Mehmet Metal Mejhem: Nedeljni metal pregled 13-02-2021

Metal je najpotrebniji kada je najhladnije. Zato ćemo sad do daske:

I prvo blek metal, naravno! Nisam očekivao da me ove nedelje prijatno iznenadi baš kubanski blek metal, ali upravo  se to dogodilo. Svartmass su iz Havane a njihov prvi EP, Beyond the Veil of Death donosi pet pesama iznenađujuće odlično produciranog sirovog blek metala. Sirovost je ovde u pod-žanrovskoj odrednici, čime sugerišem da je ovo bend sklon rifovima i klasičnim blekmetal ritmovima, aranžmanima itd. ali su svirka i zvuk izvrsni. Svartmass su jako ubedljivi i imaju sve što dobrom blek metalu treba: brzinu, oštrinu, malo pompe, ali i noge kojima se čvrsto stoji na tlu. Odlično.

https://svartmassbchr.bandcamp.com/album/beyond-the-veil-of-death

Zašto nikada nisam čuo za Ninhursag i Necrolepsy iz mesta Valpovo kod Slavonske Požege? Dobro, Pannonica Regnum Diaboli im je praktično prvo izdanje ali ova dva slavonska blek metal benda su toliko dobra da se malčice i stidim. Necrolepsy su dvojac koji svira moderan ali fokusiran, vrlo siguran blek metal sa kvalitetnim old school pristupom rifovima ali i savremenim shvatanjem aranžmana, da se kao rezultanta dobije jedna lepa smeša koju momci dobro guraju kroz tri pesme na ovom izdanju. I produkcija je solidna, ako ne već preskupa, sa zvukom koji kvalitetno podržava vrlo profi, vrlo ubedljivu svirku. No, Ninhursag je ono što me je oborilo s nogu na ovom izdanju. Ovo je u principu projekat pevača i gitariste Necrolepsy, a bubnjeve je aranžirao čovek koji je ovo sve i producirao, ali ovo je toliko zrelo i kvalitetno da čak ni informacija da su tekstovi kreirani prevođenjem staroegipatskih i sumerskih zapisa nije mogla da me izbaci iz ravnoteže. Ninhursag sa svoje dve podugačke pesme kreira ubitačan black-death metal koji u sebi ima dozu bestijalnosti ali i prizvuk jedne profesionalnosti, kao da je ovo projekat sa dužim stažom. Plus odlična produkcija. Ne znam koliko godina imaju autori i članovi ovih projekata ali dok je ovakvih momaka, blek metal nema čega da se plaši od budućnosti.

https://necrolepsy69.bandcamp.com/releases

https://ninhursag.bandcamp.com/album/pannonica-regnum-diaboli

Nizozemski Countess sviraju već skoro pune tri decenije pa svako verovatno već unapred zna da li će mu se dopasti njihov šesnaesti album, Banners of Blood. Bend je tokom proteklih pola decenije mahom izbacivao singlove pa je i Banners of Blood neka vrsta povratka u dužu formu, ali sa ponavljanjem hit-pesama poput Last Man of Honour ili Pagan Man. Muzika Countess je primitivna na osoben način, držeći se istovremeno jedne vrlo pankerske, 1st wave estetike, sa jednostavnim rifovima i recitatorskim pevanjem, ali onda i sa prominentnim klavijaturama u miksu koje svemu daju jednu žovijalnu, skoro prazničnu crtu. Verujem da ima publike koja ovo obožava a i svi drugi treba da čuju:

https://countessmetal.bandcamp.com/album/banners-of-blood

Montrealski Keys of Orthanc su, jasno, tolkinovski blek metal bend (mada ne treba zaboraviti ni da je Burzum dobio ime po reči za mrak iz orkskog jezika…) koji spaja dosta sirov zvuk sa ambicioznijim, melodičnim kompozicijama na svom četvrtom albumu (izašlom za svega tri godine), Lineage of Kings. Ovo rade dva čoveka od kojih jedan sve svira a drugi sve peva i sasvim je solidno, sa muzikom koja, priznaću, nije naročito po mom ukusu na ime te melodične, epske crte ali je izvedba strastvena i ubedljiva:

https://keysoforthanc.bandcamp.com/album/of-the-lineage-of-kings

Stoner! Novi Stone Rebel je, praktično, isti kao i svi prethodni ali to nije loša stvar. Francuzi na albumu Echoes At The End Of The World nude još deset relaksiranih, odmerenih džemova sa bluz osnovom i mirnom psihodeličnom nadgradnjom, ne mrdajući ni za korak od svojih uobičajenih pozicija ali ne nudeći ni za mrvu slabiji materijal ni ovom prilikom. Ako ste do sada slušali Stone Rebel, tačno znate da li vam njihov brendirani psych-blues prija i treba li vam još jedno njihovo izdanje (mislim, naravno da treba). Ako niste, poslušajte, možda se prijatno iznenadite i navučete:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/echoes-at-the-end-of-the-world

