:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-omen

https://kabbalahrock.bandcamp.com/album/the-omen

I italijanski Heavy Psych Sounds Records godinu počinje u dobroj brzini, novim albumom berlinskih Wedge. Like no Tomorrow je ploča moćne kombinacije garažne svirke, faziranog, stoner zvuka i prijatnih psihodeličnih preliva. Bendovi kao što je ovaj, sa vrlo ’70s mentalitetom ali sa savremenim zvukom su, valjda dokaz da su sve one gluposti koje ljudi ispali iz fazona valjaju o propasti rokenrola – zaista gluposti. Wedge sviraju moćno, ubedljivo, sa veoma šmekerskim stavom ali i sa sigurnim pristupom džemovanju što njihovoj muzici daje živost i oštricu nepredivog kakvu „obični“ hard rok bendovi danas naprosto nemaju. Nabudžen master, ali dobar miks zaokružuju ovo izvanredno izdanje koje bi svako ko makar malo voli „rok muziku“ ma šta ona bila, morao da čuje:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/wedge-like-no-tomorrow

Pariski Sons Of The Stone su još jedan od onih francuskih psihodeličnih rok bendova poput King Weed ili Stoned Karma koji prave lepe, umiljate psihodelične džemove, sagrađene uglavnom oko jednog gruva, instrumentalne i sasvim ujednačene po dinamici i onda kad snime nekoliko takvih, izdaju novi album. Novi album se, u ovom slučaju zove Live Long & Die Free i ovo je mid-fi kolekcija lepih pesama koje ne pretenduju da budu poslednja reč u bilo kojoj konverzaciji o pušenju marihuane, distorzijama ili gruvu ali su idealan okvir i podloga za nju. Superprijatno i prodavano po cenu koju sami određujete:

https://sonsofthestone.bandcamp.com/album/live-long-die-free

Lisabonski Miss Lava su svoj četvrti album nazvali Doom Machine iako njihova muzika, da se razumemo, nije doom metal već stoner rock. No, ovo je ploča inspirisana nekim veoma mračnim momentima u životu gitariste i lidera benda po imenu K. Raffah pa tako treba shvatiti i naslov ali i njenu faziranu, dinamičnu svirku koja u sebi ima jednake doze inspirativne energije i stonerske težine. Ovo je dovoljno raznovrstan i dinamično masterovan album da slušanje bude lako i prijatno i, zapravo, za stoner rok pričamo o prilično širokoj viziji šta sve sa klasičnom postavkom može da se uradi. S druge strane, Miss Lava su vezani za pesme, bez te neke spontanije, slobodnije dimenzije koju možda tražite od od sotner roka pa i to treba imati na umu. No, ako vam je po volji kolekcija lepo odsviranih i dobro napisanih pesama težeg roka – na pravom ste mestu.

https://smallstone.bandcamp.com/album/doom-machine

Za nešto mnogo laganije, opuštenije, pa i popičnije, tu je novi Bloody Hammers. Bračni par iz Sjeverne Karoline i na albumu Songs of Unspeakable Terror nudi svoju kombinaciju horor-panka i glam roka, kao da ste ukrstili T-Rex i Misfitse i to im sasvim simpatično ide. Devallia Anders i njen muž Manga dobro znaju da je ovo što rade jedna muzika dobrog raspoloženja namenjena nežnijim dušama među nama odraslim na šloki, jeftinom hororu i još jeftinijem alkoholu pa je i Songs of Unspeakable Terror svakako feelgood ploča, možda pravljena na autopilotu i sa malo para ali sasvim poštena:

https://bloodyhammers.bandcamp.com/album/songs-of-unspeakable-terror

Prava poslastica ove nedelje je solo album Rat​-​A​-​Tat​-​Tat! Koga potpisuje Dale Crower, bubnjar Melvinsa i koji je živa i sveža kombinacija distorziranog rokenrola i zdravog eksperimentisanja. Ovo je album koji za svaku pesmu ima drugačiji zvuk i drugačiju perspektivu iz koje gleda bluz/ folk osnovu iz koje je izrastao, dobro raspoložen, samo malo divalj i gotovo nemoguć za pozicioniranje u vremenu ako ne znate šta slušate. Hoću reći, ovo bi sasvim komforno mogli da mi prodate kao remaster neke ploče iz sedamdesetih ako biste me uhvatili sa spuštenim gardom. I ja bih ga kupio! Jer, Rat​-​A​-​Tat​-​Tat!, da se razumemo, nudi neku od najfinije rok muzike ove nedelje. Obavezno slušanje:

https://dalecrover.bandcamp.com/album/rat-a-tat-tat

Descensum iz Kalifornije svojim prvim EP-jem, Conjure Possessions predstavljaju se u vrlo solidnom svetlu publici koja voli tehnički, pa i simfonijski death metal. Ovo je, kako se i očekuje, muzika grčevitih rafala, iseckanih ritmova i puno denflovanih rifova i arpeđa ali Descensum se izrazito trude oko aranžmana i umeju da ubace orkestarske ili horske delove u pokolj sa dosta ukusa. Rezultat je da ovo nije onako veličanstveno kičasto i operetski intonirano kako smo navikli od, recimo, Fleshgod Apocalypse i da ovaj mladi bend ima prilično ozbiljan potencijal da izbori svoju poziciju na sceni:

https://descensumofficial.bandcamp.com/album/conjure-possessions

Guillotina iz Barselone su mnogo manje „tehnički“ bend ali time će biti i draži delu publike. Njihov demo, Mil Cortes (凌遲) predstavlja bend sa pet pesama muljavog, staroškolskog death metala koji, iako nema skupu produkciju, ima dosta duše i karaktera. Guillotina sviraju u vrlo klasičnom, da ne kažem starinskom ključu i njihova muzika je mogla nastati i negde krajem osamdesetih kada su  se u andergraundu zaoštravale formule i otkrivale nove tehnike svirke u ekstremnom metalu. Ovo je, zapravo, vrlo dopadljivo i ima jednu neodoljivu, pankersku, spontanu energiju. Upozoravam da je omot vrlo, pa, uznemirujući jer je u pitanju poznata fotografija koja ni posle stotinak godina nije izgubila svoj uznemirujući potencijal.

https://guillotina.bandcamp.com/album/mil-cortes

Molten su iz San Franciska i za sebe kažu „Comprised of the essential metal elements: death, thrash and doom; the bullshit is left on the cutting room floor.“ Dobar način da me se natera da poslušam njihov debi album, Dystopian Syndrome, a koji, ispostavlja se, nije nimalo rđav. Molten vole da idu polako i postepeno stižu do svojih poenti ali njihova muzika, sa svojom trešerskom komponentnom, nije tu sad nešto prekomplikovana ili eksperimentalna. Ovo je metal koji voli bildovanje do poente, ali koji zaista sve vreme zvuči dobrodošlo jednostavno i fokusirano na nju. Ima tu malo možda i previše muzike, kad se sve sabere, sa deset pesama i podugačkim trajanjem nekih od nih, ali Molten imaju dobar zvuk i zaista lepe ideje, te energiju i žestinu, pa da njihov debi zazvuči sveže i da se izdvoji između profi odsviranih ali bezličnih albuma konkurencije. Vredi čuti:

https://molten666.bandcamp.com/album/dystopian-syndrome

Zna se da ja ne trošim baš mnogo deathcorea ali Virulence of Misconduct, duo iz Njemačke i Belgije su mi taman na pravoj strani linije prihvatljivosti. Ovo je muzika sa dosta „slamming“ elemenata i bliža death metalu kakav volim nego „uličnijem“ deathcoreu. Naravno, ima ovde dosta jednotonskih breakdown pasaža za ljubitelje ali bend ima dovoljno mašte i kreativnosti da napravi raznovrsniju muziku. Na album sam obratio pažnju jer na jednoj pesmi gostuje Rok Rupnik iz Within Destruction ali Virulence of Misconduct su i sami za sebe sasvim pristojni i Infected je solidan prvi album:

https://miasmarecords.bandcamp.com/album/infected

Bliži mom ukusu su svakako Bestia Ater, takođe duo, ali iz istočnijeg dela Evropske unije. Na prvom albumu, ANNO​.​BESTIA​.​CHRYSALLIS ova ekipa iskusnih death metal muzičara iz Sofije vozi prijatan, hrskav, mračan death metal koji se posvećeno bavi htonskim temama i kombinuje krvoločne hromatske rifove sa nešto atmosferilnijim harmonijama koje malo vuku na blek metal. Bestia Ater mi se dopadaju jer forsiraju brz tempo ali bez karikiranja svoje muzike, izbegavajući da nekakav imperativ agresivnosti bude važniji od kvalitetnog songrajtinga. Ovo je i solidno producirano sa, doduše, ne mnogo dinamike, ali sa lepim bojama instrumenata i jednim promišljenim miksom:

https://bestiaater.bandcamp.com/album/anno-bestia-chrysallis

Summoner iz Oklenda svira na svom prvom demu (Demo 2021) vrlo klasičan brutalni death metal sav u tvrdim, denflovanim rifovima, ukrašenim flažoletima, sve to prebačeno preko rafalnih blastbitova i oplemenjeno dubokim grlenim vokalima. Summoner nisu nimalo originalni u ovome što rade i ovakvu muziku slušamo unazad već trideset godina na svim meridijanima, ali ovo je zanatski besprekorno odrađena kolekcija pesama, sa vrlo solidnom produkcijom i dopašće se ciljnoj grupi:

https://summonerdeathmetal.bandcamp.com/album/demo-2021

Interesantan tehnički death metal snimljen od strane francuskog multiinstrumentaliste koji sebe naziva Doc Ed: Scrabs je konceptualni album sastavljen na osnovu bizarne slike koja je na omotu a muzika je iznenađujuće maštovit i dobro produciran tehnički death metal sa elementima deathcore progresive. Ovakvi projekti imaju tendenciju da budu puka masturbacija, ali ovaj to, i pored sve masturbacije nije SAMO to:

https://thediggingsquid.bandcamp.com/album/scrabs

Bleed iz Nju Džersija su odlični na novom EP-ju koji se zove Self-Titled. Ove tri pesme i intro kombinuju death/ grind zvuk sa „uličnim“, beatdown hardcoreu naklonjenijim, sporim, teškim nabadanjima i bend ovo kombinuje vrlo uspešno sa odličnim zvukom i visokim kvalitetom svirke. Nisam neki bitdaunaš, ali ovo je sjajno pomešano:

https://njbleed.bandcamp.com/album/self-titled

Nešto mi melodični death metal ne leži u poslednje vreme (ako mi je ikada i ležao, jelte) ali su mi Francuzi Faded Echoes bili prhvatljivi na debi albumu .​.​.​Of the Dead. Svakako, ovde ima mnogo melodičnog materijala koji meni ne znači praktično ništa jer ne uspevam da se uklopim u ideju kombinacije abrazivnog zvuka i umiljate teme (npr. The Meteors), ali ekipa iz Bordoa ima dosta dobru kolekciju udaračkih momenata na ploči koji su mi dovoljno spustili nivo džangrizavosti da je preslušam. Solidno:

https://fadedechoes.bandcamp.com/album/of-the-dead

Ali su mi zato isto Francuzi Nihïlanth TOTALNO po volji. Njihov EP Graceless Planet sadrži tri odlično producirane pesme death metala koji za osnovu uzima old school death zvuk koji je danas prilično popularan ali na njega nadovezuje nešto melodičnije pesme i nešto brže svirke, i sve pakuje u miks koji je čistiji, prozračniji i mnogo manje kavernozan nego što je standard za OSDM rivajvl. Ovo su dinamične i energične pesme sa dobrim rifovima, urnebesnim blastbitovima i lepim solažama a pevač koji i kada peva na Francuskom i kad peva na Engleskom zvuči kao da peva na Francuskom je trešnja na vrhu proverbijalne torte. Izvrsno i mada deluje preskupo da date sedam evra za tri pesme, ovo su sjajne tri pesme:

https://nihlanth.bandcamp.com/album/graceless-planet

Night Hag su iz Virdžinije i na svojoj strani split EP-ja sa Cryptic Brood, a koji se zove Swollen with Rancid Phlegm (neprijatno!!!) imaju tri pesme odličnog old school death metala. Ovde je sve baš kako treba, uz masivne, atmosferične rifove i osećaj da se zajedno sa bendom probijate kroz nekakav mulj. Poslednja pesma, Rotting, sa svojih jedanaest minuta izmeće se u pravu old school death metal/ doom-death epopeju. Ne znam kakvu su ovi drugi, ali Night Hag su odlični:

https://nighthag666.bandcamp.com/album/swollen-with-rancid-phlegm-cryptic-brood-night-hag-split

Anthrocide su iz Denvera i sviraju vrlo ubedljiv brutalni death metal na debi izdanju. EP  Dissection of the Abhorrent ima pet pesama kvalitetno produciranog zvuka koji nije preterano originalan ili inovativan ali je svakako dobro shvaćen i interpretiran predložak koga su nam podarili – kako i Anthrocide nabraja svoje uzore – Archspire, Cattle Decapitation, Suffocation itd. Ako Anthrocide za sledeća izdanja izgrade malo sopstvenog karaktera biće još bolji ali i ovo je, za ljubitelje neumoljivog brutal death metala prilično dobro, uz sve uobičajene zamerke koje se već daju – pomanjkanje dinamike, sve pesme liče jedne na druge itd.

https://anthrocide.bandcamp.com/album/dissection-of-the-abhorrent

Mađare Deprived of Salvation sam već pohvalio prošle godine pa je i novi EP, The Era Of Disdain, sa zadovoljstvom ću primetiti, vrlo prijatno slušalačko iskustvo za svakog ko voli švedski death metal. Dakle, ovo je teška, jaka death muzika, sa pesmama koje nisu komplikovane i neprirodne već zvuče intenzivno, proživljeno i moćno. Odličan, heavy zvuk i sada već sjajna ekspertiza ovog benda u ponudi, sa iznenađujuće melodičnim rešenjima u trećoj pesmi. Preporuke:

https://deprivedofsalvation.bandcamp.com/album/the-era-of-disdain

Šveđani For the Pyres, pak, sviraju death metal koji iako je, očigledno, „švedski“ zapravo jednako spada u brutal death metal. Ali ide im odlično. Artless je EP sa četiri pesme zakucavačke, brutalne svirke koja je brza i paklena, ali ima i za švedski death metal tipičnu kombinaciju težine, pitkosti i melodičnosti. For the Pyres pišu odlične pesme i jedina zamerka kod ovog izvrsnog izdanja ide na mastering koji je, očekivano, potpuno nedinamičan i sve pretvara u proverbijalni zid od cigle. Al dobro je:

https://forthepyres.bandcamp.com/album/artless

Čileanski Perseguidor je još pre deset godina snimio prvi album ali od tada uglavnom radi demo snimke. Bend, verovatno, nije previše aktivan, ali novi demo, Globalización de la Destrucción ih svakako predstavlja u dobrom raspoloženju. Čileanci piče ozbiljan thrash metal koji juri napred bez filozofiranja i osvrtanja, ne trudeći se da bude ni „moderan“ ni „old school“, ni suviše tehnički ni namerno primitivan. Kod Perseguidor se naprosto čuje autentičnost, zvuk koji je bend sam odnegovao i ovo mnogo znači. Sama produkcija kasete je niskobudžetna ali zapravo izuzetno solidna, a uz kvalitetnu svirku benda, jak tempo, besne solaže i upečatljivog pevača ovo ispada jedan od najzabavnijih snimaka ove nedelje:

https://diabolicalsummoningrecords.bandcamp.com/album/perseguidor-globalizaci-n-de-la-destrucci-n