Portlandski From the Ages su mlad, nov bend i njihov prvi EP, nazvan samo „I“ je lep komad gitarske buke i gruva. Ovo je instrumentalni, gruverski ali agresivni i abrazivni stoner sa psihodeličnim elementima, odsviran veoma spontano i živo – verovatno sve odjednom – i sa zvukom koji sugeriše bolju garažu radije nego nekakav skupi studio. To je sve u slučaju From the Ages velika prednost jer EP zvuči autentično, dinamično i moćno a bez nekakvog poziranja i usiljene monumentalnosti. Vrlo lepo:

https://fromtheages.bandcamp.com/releases

Njujorški La Otracina na albumu Woke on Waves ne svira ni čist stoner ni čistu psihodeliju ni čistu improvizaciju ili elektronsko eksperimentisanje, već sve to spojeno u jednu nepredvidivu, divlju ali uzbudljivu mešavinu. Album kreće naslovnom pesmom koja traje duže od dvadeset minuta a ako do njenog kraja budete upecani, ostatak materijala je još bolji i izbudljiviji. Nije metal u užem smislu ali je vrlo tvrdo, abrazivno a puno života:

https://laotracina.bandcamp.com/album/woke-on-waves

Mađari okupljeni oko Psychedelic Source records i ove nedelje imaju album lepih instrumentalnih, psihodeličnih džemova. Diviner Blues Sessions je samo delimično bluz a velikim delom propisan psihodelični rok koji, da bude jasno, u vreme tog nekog svog nastajanja jeste imao jasnu ukorenjenost u bluzu. Bence Ambrus ovde svira bas-gitaru a David Nagy koji svira Stratokaster je prilično dobar i maštovit gitarista koji voli efekte ali ih ne pušta da sviraju umesto njega. Bubnjar Máté Varga zaokružuje ovaj power trio koji me je veoma obradovao a i vas će ako volite ovakav zvuk. Po običaju, ovo plaćate koliko želite:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/diviner-blues-sessions

Disout su bend iz Poljske sa ambicijom da proizvode moderan, tvrd zvuk koji se neće zaglibiti u žanrovskoj fetišizaciji već, pretpostavka je, biti blizak različitim profilima metal publike. Dakle, ovo je nedvosmisleno metal, sa sasvim izraženim elementima (tvrdi, denflovani rifovi, nabadački bubanj…), ali se unutar te metal kategorije kreće između „hermetičnijih“ stoner i sludge formula i nekih, uslovno rečeno „komercijalnijih“ sa melodičnim pevanjem, aranžmanima kojo forsiraju ples i pevljive refrene. Nije to rđavo uopšte, sa bendom koji se izrazito trudi i oko produkcije, i mada je ovo delom i izvan moje sfere interesovanja, ne mogu da kažem da album Mien nema dobrih rifova koji su mi prijali, pa i lepih trešerskih pasaža koji prizivaju sasvim spontan i častan hedbeng:

https://disout.bandcamp.com/album/mien

Blóð su, uprkos imenu, iz Francuske i ovaj žensko-muški dvojac na svom drugom albumu, Serpent, proizvodi masivan, dramatičan doom metal. Ovo je, međutim, muzika dosta odmaknuta i od Black Sabbath i od tipičnih bluz ili gotskih sadržaja, pa bend sebi pripisuje i sludge metal komponentu, a koja se čuje u tim jednostavnim, nemelodičnim rifovima. Na njihovoj podlozi je zapevanje Anne Lynn prilično efektno i mada bend ima jedan hermetičan zvuk, potopljen u odjeke i prostor, ovaj album svakako drži pažnju i ako vam se dopadne jedna pesma, verovatno će i sve ostale, samo je pitanje hoće li vam monotonost malčice smetati da ga slušate ceo odjednom, ili će, naprotiv, imati snažan hipnotički efekat.

https://malpermesita.bandcamp.com/album/serpent

Britanci Indica Blues imaju drugi album, We Are Doomed i ovo je vrlo kvalitetan desert/ stoner rock sa lepim, masivnim rifovima i masnim solažama, kako je i red. Spor tempo i valjajući gruv, kao i mračne teme ovome daju i dovoljno doom metal šmeka da sve bude u skladu sa naslovom albuma, ali bend će svakako biti blizak publici koja voli „klasičniji“ teški rok koliko i onoj koja se pronalazi samo u sporim, nihilističkim vizijama pokrenutim narkoticima ili, već, takvim svetonazorom. Sedam dobrih pesama, dobra produkcija, pevač koji nije baš u svakom trenutku siguran u kom registru peva, ali i to se uklapa u ovaj tečni, gruverski rad, pa album mogu bez mnogo ograda da preporučim za slušanje svakome:

https://indicablues.bandcamp.com/album/we-are-doomed

U sličnom, samo malo prljavijem stilu rade i DayGlo Mourning iz Atlante u Džordžiji. Dead Star, njihov prvi album, a posle dva EP-ja, daje šest pesama odličnog stoner gruva, a bogami i gruvanja, sa snažnim zvukom, energičnim vokalima, bubnjevima koji zakucavaju i činelama koje zvone ispod masivnih rifova. Ovo sve zvuči vrlo organski i svedoči o tome da je u pitanju bend koji najviše energije crpi iz živih nastupa, no album pritom ne odaje utisak sirovosti i nedorađenosti, naprotiv, nalazeći idealno mesto između te „žive“ energije i studijske discipline. Vrlo solidno, rifaški i heavy:

https://dayglomourning2.bandcamp.com/album/dead-star-2

A Borrowing Kid Generation je grčki jednočlani stoner prtojekat koji izbacuje snimke velikom brzinom pa je, evo, za tri godine rada stigao do sedmog abuma. Alive Ruins je spora, teška i vrlo pažljivo producirana kolekcija teških, jako faziranih rifova i spore, odmereno gruverske ritam-sekcije. Ništa mu više, da bude jasno, nije ni potrebno jer autor savršeno razume gde su njegove jake strane i na njih igra. Moćan zvuk gitare, pažljivo miksovani elementi pesama, sve ovo daje Alive Ruinsu jednu prijatno hipnotičku notu pa ako ste se uželeli teškog, glasnog stoner-roka koji zanosi u apstraktniju stranu, bez pevanja i drugih „komercijalnih“ elemenata, ovo vredi čuti:

https://aborrowingkidgeneration.bandcamp.com/album/alive-ruins

Fistful of Ash iz Filadelfije na demo snimku The Deftone 3 Demo sviraju izuzetno dobar, eksplozivan i ubedljiv grindcore/ powerviolence sa visokim tempom, odličnim rifovima i pevačem koji zvuči kao da silazi sa uma svakih nekoliko sekundi. Prva pesma, There’s no bears over there! traje skoro tri minuta a da sve vreme održava visok nivo tenzije, jak tempo i taj osećaj moćnog kidanja. Ostale su kraće ali Fistful of Ash u svakoj demonstriraju odlično uho za kompoziciju i atmosferu. Ako volite Discordance Axis, ovo je obavezno, a plaćate koliko hoćete:

https://fistfulofash.bandcamp.com/album/the-deftone-3-demo

Axe to the Face je maltene knjiški primer imena za grindcore bend, a ovi Britanci na EP-ju Black Hymn zapravo kombinuju grindcore sa poweviolence pristupom, nudeći nabudžene gitare, bolne krike i muziku koja osciluje između rafalne paljbe i sporijih, teških delova. Vrlo udarnički, zaista, vrlo prijatno. Sami birate cenu za ovih pet minuta muzike.

https://axetotheface.bandcamp.com/album/black-hymn

Nekrofilth iz Denvera na svom split singlu sa japanskim Unholy Grave nude dve pesme, svaka jedva duža od minut, kreirajući sasvim prihvatljiv deathgrind zvuk koji je relativno sirovog kvaliteta ali odsviran korektno i drusno. Međutim, Unholy Grave su ovde zvezde, i njihova dvominutna pesma Hijacked je odlično podsećanje zašto se ovaj legendarni sastav iz Nagoje toliko ceni. Hijacked je naprosto komad izvanrednog, meljućeg deathgrinda sa sjajnim lo-fi zvukom i kvalitenom izvedbom. Nažalost, šestoinčni vinil je već rasprodat a daunloud košta kao da je u pitanju pun album, ali ovo je mnogo dobro:

https://nekrofilth.bandcamp.com/album/split-w-unholy-grave

Indonežani Tsunami možda malko precenjuju sebe kada za album (EP? Demo?) nazvan isto kao i bend žele da vam naplate sedam dolara. Mislim, ovo ima šest pesama ali traje manje od deset minuta i dok je muzika sasvim solidna, ipak se radi o polugaražnom grindcoreu. No, dobro, ko ne ceni sebe ni drugi ga neće ceniti a Tsunami su vrlo pristojni, svirajući onu južnoazijsku formu grindcorea kakvu ste voleli kod singapurskih Wormrot sa spontanom, živom svirkom (isto bez bas-gitare, kao i Wormrot) i jako eksplozivnim izvedbama. Lepa ploča:

https://maketsunamiplayfast.bandcamp.com/album/self-titled-2021

Narakh iz Pitsburga su vrlo prijatni na svom drugom EP-ju, Blast Haven koji nudi stamen grindcore  gde se blastbitovi i emotivno vrištanje smenjuju sa kvalitetnim, mošerskim srednjetempaškim delovima. Ovo je svakako moderno, možda čak i pomalo „blackened“ u tome kako bend pravi „tečne“ a izrazito emotivne pesme, koje u sebi imaju značajno više harmonije nego klasičan grindcore. Sami autori pominju Burnt By the Sun, Anaal Nathrakh, Discordance Axis i još milion bendova kao uzore i ovo svakako zvuči kao muzika koja se svim tim inspirisala pa našla svoj put. Lepo:

https://narakah.bandcamp.com/album/blast-haven

Apsolutni biser grinda je prvi EP argentinskog jednočlanog projekta Hatefilled. Violent Disembowelment Of Hatred je, praktično, kao da su se Regurgitate ponovo aktivirali i snimii album koji bi se lako smestio između njihova prva dva dugosvirajuća uratka, prirodno i udobno spajajući D-Beat osnovu, tečne blastbitove, zarazne moš-delove i grgoljave vokale. Ovo je, dakle, goregrind ali od one najukusnije sorte, sa puno izvornog hardcore punk šmeka u svojoj osnovi i mudrom nadgradnjom. Čak petnaest pesama u dvadesetak minuta odlične svirke i odlične produkcije, Hatefilled mi je ulepšao nedelju i podsetio me da još ima ljudi koji KAPIRAJU.

https://hatefilled.bandcamp.com/album/violent-disembowelment-of-hatred

Blindside Assault iz Nove Skotije su onaj klasičan, vrlo tradicionalan hardcore thrash kakav ja mnogo volim. Njihov album, nazvan Self Titled Full Length me je odmah podsetio na osamdesete i bendove na potezu Attitude Adjustment-Accused, ali Blindside Assault svemu dodaju i samo zrno modernijih ideja sa povremenim blastbitovm i neočekivano suptilnim harmonskim istraživanjima. Ovo je, a to je ipak najvažnije, brzo, žestoko, sa odličnim sirovim vokalima pa i produkcijom koje je prilično „garažna“ a da to ne smeta. Plus, album je kratak, sa deset kratkih, žestokih pesama i ne da ne može da dosadi nego ćete ga rado vrteti iz početka po nekoliko puta. Mislim, ako ste kao ja. Plaćate koliko želite:

https://blindsideassault.bandcamp.com/album/self-titled-full-length

Meksički trešeri Aggressor imaju treći album, Osculum Infame i ovo je jedan tvrd, stamen primerak hiospanoameričkog thrasha, možda nekarakterističan za ono kako ja shvatam ovu muziku, uglavnom spakovan u srednji tempo i vrlo disciplinovanu svirku, te jako čistu produkciju (bubnjevi su zapravo i previše čisti, sa zvukom koji je snažan ali bez dinamike). Aggressor ovde kroz šest pesama rade stvari koje su thrash bendovi radili krajem osamdesetih i početkom devedesetih, nudeći jednu srazmerno meditativniju muziku i to je sasvim okej ako volite pesme koje nemaju mnogo „napaljenih“ momenata već procesiju urednih rifova i čvrst ritam. Gitarista Jack Daniel nije idealan vokalni solista ali ovo je svakako muzika koja želi da zvuči malko negostoljubivo i hermetično pa njegov stil ima smisla. Sve u svemu pristojno:

https://agggressor1.bandcamp.com/album/osculum-infame

ChainWolf iz Los Anđelesa na svom snimku Dispel &Third Eye promo sa dve pesme reklamiraju album koji će uskoro izaći. I to ga odlično reklamiraju, ovo je nabadački, brz, žestok thrashcore sa kratkim ali vrlo stamenim pesmama, energičnim izvedbama i svakako ne preskupom ali adekvantom produkcijom. ChainWolf biju ko iz haubice ova četiri minuta i sa zadovoljstvom ću preslušati album kada izađe:

https://chainwolf.bandcamp.com/album/dispel-third-eye-promo

Češki trešeri Genetic Mutation ne samo da su uzeli ime koje nose već dva thrash/ core benda nego su i EP kojim se predstavljaju svetu po prvi put imenovali Game Over. To je prilično impresivno pomanjkanje istorijske perspektive, ali dobro, muzika nije uopšte rđava, naprotiv. Ne da je ovo sasvim po mom ukusu, Genetic Mutation su naklonjeniji groove varijanti thrash zvuka nego bržem, eksplozivnijem čukanju kakvo ja volim, ali da dobro sviraju i da imaju karaktera, to ne može da se porekne. Odlilna produkcija, pritom, pa Genetic Mutation vredi čuti:

https://geneticmutation.bandcamp.com/album/game-over

Nijemci Tortureslave taguju svoj prvi album, Tools of Tortute, između ostalog, i deskripcijom „ear raping thrash metal“. Ovo je svakako malo preterano, čak i ako prhvatimo ideju da je korišćenje koncepta silovanja u ovom kontekstu nekako adkvatno (nije), jer je u pitanju kvalitetan, ali uglavnom mid-tempo thrash metal sa dobrom produkcijom i izvrsnim izvedbama, ali bez sad nekog preteranog ekstremizma u pristupu. Tortureslave naprosto pišu lepe rifove, dobro ih aranžiraju i imaju pevača koji kvalitetno vrišti, i ovo je sve tečno i prijatno; daleko od toga da će vam se uši osećati napadnuto na bilo koji način, naprotiv, verovatno će uživati:

https://tortureslave.bandcamp.com/album/tools-of-torture

Forbidden Messiah je ime za bend kao da ste spojili dve svoje omiljene grupe u jednu, ali ovi Kanađani zapravo ne zvuče kao kombinacija Forbidden i Messiah. Ono kako debi-album No Hope Left, zapravo, zvuči je kvalitetan, brz i oštar thrash metal sa staroškolskim pristupom, kratkim pesmama, horski izvikivanim refrenima i dobrim rifovima. Forbidden Messiah svakako znaju šta vole a to je stari thrash, na nekoj Bay Area transverzali između Exodus, Death Angel i Vio-lence, recimo. Album je nastao razradom starijeg demo snimka i ovo je meni vrlo lepo leglo sa svojim retro, ali nikako prevaziđenim pristupom metal muzici:

https://forbiddenmessiah.bandcamp.com/album/no-hope-left

L​.​M​.​I / VULTUREPEAK SPLIT je split album dva benda iz Pensilvanije, a koji kombinuju stoner, posthardcore i gitarski nojz za ekspozivnu smešu žetsoke rok muzike koja prija duši i pokreće telo. Lazy Middle Class Intelectuals su više u posthardcore delu ringa, sa muzikom koju nosi nabrijana bas-gitara i gitarski rad oslonjen na sviranje jako distorziranih akroda, te vrištav, nervozan vokal. Ritmički ubistveno i moćni. Vulturepeak su, uslovno, nešto bliži stoner metal formulama, ali i njihova muzika je u velikoj meri izrasla iz panka i hardkora, sa zanimljivim ritmovima i jakim, ekspresivnim izvedbama. Sve je ovo producirano garažno ali pristojno i nudi mnogo dobre, jake, izražajne muzike koju je teško ne voleti. Bendovi ovo prodaju po ceni koju sami odaberete, pa svakako poslušajte:

https://vulturepeak.bandcamp.com/album/l-m-i-vulturepeak-split

https://lmiband.bandcamp.com/album/lmi-vulturepeak-split

Poznato je da nisam baš neki ljubitelj moshcore zvuka, ali Šveđani R.A.T.S. sa albumom Another Day in Helvete zapravo šarmantno spajaju taj „urbani“, plesni zvuk sa energičnom pank svirkom, kreirajući prilično uzbudljivu  muziku koja ima sav potreban gruv ali onda i dovoljno potrebnog čukanja da meni to bude lepo. Početak albuma (Shit’s Fucked i B-b-b-bullshit) su tipične moshcore poskočice, sa horskim, „geng“ vokalima ali rifovi su dobri i produkcija odlična. Kako album ide prema kraju, sve mi više prija kako R.A.T.S. kombinuju pankersku energiju i moshcore gruv a onda pretposlednja pesma, Saprophytes ponudi vrlo ubedljiv brzi hardcore thrash i tu sam kupljen. Poslušajte:

https://ratshc.bandcamp.com/album/another-day-in-helvete

Singapurski Error svira vrlo nabadački, vrlo metaliziran hardcore/ beatdown pa je singl Emptiness Within jedna odlično producirana, energična procesija mošerskih ritmova, nervoznih, disonantnih gitara i bučnih vokala. Vrlo lepo i nadam se da ovaj bend priprema i album:

https://errorhc.bandcamp.com/album/emptiness-within

Sinister Wand su iz Masačusetsa i njihov EP, Never Ending Night je predivan šoukejs za pank kakav metlaci obožavaju. Tri pesme koje Sinister Wand ovde izvode su vrlo siguran, energičan D-beat hardcore, sa korenima u Discharge ili Anti-Cimex ali sa uverljivim sopstvenim zvukom i stilom, sve puno odličnih rifova, sjajnog pevanja i dobro producirano. Platite koliko hoćete ali ne propustite da uzmete ovaj biser hardkora:

https://sinisterwand.bandcamp.com/album/never-ending-night

Iako volim rege i volim metal, njihove kombinacije su me istorijski ostavljale prilično neuzbuđenim. Produkti devedesetih, poput Dub War su mi bili više kuriozitet nego nešto što bih stvarno slušao a jedan magični nastup Eyesburna koji sam gledao u Hali sportova kada su Marleyjev Exodus i Kojotovo sviranje trombona podigli metalnu masu na noge su bili možda jedini momenat transcendencije koji mi je ovakav krosover priuštio. No, evo, slušam album Siniestro projekta ORC (Outternational Reggaemetal Connection) i iznenađen sam koliko mi je ovo solidno. ORC su dvojica argentinskih muzičara, jedan prevashodno rege veteran, drugi prevashodno metal veteran, sa skoro drsko uspelim projektom spajanja dva žanra u nešto što zapravo odlično funkcioniše. Na albumu Siniestro se bezobrazluk i mangupstvo modernog regea susreću sa pozom i šmekerstvom modernog metala u pregršti kompozicija koje su napravljene vrlo promišljeno i imaju sav potreban gruv, a da se koriste razumno prepoznatljivi elementi obe muzike. Naravno, pomaže i što vokalne dužnosti na sebe preuzima ekipa odličnih južnoameričkih emsijeva i toustera koji jako osvežavaju matrice, ali čak i poslednja kompozicija, u kojoj nema (rege) pevanja vrlo dobro drži liniju fronta i nudi odličan materijal za ponovljena slušanja. Album se prodaje po ceni koju sami odredite i ovo je od mene vrlo preporučljivo štivo:

https://outternationalreggaemetal.bandcamp.com/album/siniestro

Degenesis je simpatično nazvan debi album američkog tech-death trija Colossus koji sa svojih sedam pesama u 25 minuta apsolutno insistira na tome da je kvalitet važniji od kvanititeta i izrazito se trudi da ponudi suvu krtinu. Što je legitimno i Colossus svakako sviraju odlično, sa svim potrebnim veštinama za tehnički, brutalni death metal koji ne želi da zvuči laboratorijski, sterilno, već živo i znojavo. Meni to bude prilično simpatično i Colossus imaju solidne ideje mada je svakako potrebno da se više ulože u pisanje pesama jer kvalitetni delovi nisu uvek uvezani na dobre načine i album ima, čak i za svoje kratko trajanje, dosta momenata gde se samo popunjava prostor rifovima koje ćete zaboraviti u narednih deset sekundi. Ne pomaže malo muljav (mada dosta prirodan, to cenim) zvuk koji svemu dodaje crtu apstrakcije, ali Collosus nikako ne bih nazvao rđavim bendom. Ovde ima mnogo potencijala, pa i zadovoljavajuća količina momenata koji su mi se dopali. Bend će, nadam se, nastaviti da raste i razvija se jer se vidi da umeju i da vole:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/degenesis

Italijani Namtaru na svom EP-ju The Cosmic Call promo 2021 sviraju mračan, kavernozni „abyssic death metal“. Ovo je samo sirov miks nekih pesama koje će se pojaviti na albumu, kasnije u toku godine, ali i ovako je to simpatično ako volite kavernozni, lavkraftovski death metal koji živi na velikim rifovima i zvuku koji kao da je snimljen u pećini što ima direktnu poveznicu za sam pakao. Namtaru dobro sviraju i imaju osećaja za ovaj podžanr pa je meni ovo bilo slatko:

https://namtaru.bandcamp.com/album/the-cosmic-call-promo-2021

Prošlog sam ljeta zaista voleo prvi Skeletonov album. Momčad iz Teksasa su pokazala kako se lako svira death metal koji zvuči kao pank, a njihov izdavač, 20 Buck Spin za ovu godinu priprema i drugi album, ali nam u međuvremenu nudi demo nazvan Ordainment Of Divinity sa četiri supersirove, ali zarazne pesmice. Skeleton sa ovim izdanjem, iako zvuče kao da su se snimali u podrumu, na vrlo zadovoljavajući način evoluiraju svoju muziku, kombinujući melodičnije, skoro blek metal teme sa vrlo pankerskom, ali disciplinovanom svirkom. Odlično predjelo za drugi album i masivan zid buke za sve propisne podrumaše:

https://listen.20buckspin.com/album/ordainment-of-divinity

Kanađani Last Retch su vrlo dobri na svom prvom demo snimku, koji se zove Last Retch – Demo. Tri su to pesme old school death metala kakav je lako voleti sa njegovim velikim, teškim rifčinama, mosh-friendly tempom, kvalitetnim vokalima i dobrom produkcijom. Last Retch ulaze u baru vrlo naseljenu krokodilima, ovakav tip death metala danas sviraju mnogi, ali rekao bih da imaju šta da ponude, ne lutajući daleko od predložaka ali svirajući stil sa uverljivošću i autoritetom. Sami birate cenu ako biste ovo da kupite, a inače, vrlo lepo za slušanje:

https://lastretch.bandcamp.com/album/last-retch-demo

I finski Brainspoon ima EP od tri pesme, Monstrous Chains i ovo je takođe old school death metal sa mrvicom deaththrash zvuka i još jedan odličan komad muzike koja prija ušima i sa strane zvuka , doduše malo muljavog ali to se ovde sasvim uklapa, i sa strane samih pesama koje su mračne, oštre i uzbudljive. Finci sviraju odlično i pišu dobre pesme po starim, oprobanim formulama gde gitare zlokobno režu a bubnjevi rešetaju, sve zvučeći prirodno i ljudski, pa je cena od jednog evra za daunloud više nego povoljna:

https://brainspoon.bandcamp.com/album/monstrous-chains

Za još old school death metal kvaliteta, obratimo se Kaiforniji. Prvi album losanđeleskih Swampbeasts zove se Seven Evils Spawned of Seven Heads i ovo je kolekcija odličnih jedanaest pesama death metala pravo iz kanalizacije sa muljavim, moćnim rifčinama, groznim vokalom i vrlo klasičnim šaltanjem između vratolomno brze svirke i meljućih sporijih delova koji ističu dobre gitarske teme. Swampbeasts svakako veoma liče na 20 Buck Spin bendove, ali to ne da nije problem nego je prelepo imati JOŠ jedan bend u stilu Tomb Mold, Skeleton, Vastum, Ulthar ili, možda Necrot (koji ne snimaju za 20BS, ali ih ovi distribuiraju). Swampbeasts imaju odlične pesme, jako dobar zvuk i generalno karakter. Naravno, neće baš svakome biti po ukusu ovako sirov i prost death metal, al ovaj bend u okviru ovakvog žanra ispoljava sasvim dovoljno sofisticiranosti da se izdvoji. Vredi poslušati:

https://swampbeasttl.bandcamp.com/releases

Grand Cadaver je neka vrsta švedske death metal supergrupe sa članovima koji su svirali ili sviraju u bendovima tima Dark Tranquility, Treblinka, Tiamat, Mr. Death, Katatonia, Let Them Hang itd. itd. itd. Prvi EP, nazvan Madness Comes time sasvim neiznenađujuće nudi četiri pesme – švedskog death metala. Sve je tu baš kako očekujete, sa velikim, teškim zvukom, masivnim rifovima koji su i mračlni i melodični, energičnim svirkom. Grand Cadaver se izdvajaju od tipične swedeath formule time što su im aranžmani malo kompleksniji, sa dosta promena ritma, a da se oseti i trud da se ne izgube glavna tema i raspoloženje pesme. Sasvim je to solidno, sa dobrom produkcijom i dopašće se svakom ljubitelju:

https://grandcadaver.bandcamp.com/album/madness-comes

Silver Tiger iz Meksiko Sitija na albumu Burning Nightmare sviraju melodičan heavy metal relativno svedene i jeftine produkcije ali sa dosta ljubavi i ideja. Ovo je izrazito gitarska muzika u kojoj naglasak nije toliko na rifovima koliko na melodijskim temama koje gitarista Memo Rivas svira u intervalima u prizivanju nekih lepih momenata klasične NWOBHM ere. A što je prijatan pristup. Uz poletne ritmove i pevača koji se izrazito trudi da bude i muževan i melodičan, ovo je materijal koji prosto vapi za boljom produkcijom i nadam se da će Silver Tiger, sa svojim lepim idejama i kvalitetnom izvedbom za iduće izdanje imati sredstava da se više potroši na studio. Pevanje na Meksičkom se čuje u par pesama i toliko je šarmantno da bih voleo da je ceo album ovakav. Lepo:

https://silvertiger.bandcamp.com/album/burning-nightmare

Pravo je zadovoljstvo, ma šta zadovoljstvo, SLAST, kad naletite na snimak kao što je demo Fighting Spirits kanadskog benda Tower Hill. Mislim, oni kažu „demo“, ali ovo je snimak bolji od 99% svega što sam čuo u ovoj godini ne samo u pogledu kvaliteta muzike, već i izvedbe, a bogami i produkcije. Hoću reći, ako Tower Hill ovako zvuče na demo snimku, pa kad će da snime album i kakvo će čudo to tek biti? Elem, Kanađani sa ove tri pesme kreiraju jedan od najboljih heavy metal radove ove nedelje, i godine, dajući nam brz, eklsplozivan, energičan rad u NWOBHM stilu sa dovoljno epskih/ power metal elemenata da sve to bude blisko i publici koja više voli Skelator nego, recimo, Riot City. No, kako ja zaista volim i Skelator i Riot City, Tower Hill su na praktično idealnom mestu, praveći pesme žestokog, epskog metala koji ima moćne rifove, masne solaže, brz tempo, pevača koji voli da izvuče falset kada je oportuno, spajajući neposrednost NWOBHM-a sa himničnošću power metala. Ovo izlazi tek za par tjedana ali ga možete preorderovati već sada za jeftina tri kanadska dolara (ja jesam), a onda i slušati na Jutjubu i salivirati, brojeći dane do izlaska:

https://towerhillmetal.bandcamp.com/releases

Odlični su i Poljaci Rascal, mlađan bend osnovan 2019. godine a koji meša klasičan NWOBHM metal obogaćen visokim (prijatno cheesy) vokalima sa nešto tehničkijim speed metal pristupom. U praksi je EP Headed Towards Destruction kao da slušate zaista dobru ploču snimljenu 1984. godine ali sa kvalitetom zvuka koji obezbeđuju savremena tehnologija i znanje. Rascal se izrazito trude da kreiraju kompleksnije rifove i teme koje će iskoristiti te dve gitare koje imaju, te da same melodije u pesmama budu upečatljive i emotivne. Prijatno, malo nostalgično i, što se kaže, igra za publiku:

https://rascalband.bandcamp.com/album/headed-towards-destruction

Slaves To Fashion su norveški progresivni metal bend koji na konceptualnom albumu The History of Heavy Metal pokušava da sažme pola vela istorije metala (od 1970. do 2020. godine, molimlepo), u deset pesama koje će ovako ili onako biti inspirisane velikim bendovima iz tih proteklih decenija. Tako se recimo MCMLXX može povezati sa Deep Purple a The Priest of Maidenhead sa Judas Priest, Iron Maiden i Motorhead. No, ovo nisu pastiši i mada Slaves to Fashion emuliraju stilove popularne u određenim erama, oni ne pokušavaju da direktno skinu zvuk konkretnih grupa. Sex, Drugs & Rock ‘N’ Roll je, recimo, sažetak svih hair metal hitova iz osamdesetih, urađen vrlo ubedljivo, a Thrash of the Titans, iako pravi omaže Metallici, Mefadethu i Anthraxu, zapravo počinje rifom koji je praktično skinut iz legendarne igre Doom id Softwarea (a koji je, naravno, napravljen početkom devedesetih, inspirisan klasičnim thrashom). Garden of Chains je smoreni, gruvi grunge komad itd. Poslednja pesma spaja metalcore i deathcore sa blackgazeom itd. i mada je ovaj album impresivan u svom analiziranju i sintetisanju stilova, moram da priznam da na kraju dana koncept ovde pojede same pesme koje, uglavnom, nisu sjajne i ne izdižu se mnogo iznad ideje pačvork omaža. Ali dobro, smela ideja i pristojna realizacija:

https://slavestofashion.bandcamp.com/album/the-history-of-heavy-metal

Za kraj, umetnost. Bilo je dosta dobrih, ali uglavnom old school death metal albuma ove nedelje. Ad Nauseam iz Vićence svakako ne spadaju u old school death metal fioku i njihov drugi album, Imperative Imperceptible Impulse je jedan od najboljih primera za to kako tehnički death metal može da zvuči zbilja avangardno i da, bez obzira na sve vrlo jako naglašavane ritmičke i harmonske ekscentričnosti i eksperimente, ne izgubi iz vida da kompozicije treba da imaju „smisla“ na makro, ali i na mikro nivou. Otud je ovo album sa „samo“ šest pesama, ali najkraća – Sub Specie Aeternitatis, koja ga i otvara – traje osam minuta i četrdesetjednu sekundu, no hoću da naglasim da pesme imaju, pored sve svoje avangardnosti, vrlo jasan smer u kome se kreću i čak i kada ubacuju brojne distrakcije i digresije (a to je skoro sve vreme), one nisu tu da slušaoca skrenu sa te putanje, naprotiv. Ad Nauseam su retki među tech-death bratijom u tome kako kompleksnost onoga što prave ne stoji nasuprot „gruvu“ ili „tečnosti“ ili, naprosto MUZIKALNOSTI njihovih kompozicija. Uvek sam voleo tehnički nabrijan, avangardno nastrojen ekstremni metal i za ove skoro četiri decenije koliko pratim ovu muziku, mogu da kažem da sam čuo tek nekoliko albuma koji ovako dobro spajaju agresivan avangardni pristup ritmu i harmoniji sa kvalitetom kompozicija. Pritom, album je izašao i u „Full Dynamic Range DR11“ verziji što znači da i pored, naravno, agresivnog zvuka pojedinačnih instrumenata, sam master zvuči dinamično i prostrano pa ne postoji skoro ni jedan jedini razlog da ovo ne kupite praktično bez slušanja. Naravno, kako je prikazivač na Angry Metal Guy ovome dao peticu – jednu od retkih u istoriji sajta – pojavilo se mnogo ljudi da kažu kako oni ovde čuju samo buku ili ljude koji se iživljavaju ali za moje uši ovo je bend koji je uzeo sve što sam cenio kod bendova tipa Deathrow, Atheist, Atrocity pa i Liturgy i preneo ga na sledeći nivo. Obavezno.

https://adnauseam-official.bandcamp.com/album/imperative-imperceptible-impulse-full-dynamic-range-dr11

One comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s