Juggernaut iz Santa Catarine u Brazilu su cenjen thrash metal bend sa, evo, samo tri albuma za poslednjih petnaest godina. Najnoviji, La Bestia je potvrda da je kvalitet ipak znatno važniji od kvantiteta, sa ozbiljnim , kvalitetno produciranim pristupom muzici. Ovo su dobro napisane, kompleksne a vrlo „keči“ pesme čija aranžmanska ambicioznost ne zaklanja nijihove centralne ideje i teme. Juggernaut voze solidnim tempom i svoju progresivističku ambiciju pakuju sa puno ukusa u pesme koje su stalno zanimljive na nov način ali ne tako da se izgubi iz vida osnovna tema, harmonija, ideja, itd. Muzika za sladokusce:

https://juggernautthrash.bandcamp.com/album/la-bestia

Ultimate Power Corrupts iz Pensilvanije apsolutno blistaju na debi EP-ju Tensions Escalate. Ovde imamo tri odlično odsvirane i producirane pesme nervoznog, razaračkog thrash metala koji – sasvim očigledno, neskriveno i namerno – ima sociopolitičku podlogu i bavi se našom osetljivom sadašnjicom. Ne da je sad to neobično za thrash niti Ultimate Power Corrupts imaju neki posebno originalan način da se izraze, ali ovo je naprosto žanrovski vrlo dosledno, sa dovoljno „artističkom“ interpretacijom politike a dovoljno polizitovanom umetnošću da se stav, tekstovi i muzika idealno uklope. Muzika je, dakle, neiznenađujuće žestoka trešerska nabadačina, visokog tempa, nervoznih aranžmana sa strašnom napetošću u harmonijama i eksplozivnim razrešenjima. Pogotovo pevač svojim polupankerskim lavežom svemu dodaju potrebnu dozu adrenalina. Za tri dolara teško da ćete kupiti bolji komad trešine ove nedelje:

https://ultimatepowercorrupts.bandcamp.com/album/tensions-escalate

Iako se Švedski jednočlani Gaslarm navodno nedavno raspao, Anders Lindberg se ipak vratio snimanju i izbacio sedamnaesti album, Eradicator. Ovo je, kao i do sada, simpatičan speed metal sa dobrim rifovima, prihvatljivom kućnom produkcjom i Lindbergovim pevanjem koje ćete ili voleti ili mrzeti. Nisam do kraja zadovoljan ovom pločom ali neki delovi na njoj su savršenstvo:

https://gaslarm.bandcamp.com/album/eradicator

Moskovljani Mass Madness su sedam godina radili da izdaju treći album, ali je Innerbeast zaista dobar. U bendu je sada nova ritam sekcija, gde bubnjar, veteran Андрей Ищенко donosi ogromno iskustvo i besprekornu tehniku pa Mass Madness ovde zvuče veoma profesionalno. Innerbeast je ploča odlično produciranog savremenog thrash metala koji ima dovoljno gruva za mlađu publiku ali je brz, oštar i sa sasvim dovoljno „ekstremnijih“ elemenata u ritmu i rifovima da bude i za nas, malo bolesnije. Jedan od ovih elemenata je svakako i pevačica Дарья Пирожкова čiji promukli lavež muzici daje prodornost a bendu lep identitet. Vrlo sam zadovoljan:

https://massmadness.bandcamp.com/album/innerbeast

Iznenadilo me je koliko mi je prijao EP Terrain of Inflamed Pustules kvarteta iz Birmingema (u Alabami) Miasmic Ooze. Iako i ime benda i izdanja sugerišu da je pitanju gnusan goregrind, sa sve omotom prepunim komada tela i tkiva, ovo je zapravo prilično dobar deathgrind gde, muzički gledano, gore komponenta uopšte nije naglašena. Miasmic Ooze pišu dobre, napete grindcore pesme i sviraju ih odlično a zvuk im je iznenađujuće solidan.  Vrlo prijatan EP za ljubitelje deathgrinda i još jedno podsećanje da se grindcore album ne valja UVEK ceniti na osnovu omota:

https://miasmicooze.bandcamp.com/album/terrain-of-inflamed-pustules

Fleshcreep iz Atlante naslovom svog prvog demo snimka iskazuju jednu poznatu ali značajnu istinu. Pitch Shifters are for Cowards nije najbolji grindcore koga sam ikad čuo ali ova dva momka, bez gitare, samo koristeći bubanj i basčinu te, naravno, prirodno duboke vokale provajduju osam kratkih pesama zakucavanja i haosa. Vrlo dobro producirano s obzirom šta je i zguta se bez napora. Plus, plaćate koliko hoćete ako hoćete:

https://fleshcreep.bandcamp.com/album/pitch-shifters-are-for-cowards-demo

Cursed Blood iz Atine su izvrsni na snimku Crusty Demons of Death koji sadrži po jednu obradu Terrorizer, Discharge i Anti Cimex. Ne samo da ovi Grci imaju IZVRSTAN ukus nego su i njihove verzije ovih klasika tehnički – ali i po duhu – izvanredne i kogod voli klasični grindcore i D-beat treba da im pruži podršku. Sjajno:

https://cursedblood.bandcamp.com/album/crusty-demons-of-death

Vrlo retko ovde pominjem reizdanja, ali kada se radi o našim ljudima onda to nije na odmet. Sjajni Novosađani Nominal Abuse su svoj EP Machinery of Madness izbacili još  pre deset godina ali ovo digitalno reizdanje mi je mnogo lepo leglo i pokazalo da njihov grindcore nije ni malo loše ostario, naprotiv. Nikola i ekipa ovde zvuče sjajno usvirano, sa dobro napisanim pesmama koje grindcoreu dodaju dimenziju emotivnijeg hardcore izraza, sa solidnom produkcijom za paket koji i danas zvuči sveže i energično. Najtoplije preporuke pogotovo uz cenu koju sami određujete:

https://nominalabuse.bandcamp.com/album/machinery-of-madness

Svakako najbolje grindcore izdanje ove nedelje je split EP liverpulskih HorseBastard i japanskih Retortion Teror. Ova ubitačna, kratka i ubitačno kratka ploča donosi onaj najbolje napisani i odsvirani grindcore gde se muzika kreće zaslepljujućom brzinom ali njeni autori ne samo da imaju vrhunske izvođačke veštine već i razumeju kako se pišu pesme da ne budu sve iste i monotone. Da ne pominjem uzvrsnu produkciju na obe strane. HorseBastard iz Liverpula su bend članova Corrupt Moral Altar, Confine i Chinsniffer i savršeni su a Retortion Terror je, naravno bend Takifumija Matsubare i pošto je u pitanju bog grajndkora tu nema šta mnogo da se objašnjava. Ovo izdanje je već praktično izašlo prošle godine ali sada se radi limited edition od 250 fizičkih kopija i to je, nažalost, jedini način da kupite i MP3.

https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/horsebastard-retortion-terror-split-7

Već decenijama grindcore – sa svojim agresivnim i primitivnim izrazom – sebi privlači muzičare koji smatraju da pomanjkanje veština u sviranju i nepoznavanje muzičke teorije nisu prepreke za pravljenje muzike. To je naravno fer ali i jeste razlog što je 99% grindcore muzike koju čujemo potpuno nezanimljivo smeće. Naravno, grindcore ne mora biti ovakav, kao što se vidi iz pisanja o izdanju iznad, ali novi split EP prolifičnih Brazilaca Agamenon Project je pokazni primer da je grindcore muzika koja može čuvati svoju primitivnu estetiku a ipak imati prostora za ideje, svežinu itd. Agamenon Project su svojevrsni kraljevi split-izdanja (kao nekada – a i sada – Agathocles) pa na ovom novom, koje je sa bendom IhateYourGuts pošteno isporučuju deset zakucavačkih grind komada punih blastbitova, nerazaznatljivih vokala, ali i rifova koji umeju da budu inventivni i zanimljivi. Ovo je i dalje muzika pećinskih ljudi ali pećinskih ljudi koji je jako dobro razumeju i izvode. IhateYourGuts, pak, predstavljaju „sobni“ grind sa 12 pesama koje zvuče kao snimljene na kasetofonu i, pa…. nije to esencijalno. No, za dva dolara dobijate sasvim dobar dil jer su Agamenon Project sjajni:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/01-21-agamenon-project-x-ihateyourguts

Kada su tamo u devedesetima hardcore punk bendovi snimali albume za metal etikete, to je nama umelo da zvuči neiskreno, ispolirano, neautentično. Dobro, možda je tako i danas donekle, ali Relapse su ipak prijateljska etiketa. Debi album hardcore thrash supergrupe iz Virdžinije, Terminal Bliss (čiji članovi potiču iz City of Caterpillar, Iron Reagan, Darkest Hour, Pg.99 i Pygmy Lush) pod naslovom BRUTE ERR​/​ATA došao je nakon svega godinu dana operisanja benda i to, znate već, godinu dana u 2020. godini. Enivej, Terminal Bliss zvuče dobro i napaljeno, isporučujući deset kratkih, brzih pesama koje su superdistorziran pank sa korenima u anarhističkim pank formulama i ranom D-beat ekscesu. Sve je to zapravo „jako“ producirano za moje standarde ali ne žalim se, ovo je zabavna i besna pank ploča:

https://terminalblisscult.bandcamp.com/album/brute-err-ata-2

Cowboy Amazing iz Medisona u Viskonsinu svoju muziku nazivaju disonatnim hardkorom i to je dobar opis. Novi EP, Theres Nothing More American Than Wearing Something Else’s Skin ima pet pesama muzike koja je gruvi i disonantna u istoj meri, koja ima dosta metal elemenata ali ne pričamo o modernom metaliziranom hardkoru već o muzici koja se oslanja na klasičan pank i metal makar isto onoliko koliko na „noise“ i „alternative“ inačice nezavisne rok muzike iz osamdesetih i devedesetih. Recimo da ovde čujem odjeke Scratch Acid i Jesus Lizard koji se fino uklapaju uz jak tempo i vrištanje. Prija:

https://cowboyamazing.bandcamp.com/album/theres-nothing-more-american-than-wearing-something-elses-skin

Za ovonedeljnu porciju drona, Nadja je ponovo tu, ovoga puta sa split albumom gde je na drugoj strani čikaški Disrotted. Nadja je za ovu priliku možda i malo mračnija nego što sam očekivao, sa nešto naglašenijim ritmom i generalno abrazivnom atmosferom. Disrotted su, naravno, takođe prilično abrazivni i njihova muzika je okrenutija rifovima i dotiče se sa klasičnim death-doom zvukom u nekim momentima. Ovo je u svakom slučaju odlična ponuda za ljude koji svoj metal vole najviše kad je apstraktan i jedva uklopljen u nešto prepoznatljivo „muzički“.

https://badmoonrising.bandcamp.com/album/nadja-disrotted

Rusi GjeldRune definitivno nisu bend po mom ukusu, ali izlazak njihovog novog, živog albuma, Ветер сеяли, бурю жали njihovim ljubiteljima sigurno predstavlja pravi praznik pa još u istoj nedelji kad se proslavlja Srpska Nova godina!!! GjeldRune svoj melodični, dobro raspoloženi folk-metal uživo izvode veoma dobro i ovaj album je ne samo kolekcija kvalitetno odsviranih pesama već i lekcija iz toga kako se ova muzika može snimiti i miksovati u koncertnom kontekstu. Da mi se ova muzika u principu ne sviđa a da sam album i pored toga slušao je valjda svedočanstvo da ovi ljudi nešto rade odlično:

https://gjeldrune.bandcamp.com/album/veter-seyali-buryu-zhali

Šveđani Viral su toliko dobri na svom prvom albumu, Viral da za to treba da dobiju neku nagradu. Ovo je paket NWOBHM-inspirisanog heavy metala jakog tempa, brzih bubnjeva, napaljujućih rifova i upečatljivog pevanja, ali ono što je kod Viral karakteristično je da za razliku od mnogh drugih neo-NWOBHM bendova, ovde kao da se ne oseća potreba za cheesy sadržajima. Nema pevanja u falsetima, nema vibrato soliranja ni drugih trikova da se odmah naznači pripadnost pod-žanru. Viral veruju da su im sasvim dovoljne odlične pesme, vrhunska svirka i perfektna produkcija. I, mislim, naravno, u pravu su. Skoro pa savršeno:

https://viralofficial.bandcamp.com/releases

Mean Machines je sjajno ime za bend koji svira bajkerski hard rok/ starinski metal, pa su Španci koji se tako zovu svakako dobro pozicionirani i pre nego što čujete EP Ridin’. Ovo je prijatna, staromodna muzika za pivopije i larmadžije stare škole, slaveći bajkerski stil života uz odmeren, srednji tempo, bluzerski intonirane rifove i nežan zvuk Hammond orgulja. Mean Machines ne donose išta novo ovom zvuku ali ako vam ovakvog zvuka nikad nije dosta, dopašće vam se. Jedna pesma (Uno) sasvim otvoreno omažira Steppenwolf pa eto…

https://livingmetal.bandcamp.com/album/ridin

Fireforce iz Antverpa u Belgiji na svom četvrtom albumu, Rage of War, nude vrlo predvidiv, skoro pa iz-druge-ruke heavy metal sa power metal završnom obradom, ali time ne želim da kažem da je ovo loša ploča. Predvidivo ponekad znači i prijatno familijarno pa su Belgijanci sa ovom pločom prosto – katalog rifova, ritmova, trikova i ideja koje smo čuli mnogo puta. Pesme bi, slažem se, mogle da budu sklopljene i drugim redosledom tema i rifova ali svaki za sebe je, pa, prilično dobar. Solidna produkcija i sasvim dobar album:

Za kraj, malo slema. Prvo promo singl projekta Scorbutus u kome svira neumorni Nizozemac Floor van Kuijk iz Korpse, Carnifloor i još gomile bendova. Ovde se udružio sa jednim Rusom (basista    Stanislav Pozharnitsky iz Epicardiectomy) i Amerikancem (Clayton Meade, pevač Umbilical Asphyxia i još krda bendova) i mada sve zvuči kao početak nekog vica, nije. Ovo, Promo 2021, nudi dve pesme paklenog slamming death metala kakav i očekujemo od van Kuijka bez gangsterskih zastranjivanja, horskih refrena, beatdown gruva ili ičeg što nije najbrutalnije zalivanje blastbitovima i vokalima direktno iz pakla. Da bend ima pravog bubnjara bili bi idealni, ovako su samo prilično moćni:

https://viletapesrecords.bandcamp.com/album/scorbutus-promo-2021

Al za sam kraj, zadovoljstvo mi je da kažem da je novi EP mančesterskih Ingested vrlo hardcore zaokret ka njihovim slaming deathcore korenima i da ovde imamo mračan intro i četiri pesme ubijanja. Ovde nema skoro ni traga metalcore zastranjivanjima sa Call of the Void i album je još „gluplji“ a time meni bolji slamcore nego što je bio prošlogodišnji solidni album Where Only Gods May Tread. Hoću da kažem, ovo su jednostavne pesme, zasnovane na mlevenju hromatskim rifovima, zakucavajućim blastbitovima i iznurujućim moš-delovima u srednjem tempu, te mrvećim slemovima, sa pristojnim trajanjem između tri i četiri minuta i bez filozofije. Dalekobilo da odričem Ingestedu ili bilo kome ambiciju da svoj izraz proširuju i da eksperimentišu sa pristupima, naprotiv, podržavam iz sve snage, ali Stinking Cesspool of Liquified Human Remnants je uz svu svoju neambiciju da se odmakne od osnovne formule podsećanje koliko ta formula zapravo ima snage kad se svira dobro, pošteno i iz srca. Dakle, muzički sasvim neambiciozno ali za moje uho familijarno i prijatno:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/stinking-cesspool-of-liquified-human-remnants